Дефинитивно прва велика илузија којом родитељи своју децу упознају са светом лажи и превара јесте симпатични дебели чикица са густом седом брадом и седом косом, обученим у црвено одело са белим крзненим деловима на рубовима тог одела, и једним кајишем по сред дебелог стомака. На ногама има црне кожне чизме и са собом тегли велики црвени џак пун поклона за добру децу. Његово величанство — Деда Мраз.
Мој Деда МразКад сам био веома мали дечак, Деда Мраза сам замишљао као доброћудног декицу од неких својих шездесетак до седамдесет година, дуге седе косе и браде, набораног чела са широким осмехом на лицу. Тежио је преко сто килограма и био веома снажан, јер је у џаку носио поклоне за децу целог света. Одело му је било лепо црвено, ни јарко ни тамно. Беле туфне од крзна поларног медведа красиле су рукаве, капут и ногавице, а чизме су се сијале под сјајем звезда. На глави је имао црвену купасту капу са белом крзненом куглом на врху и белом траком на дну капе. У оној белој кугли на врху били су звончићи који би звонили док се спушта низ димњак да деци остави поклоне у чарапама окаченим изнад камина. Хм… димњак… камин… нешто се ту не слаже.
Ма то није прави Деда Мраз!Мама и тата су ме водили на некакве представе, које су најчешће биле досадне, да би на крају неки чика обучен као Деда Мраз сео на столицу и прихватао децу у крило, тутнуо им новогодишњи пакетић у руке и позирао за фотку, а онда нас спустио са крила и прихватио следеће дете.
Осим што би рекао „Срећна ти нова година“, и то обичним гласом а не оним чаробним дедамразовским, из прве сам провалио да ту нешто није у реду. Прво, ови Деда Мразови нису били стари и нису имали наборано чело него су били некако млади. Уместо праве дуге седе косе и браде имали су неку маску од вате или нечег сличног. Нису имали ни дугодлако бело крзно од поларног медведа него неко ошишано и безвезно жућкасто-црвенкасте боје А ни њихова одела нису била лепо црвена него су или имали неке туфнице и квадратиће по целом оделу, или је капут био јарко црвен и сјајан а панталоне с анекаквим шарама. И нису имали велики џак са поклонима него су новогодишњи пакетићи стајали на гомили поред вештачке јелке :’(
Зато сам у једном тренутку пре поласка у први разред одлучио да више не идем да добијем пакетић од Деда Мраза јер Деда Мраз не постоји и само су ме лагали.
Добро, ко је онда Деда Мраз?Деда Мраз или на енглеском Santa Claus је заправо лик изграђен према Светом Николи, заштитником деце. Деда Мраз је код нас у старо доба зван Божић Бата а оваквог каквим сам га ја замишљао направила га је компанија Coca Cola за рекламу 1930. године. Иако фикција, овој компанији је донео брдо лове, а донео је и глумцима и фотографима који већ годинама захваљујући његовом лику згрћу добру кинту од родитеља који лажу своју децу да Деда Мраз постоји.
Ја мојим клинцима пре коју годину објасних да Деда Мраз не постоји, тај у костиму је неки човек који само глуми Деда Мраза, а поклоне ће добити били добри или не током године, исте оне поклоне које изаберу родитељи или рођаци. Можда ми неко каже да сам џукела што сам срушио деци једну лепу маштарију, али сматрам да деца треба да се радују не зато што у заблуди маштају о неком тамо Деда Мразу, него зато што је то маскирање у неку руку занимљиво, забавно и уме да насмеје. Дакле, Деда Мраз је лик из цртаћа, као и Том и Џери, на пример.
У шта сада верујем?Када сам порастао довољно да изаберем оно у шта „верујем“, скапирао сам да од Деда Мраза ипак више волим његове помоћнице, безвезно у нашем народу зване Деда Мразице.
Погледајте сада пажљиво ове луткице горе. Зар би оне уопште биле љубавнице или жене Деда Мраза, дебелог и седог маторца? Не? Па зашто их онда зовемо Деда Мразице?!
Одох ја да се окупам и обучем, па да будем спреман да вечерас дочекам свих шест Деда Мразових помоћница, можда ми испуне жељу, био сам добар целе године за нама… и ако нисам био добар, бар сам се трудио
Реч, две за васДраги моји читаоци, нећу бити патетичан па вам желети нешто што није реално. Најважније је да вас здравље добро служи, да вам не мањка позитивне и креативне енергије, и да вам предстојећа година у свему буде успешнија него ова која је на измаку, без обзира да ли моћници планирају да буде кризна или не. Слоге, толеранције, поштовања и искрености никад није превише. Чувајте се, са или без Деда Мраза и његових помоћница. Срећна вам Нова 2009. година! Живели!
