I nikad nisam bio u Sovjetskom Savezu - i ne nameravam.Bio bih u tom Savezu kao u nekom kavezu, nemam tih nerava.Al' baš bih voleo da stignem sve do Rostova ili do Gruzije.Plašim se tol'kog prostora, možda se negde zagube moje iluzije.Ovde iza svakog ugla vreba neka katastrofa. Što unutrašnjospoljnadnevnopolitička, što od silnog ždranja i pijenja. Da krenemo od ovog poslednjeg.Sos se zove
tkhremali i spravljen je od kombinacije oko 100 različitih bilja. Pretpostavljam da preovladava nešto što se na engleskom zove 'coriander' i papričica. Malo je ljut, kiselkast, sladak, sve nekako u isto vreme. Odličan je u kombinaciji sa gruzijskim hlebom (
khačapuri). Hleb sa prelivom od sira. Ustvari taj preliv zavisi od regije. U Adžariji stavljaju jaje na oko u sredinu, pa se to onda rastopi zajedno sa sirom i puterom a cela smeša ostaje unutar hleba, pa se to sve zajedno jede.A vino - iiiihaa. Ima ga jako dobrog, i onako osrednjeg domaćeg. Kad se jede uvek je jedan za stolom takozvani
tamada, koji drži zdravice. Mora da se prati. Dakle zdravica, pa koliko on otpije, tol'ko moraš i ti.Kažem 'on' jerbo žene retko sede za stolom sa muškarcima. Užasno patrijarhalno društvo. Nema tu cica na ulici u kratkim suknjama. Ukoliko se neka i pojavi ona je isključivo u pratnji starijeg brata, ili pak muža. A udaju se i žene jako rano. Obično tamo negde oko dvadesete.A pravoslavci su, i to, ojha, od kada. Druga država koja je zvanično postala hrišćanska. Jermeni ih tu zajebali za čitave dve godine. Radi se čini mi se o godini 537. Shodno tome na sve strane stari manastiri i crkve. Malo malo pa nabasaš na nešto iz šestog veka. Nije za zanemariti.A što se tiče političke situacije, ona je jebena. Imaju regije koje su užasno samostalne, premda se svi izjašnjavaju kao Gruzijci. Jezici se takođe razlikuju ali ono što ih vezuje je religija, i pismo. A pismo je unikatno, samo se u Gruziji upotrebljava.Elem, Rusi su iskoristili gužvu oko nezavisnosti pa okupirali dve regije. Južnu Osetiju i Abhaziju. E sad, ruska želja je da se na te dve regije upotrebi kosovski recept. Dakle, nezavisnost. Toliko o njihovoj podršci nama naivnima.A jezik - e to treba čuti. Takve zvuke nisam znao da ljudsko grlo može da proizvede. Uostalom,
poslušajte i sami.Da li su čuli za Srbiju? Pa narafski. To se svodi na tri stvari: klimanje glavom na negodovan način (fudbalska reprezentacija na svetskom prvenstvu), obožavanje košarkaša (premda tu prednjači Dražen), i coktanje na ono što smo uradili Đinđiću. To za Đinđica me iznenadilo, i proizilazi od toga što smo mi bili inspiracija njihovoj revoluciji (pre tri godine). I što je njihov Đinđić (Saakašvili) bio inspirisan baš njime. Čak su imali i pokret
Otpor - slična organizacija, identičan logo (crno bela pesnica).Eto, toliko od mene! Srdačno vaš ბობ ღოქ
