October 18, 2009
Eto, počela je i ta četvrta godina, koja je došla možda čak i previše brzo. Dobar deo moje generacije je punoletan, ali sam primetio da, osim toga što stalno naglašavaju kako su to postali "još ihahaj", ne pokazuju ništa što bi to i opravdalo.Uzmimo za primer običan dan u školi - par časova na stručnim predmetima i par na opštim. Ono što me iritira je to što se dosta ljudi trudi da što više časova izbegne, da što manje bude u školi i to pod izgovorom da "ima i drugih stvari da radi, a ne samo da sedi u školi". Tu je problem, jer se svi žale da nemaju vremena, da su uvek u nekoj frci, a sa druge strane, kada pogledam news feed na Facebook-u, uglavnom su svi statusi tipa "smaranje", "bleja", "kad će nešto da se desi" itd. Pa čekaj, škola je aktivnost koja uzme maksimalno šest sati u toku dana (kada je reč o prisustvu na časovima) i još eventualno par dodatnih za domaći, učenje za usmeno ili pismeno odgovaranje ili neku vannastavnu aktivnost. Ako je to puno, i ako to ne ispunjuje vreme koje bi neko inače proveo u "smaranju" ili "blejanju", iskreno ne bih znao šta bih radio da sam ceo dan slobodan.Naravno, svestan sam da škola zna da pritisne, i da neki predavači umeju da jedan inače odličan i interesantan predmet pretvore u najgoru obavezu, ali takav je život i tu se ne može ništa - isto tako desiće se da posle školovanja neki od nas dobiju gadne poslodavce koje moraju da trpe, i to ne jedan ili dva školska časa, već puno radno vreme.Voleo bih da napomenem situaciju nastalu oko posete sajmu knjiga ove godine. Naime, moja škola organizuje posete sajmu za sve učenike u toku jednog dana. Činjenica je da uvek ima onih koji mrze knjige i koji ne žele da idu na sajam. Prva odluka je bila da se ide u petak, 30. oktobar, pošto je to neradni dan, kako bi se izbeglo masovno davanje neopravdanih izostanaka onima koji ne žele da idu. Odziv je bio katastrofalan. Zatim je odlučeno da je taj petak ipak radni, kako posle ne bi imali radnu subotu. Guess what? Sada je ipak moglo da se ide na sajam u petak. :/
