Planeta Srbija

Ima li čoveka na planeti koji nije čuo za Flickr? Sumnjam. Ali, da li je neko koristio Flickr pa usput naišao i na Picnik? Eventualno korisnici sa pro nalogom, a mislim da su i oni retki. Elem, danas sam ne očekivajući ništa specijalno kliknuo na link Edit this photo i na taj način se upoznao sa ovom jako simpatičnom i jednostavnom aplikacijom.

Copyright 2007 by Picnik

Reč je o online editoru slika za koji zaista nije potrebno nikakvo znanje niti Photoshopa (za koji se inače šuška da će vrlo uskoro postaviti svoju online verziju popularne aplikacije. Sve što treba je da negde imate slike, da li na online galeriji ili na računaru - nije ni bitno. Editovanje slika je vrlo lako i sama aplikacija je pokupila gomile nagrada od BBC-a, Los Angeles Times-a, TIME magazina i njima sličnim.

Šta sve može Picnik? Prva i najbolja stvar, možete ga povezati sa najvećim online galerijama i zajednicama. Flickr sam već pomenuo, a tu su i Google Picasa, Photobucket, Webshots i Facebook. Druga stvar, zaista ima dosta opcija za sređivanje slika koje su i najvećem laiku sasvim jasne i direktne. Sama opcija Auto-fix sve govori. Dakle, aplikacija može sve da radi sama. Postoje opcije za rotiranje slike, kropovanje, menjanje veličine, podešavanje kontrasta, osvetljenja, boja i njihove zasićenosti, izoštravanja slike i naravno uklanjanja red-eye-a. Osim toga, na sliku možete dodavati tekst, objekte, filtere, okvire ili jednostavno se igrati sa slikom. Evo kako izgleda interface, a možete i videti rezultate editovanja red-eye-a na jednoj slici.

Šta je downside? To što kao i za sve što koristite online morate biti registrovani ze neke veće stvarčice od osnovnih. Registracija je ipak mali preskupa, oko 25 dolara na godišnjem nivou, a mislim da je recimo te novce vrednije uložiti u Flickr nego u Picnik. A mislim da Flickr daje free of charge korišćenje ove aplikacije svojim korisnicima sa pro nalogom (doduše, opet na sa full featurima), što još više govori u prilog ovoj tezi. U svakom slučaju, jedna izuzetno handy aplikacija koju preporučujem svakom blogeru i koju svakako treba dati šansu i probati je.

Više puta sam razmišljao o tome šta bih jako voleo od tehnike da imam u svom radnom i životnom okruženju. Naravno, u dnevnoj sobi, kod kuće. Na poslu je već standardna stvar i tu ne može mnogo toga da se menja, tako je kako je. Pošto trenutno renoviramo stan i u fazi smo završetka radova imam jedinstvenu priliku da razmislim o tome šta bih voleo i šta bih želeo da imam od hardware-a za svoje računare. Laptop (Buran) je takav kakav je i ne bih ga menjao, ali što se tiče desktop mašine (Sputnik) voleo bih da je unapredim makar što se tiče perifernih uređaja.

Copyright 2008 by Logitech

Stoga već duže vremen balavim za Logitech diNovo Media Desktop Laser paketom čekajući strpljivo da mu padne cena. Sada je malo priuštivija nego što je ranije bila i mislim da će to biti prva stvar koju ću kupiti, čim dođem do malo para. Druga stvar sigurno je tablet i to Wacom Bamboo A6 jer mi zaista ne treba za sada veći a i nisam preterano za skiciranje. Ovo bi više koristilo za pojedinačne crteže kada zatreba. Vrhunac svega je Logitech Harmony 555 Advanced Universal Remote kojim mogu upravljati do 15 uređaja. Fantastična stvar. Od kada sam kod brata video Harmony 525, prosto sam oduševljen. I za kraj, kao šlag na tortu divno bi legao jedan Xwave R-100HX DVD recorder. Naravno, šta će i kada od ovoga biti kupljeno... ustvari i da li će od ovoga biti kupljeno, pitanje je vremena i vremena, odnosno - novca.

Gomila hardware-a na poslu rezultovala je velikom nervozom i željom za što ranijim završetkom instalacije Windows-aGoxxy Flickr foto galerija

Kada smo već kod okruženja, pošto sam skoro dobio (bolje reći iskukao) novu mašinu (bolje reći polovnu) i sredio kompletno Windows, u jednom momentu na stolu se našlo ni manje ni više nego jedan računar, još jedan ispod stola, dva monitora, dve tastature, tri miša i naravno moj laptop. Katastrofa. Naravno, čim završismo kompletnu instalaciju, ratosiljao sam se viška hardware-a i spakovao laptop u torbu...

Ne znam koliko volite ili ne volite da instalirate Windows na vašem računaru, ali trebalo bi da znate da neki ljudi to jednostavno preziru. Spadam u tu grupu ljudi. Jer, jednostavno - kada god krenem da instaliram sve po redu - XP, drajvere, Office, programe - uvek nešto negde sjebem i moram da krenem ponovo. E, zato mrzim instalaciju sistema.

Skoro sam u firmi dobio Pentium 4 sa dual-cpu sistemom (na 3,4GHz) i nešto ne baš puno memorije (svega 1GB), ali je najstrašnija stvar što se sem Windowsa mora instalirati .NET Framework 1.1, pa 2.0 i na kraju 3.0, pa Visual Studio 2003, 2005 i na kraju 2008. Aman! Ljudi bre, znate li vi koje je to cimanje?! E, pa ne znam ni ja. Jer, moj brat je preuzeo instaliranje osnovnih stvari i programa premo RDC-a tako da je na meni ostalo instaliranje svih ostalih neophodnih aplikacija. Užas. U jednom momentu imao sam dva računara na stolu... ne, tri - ako računamo i laptop koji sam donosio prošle nedelje, i sve preko RDC-a instalirao što mi je trebalo. Tako je napokon stari no-name Chameleon otišao zasluženo u penziju, a umesto njega šepuri se Dell Optiplex GX280, sa vrlo inventivnim imenom - Chameleon 2. I dalje na dual-monitor sistemu, ali ovog puta više nego duplo brži, sa doduše malo manje prostora na diskovima.

Takođe, situacija kod kuće nije nimalo jednostavnija. Oba računara traže reinstalaciju, prosto vape za njom. Sinoć sam stoga uzeo i reinstalirao sistem na desktop mašini. Ustvari, planirao sam reinstalaciju na laptopu, ali zbog projekata i instaliranog wamp-a (koji nisam instalirao niti želim da znam kako se instalira i podešava - uopšte!) nisam mogao to da uradim. Naravno, početko drndanje po pitanju SATA diska nije moglo da izostane, sve dok IDE nisam diskonetkovao i detektovao SATA-u. Od instalacije Windowsa, pa sve do kraja - išlo je kao po loju. Trajalo par sati - trebalo je sve reinstalirati i podesiti da radi kako treba.

Neverovatno. Instalirao sam ceo sistem potpuno sam. Bože, nešto nije u redu sa mnom. Oba računara sasvim dobro rade... Kako li sam uspeo da ništa ne sjebem...?

Moram priznati da sam večeras uživao. Razlozi za to su prilično jasni: dobre teme i dobra ekipa.

Izložba, iako na prvi pogled neobično zamišljena u hotelskoj sobi, sastojala se od 6 kraćih priča o izloženim hakovima. Iako potpuno zasebne celine, hakovi su kao cela priča zajedno najbolja ilustracija hakerske kulture koju sam ikada video. Marcell i Tomi su veoma konkretno obuhvatili sve što je valjalo reći, pa mislim da je izložba bila pun podogak.

Drugi deo za nas koji smo rešili da danas posetimo sve System.hack() događaje počeo je nešto posle pola 9 i sastojao se četiri izlaganja. Marcell i Tomi priuštili su publici minute interesantnog mentalnog treninga, dok su Mako i Patrice ispričali priče o zapravo slaboj kretivnosti kompanija koje prisavajaju inovaciju korisnika i predstavljaju je kao svoju, odnosno probleme slobode govora i apsurdnoj situaciji u kojoj državljani Holandije dolaze u opasnost od zatvorske kazne u Indiji, usled tužbe indijske tekstilne kompanije. Zajednički elementi svih priča jesu hakeri, njihova sposodnost apskrahiranja i pomeranja granica konrole nad tehnologijom i realnim životom.

Mako je sa sobom poneo i OLPC, pa smo nakon priče mogli da se poigramo sa njim. Iako je poseta bila zadovoljavajuća, mislim da su falili likovi iz zajednice, za koje sam mislo da su hakeri, ali su pokazali da su lejmeri. Kako Marcell rece, neznalice, supci.

Pre neko veče krenuo da spavam, ugasio svetlo i legao. Za divno čudo, nije mi se spavalo u tom trenutno kao što mi se inače spava, i dok sam tako ležao i gledao po sobi skontam da mi soba i pored ugašenog svetla šljašti kao Las Vegas. Na sve strane nešto svetli, što inače opšte ne primećujem preko dana ili kad je “veliko” svetlo upaljeno…

Odmah pored kreveta je jedan produžni kabl koji ima svoj prekidač za paljenje i gašenje. Pošto je non-stop upaljen, svetli crveno. Dalje, u njega je uključen računar koji mi služi kao router, i koji je isto stalno upaljen. Na njemu svetli zelena dioda, a oko 12 i 3 posle ponoći svetli i crvena (tad cron pokreće sync portage-a i updatedb).

U zadnje vreme je i lap-top čestu uključen po noći. Kad je otvoren ima 3 male zelene svetiljke (jedan za wireless karticu, jedan označava da je računar upaljen i jedna za bateriju), a kad je zatvoren vidi se samo jedna (za bateriju).

Desktop računar je isto upaljen stalno i on ima svoju svetiljku. Na njemu postoji i jedno svetlo koje baca dosta jaku (uslovno rečeno) plavu svetlost, ali postoji dugme za isključivanje toga, pa sam to i uradio. Monitor obično daje narandžastu svetlost sa svoje diode kad se ugasi nakon 15ak minuta neaktivnosti, a inače je plava.

Ispod desktop računara se nalazi switch. Na njemu u svakom trenutnu svetli 5 dioda (jedna za napajanje i 4 priključena računara) i neretko dosta njih treperi, predstavljajući protok podataka kroz switch. Pored njega je još jedan produžni kabl koji se isto kao i onaj prvi nikad ne gasi. Naravno, i zvučnici su uvek upaljeni, tako da je to još jedno dodatno svetlo (plave boje).

Desno se nalazi WebStar modem. Na njemu se nalazi 5 dioda i obično 4 trepere bez prestanka.

E sad, ako sam dobro sračunao to je najmanje 15, a naviše 20 različitih izvora svetlosti. Ne znam kako je u drugim sobama po noći, ali sad kad sam obratio pažnju ovo mi izgleda kao vatromet koji se raspao svuda po sobi (ima mnogo svetla različite boje )…

Kakva je situacija kod drugih?

Nebitnom zgodom sam se juče našao na šalteru Fonda za PIO u Nemanjinoj 30, i čekajući na papir koji mi je trebao spazio sam Windows na računaru službenice sa druge strane stakla. Pažljiviji pogled na njen monitor je otkrio da sav posao obavlja u jednom prozoru koji predstavlja terminal povezan preko telneta na GNU/Linux server.

Iako će mnogi reći da to nije ništa čudno, ponekad stvarno ne mogu da verujem da odgovorni za IS u toj zgradi toliko ne znaju posao kojim se bave, ukoliko ne postoji neki razuman razlog za odabir rešenja koje je primenjeno, u šta sumnjam. Telnet login je moguć čak i za mobilnog telefona, da ne govorim o slobodnim, besplatnim i boljim operativnim sistemima od Windowsa koji bi besprekorno obavili posao. Neću ni da pominjem uštede, obzirom da se radi o vašim parama, ukoliko živite u Srbiji.

Pošto smo obavili dobar posao kada je pokretanje Ubuntu zajednice u Srbiji u pitanju, na redu su i momci u kravatama. Kako dootzky objavi pre dan dva na forumu, Ewe COMP je postao Cannonicalov partner što se da videti na sajtu astronautove kompanije. Ewe je takođe uredno smestio Canonical na svoju stranu.

Iako je iluzorno očekivati da Ewe neće isporučivati Viste i XP-ove onima koji su dovoljno, hm,  spremni da daju koju desetinu EUR više, a u isto vreme i očigledno da Ubuntu omogućava da u kuće potrošača stigne fukcionalna mašina for free, mislim da ugovor poput ovog predstavlja bitan korak napred. Možda najbitniji detalj jeste da Ewe obavlja posao umesto korisnika kada su dodatna podešavanja u pitanju. Podrška, makar se ona svela na instalaciju i podešavanje, od presudnog je značaja za dalju afirmaciju slobodnog softvera na domaćem tržištu. Ajmo ostali, što je Ewe bolji od vas…

Već tri meseca konstantno pokušavam da uplatim Pro nalog na Flickr-u i da sredim sve slike koje sam ikada postavio kao i da dodajem nove bez ikakvih restrikcija i okova. Servis je sa fenomenalan sa gomilom opcija, na koje sam se toliko navikao i navukao. Takođe iza Flickr-a stoji ogromna populacija ljudi, postoje čak i dve Grupe kojima pripadam. Međutim, baš u tom nekom periodu kada sam te želeo da uradim je krenula velika gungula oko CC plaćanja kao i PayPal-a i Flickr-a. I tako ja ostadoh usamljen, družeći se sa ostalima koji su u istoj ili goroj situaciji, pa čak se družeći i sa Customer Support-om.

Sve do juče. Odlučih da promenim galeriju, i da odem sa Flickr-a na Google Picasa, i postavih pitanje na Forumu - kako to da uradim, odnosno - kako da vidim slike van granice od 200 fotki u administraciji.

Svi mi odgovaraše "Kupi Pro nalog" i reši problem. Mislim, da hoću da kupim ne bih ni odlazio, a i hoću da kupim - ali ne mogu. I nađe se tako jedan korisnik Dr. Keats koji je - gle čuda! - svojevoljno meni kupio Pro nalog! Nemate pojma koje je to za mene bilo iznenađenje i šok! Da i dalje ima ljudi koji su zaista voljni da pomognu nekome koji nemaju rešenje za taj problem, ili moraju da čekaju ko-zna-koliko da bi ga rešili.

Trebam li da vam kažem da sam samo od juče uploadovao preko 200 fotki, dok sam za sve vreme koliko sam imao basic nalog prebacio svega 460? Prava zaraza!!!

Stoga mi je sasvim jasan sledeći banner koji imaju na Flickr-u...

Dva Samsung monitora priključena na jedan računar - perfektna situacija za rad.

Ko kaže da je luksuz imati dva monitora prikačene na jedan računar? Još ako se to sve dešava na poslu, pa finansije i nisu veći problem već ih je jako jednostavno rešiti...

Ustvari, ovde finansije nikada nisu problem. Veći je problem bio naći DVI kabal za monitor nego sam monitor! Elem, Sony-ev TFT LCD monitor je neko ostavio sa strane jer nikome nije bio potreban, pa sam ga ja trampio sa kolegom analitičarom (pf... šta zna analitičar šta je monitor...) za Samsung 191T i priljubio ga uz 193T koji već imam priključen na računar. Jeste da su dva različita modela, ali su ipak toliko slični i u dizajnu i u opcijama da to nije normalno. Ceo prednji panel je identičan. Ipak, razlike u bojama postoje - 193T daje bolji prikaz dok je 191T malo tamniji. Da li zbog toga što sam prvi povezao na DVI a drugi na VGA... nemam pojma...

Uh... kakva milina i koliko prostora! Jedan udarac na "Print Screen" dugme i "paste" u Photoshop-u... i dobijem novu sliku veličine 2560*1024 piksela! gde će te većeg baškarenja! Ipak, nije suština u baškarenju već u praktičnosti i upotrebljivosti ovakvog rešenja. Otvorite IE u jedan, a Firefox u drugi ekran i testirate... Za testiranje dušu dalo! Ne samo za testiranje, takođe i za slicing, odnosno za upoređivanje mockupa sa napravljenim kodom u browseru.

Nisam mogao da dočekam da prikačim još jedan monitor, a sada imam želju to i kući da uradim! Iako imam baš svež i nov Samsung 960BF, mislim ipak da bi bilo previše potrošiti još 270e na identičan monitor čak i pored prednosti koji dva monitora pružaju. Za sada će ovaj luksuz ostati rezervisan na poslu.

Samsung logo uliva poverenje... da li je tako?Goxxy Flickr foto galerija

Hvala Bogu, pa nisu hardverske prirode. Svakako da očekujem da novi Samsung 960BF monitor radi kako valja, ali po prvoj instalaciji i priključivanju na računar sve je delovalo previše svetlo. Da li zbog DVI priključka ili zbog toga što nisam mogao da direktno da panela monitora podesim osvetljenje... ne znam. Sve u svemu, po priključivanju na PC i startovanja Windowsa, suočio sam se sa prvim većim problemom koji, kako sam čitao, imaju većina korisnika Samsungovih monitora bez opcionih dugmadi na panelu monitora. Ovakvi monitori imaju sam on/off dogme, i to vam je to.

Dakle, sve se radi softverski, što i nije toliko loše jer opcija ima pregršt. Još samo kada bi radilo. Magic Rotation, Natural Colors radi kako valja, ali najbitniji software - Magic Tune, prijavljivao je da moj PC i grafička kartica ne podržavaju ovaj monitor, tj. ovaj program. Kakva budalaština, jer je ATI Radeon 9600 svakako na spisku podržanih grafičkih kartica.

Tih dana sam preskočio nerviranje i tek u petak pročitao detaljnije o ovom problemu. Čitam - programi padaju zbog Magic Tune-a, igrice pucaju, isve zbog verzije 3.6. I da fora bude najveća, rešenje je - paz'te sada ovo - download verzije verzije 3.6 sa sajta i njeno instaliranje. Jer verzija 3.6 koju dobijate na CD-u uz monitor nije ista sa verzijom 3.6 koja se skida sa sajta. Ako to ne upali, kažu, probajte Magic Tune Premium. Ja preskočim 3.6 sa sajta (iako sam i njega skinuo - za ne-daj-Bože) i odmah instaliram Magic Tune Premium. I, gle čuda, sve perfektno radi. Čak mi ni ne treba Magic Rotation i monitor se automatski adaptira pri rotaciji panela, što sa Magic Rotation-om koji dolazi uz CD nije uopšte radio.

Suma sumarum, posle prvobitnog hype-a i ogromnog razočaranja zbog glupog Magic Tune-a, opet sam pozitivan u vezi novog monitora. Mogu (napokon) da mu podesim osvetljenje, kontrast, boje i da to radim u par klika mišem. I bez viška dugmića na prednjem panelu monitora. Izgleda da ipak ovaj monitor vredi, ali samo kada bi uz pakovanje dolazio Magic Tune Premium software. Ovako, prvi utisak je bitno pokvaren bespotrebnim problemima na samom početku rada.

Napokon. Nema više "buljenja" u ogromnu 19" kutijetinu, tešku 50 i kusur kilograma, bilo je vreme za zamenu.Goxxy Flickr foto galerija

Već duže vreme merkam Samsung 960BF crni lakirani monitor. Ustvar, merkam ga od kada je firma u kojoj radim otvorila Samsungovu ekskluzivnu prodavnicu a Vili za svoju devojku kupio Samsung 971P. I taj je prelep, ali je i preskup, dok je ova devetnaestica delovala kao salivena za moj radni sto. Cena, kada se preračuna je oko 270 evra, ali vredi svaku paru. Elem, sreća na kraju što u firmi u kojoj radim nisu imali taj model jer je bio skoro 100 evra skuplji nego gde sam ga kupio!

Naravno, ja ne bih bio to što jesam da odmah nisam našao neku manu. Monitor je toliko lep (i to mu je mana), da sam i mat crnu Microsoft tastaturu morao da zamenim sa juče kupljenom Logitech Ultra Flat lak crnom tastaturom. I sve izgleda fenomenalno, mislim da ću mnogo više imati želju za radom na desktop računaru od sada.

Pošto su se geekovi i hakeri u Hrvatskoj odlično upraksovali u druženjima nazvanim “Razmena vještina”, krenulo se sa idejom o regionalnim okupljanjima. Ukratko, ovakvi neformalni i neobavezni skupovi imaju za cilj međusobno upoznavanje ljudi i razmenu iskustava, pa je nakon prvog, najavljeno održavanje i drugog druženja pod nazivom “Niš(ta) se neće dogoditi”.  Evo i Marcellove objave na Google grupi posvećenoj ovom, kako stvari stoje tradicionalnom zezanju:

“evo preuzet ću odgovornost i reći: geekohakerski družijanac “niš(ta) se neće dogoditi II” počet će spontanim okupljanjem geekova i hakera u nišu u subotu 12.5. od 12:00 pa nadalje… vjerojatnije od 13:31 nego od 12:01.. “ 

Stoga, ukoliko volite geek i hacking kulturu, a želite da se pojavite na NSND II, pravac lista… Kao što sam već napisao, radi se o neformalnom druženju sa pretpostavkom da se ništa neće dogoditi

Simpatična ekipa okupljena oko imena Lafkon, napravila je sjajan klip ili bolje rečeno mali film o konceptu odnosno tehnologiji nazvanoj Trusted computing, a od RMS-a prekrštenoj u Treacherous computing. Filmić na vrlo jednostavan način prikazuje suštinu i opasnost ovog koncepta, pa bi i ljudima neupućenim u IT svar trebalo da bude jasnija nakon nešto manje od četiri minuta koliko film traje.

Budući da na zvaničnom sajtu nema OGG varijante, potrudio sam se da ispravim takvu situaciju pa sa ovog linka možete preuzeti video fajl visokog kvaliteta težine oko 23 MB. Neću zaboraviti ni titl na srpskom (ćirilični) koji je uradio Goran Rakić. Uživajte…

Da, klip je objavljen pod

Da ne dužim, stvar izgleda otprilike ovako. Pre par nedelja sam na TODO listu stavio testiranje PCBSD-a 1.3 za GNUzillu, pa sam nocas obavio preuzimanje, napržio disk i krenuo u dobri stari postupak koji prethodi svakom testu distribucija koji radim. Pošto nemam prostora u stanu, a bogami i novca, test računar u pravom smislu te reči još ne postoji (a i Jovana bi verovatno šiznula kada bih uneo još jednu kantu u kuću pošto se sprema postavljanje rutera negde u kuhinji ) pa računar na kom svakodnevno radim ima odvojene dve primarne particije na kraju diska koje menjaju stanovnike shodno onome što je aktuelno. Dakle, na red je došao PCBSD 1.3. Ono po čemu je dotični poznat je laka instalacija u grafičkom režimu što nije karakteristika kojom se FreeBSD može pohvaliti, da ne pominjem NetBSD ili OpenBSD. U jednom delu instalacije, kada na to dođe red, instaler prikazuje detektovane hard diskove i particije na njima, pa sam, naglašavam 100% sigurno, odabrao jednu od one dve koje koristim za testiranje. Kopiranje fajlova sa diskova je krenulo, pa sam ostavio sistem da obavi posao, dok sam to vreme iskorstio pametnije, pošto blejanje u progress bar nije previše zanimljivo. Malo kasnije sam se vratio, restartovao sistem, podigao Debian kako bih namestio GRUB, ali me je dočekala elementarna nepogoda. Pošto wallpaper vučem sa jedne od particija sa podacima, prazna radna površina je zagolicala sumnju da nešto nije u redu. Listanje tačaka montiranja nije izbacilo ništa, Gparted je ceo hard disk pokazao kao unformatted (iako je sa tog istog diska radio Debian), dok je cfdisk pokazao pravo stanje stvari. PCBSD je umesto particije koju sam mu prosledio za instalaciju, nešto petljao sa extended particijom u kojoj su bile dve velike na kojima imam sve podatke, pa sam umesto njih dobio malu BSD boot particiju od 25 MB i gomilu slobodnog prostora. Sada sledi deo naslova bez srecnog kraja. Posumnjamo sam da je PCBSD nešto petljao sa particionom tabelom, mada bi cfdisk sasvim sigurno javio problem. Pogled na disk sa live sistema je takodje dao sličan rezultat pa je valjalo razmisliti. Norton GoBack je figurirao kao rešenje, ali prljanje ruku nije bila opcija (slobodni softver i u dobru i u zlu ). Malo guglovanja me je odvelo na www.cgsecurity.org/wiki/TestDisk gde sam pronašao zanimljiv programčić koji mi je ulio nadu da nije sve izgubljeno. Kasnije sam saznao da on postoji u Debianovim repozitprijumima, ali sam u trenutku spasavanja preuzieo paket sa binarnim kodom i pokrenuo program. TestDisk je našao extanded particiju, a nakon dubljeg skeniranja i izgubljene particije. Šta više, mogao sam da pogledam sadržaj željene particije kako bih bio siguran da li sam našao onu koja mi treba. Upisao sam ih na disk, restartovao sistem i wallpaper je bio tu Stoga, *OBRATITE* pažnju na PCBSD 1.3 jer je ova greška isključivo plod njegovog instalera pošto je vreme kada sam svojom greškom uništavao podatke na disku daleko iza mene. Vedrija strana priče je TestDisk koji me je jednom rečju oduševio. Što je najvažnije, “TestDisk is OpenSource software and is licensed under the GNU Public License (GPL).” Da ne zaboravim, hvala Meki i Marku na pomoći

Pored jedva odrešene kese za digitalni fotoaparat, napokon sam na nešto drugo potrošio više para nego na mog Sputnika :) Huh... nije u tome stvar da sam škrt čovek, baš volim kada potrošim pare na nešto na šta hoću da potrošim, pa sada bio to izlazak u grad, neko parče odeće koje mi se BAŠ dopada, poklon za prijatelja, ili nešto pak sasvim šesto. Jedini problem koji se kod mene javlja je ili kada je ta stvar preskupa ili kada u isto vreme kada to želim da imatm, takođe i štedim "for a higher cause".E, pa napokon sam uspeo da odvojim od svoje ušteđevine i da kupim sebi laptop. Kao što sam već rekao, teško da sem za svoje prevozno sredstvo mogu da odvojim više od par stotina evra, a ovog puta sam za laptop odvojio više nego ikada za bilo koju stvar koju sam kupio. Acer Aspire 3630 (odnosno model AS3634NWLMi SLO) je jedna zaista moćna mašina, koju sam sa puno zadovoljstva par dana instalirao i napokon uspeo više puta da ga koristim za sopstvene svrhe.Ne znam ni sam kako mi je palo na pamet da uzmem ovo čudo, ali verovatno isto kao u fotoaparat. Muka mi je bilo više da zajmim, a onda smo jedno veče kod Borka i Brane videli novi laptop koji je Borko nabavio. Oduševio sam se. Znam, i Vili ima Acera i to 3610, a meni je odmah sinula sijalica da ovakvu priliku ne propustim. A zašto? Prvo: u svojoj klasi super povoljan. Drugo: ima wireless ugrađen, 15,4" CrystalBrite ekran i DVD-RW. I treće: ima ga na lageru, i to bez OS-a. Lovely!Svakako, prva stvar koju sam odmah posle kupovine morao da nabavim, bila je torba ili ranac (dvoumio sam se prilično) za transport pomenutog uređaja. Dilemu mi je u potpunosti rešio moj Kum, koji mi je u oktobru dao poklon za rođendan, koji je tek u aprilu :) Lowepro ranac/torba (yes, ye - kombinacija!), onakva kakvu sam ustvari i zamišljao da nabavim! Kakav car! E, a slike torbe preko vikenda, verujte - zaboravio sam da je uslikam, sramota! ;)Eto toliko! To je bio moj prvi post sa friškog Acer-a, koji je kršten Buran. Inače, moja desktop mašina odavno nosti isto ime kao i automobil - Sputnik. A ako nekoga interesuje kako laptop izgleda, ima još slika na ovoj ovde adresi.

Za vikend smo imali goste, ujak i ujna sa klincima i prekjuče sam morao da upalim Windows da pustim klincima neke igrice. Upalim Operu da pogledam nešto na netu i imam šta da vidim. Otvara mi iskeširane strane od prošli put i na Planeti Srbija stoji datum 29. April 2005. To zači da skoro 6 [...]