Архива за 'Размишљања' категорију

Јади младог Вертера…

октобар 29, 2007
Питам се да ли би ми пре 5 година ова књига и њен јунак били овако смешни као данас, или бих саосећао са његовим болом и навијао за њега. Сад ми је више - "Ко због жене умире и не заслужује да живи"... Морам вечерас да седнем и прочитам Странца, он је увек био лик :)Пријава испита је 5-11. новембра, цена једног 1000 динара. Како могу да пријавим само један, јер остали имају писмену компоненту и не могу да се пријаве у апсолвентском року, уштедећу, али ће се време до краја продужити вештачки... Правила, да би ме удавила...Интернет нешто зеза, изгледа пуца secondary DNS повремено. У недељу пре подне није било сатима интернета из истог разлога. Назовем 2 друга у Новом Саду који су код истог провајдера - ни њима не ради. Данас ми дође тек одговор од подршке, кажу, колико они виде, интернет тренутно ради нормално... Ради сад, 24 сата касније :)Ал' зато кад ради, ради (163.71 forceware whql, званични сајт)...Само кад се сетим јануара 2000. када сам гледао у 250-333 bps download и надао се да неће пући веза у наредних пола сата једно три пута... Једном је скочило на 1.2 kb и нико ми није веровао да се то стварно десило...Јесте, ПТТ тад и никад више :)Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Мирише на снег…

октобар 20, 2007
... али се жути као лишће. Шта је то?Ево већ три дана после доручка шетам. Сомбор можда није Нови Сад (па не могу да изађем ноћу око 4 ујутро јер нема осветљења а зезнуто је ако у мраку нагазиш неког од стотина паса луталица који спавају на све стране) али је Walker остао Walker. Само нема ни довољно простора да се прошета, па су моје туре од 3 сата и 20 километара спале на пола сата... Јуче сам био до Мостонге, вратио се Апатинским до семафора и отишао некаквом обилазницом до дома пензионера и булевара на Селенчи, вратио се до центра... Данас сам ишао поред ватрогасног до паркића на Првомајском, па до Филипа Кљајића и назад до кружног тока... Искрено, не знам ни куда да идем, то је тих пар занимљивих улица...Иначе, видео сам фијакер са две девојке смрзнуте, и пала ми је идеја - како би било супер имати такси службу која би имала затворене кочије оне црне као из Лондонских магловитих сцена из филмова, једнопрег, кочијаш напред горе седи на крову, црни цилиндри и полуцилиндри на главама... Мислим, мрак и магла су већ исти... А и привукло би туристе...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Зима? Јок, само хладно…

октобар 18, 2007
Прошло је нешто више од 24 сата како сам поставио нови изглед за сајт - зовем га "једноставни зимски 3 кулумне" зато што нема никакве графике и скроз је једноставан, у бојама зимске идиле и пуно снега, а има 3 колумне... Што је ових дана још увек реткост на блогеру...Питам се зашто не убаце неке такве изгледе у могућност директног избора, већ сами морамо да се мучимо...Јуче сам заспао тек после 17, након целог дана и ноћи уз компјутер. Радио сам на 2 пројекта, који можда једног дана буду нешто вредели. Све што радим има само потенцијал да буде "супер" тек за 5-10 година... Неко би рекао да сам луд и живим у свету маште, ја то видим као инвестицију у будућност... Уосталом, да ли би било занимљивије другачије, да су резултати видљиви одмах? Гледам то као школовање - уписујете основну, треба да траје осам неизвесних година, немате појма где и какви ћете испасти на крају, а тек онда долази средња... Колико би било глупаво да попијете таблету са седам година и останете без свих оних искустава само зарад инстантног знања?А што се тиче доктора, не могу да се откинем, немогуће је колико добрих, и одлично разрађених идеја имају ти сценаристи. Од јурњаве за "духовима" са Дикенсом, преко хуманизованог Далека, до нано-доктора у сред рата за Британију...Идем да доручкујем нешто па да видим шта ћу данас да радим. Можда да потражим празне дискове опет...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

октобар 16, 2007
Танки, непровидни слој влаге, беличаст и некако кристалан, ухватио се на окнима која су гледала вани, у дуге сенке мочварног тла и игру светлости и таме под сводом крошања чије горостасне круне су попут старица притераних у ћошак смрћу, почеле да се круне, губе некадашњу животну снагу, и споро вену и хладе се. Хучећи звуци тескобног отвореног простора испресецаног праменовима магле допирали су споља кроз масивне земљане зидине, хладне и сурове ка својим затвореницима, а треперави, усамљени крици светла нестајали су кроз тешке облаке навучене преко једва видљивих процепа неба. Дубоки уздаси изгубљених душа на пропланку гонили су ме целе ноћи, а ујутро, покушавајући да схватим, срео сам само ружне, подбуле и млитаве људе, испраних сивих лица, који су подсећали на родбину тек јуче преминулих, уплашене за сопствену смртност и тугом испресецаног сна.Толико о Сомбору, није да се жалим, само ми је све некако... другачије. И мрачно...Са друге стране, ја колико год се трудио, ову госпођицу увек видим како се окреће у смеру казаљке на сату, никако супротно... Већина људи којима сам је показао тврде да они виде супротан смер. Занимљиво. Иначе, нашао сам је код Синадина, али тамо нисам успео да оставим коментар, јер ми се слика за captcha код није приказивала...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Лоше да горе не може бити (и без филма)

октобар 1, 2007
Наслов је радосна вест - јер горе тешко да може бити. Дођем ја јуче у "своју стару собу" са гомилом ствари које треба распаковати, а након договора да моји, који су је 4-5 година користили као неко импровизовано складиште изнесу све своје ствари, и не могу да уђем. Зашто? Па ћале је хтео да уместо бродског пода који су лоши мајстори урнебесно урадили пре неких десетак година стави ламинат, "у боји са ормаром", па га је купио и ставио - у моју собу. На сред пода. Ето, десило се да су и он и мајстор јако заузети, па нису никако стигли да ускладе термине, али биће то ускоро. Кад сам предложио да га изнесемо у сестрину собу, јер она није ту и не мора да га прескаче сваких 3 минута - умешала се кева, подсећајући нас како ће сестра да дође кад тад а она је јако опасна и дигнуће фрку? Ок, а ја сам будала, нека... Успео сам да изнесем 1/3 и ставим испод њиховог кревета, довољно да могу да наместим компјутерски сто и компјутер на њему... Остатак ми служи као својеврсна чудно постављена полица...ЛМ, распакујем се ја некако до 22 увече, вечерам неке тортиље, и у 23 саставим компјутер напокон, иако још увек има доста ствари које нису намештене, а кревет још претрпан предметима за које нисам смислио где ће да стоје и слично - успут сам покушао да све мало средим, и ето још горе фрке... Наместим микрофилтер на телефон, повежем модем на линију у мојој соби, мрежним каблом на комп, струја, ма све, упалим компјутер - вентилатор почне да зуји као млазни авион. Упалим модем, и од 4 диоде само прве две реагују... И ту настаје мука...До 4 сата ујутро сам покушавао да натерам адсл да проради. Нема шансе. Имам нешто сати на Сезаму па се повезујем на 48.к, молим људе са бржом линијом да виде неки старији firmware, јер контам да сам ресетом на фабричке вредности можда пореметио нешто... Нађемо, скинем, downgradeujem, све подесим феноменално - и опет НИШТА! Модем једноставно не констатује да постоји телефонска линија. Већ почињем да се шалим са другом страном да сам баксуз и да је пијани Јова у телекому ставио на централи adsl линију комшији уместо мени...На крају два друга одустају и олдазе да спавају, ја остајем сам у хаотичној соби и без интернета, са ројем разлога у глави и ни једним довољно сигурним... Шта сад?Па, написао сам подршци e-mail и отишао да спавам. Малопре се пробудим и опет кренем да се привикавам на dial-up, кад оно, цитат:Poštovani,ukoliko modem ne "hvata link" kada ga direktno povežete na tel. liniju i pritome isključite sve telefone vezane na tu tel. liniju jedino možemokonstatovati da je opremu u Telekomovoj centrali potrebno ponovo podesiti.Smetnja je prijavljena Telekomu.Pozdrav!tehnicka podrskaИ ко је сад ту луд? Ја који сам платио 1750 динара 20. септембра а "немам техничке могућности" (па немам, иако се тај термин пренесено односи на нешто друго) или они који ми ноншалантно тако нешто кажу, и ето, ником ништа... Кад ће то бити решено? Хоће ли? Хоћу ја добити тих 10-11 дана продужења у знак извињења? Ко ће ми надокнадити ових 5 сати што трошим преко Сезама (који није мој adsl provider, али сам га користио раније одавде)...Овај, а јесам рекао да сам прехлађен јако, глава ми отпада, таблете ми остале у Новом Саду а немам кључ од стана и не могу ни до апотеке да одем јер моји раде?Као што рекох, сад је већ смешно, надам се да може да се окрене само на боље...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Добро јутро, добар дан и лаку ноћ…

септембар 29, 2007
Дан је почео одвратно - буђењем. Нешто, тамо негде, свирало је непознатом мелодијом и питао сам се у својој паучинастој чахури зашто се до ђавола неко већ не јави на тај мобилни. Онда сам се пробудио и схватио да је мој, да сам пре пар месеци ставио Barcode brothers, Flute, као звук аларма, само га од тада нисам користио. Погледам проклетињу, кад оно 15 часова. Рана зора, ајд' да устајем...Како се у недељу селим, морао сам да обавим последње припреме данас, и оставим баш-баш последње за сутра: да вратим књиге у библиотеку, да пребацим адсл уговор на цимера, набавим себи микрофилтер, те спакујем све што могу данас, а оставим компјутер, бицикл и неке ствари потребне на дневној бази до недеље...И кренемо цимер и ја, а њему још рођендан данас, немам шта да му поклоним, па сам му дао празан канистер за вино - воли па ће му требати. Библиотека - вратим књиге. Гледао сам како их госпођа раздужује, да не би добијао непожељну пошту за већ враћене, што је знало да се деси. Надајмо се да неће опет. Одемо до нашег суперкул провајдера, кад оно, сталне девојке (која је јако лепа, слатка, културна и љубазна) нема, а одвратна особа за пултом нас обавести да то не може тако и да се "подаци у бази не могу мењати" а да нисмо ни требали адсл да пријављујемо на газду. Напомена да на сајту њиховом лепо пише "име и презиме власника телефонског броја" и његов матични број, резултовала је глумљењем лудила, тако да сам ја почео да се свађам, а цимер је искулирао и платио за сведећи месец... Највећи проблем је био што уопште нисмо хтели да мењамо ништа у бази, само да постојећи уговор заменимо новим - са његовим потписом. Не може то, ко вам је рекао да може? Па ваша колегиница. Немам ја колегиницу, идите код ње! Не знам ја ништа! - То видим...Онда кренем да тражим микрофилтер. У Новом Саду? Па нема то. Иста она на почетку поменута љубазна запосленица провајдера ми је раније рекла да можда има у Миленијуму код Спенса. И одем ја да нађем то, успут ме окарактеришу као "сникерса" и објасне ми уз осмех које су радње Јеврејске, док сам ја покушавао да питам где је та коју тражим. Кад сам већ код предрасуда, старије жене се уплаше кад ноћу касно упаднем у радњу да купим слаткише, а на редовним местима се праве да ме не познају. Толико о дискриминацији и предрасудама. Социјални експеримент.ЛМ, каже лик у Миленијуму - Нема тога код њега! - Па знаш ли где има, наивно ја питам, а он одговори да би купио 100 комада да зна, јер су јако тражени, сваки дан неко дође и пита...И тако ја обићем гомилу радњи (Паком, ПЦ4У, ...) и нико нема, сви кажу - јако је тражено али годину дана их нема... Па људи, ако је нешто тражено онда се то ваљда набави? Е сад, фора је што сам од друга добио адсл модем који се качи на мрежну карту и лепо ће да ми ради под Убунту линуксом, али уз њега није дошао филтер, па морам да набавим један. И већ одустајем, седам сати прошло, нисам јео, кап воде нисам попио, ја у ролци и кожној јакни, готов... У Железничкој, код Макијата, има нека мала радња ИТТ или тако нешто, имају крша пуно филтера - 420 динара. Да ли је то скупо, не знам, био сам очајан. Ако је још неко, нека иде тамо.Онда дођем кући, у 20 сати, доручкујем, и дође друг да ми помогне да се пакујем. Искрено, мислим да караван ћалетовог друга неће бити доста, боље да је тражио неког друга са комбијем. Као што рекох, бицикл, комп и сличне кабасте ствари нисам још спаковао - само скрипте, уџбенике, белетристику, Свет компјутера од 3 године, оно мало одеће (која заузима можда 10-20%) и гомилу глупости које су се накупиле за моје 3 године које сам у пакету провео овде - роштиљ, базен, тигањи, лампе, тањири, комплет плехова за пицу, ... Истовремено, на тераси, цимер слави рођендан :) Не питајте.Потом долази Мита, да му овјасним како се ради администрација ворд преса. И после, изађемо да прошетамо, и одемо од Матице до моста Слободе, па назад кејом до Дуге, испричамо се како годинама нисмо, на крају трачајући бивше девојке и причајући о поезији, прози и гледању филмова без титлова, а све је почело са преплашеним Енглезима на Егзиту који су се бојали да у нашем друштву оду по пиво 200 метара од кампа, а касније певали другу причу...И тако, након пет сати ујутро, ево ме у стану. Гледам неких 10-ак огромних кеса у које је стало 3, 3 и по године мог живота, и једина ствар која ми је чудна је - како нема никог на нету у ово доба, Пиџин зврји празан...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Вруће пециво и јогурт

септембар 26, 2007
Оног трена кад ме у три или пола четири ујутро буде мрзело да одем на други крај града пешке по топло пециво и чашу јогурта, знаћу да сам пукао скроз. Поготово по овако лепој вечери као ова ноћас што је. Да, сад сам ушао у стан :)Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Куд иде овај брод?

септембар 24, 2007
Иначе избегавам да пишем на блогу о женама, иако ми се деси да нешто процури. Човек сам. Деси се да ме нека изнервира или "помери". Мада, да би се то десило, мора бити нека која ме добро познаје, ...или нека скроз непозната :)Пре неког времена сам се, након сулуде две године, повукао из друштвеног живота потпуно, живим на резерви батерија, виђам само кога морам, а што се тиче жена, то углавном укључује само цимерку. И данас ме зове друг на Клису, да дођем на ручак код њега. Размислим, и хајде, што да не одем? С обзиром да има сибирског хаскија, Томија, можемо и да га прошетамо после, мало причамо, и увече се вратим опет у град да још мало шетам са неким ортацима, неважно...Углавном, на слици од јуче се види како сад изгледам, отприлике. Додао бих да сам се обријао, и оставио огромне зулуфе који се равно спуштају поред уха до ивице чељусти, а онда линијом браде иду до неких 2 центиметра од ивица усана. И нису то они уски фенси зулуфи, већ више нешто као у одбеглог робијаша из тексашког затвора, или неког од Дикенсових јунака. Кад се на то додају тамне наочале, црна кожна јакна и друге ситнице, добијете будалу од које би се свако паметан склонио...ДА ЛИ?Уђем ја у кеца. То је бус. Иначе не идем бусем никад, осим кад идем на Клису, али и тад идем петицом. Углавном, нова машина, све се сија. Платим карту, одем до средине, станем насупрот врата иако места има за седење прегршт (јако ретко седим, кад већ морам да се возим, преферирам стајање - најближе је шетању) и како је бус полупразан - раширим се мало - наслоним се леђима на рекламу и ухватим се левом руком за шипку испод бочног прозора... Ма, класика...Две станице даље, пре скретања у Цвијићеву, улазе две клинке на средња. Мислим да су млађе од мене најмање 3 године, ако не и више. И прва, са врата, фиксира ме погледом и крене према мени. Ја контам она ће сести, места има на претек. Не. Девојка долази равно до мене, на пар центиметара, подигне главу и погледа ме у очи, а онда се нагло окрене и имитирајући моју позу стане тачно испред мене. На безобразно малом одстојању. Друга прилази њој и мало провирује преко рамена смејуљећи се, нешто причају. Не слушам. Окренем главу и гледам кроз прозор, све мислећи да ће се померити. Напокон, она одлази некуда напред, и ја могу да се мрднем, нисам више "уклештен". Мало сутра! Клинка купи карту и врати се, опет са погледом испод ока и чудним осмехом, заобилази другарицу која стоји одсутно гледајући некуда кроз прозор, и стаје опет испред мене. Ако окренем главу мало, а морам да бих видео где треба да сиђем кад оријентир наиђе, њена коса ми је испред очију, ако спустим главу, голи врат је испред мене. Директно испред, ту где се ја држим, су 2 празна места за седење. Иза рекламе на коју се ослањам, има места за стајање. До врата има простора колико човек може само пожелети, поред њене другарице исто, али НЕ, она је навалила да мене сатера у пола метра квадратног, и још повремено мало накриви главу и баци поглед са осмехом на мене, тек да провери јесам ли ту...И сад се ја питам, шта је тим женама у глави? Возач се пренуо кад ме видео, један млади Ром се укочио у седишту ваљда замењујући ме за скина, а ова мртва-хладна тако крене да провоцира...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Blog groupies - Blogies?

септембар 17, 2007
Мислим да је термин groupies довољно познат да не морам да га објашњавам у детаље, и да, ако занемаримо најекстремнију групу обожаватељки које су спремне да "дају све" за своје звезде, у суштини та реч представља групу људи, која прати рад одређене особе, поистовећује се са њеним делом и личношћу, осећа блискост, и почиње да жели више...Знам да је било довољно текстова на нету о блоговима, као врсти сајтова, те као феномену. Такође, сећам се и неких психолошких тумачења, где се тврдило да читаоци временом почну да осећају да познају блогера (без обзира да ли је реч о особи мушког или женског пола, лакше ми је да пишем овако). Није баш као код музичке звезде која скаче по сцени у школској униформи, али истина је да је блогер ипак ту пред њима, својим речима и делом, понекад строго послован, понекад огољене душе, понекад занимљив као најбољи концерт, понекад сморен као хир искварене поп звезде...Такође, с обзиром на особеност блога као форме, за разлику од форума где све стране равноправно дискутују, овде долази до обраћања појединца маси, са узвишеног места. Као и у античком времену, сваки појединац има право да говори. Демократија можда ипак ради. Наравно, исто као и у Антици, само од занимљивости појединчевих речи, његовог израза и форме (некад се то проучавало као "реторика") зависи колико људи ће застати да га саслуша... Неки ће и добацивати, предлагати, критиковати (коментари)... Неки само слушати са одобравањем или одмахивањем главе...Чак и у антици, истакнутији говорници и философи имали су своје пратиоце, па и ученике и настављаче дела... Додуше, неко ће рећи да ученици нису исто што и обожаваоци Metal музике, али од онога ко обожава рад Van Halen-a, до онога ко прати све концерте и бесомучно вежба гитару у гаражи у предграђу није далек пут...Куд циљам са овом причом?Па, имају ли блогери своје "поштоваоце лика и дела"? Ја мислим да имају. Имају "сталну публику", људе који се враћају да читају њихове речи, имају посетиоце који коментаришу и надограђују тезе, истакли су своју личност пред рефлекторе интернета, и кад се мало размисли, ту су све друге предиспозиције за постојање мало екстремнијих група читалаца, на пример - Blogies (верзија речи са 2 g је већ заузета за оне награде).Ко би сад били Blogies?Па, екстремнија група, коју би иза себе окупили познатији блогери, а која би имала очекивања која њему лично не би пала на памет док пише блог, али би му ласкала када би сазнао. Узећу за пример Пеђу Blogowskog, у нади да ми неће замерити. Мислим да се без веће резерве може узети он као најпознатији блогер српског говорног подручја. Самим тим, база људи који га прате, је доста велика. Хоћете да ми кажете, да у тој бази (нек' опрости његова лепша половина, ово су само нагађања) нема пар девојака које би умрле само да га упознају лично - не због његовог изгледа, или било које сличне особине, већ само зато што је он - ОН. А када би се он упознао са њима, мислите да не би добио бар једну "екстремнију" понуду?Опет кажем, Пеђа је само пример због своје истакнутости. Има још познатих блогера који су инспирисали друге да почну да блогују, дали им сјајне идеје, навели их да помисле, "хеј ово је сјајна особа, ваљало би га/је познавати"...Почињем да се губим, али занима ме Ваше мишљење...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

R.I.P. Colin McRae

септембар 16, 2007
Colin McRae, легендарни рели возач и вишеструки шампион, погинуо је у хеликоптерској несрећи, заједно са петогодишњим сином и још две непознате особе.Друг ми је управо јавио. Читам чланак и не верујем. Човек који је возио између смрти и живота једном руком и једним оком, увек уз осмех за публику, који нас је остављао без даха, и направио онај тријумфални повратак на релију Аргентине, када су само ретки још веровали да је то могуће, сада вози на оној страни. Да ли је заиста мртав, или ће заувек живети попут Сене? Живеће и дуже, у срцу сваког љубитеља релија, сваког посвећеног gamera, сваког ко је једном видео његову невероватну вожњу...Не могу нити желим да кажем било шта више...Гас до даске Колине, и широк небески друм пред тобом!Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

А где је медено млеко?

септембар 15, 2007
Питам се је л' само мене нервира реклама за медено млеко на радију? Толико ме нервира уопште дебилизам реклама на радију да сам пожелео да купим то млеко и видим који је то к... кад не може само да се прода без кретенске рекламе...Елем, данас је био предиван дан у Новом Саду, који сам ја углавном провео слушајући супер музику и одбијајући разне позиве (кафа, ручак) јер нисам желео да идем напоље. Осећам се већ дуго некако... истрошено, празно, и питам се ко је супер згодна особа у огледалу, кад то већ нисам ја? Требало би да одем негде и напуним батерије кроз молитву и медитацију. Ово се може прочитати и као дуге шетње и још дуже спавање. Тешко да ће ишта бити од тога...А данас у граду, гле чуда, "фестивал меда". То сам опет ја тако крстио јер немам појма како се зове и ко организује, ако неког интересује питајте Мушему, њу сам почео да сматрам за "НС Информације блог". Само сам прошао, био сам укупно сат времена напољу, мало прошетао кроз Дунавску док је сунце залазило, поред извршног већа до позоришта, а онда опет до Матице и тако...Сад ћу да седнем лепо и поједем моју палачинку са белом чоколадом, плазмом и бананом. прошли пут сам уместо плазме узео кокос и било је супер. Сад ћу да видим. И наравно, литар хладног млека...PSНемојте никад да размазите и неваспитате децу тако да се кревеље по продавници и праве глупости. Ако ништа, купите им некакву глупост типа меденог млека па само нека су им уста затворена. Ух...PPSМожда би неко од запостављених страна (кафа и ручак) могли да се осећају увређено тиме што сам рекао да нећу напоље па изашао, али нећу се ником извињавати јер сам се напрасно осетио здравим. и знате шта, идем после јела опет до кеја да бацим којих 5 км ако успем... :PTekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Жеравица у снегу

септембар 11, 2007
И тако дан за даном, пред компјутерским екраном... Компјутатира!Јуче се свашта негативно издешавало - пао сам на испиту, добио сам негативне вести из банке (скоро па катастрофалне, али жив сам), прошли цимер долазио по ствари па је било мало напето, због неких нерешених питања, а кад се уз то дода и да цело окружење трчи низ брдо - од цимера који је остао без потенцијалног рачунара, преко остатка људи који су сви нешто не... ма страшно.И онда данас супер лепе вести - друг из средње, тачније један од два моја баш добра пријатеља са којима се редовно чујем, добио визу за Америку. Додуше, туристичку, иде код сестре, која је тамо студирала и удала се (колико ја знам била је феноменалан студент, као и он) и не може да ради, остаје само месец дана, али опет, зар то није супер вест?Сама чињеница да се неком деси нешто тако лепо, и још кад је то неко "свој" је баш супер, и доказује да се лепе ствари не дешавају само "некоме тамо"...Сад очекујем разгледницу из Њујорка :)Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Небо пуно облака?

септембар 3, 2007
Зар није магичан онај тренутак пред паљење светала када сутон трепери у међупростору и међувремену, тајновит и паучинаст... Било би боље да сам имао апарат уместо мобилног телефона, али парола је снађи се...Почео сам да се опраштам од Новог Сада. Ту сам још до краја септембра. Остала су ми 2 испита + дипломски (који се састоји од још два, доста обимна и захтевна) а с обзиром да немам предавања већ годину дана, откако сам апсолвент, моје обитавање овде постало је... неважно, прескупо, непотребно, предуго, неисплативо, неприхватљиво, ...Углавном, сад преостале испите морам да полажем путујући 102 км возом. Оно што ме сасвим лепо обрадовало у целој причи је откриће да сам пожељан на пуно адреса и да имам више пријатеља него што сам очекивао - у једном дану ми је понуђено 5 места за "преспавати пред испит". С обзиром да је већина колега са факса обично свраћала до мене у таквим ситуацијама, знао сам да на њих не могу да рачунам, али неки други људи су се показали. Баш лепо, зар не? Само да те понуде потрају док ми и не затребају :)Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Moby Dick

август 24, 2007
Спремам светску књижевност, и узео сам из градске библиотеке књигу. Поред тога што пише "превео с енгледког", штампарске грешке се могу опростити, нема их пуно, иако је технологија штампе напредовала од оловних слова на дашчаној подлози. Међутим неопростиво је по мени, што се на корицама налази потпуно погрешан приказ Моби Дика:Да ли је то он? Не баш. Наиме, свако ко је једном прочитао књигу зна колико дубоко и детаљно она задире појединим поглављима у описе и дистинкције између китова, описује анатомију, и покушава да објасни читаоцу како ове прекрасне сисаре (у књизи се то оспорава додуше, али неважно је за ову дискусију), тако и китолов као начин живота, да не кажем религију. У покушају да избегнем тумачење књиге и анализу (то ме чека на испиту) рећи ћу само да се од прве стране гради јасан став да Нантекетске китарице лове Пота. Пот, главата уљешура, спермацетски кит. Скоро никад не лове правог кита, или плавог кита, који је успут највећа животиња на земљи. Елем, да не дужим, на слици доле је Пот.На корицама књиге је неки од китова који се хране филтрирањем планктона, очигледно. Ко је графички уредник? Не пише. Ко је радио корице? Не пише. Разлика није ни мало наивна - прави китови имају мало ждрело и "завесе" којима филтрирају планктон, пот има зубе, те најважније - резервоар спермацита у предњем делу главе, који мења агрегатно стање у реакцији са ваздухом - те омогућава зарањање, брзо пливање, окршаје, па и потапање мањих бродова по потреби... Да је неко од уредника прочитао књигу једном, сумњам да би до овога дошло. Важно да су људи из "Моно и мањана" уврстили ову срамоту у библиотеку "благо". Јесте благо, за њих на жалост непознато...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Како се губе пријатељи

август 19, 2007
Јави ми се пре пола сата другарица и помене тему "Јесу ли Роми Цигани" на једном домаћем форуму. Пита ме шта мислим. Знајући да реч Gipsy представља исти народ, скоро од Шпаније, преко Енглеске до Азербејџана, наивно кажем да јесу.- Нe - каже она, - јесу ли цигани, јесу ли прљави, глупи, некултурни...Чекај мало - питам је - откад Циган (Tsigane, Gitanos) значи прљав? То је мало расистички, зар не? И додајем да раса није мерило чистоће или културе...- Па како није? - каже она - Чим су цигани значи да су прљави!У овом тренутку ја већ не могу да дођем себи. У питању је особа коју сам ценио сматрајући да је интелигентна и пријатна. Са којом сам водио бројне разговоре на разне теме. Једном смо се дотакли и овога, али не овако. Признајем, нисам ја паладин на светој мисији, не волим кад ми неко прљав и иритантан приђе док седим у кафићу и тражи паре и сличне глупости, али то нема везе са расом те особе, већ са тим да је прљава и тражи паре.Сада неочекивано потпуно долази и вређање на мој рачун - исмејан сам као "добри витез који дели правду по свету", као човек који не зна шта прича и који својим доказима које сталожено износи - нервира!На шта сам тачно мислио? Па поменуо сам да су Цигани код нас данас у истој ситуацији као и црна раса у Америци током педесетих и шездесетих година, ако не и седамдесетих. При том не мислим на полу-јавна спаљивања на крсту, или забрану вожње у предњем делу аутобуса, већ на сиротињски живот у предграђима, у прљавим трошним баракама, у великом броју на малој површини простора, у нездравим и крајње сумњивим животним условима. Мислим на зачарани круг неписменог родитеља који одгаја неписмено дете практично, уз свакодневни недостатак хлеба на столу...Она ме прекида увредама на рачун моје интелигенције и тврди да су црнци друго, да су они "нормални". Лако је једној "Европљанки" која црног човека вероватно није ни видела у животу, у 21. веку да тако мисли, али шта је мислио јужњак 1943. за свог комшију? Да ли га је желео поред своје куће? Да ли га је желео за зета? Да ли га је желео као друга своје деце?То су све ствари које она помиње као "своје муке са циганима". Јер видите, над црнцима је вршена репресија, док циганима сви помажу, али они не желе боље. Каже, добили би послове да не краду и смрде као вуге! Не знам шта су вуге, јбг.Питам је што неко њој не да посао? Није циганка, има средњу школу... Каже, њој ће дати свако. Аха, морам да се запитам зашто онда та иста особа нема неки стални посао. Мислим, кад је већ чека. Мора да неће да ради, јер тако воли, јер је прљава. Како је лако размишљати на тај начин, само пустиш глупост да плете. Наравно, заборавља да је 40% становника сваког града у Србији у просеку незапослено...Покушавам да јој кажем нешто о зачараном кругу. Свакоме од нас се десило да има тешко раздобље код куће, да му не иде школа, да му је најмање стало до школе, поготово кад види шта се све дешава... Онда није ни чудно да деца из ромских породица не завршавају високе школе, знајући за свакодневну борбу за пуко преживљавање, и све остало што сиротиња носи - проблеме у породици, са алкохолизмом, насиље, ... Све су ово дакако одлике и виших сталежа, али се најгоре ствари обично покажу у дну друштвене лествице раније и лакше...Поред тога, родитељи не могу да им помогну око задатака, не могу да им дају рафиниране савете јер никад нису слушали о Платону, не могу да им објасне важност хигијене кад имају једно купатило са само хладном водом на 14 чланова породице, у најбољем случају... (Сад кад сам код тога, ни та "бела правашица" не пере косу сваки дан! Срамота! Одвратна прљавица!) Покушавам да кажем да ће та деца одрасти у такве родитеље и да је то тај круг који без помоћи, без јаке и планске помоћи они не могу раскинути...Излагање бива прекинуто њеним коментаром:nemaju ni 4 razreda škole bre... žive na deponiji.. jedu iz iste činije sa pacovom... zato što tako VOLE!Не знам како други, али ја на овакав екстремизам и затупљеност (највећа фора је што се иста фраза, "зато што тако воле" појављује у 4. поглављу моје још необјављене књиге Трагач, везана за исти народ, приликом посете Петра Београду, а једног дана можда прочитате и његову реакцију као што сад читате моју) одговарам само прекидом разговора, на шта сам у овом случају добио једно кратко "пуши курац"! Морам да признам да сам такав културан и достојан "беле господарице" одговор и очекивао... Шта друго, од расе која је уништила хиљаде култура у северној и јужној Америци, острвима Пацифика и Аустралији, Африци, па и самој Европи, само јер су себе сматрали паметнијима и правилнијима...Да не буде забуне, ја сам бео као снег, и у животу сам упознао само једну особу светлије пути од мене самог... И поносан сам на своје порекло, као што сматрам да свако треба да буде на своје, док не напада друге. Само не подносим кретене.Закључак - како изгубити пријатеље? Само постаните екстремиста - политички (десни или леви, исто је), верски, расистички, сексистички... Неће вам дуго потрајати, ако су вас и мало поштовали пре тога...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Ко то тамо и шта?

август 10, 2007
Вратих се са приватног пута до Сомбора. Провео сам тамо две ноћи и један дан, дошао јутрос моторним возом у 10.40 (стигао у Нови Сад у 12.43, дакле, са 3 минута закашњења - ах та железница). На путу до стана посетио банку и покупио нове картице јер су старе истекле, мада без везе, и тако немам "пара на њима". Заправо имам, 24 динара. Неважно.Шта сам радио две ноћи? прво вече сам се распаковао, прочитао "Крхотине части", одспавао мало, блејао цео дан и размишљао, слушао музику, читао увече "Замак сенки", нисам спавао целу ноћ, слушао музику, размишљао, и на крају се вратио. Просто. С обзиром да сам нешто књига са овдашње растуће гомиле однео тамо, морао сам све да их покупим са "полице за књиге" и сместим на претходно специјално због тога исељену "главну полицу". Елем, иако сам студент и за књиге одвајам од уста што би се рекло, накупило се превише, и не могу да стану на полицу за књиге коју сам сковао од дасака и ексера пре пар година. Већи проблем је што у Новом Саду имам још бар 2/3 овога, ако не и скоро толико...Мањи проблем је што нових станара нема ни избилза довољно ни за једну полицу на "полици за књиге", али ако Бог да успеха на факултету, дипломе и пара једног дана, БИЋЕ ИХ :)Свима који су сумњичави, само бих поручио - не пијем, не пушим, изласке сам давно заменио бесплатним шетњама са занимљивим друштвом... Једна књига је у просеку 350-500 динара, старија игра такође око 500. Једна књига месечно, једна игра у 2-3 месеца. Колико ви трошите на цигарете, и чега се одричете за прецењено пиво петком увече?Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Рад, ред и дисциплина…

август 2, 2007
Август је почео радно. Септембарски рок куца на врата, након њега октобар па новембар, а ја морам да завршавам факс... Данас сам пресекао и легао већ у 7 јутрос (за разлику од претходних дана када сам у кревет ишао око подне) и пробудио сам се у 13 часова (јуче нпр у 19 и нешто) и већ сам урадио много тога - Ошишао сам се. Овај пут сам такође одлучио да пресечем, и нисам хтео да ме блањају машиницом као обично и скрате косу на 2 центиметра, већ сам тражио класику, само маказе, сец тамо, сец 'вамо... Изгледам као њујоршки мафијаш из двадесет и неке... и Кул је :)Сад остаје да данас уплатим нет и примим мејл од кума са списком литературе за испит, како бих могао да почнем... Да, тебе чекам, знам да читаш...Кад смо већ код тога, питао си за ствари. Све твоје ствари су на месту, где су и биле. Цимерка се усељава првог септембра, можда који дан раније, па би било кул да их покупиш пре тога. Шаман се унапредио на твој кревет. То је отприлике то... Јбг, немам креде...Вечерас правим прженице за вечеру, а пре неки дан сам пекао кромпир у рерни и имам слике, можда данас касније или ових дана напокон ставим рецепт и слике, јако је лако и брзо за направити...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Donesi.Com & restoran Marina Novi Sad review

јул 20, 2007
И блогери су људиВећ сам писао да сам одабран међу десет новосадских блогера који ће да бесплатно наруче храну преко сајта Donesi.Com и напишу своје утиске на самом сајту. Нико од мене није захтевао да исто пишем и на блогу, али је наравно пожељно.Ту долази до једног сукоба интереса. "И блогери су људи".Да ли допустити да захвалност због бесплатне хране утиче на текст који ће човек да напише. А стварно сам захвалан, студент сам, храна ми је потребна, а и волим је. Знам да има људи који не воле да једу укусне ствари, држе линију или слично, али ја волим. Већину укусних ствари. Па опет, све је релативно...Са друге стране, ако већ пишем текст, било би тотално кретенски не допустити да осећања проговоре својим језиком, и она су део људског бића. И чине важан фактор приликом јела. Веровали или не.На крају сам одлучио неколико ствари. Прво, написаћу текст и на блогу. То сам одлучио и пре него што ми је јављено да сам изабран, када сам само веровао да ће тако бити. Друго, написаћу оно што сматрам за истину, а ако се неко не сложи са њом, нека ми замери ако мисли да намерно лажем или улепшавам. Мишљења се разликују. Треће, покушаћу да дам неку конструктивну критику која би помогла унапређењу сервиса.Шта је од овога успело, просудите сами.Donesi.Com - сајт и наручивањеПре свега, сајт јако лепо изгледа, има једноставну навигацију, брзо се учитава, нема неких нејасноћа или сувишних елемената који би могли да збуне неискусног корисника интернета.На самом почетку одаберете град у ком се налазите и ужу локацију у граду, а затим вам се нуди избор ресторана који у то време достављају на вашој територији. Изаберете ресторан, изаберете храну, у сваком тренутку видите цену изабраних ђаконија и укупну цену наруџбе... Замерка је следећа. Нигде нема "Региструј се" линка. Да, регистрација се обавља лако и успутно, да можете се регистровати преко "Пријава" стране, али ја сам од оних људи који воле да се прво региструју па онда разгледају шта ће да наруче. Предпостављам да би ту могло да се дода "Регистрација / Пријава" ако ништа друго...Као што рекох, наручивање је јако лако, а након потврде и додатних упутстава за особље ресторана, ваша наруџба се изабраном и прослеђује, а ви у реалном времену посматрате статус, који се након неког времена промени у прихваћена или одбијена. Ако је поруџбина прихваћена, на адресу ваше електронске поште примићете додатну потврду, податке ресторана за контакт уколико желите да измените наруџбу, те процењено време доставе.Ја сам лично имао идеју да оброк треба да се састоји од супе, главног јела и прилога, салате и дезерта. То сам и наручио. Такође, додао сам и специфично упутство, да сладолед у дезерту сме да буде само од ваниле, никако воћни. Са једне стране зато што не волим воћне сладоледе а знам да их обично стављају сви редом, а са друге да видим како ће реаговати.После нека три минута чекања или мање, сајт ме обавестио да је захтев одобрен, а онда сам примио и поруку у којој су ме обавестили да ће храна бити испоручена за 45 минута.ДоставаКако сам ја видовит, осетио сам да ће достављач доћи пет минута раније и сишао сам пред капију. Чим сам сишао, знао сам да је грешка што нисам понео мобилни, јер би човек могао да ме зове да провери адресу, или нешто слично. Међутим, није могао да промаши, и pick-up за доставу је стигао до мене тачно 40 минута након наручивања. Пет минута раније.Лик је био јако љубазан, и свидело ми се што је обратио пажњу на комбинације топлог и хладног - супа и главно јело су достављени у једној кеси, а салата и дезерт у другој. Верујте, знам зашто ово истичем, пре пар година у БГ сам имао проблем са достављачем пице који је сладолед држао преко ње па је она била на крају хладна, а он истопљен.Даље, свако јело је запаковано у одговарајући суд. Супа, салата и сладолед у пластици, а моја Карађорђева шницла у великом термалном суду од неког пенастог материјала. Није ми достављен само пекарски кромпир, којег тренутно није било, и наравно, није ни наплаћен. Када сам отворио паковање са шницлом, видео сам да ми није ни потребан. Поред огромне шницле од 400 грама, чинија је била препуњена и - ПОМФРИТОМ. И наравно, једна кришка лимуна у ћошку.И мирис и...Пре свега ћу рећи да за мој укус и прорачун, храна јесте релативно скупа. Али кад човек реално погледа, у питању је ресторан, не хамбургерија. Уосталом, цене су редовне и сајт нема утицаја на њих, само вам омогућава да на једном месту имате брз и лак, те што је најважније бесплатан, приступ наручивању из више ресторана у граду.А саме порције су довољне за две особе. Ја сам све осим помфрита преполовио и оставио и за сутра. У пола литре супе таман дођу два тањира, за две особе или два дана. Шницла, већ споменух, има 400 грама. У просеку, највеће јело у разним објектима брзе хране има максимално 200, 250 грама. А све нешто мислим да онај помфрит не улази у тих 400.Салата је била од свежег поврћа, расхлађена тачно онолико колико је потребно да освежава. Додуше, уместо Шопске сам добио Српску, разлика је што прва поред парадајза и краставца има рендани Фета сир, а друга исецкану љуту паприку. У суштини иста ствар. Ова је била супер, па не замерам ништа.Дакле, узмем да пробам тањир супе. Очекујем супу као супу. Добијем стварно укусну супу. Златне боје, са колутићима шаргарепе и резанцима. Сад ми пада на памет да је на сајту писало да је са кнедлама, али стварно не знам јесам ли ја погрешио у поруџбини и гледао ко зна шта. Чињеница да се ове ситнице нисам сетио све до сад, и да сам супу појео у секудни, говори доста.Ако некоме не говори, рецимо само да сам одрастао на супи. Јео сам и најразноврсније домаће и куповне из кесица или коцки, јео сам је у ресторанима (у Новом Саду бих истакао Шаран, Кинески Змај, те Травицу, иза сајма, директори знају која је то...) и гарантујем да је ова супа јако укусна. Једва чекам сутра да поједем и другу половину...Шницла? Па, да је Карађорђе имао оволику Карађорђеву, имао би чиме да се одбрани од убица оне кобне ноћи. То чудо има преко 30 центиметара, а у пречнику бар 5. Понављао бих се кад бих почео да описујем укус, јер је стварно феноменалан. Споља мало крцкава, изнутра мекан и топао кајмак, благо киселкаст као контраст поху са презлом... Њам...Дезерт сам сачувао у фрижидеру за касније и поделио га са два друга. У питању је "Марина банана", заправо банана сплит, по мојим инструкцијама, направљен само од сладоледа од ваниле. Кад смо га поделили на три дела, свако је добио по једну ону масивну 0.25 чашу за коњак, знате већ које су то. Било ми је глупаво да све сам поједем под један, а и нисам могао да дишем, не да зинем, под два. А и сматрао сам да ће се више радовати сплиту, него супи, за разлику од мене. Да неко не схвати погрешно, скроз је супер.Лични утисакВећ сам рекао да сам овако нешто чекао код нас од кад сам видео Сандру Булок како на компу наручује пицу у филму "Мрежа". Сад, након ове дегустације на којој се веома захваљујем тиму иза сајта Donesi.Com, могу слободно да кажем - дочекао сам.Мислим да свако може да нађе неку храну за себе у избору ових ресторана, примерену и укусу и цени. На питање зашто то урадити уместо класичног наручивања, одговор је прост. Лакше је, брже, а не морате да трошите телефон кад сте и онако већ на нету. Плус, имате на једном месту избор из више ресторана, па можете на основу понуде да се одлучите за онај који вам највише одговара. На питање зашто уопште наручити храну кад је јефтиније сам је спремити, одговор нам даје на пример ова врућина напољу. Зашто се везати уз шпорет на пар сати ако можете да добијете храну за две особе, за у просеку некох 1000 динара, за само 45 минута до сат времена?Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Нови Фића

јул 14, 2007
Пре неког времена на некој тв сам видео представљање новог Фиатовог модела Тополино/Абарт, али из неког уврнутог разлога, нико у соби није видео исто. И сад ја њих убеђујем, они кажу да сам сањао...Званични сајт'Талијани се разумеју у дизајн, то је дефинитивно. И стварно подсећа на старог 600 модела. Само, плашим се да ове малишане од око 20К евра нећемо гледати како играју фудбал на Ташу...Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

EXIT

јул 13, 2007
Немам намеру да пишем о самом Егзиту, већ о једном лепом ефекту који га прати. Наиме, тек када изађете на улицу, и видите реке људи који причају страним језицима или јако чудним нагласком овај наш заједнички језик, схватите да је ова српска Атина заправо једно мало забачено село. Јер, сваки дан исти људи седе на истим местима, исти људи шетају истим стазама, исти људи се исто облаче... А онда бум. Све се промени. На жалост, на само 4 дана. А било би лепо да је тако сваки дан...Са друге стране, ту је и ружан ефекат гомиле пијаних и разузданих омладинаца који нису кренули на радну акцију, али, и такве ствари се дешавају свакодневно, па што не и сад кад је једина разлика да напољу има више људи, па су приметнији.Дакле, живео Егзит, не јер је комерцијално и напуцано срање, већ јер оживи град бар мало!Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Orkut.Com

јул 13, 2007
У gmailu сам приметио међу линковима на додатне сервисе један који, чини ми се, пре није био тамо. У питању је Orkut.Com, гуглов пандан тиклу, спејсу, вирбу и осталима...Има могућност импортовања ваших фидова, позивања пријатеља, галерију, видео фајлове, као и тикл, има пријатеље пријатеља, у два или више нивоа, ... Па опет, имам утисак да нешто промиче првом погледу, да има нешто још ту... Зашто би иначе гугл купио баш овај сајт а не неки други?Tekst preuzet sa http://www.walkersblog.info

Алергија на Јагоде

јун 7, 2007
Налетео сам на занимљив чланак о алергији на јагоде, који у суштини тврди, да је алерген везан за боју. Не знају зашто, али изгледа да беле јагоде не садрже алерген, а ове црвене су опасне. Занимљиво. Још кад бих сконтао шта су то беле јагоде...?

Комшије на серверу

јун 7, 2007
Пратећи чланак из Свакодневнице, пронашао сам да на дељеном серверу има отприлике 140+ налога... Неки од њих већ по имену делују као кандидати за VPS или Dedicated. Сад се више и не чудим што је сајт сваких пар дана недоступан на пар минута... Питам се има ли тај хост уопште више од једног сервера за дељени хостинг... Можда има 2, увек спомињу неки други...

Zyon - No Fate

јун 7, 2007
Пала ми једна глупост данас на памет, и одлучио сам да се мало забавим. Написао сам кратку причу од 4 реченице, и шаљем је на конкурс. Сад ми пада на памет и прича о некој крави, али та би имала више од 4 реченице, па ме мрзи да пишем... Сетио сам се једне књиге коју сам имао обичај прочитати свако мало, а нисам је читао, па... годину и по дана, најмање... Сад сам је нашао на полици, али кад је

Blast from the past

јун 4, 2007
Отворим ноћас оно мало дрвено што стоји поред кревета и нешто претурам (зачудили би се колико ствари може да стане тамо) и наиђем на папирну кесу са натписом Mango, онако малу, као да је у њу пакован женски доњи веш. Откуд ово у мом малом дрвеном што стоји поред кревета? Отворим, кад унутра један неупотребљен црвени балон, кликер, два бомбона и једна лизалица. И онда се сетим ко је то донео, иако