Planeta Srbija

Telesna i duhovna hrana

Hrana izgrađuje, održava i osnažuje naše fizičko telo. Međutim, utisci koje čulima stičemo iz naše okoline, a takođe i iz našeg unutrašnjeg sveta – naše misli i osećanja – predstavljaju takođe svojevrsnu hranu, zahvaljujući kojoj se razvija naše unutrašnje, odnosno duhovno biće. I ova, takozvana suptilna hrana, može biti prirodna ili neprirodna, zdrava hrana ili nezdrava hrana. Bili mi toga svesni ili ne, naš organizam i celo naše biće ima usađenu težnju da se hrani zdravo – na spoljašnjem fizičkom i unutrašnjem duhovnom nivou. Te suptilne nagoveštaje koji dopiru iz unutrašnjosti našeg bića godinama možemo nesvesno da prenebregavamo, ili čak da ih namerno ignorišemo. Ali, tada ćemo se suočiti sa posledicom narušavanja prirodnog zakona, koja se ispoljava kroz opšte nezadovoljstvo, osećaj frustracije, bolest i prevremeno starenje i propadanje organizma.

Hrana kojom se napajaju naša spoljašnja čula, veoma je važna i treba izabrati prostor i okruženje koje će nam omogućiti prirodno življenje. Gradska vreva i gužva naseljenih mesta predstavlja, zapravo, neprirodno boravište. Svež vazduh, vibracija nezagađene prirodne okoline, planine i predeli blizu mora, jezera ili reka, mesta gde postoji mnogo parkova, prostranih polja, gde vlada mir i tišina, predstavljaju idealno boravište za čoveka.

Ukoliko upražnjavamo sport i fizičke aktivnosti, telo će nam prirodno zahtevati unošenje visokoenergetske hrane i pravilan izbor namirnica. Pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da je u svoj način života neophodno uvrstiti najmanje 20 minuta fizičkih aktivnosti dnevno (gimnastika, trčanje, vožnja bicikla, hata joga, planinarenje, brza šetnja) i što više boraviti na svežem vazduhu, aktivno se odmarati i relaksirati. Naše ljudsko okruženje bitno utiče na celokupno naše življenje, pa je neophodno orijentisati se na izbor društva koje deluje harmonično, koje nam nudi mir, budi u nama osećaj mira i razvija našu prirodnu ljubav prema svetu i ljudima – a to su elementi koji su zdrava ishrana za naše duhovno biće. Zato je prisustvo duhovnih, prosvetljenih ljudi u jednoj društvenoj zajednici od izuzetnog značaja za duhovno zdravlje i materijalni razvoj čoveka.

Izbor umetnosti, lepote, harmonije i mira kao trajne životne orijentacije, kako pojedinca, tako i društva u celini, omogućava razvoj čovekovog unutrašnjeg bogatstva i vodi ka tome da savršeno zdravlje i produženje životnog veka postanu realnost.

Lični izbor u smislu moralnosti življenja, življenja u skladu sa istinom, ima velikog uticaja na duhovno stanje pojedinca, koje uslovljava i opšte zdravstveno stanje. Nepovređivanje drugih, istinoljubivost, poštenje i odsustvo pohlepe, spoljašnja i unutrašnja čistota, (čistota tela i uma), osećaj zahvalnosti i zadovoljstva onim što smo dobili od života, u stanju je da nas učini da postanemo istinski zdravo biće.

Bavljenje duhovnim životom i rasterećenje od dogmi i predrasuda širi naše vidike, povećava toleranciju i poboljšava komunikaciju sa okolinom. Svest da smo mi ti koji biramo i odlučujemo u kakvim okolnostima živimo i naše neprekidno opredeljenje za pozitivno, određuje i naše okruženje, uslove u kojima radimo i u najširem smislu moralni, socijalni i politički okvir u kome obitavamo.

Zapravo, koren svih bolesti leži u psihičkom stanju pojedinca, u njegovoj izloženosti stresnim situacijama koje izaziva uzimanje duhovno nezdrave hrane. Najvažnije je imati svest da mi to možemo promeniti i da od nas, samo od nas, zavisi sve što nas okružuje.

Odstranjivanje svih negativnih misli i osećanja iz našeg sistema (laž, mržnja, zavist, pakost, podlost, dvoličnost, strah, depresija), koji su ustvari nezdrava hrana za naš duh, i svesno razvijanje plemenitih misli i osobina, kao što su nesebičnost, služenje drugim ljudima, dobrodušnost, spokojstvo, hrabrost, radost i dobro raspoloženje – koji su ustvari zdrava hrana za naš duh, mogu postati istinski ključ celokupnog našeg zdravlja i radost življenja.

Pokušajte da uz punu svest i veru, zdrava ishrana postane vaša svakodnevnica i princip zdravog života u celini. Promenite svoje navike i unesete novinu u svoje življenje. Bićete iznenađeni koliko radosti, spontanosti i zadovoljstva može doneti poklanjanje pažnje sopstvenom biću, kako na fizičkom, tako i na duhovnom, psihološkom i mentalnom nivou.

 

 

Često nas čitaoci pitaju o nekim prirodnim lekovina i načinu za suzbijanje i smirenje  kašlja, izbacijanje sluzi, ublažavanje bolova u grlu, začepljenog nosa. Evo nekoliko dobro poznatih recepata koji mogu pomoći u olakšanju tegoba.

Napominjen da fitoterapija nije zamena za odlazak kod lekara i upotrebu lekova iz savremene i zvanične medicine!

 

Zapalenje grla, dušnika, bronhija..

Zapaljenje koje počne u grlu može se preneti na dušnik i bronhije. Izaziva ga duži ili kraći nazeb, velika vlaga kao i nadražaj dušnika zagađenim česticama. Bronhije su račvasto proširenje dušnika ili plućne cevi, stoje u vezi sa dušnikom. Zapaljenje se prenosi najpre na široke ogranke do najužih – kapilara i izaziva: kašalj, bolove u prsima, teškoće pri disanju. Zadatak brojnih biljnih lekova sastoji se u tome da pomognu čišćenje, pranje bronhija, da u njima ne dođe do zastoja odnosno zapušavanja, što otežava disanje. Sluz koja se stvara kao odbrana od infekcije, nadraži bronhije i izbacuje se kašljem. Pomoću kašlja i izbacivanja šlajma postiže se čišćenje bronhija, odnosno pluća, bolja cirkulacija kiseonika u njima i ozdravljenje. Bolest počinje najčešće posle gripa ili kijavice. Klice koje se i inače nalaze u nosu i grlu zdravog čoveka, u vreme zaraze ili slabljenja organizma, počinju više da se razmnožavaju i izazivaju bolest. Kašalj i bronhitis češće se javlja kod male dece jer su manje otporna i češće podležu vremenskim promenama.

Inhalacija kamilicom Priprema: Puna šaka kamilice u poklopljenom loncu sa vodom greje se do ključanja. Zatim se bolesnik i lonac pokriju jednim čaršavom ili velikim peškirom i bolesnik sam, dižući s vremena na vreme poklopac, polako pušta paru iz lonca i udiše je toplu kroz nos i usta”…toplu, ne vrelu!

Nauka je pronašla da kod običnih oboljenja gornjih disajnih puteva ponekad više vrede sredstva koja razmekšavaju sluz od sredstava koja kao anliseptici uništavaju bacile.

ČAJEVI

LJUBIČICA – VIOLA ODORATA Čaj: 10 grama ljubičice na litru vode. Popari se i ostavi poklopljeno 10-15 minuta, procedi, zasladi se medom i pije.

DESPIK – LAVANDULA VERA Deluje protiv nadražaja u dušniku pa prema tome kao umirujuće sredstvo u slučaju bronhitisa. Čaj: 10 grama biljke na 200 grama ključale vode. Pije se po 4 šolje dnevno.

PODBEL – TUSSILAGO FARFARA Dobar je za bolesnike kojima je posle gripa ostalo zapaljenje u dušniku, a isto tako i kada šlajm sazri i ima ga u izobilju. Čaj lista: Kašičica lista kisne pola sata u šolji kipuće vode. Pije se tri puta dnevno po puna usta i pola šolje pre spavanja.

OMAN – INULA HELENIUM Koristan je posle gripa kada postoji kataralni kašalj sa obilnim lučenjem sluzi. Daje se kao čaj: Uzima se 10 grama iseckanog korena na 200 grama ključale vode. Ostavi se da kisne pola sata. Pije se na svaka 2 sata po kašičica. Tinktura: Uzme se 100 grama korena i prelije sa pola litre 70% apotekarskog alkohola (7 delova čistog alkohola: 3 dela destilovane vode). Ostavi se da se ekstrahuje dvadeset dana, a zatim uzima po 30 kapi dnevno na kocki šećera. Najpogodnije je tri puta po 10 kapi, na kocki šećera.

BLAGOVANJ, MILODUH – HYSSOPUS OFFICINALIS Smatra se da ima svojstvo da čisti pluća od svake nečistoće, kaže doktor Gostuški. Čaj: Uzme se 4 grama miloduha na šolju ključale vode. Pije se 2-3 šolje dnevno. Alkoholatura: Šaka biljke prelije se litrom komovice i ostavi da stoji na toplom uz češće mešanje dvadesetak dana. Uzima se 10-30 kapi dnevno najbolje u tri doze, u čašici vode.

OČAJNICA – MARIBIUM VULGARE Doktor Gostuški: “Ova biljka ima osobinu da menja sastav same sluzokože. Razdvaja sluz i ubija bacile na sluzokoži, te pomaže izbacivanju sluzi. Zahvaljujući toj osobini nema zastoja šlajma u plućima a time ujedno prestaje i kašalj. VINO: Uzme se 60 grama očajnice i potopi u litri gustog vina i to ostavi da kisne nedelju dana. Obolelom se daje 100-150 grama.

DIVIZMA – VERBASCI FLOS Ovu biljku doktor Gostuški naziva “šlajm liferant”. Za čaj se upotrebljava cvet. Čaj: Uzima se 10 grama suvog cveta na litar ključale vode. Treba procediti kroz platno zbog malja. Lišće se upotrebljava spolja, popareno kao kataplazma, odnosno oblog kao razmekšavajuće sredstvo ili tinktura.

BULKA – PAPAVER RHOEAS Upotrebljava se za stišavanje kašlja kod dece i osetljivih osoba. Čaj: Doza je koliko se uhvati između dva prsta na šolji ključale vode.

BOSILJAK – OCIMUM BASILICUM Uzme se kašika bosiljka i kašika meda i prelije sa 300 grama ključale vode. Ostavi se poklopljeno 10 minuta i procedi. Pije se po 3 šolje dnevno. Terapija traje do ozdravljenja.

ŠIPAK – FRUCTUS CYNOSBATI Pola kilograma sveže ubranih i dobro opranih šipuraka divlje ruže popari se u posudi od emajla sa 2 litre vode i kuva na tihoj vatri još 15-20 mmuta. Ne sme da vri da se ne uništi vitamin C. Skuvani šipak stavi se u misker i lagano miksira dok se ne dobije kompaktna masa. Uzima se: Jedna do dve kašike toliko često koliko je potrebno da se umire bronhije i spreči kašalj. Dodatkom meda ili sirupa dobija se prijatan osvežavajući napitak.

SUNCOKRET – HELIANTUS ANNUS Postupak pripreme leka: Pola šolje semena suncokreta, pola šolje lišća suncokreta i četvrt litre vode kuvati dok ne provri. Masa treba da postane kompaktna. Skloniti sa vatre, dodati sok od limuna, pola šolje meda i 2 šolje jakog ruskog čaja. Pije se često po 2 kašike. Otklanja: kašalj, pročišćava bronhije, smiruje kod svih vrsta nervnih bolesti. Svo navedeno bilje ima u sebi sluzi i slične mucilaginozne materije, etarska ulja antiseptične moći i druga korisna jedinjenja.

VRBENA – VERBENA OFFICINALIS Alkoholatura: U pola litre jake komovice stave se dve kašike sitno iseckane vrbene i ostavi da stoji nekoliko dana. Procedi se i uzima protiv kašlja i katara po 15 kapi u malo vode više puta dnevno.

ČAJNE MEŠAVINE za lakše ISKAŠLJAVANJE

PODBEL – TUSSILAGO FARFARA CRNI SLEZ – MALVA SILVESTRIS BELI SLEZ – ALTHAEA OFFICINALIS Čaj cvetova: U jednakoj meri izmeša se cvet sve tri biljke. Uzme se 1 kašika smeše na šolju ključale vode.

MORAČ – FOENICULUM VUGLARE NANA – MENTHA PIPERITA BOR – PINUS SILVESTRIS TOPOLA – POPULUS NIGRA MAJORAN – MAJORANA ARVENSIS VRANILOVKA – ORIGANUM VULGARE Seme morača, list nane, pupoljci bora i topole, nadzemni deo majorana i vranilovke isitne se i izmešaju. Kašika smeše popari se šoljom ključale vode i ostavi poklopljeno da se smlači. Pije se u gutljajima.

ČAJNE MEŠAVINE za lakše izbacivanje ŠLAJMA

KIČICA – ERITHRAEA CENTAURIUM BOKVICA – PLANTAGO MAJOR HAJDUČICA – ACHILLEA MILLEFOLIUM Po kašiku svake biljke izmrviti i izmešati, popariti sa 600 grama kipuće vode, ostaviti poklopljeno 2 sata da se ekstrahuje, procediti zasladiti medom i piti po 200 grama pre svakog obroka.

ZOVA – SAMBUCUS NIGRA (cvet) DIVIZMA – VERBASCIFLOS (cvet) RAZGON – VERONICA OFFICINALIS Uzeti po kašiku cveta zove i divizme i 2 kašike razgona. Pripremiti kao prethodnu mešavinu.

HAJDUČICA – ACHILLEA MILLEFOLIUM PODBEL – TUSSILAGO FARFARA OČAJNICA – MARRUBIUM VULGARE Uzeti po kašiku hajdučke trave i lista podbela i 2 kašike očajnice.

Pripremiti kao prethodnu mešavinu. ZOVA – SAMBUCUS NIGRA (cvet) LJUBIČICA – VIOLA ODORATA (cvet) MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM Pripremiti kao prethodnu mešavinu. Recepte koristiti po 5 dana da bi isčezla gusta sluz.

SUVI KAŠALJ, ČAJNE MEŠAVINE za sazrevanje ŠLAJMA

BOKVICA – PLANTAGO (ima više vrsta, sve su lekovite) MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM Uzeti po 1 kašiku bokvice i 3 kašike majkine dušice. Pripremiti kao i prethodnu mešavinu.

MAJKINA DUŠICA – THYMUS SERPILUM CRNISLEZ – MALVA SILVESTRIS DIVLJIKESTEN – AESCULUS HIPPOCASTANUM (cvet) BAGREM – ROBINIA PSEUDACACIA (cvet) Po kašiku svake biljke izmešati i pripremiti kao prethodnu mešavinu.

Bolovi i grčevi u grlu na nervnoj bazi

ČAJNE MEŠAVINE:

MATIČNJAK – MELISSA OFFICINALIS BOSILJAK – OCIMUM BASILICUM KOPRIVA – URTICA DIOICA (list) Po kašiku svake biljke isitniti, izmešati, preliti sa 600 grama vrijućevode, poklopiti i ostaviti 2 sata da se ekstrahuje. Procediti, zasladiti medom i piti svakog sata po 50 grama.

HAJDUČKA TRAVA – ACHILLEA MILLEFOLIUM DIVIZMA – VERBASCI FLOS ZOVA – SAMBUCUS NIGRA BAGREM – ROBINIA PSEUDACCACIA Uzeti po kašiku hajdučke trave i cveta zove, divizme i bagrema, isitniti, pomešati i preliti sa 600 grama kipuće vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, procediti i piti po 200 grama pre jela.

PODBEL – TUSSILAGO FARFARA BOKVICA – PLANTAGO MALINA – RUBUS IDAEUS PLUĆNJAK – PULMONARIA OFFICINALIS Uzeti 2 kašike podbela i po kašiku bokvice, lista maline i plućnjaka i popariti sa litrom proključalog vina. Poklopiti i posle 2 sata procediti. Piti svakog sata po 50 grama, a pre ručka i večere go 100 grama u toku 5 dana. U tom periodu grčevi bi trebali da prestanu.

Moj zimski čaj

Ovo je jedna divan i lekovit čaj i toplo ga preporučujem svima. 1/2 šolje nastruganog svežeg đumbira (može i onaj u prahu, onda ide 1 puna kašikica) i 2 štapića cimeta kuvati u 1,2 litre vode oko 20 minuta. Procediti čaj, dodati 2 kašike meda i limuna po želji.

Da li vi imate neki svoj čaj?

 

Lečenje astme

Astma kao hronična bolest u čijoj je osnovi upalni proces, danas se leči prema Globalnoj inicijativi za lečenje astme (GINA). Gina prepisuje tačne smernice za procenu težine astme i stepensat pristup lečenju.

Kliničke odrednice pre lečenja

Lekovi potrebni za kontrolu astme

4. STEPEN Teška trajna

Trajni simptomi Česta pogoršanja Česti noćni simptomi astme Ograničena fizička aktivnost zbog simptoma astmePEF ili FEV1 - >60% očekivanog - varijabilnost >30%.Više osnovnih lekova dnevno: visoke doze inhalacionih kortikosteroida, bronhodilatatori dugog delovanja i oralni kortikosteroidi dugotrajno.

3. STEPEN Umerena trajna

Dnevni simptomi Pogoršanja ometaju aktivnosti i spavanje Noćni simptomi astme > 1 x nedeljno Svakodnevno udisanje beta2-agonista kratkog delovanjaPEF ill FEV1 - >60% – < 80% očekivanog - varijabilnost >30%.Svakodnevno osnovni lekovi: inhalacioni kortikosteroidi i bronhodilatatori dugog delovanja (posebno za noćne simptome).

2. STEPEN Blaga trajna

Simptomi > 1 x nedeljno, ali < 1 x dnevno Pogoršanja mogu ometati aktivnost i spavanje Noćni simptomi astme > 2 x mesečnoPEF ill FEV1 -  80% očekivanog - varijabilnost 20-30%.Osnovi lek dnevno: po potrebi protivupalnim lekovima dodati bronhodilatator dugog delovanja (posebno za noćne simptome)

1. STEPEN Povremena

Povremeni simptomi < 1 x NEDELJNO Kratkotrajna pogoršanja (od nekoliko sati do nekoliko dana) Noćni simptomi astme < 2 x mesečno Bez simptoma i normalna funkcija pluća između pogoršanjaPEF ili FEV1 - ³ 80% očekivanog - varijabilnost <20%.Povremeno uzimanje simptomatskih lekova, po potrebi: inhalaciONI beta2-agonisti kratkog delovanjaIntenzitet lečenja zavisi od težine pogoršanja: mogu biti potrebni i oralni kortikosteroidi

 

KONTROLA ASTME

Upala u disajnim putevima prisutna je u svim stepenima težine astme. U kontroli astme bitno je izbegavanje pokretača i izbor odgovarajućih lekova za prevenciju simptoma bolesti. Kontrola astme takođe zahteva izbor lekova za brzi prestanak simptoma i prekid astmatskih napada. Napad astme može biti događaj koji će bolesnika naterati na traženje medicinske pomoći i početak kontrolisanja bolesti.

Bitna je dugotrajna saradnja između lekara i bolesnika. U kontroli astme važna je edukacija bolesnika o samokontroli kako bi znali šta učiniti svakodnevno, a šta u astmatičnom napadu. Kontrola astme podrazumeva i stalno praćenje bolesnikovog stanja da bi se lečenje astme i plan lečenja mogli primereno preinačiti.

ODABRATI LEKOVEU kontroli astme pomažu dva tipa lekova:

Simptomatski lekovi koji brzo dovode do prestanka simptoma ili napada iOsnovni lekovi za dugotrajnu primenu kojima se prevenira pojava simptoma i napada astme ili trajno održava astma pod kontrolom.

Bolesnici i roditelji dece obolele od astme moraju razumeti da osnovni lekovi za dugotrajnu primenu imaju ograničen učinak u astmatskom napadu. Isto tako moraju znati da simptomatski lekovi ne dovode do dugotrajne kontrole astme jer ne deluju na upalu u disajnim putevima. Osnovni  lekovi su efikasni u dnevnoj primeni tokom dužeg vremena, dok simptomatski lekovi nisu.

U lečenju astme preporučuju se inhalacioni lekovi s obzirom da imaju bolji terapijski učinak u poređenju sa lekovima u tabletama ili sirupu. Visoke koncentracije udahnutog leka mogu se dovesti direktno u disajne puteve gde postižu snažan terapijski učinak uz malo sistemskih nuspojava.

Ovaj sajt smo posvetili razbijanju zabluda o astmi, sa željom da vam dokažemo da imati astmu nije hendikep, da se uz dobru saradnju sa lekarom, edukaciju o svojoj bolesati, te redovnom preventivnom terapijom, kvalitetnom ishranom i fizički aktivnim životom astma drži pod savršenom kontrolom.

Veoma je bitno da se dobro edukujete kako bi sami prepoznali sve simptome koji mogu da dovedu do mogućeg pogoršanja te da možete držati svoju bolest pod kontrolom.

Kao najčešći uzrok pogoršanja simptoma astme i gubitak kontrole pulmolozi iz celog sveta navode nepoštovanje propisane terapije i saveta lekara!

Danas dobro znamo sve o astmi, za one koji su prvi put na sajtu savetujem da odvoje vreme i pažljivo pročitaju sve naše tekstove koji su radi lakšeg snalaženja podeljeni po kategorijama.

Kako se astma  tretirala nekada

Ovo je jedan stari tekst o astmi i narodnom lečenju astme. Tekst vam prenosim samo kao zanimljivost, a ne kao savete za narodno lečnje.

Astma je bolest koju karakteriše teško disanje sa gušenjem. Za razliku od sipnje, koja znači stalno otežano disanje, astma znači iznenadno, momentalno pogoršanje disanja, težak zaptiv i stezanje u grudima. Napad ovog teškog disanja biva najčešće noću, ali se dešava i danju, ako je vreme mutno, mokro, vetrovito, ili ako neki poseban uzrok izazove ovo stanje kod bolesnika.

Za vreme napada astme bolesnik se guši, ulazak vazduha je otežan, izdisanje iz pluća ide sporo i bolesnik traži vazduha na sve strane. Usne su mu modre, na licu mu se ogleda bol, probija ga znoj i oseća strašnu težinu u grudima. Ako ga guši sluz, on to izbacuje u vidu pene, a kad prestane kriza onda izbacuje lepljiv šlajm sa belim koncima, nalik na tanko testo. Ovakvi se napadi ponavljaju kroz kraće ili duže vreme.

 

Uzroci astme su višestruki. Najčešće, to je postojeći hronični bronhit, srčana slabost, nervoza, podagra (giht), bolesti jetre i tome slično. Postoje i slučajni uzroci astme, kao što su: izvestan miris, prašina, određena jela (jaja ili krompir), dlake od konja ili perine i tome slično. Pojave astme su češće kod muškaraca nego kod žena.

 

Normalno je postaviti pitanje kako se astma može lečiti. Ako dođe do napada, onda od domaćih sredstava treba primeniti sledeće: širom otvoriti prozore i davati jaku kafu bolesniku svakih četvrt sata dok traje napad. Noge držati u toploj vodi ili umotati oblogama od slačice.

Najbolje je pozvati lekara, koji će podesnim injekcijama prekratiti nastup i lekovima učiniti da nastup bude ređi, ili da sasvim prestane.

U medicini i farmaciji do sada je poznato dosta dobrih hemijskih i sintetskih lekova, koji sigurno pomažu kod nastupa astme. Međutim, poznato je u narodnoj, a i u službenoj medicini, da postoji veći broj i lekova biljnog porekla za one bolesnike, čija je astma u vezi sa obolelim plućima.

Astma se javlja kao bronhijalna (plućna) i kardijalna (srčana).

Alergična deca često oboljevaju od tzv. dečje astme.

 

Treba pomenuti ono lekovito bilje koje pomaže u slučajevima bronhijalne astme, a ova se terapija smatra dopunskom. Najčešće se ne znaju uzroci nastajanja astme. Neke su osobe, između ostalog, preosetljive i na cvetni prah (polen), na izvesne lekove, na seno, i druge stvari. Na osnovu ovog, a u vezi svega što je već navedeno u pogledu osetljivosti bolesnika od astme, ne može se tačno utvrditi koji su pravi razlozi astme kod pojedinaca.

 

Bolesnici od bronhijalne astme mogu uzeti razne lekove biljnog porekla koji sadrže list velebilja, tatule, bunike, ili kalijumjodida i kalijumnitrata. Međutim, pošto ove tri navedene biljke imaju veoma jako fiziološko dejstvo, bolesnicima se ni pod kojim uslovima ne preporučuje da sami od njih spravljaju lekove i da ih na svoju ruku koriste. Navedeni lekovi smeju se upotrebljavati samo pod kontrolom lekara, jer nepažnjom i neznanjem mogu izazvati teška trovanja, pa i smrt.

Postoji velik broj lekovitih biljaka koje ulaze u sastav čajeva protiv bronhijalne astme. Kao najraširenija receptura smatra se mešavina čaja lista podbela, cveta divizme, nadzemnog dela izopa, cveta lavandule i tome slično.

 

1. List od podbela se upotrebljava kao čaj u dozi 10 grama lišća na 200 grama ključale vode. Naročito je dobar posle nazeba, da bi pomogao lakše izbacivanje šlajma. Suvo lišće podbela može i da se puši kao duvan kod jakog kašlja i napada gušenja.

2. Cvet divizme se upotrebljava kao čaj, i to uzimajući 10 grama cveta na litar ključale vode. Od ovog čaja treba piti po jednu šolju nekoliko puta dnevno.

3.Hizop je trava koja se daje u dozi 4 grama na solju ključale vode. Dnevno se može uzimati dve do tri šolje.

4. Lavanda: Da bi se ublažilo i suzbilo golicanje i nadražaj na kašalj, usled stezanja u bronhijama i prsima, kao i gušenja, korisno je upotrebiti čaj od cveta lavande. Obično se uzima 10 grama cveta na 200 grama ključale vode, po 4 šolje dnevno. Ova biljka se može upotrebiti i za inhaliranje (udisanje) i pritom je potrebno dodati u mešavinu od 200 grama ključale vode i 5 do 10 grama špiritusa. U ovom slučaju lavandula ima i dezinfikujuće delovanje i utiče na promenu sastava bronhijalnog lučenja i ispljuvaka

5. Tatula. Poznato je da farmaceutska industrija izrađuje danas i anti-asmatične cigarete u kojima je glavni sastojak lišće od tatule. Ono, smešano sa duvanom u luli, ili u obliku cigarete, puši se za vreme krize. Doza lišća ne sme biti veća od 1,5 gram. U iste svrhe može se upotrebiti i filter papir, koji se nakvasi u 50 grama čaja od tatule, a kome je bilo dodato 5 grama šalitre. Ta se hartija najpre osuši, a zatim dalje nakvasi jakom tinkturom od omana. U toj tinkturi treba da ima i ulja od lavande, i to u podjednakim srazmerama.

 

Iz naučne literature je poznato da se bolesnici od astme dobro privikavaju pušenju duvana u kome, na 100 grama duvana, ima pola grama praška od tatulinog lišća. Oni time zadovoljavaju svoje navike u duvanu, a istovremeno umiruju, ili predupreduju napade gušenja izazvane astmom.

Tatula pomešana sa beladonom ili salitrom, može biti postavljena u neki sud, ili na činiju u blizini bolesnika. Ova smeša praška pravi se od podjednakih delova tatule, beladone, bunike i salitre. Međutim, ovaj recept nije preporučljiv, pošto je dim koji se razvija prilikom sagorevanja smeše malo opor i uspavljuje bolesnika. Lako se stiče i navika, a i toksičnost ovom primenom nije beznačajna. Iz ovog izlazi da inhaliranje bolesnika navedenom smešom ne bi smelo mnogo da se koristi.

6. Lobelija. Kao jedna od najlekovitijih biljaka, koja je priznata u terapiji lečenja astme, je lobelija i tinktura od njenog lišća. Ova biljka raste u južnoj Africi, severnoj Americi, a učinjeni su pokušaji njenog gajenja i u Evropi, gde je prilično uspela.

Ukoliko je u pitanju prava astma a ne katar pluća, srčana slabost ili kakva druga vrsta plućne bolesti, smatra se da je to rezultat nepravilne ishrane i nenormalnog stanja organizma. Usled povećanja mokraćne kiseline, oksalata, nedovoljne funkcije jetre i lučenja žuči, povećanja količine sumpora u krvnim zrncima, bolesnicima od astme treba obavezno preporučiti dijetu, koja, uglavnom, bazira na voću i povrću, čajevima za bolje mokrenje, za poboljšanje funkcija jetre i bolje lučenje žuči. Potrebno je što više šetati, raditi gimnastiku i baviti se fizičkim radom. Od jela treba uzimati: mleko, belanec od jajeta, sir, krompir, šećer, rezance, makarone, suve kolače, hleb, naravno sve ovo u umerenoj količini. Treba, takode, koristiti zeleno povrće i salate. Meso vrlo malo uzimati i to sveže, dobro pečeno, jedanput dnevno, po mogućstvu, za ručak i bez mnogo soli.

Ne piti alkoholna pića, ne pušiti, ne nervirati se, ne trpeti rđavu stolicu, ne živeti i raditi u prostorijama koje su vlažne, neprovetrene i tome slično. Ne treba u većoj meri uzimati za jelo pasulj, bob, sočivo, biftek, pihtije, žumance od jaja, mozak, spanać, jako staro vino, kafu, čaj, kakao, čokoladu, pivo, iznutrice, razne jake začine i mezeluke.

Preporučuje se upotreba grožđa, limuna i voća. Ovo treba koristiti bar dva puta nedeljno za ceo dan.

Bilo bi dobro ako bolesnici po jedan dan ne jedu ništa.

Jedna od upotrebljavanih proskripcija (recepata) za mešavinu čaja protiv bronhijalne astme, koja je dobila i svoju kliničku potvrdu sastoji se od sledećih droga:

- list belog sleza 15%.

- koren belog sleza 5%,

- koren omana 5%,

- list podbela 40%,

- izop herba 10%,

- list crnog sleza 10%,

- majčina dušica herba 15%.

Način upotrebe čajeva i čajnih mešavina protiv bronhijalne astme: supenu kašiku čaja preliti sa 200 g ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji jedan sat, procediti i zasladiti medom. Piti tri puta dnevno posle jela po 200 g. Deci davati prema uzrastu.

 

Zaključak

Danas o astmi znamo mnogo više nego što se nekada znalo i način lečenja je propisan GINA smernicama.   Biljni čajevi mogu pomoći u olakšanju simptoma, inhalacije takođe, ali treba biti oprezan i za sve što niste sigurni konsultovati se sa lekarom. Nikada nemojte pokuašti da se lečite na svoju ruku! Ako niste zadovoljni sa vašim lekarom potražite drugog.

 

Osećaj nedostatka vazduha vrlo je neugodan.  Svaki lekar, tražeći njegov uzrok, pacijentima treba da pristupiti vrlo ozbiljno.

Gotovo svakodnevno u ordinacije se javljaju pacijenti koji se žale na osećaj gušenja u grudima, nedostatak vazduha u mirovanju, pri manjem ili većem naporu uz osjećaj stezanja u vratu. Navedenim tegobama neretko su pridružene omaglice, vrtoglavice ili ubrzan ritam rada srca, koji može biti povremen ili stalan tokom celog dana i noći. Takvi pacijenti obično su uplašeni jer osećaju strah od gušenja.

Osećaj nedostatkavazduha vrlo je neugodan i svaki lekak takvom simptomu svojih pacijenata treba pristupiti vrlo ozbiljno. Kao i uvek, lekarima će umnogome pomoći činjenica da imaju dovoljno vremena za razgovor s pacijentom, detaljan klinički pregled i  primenu dijagnostičkih pretraga i testova. Dobivenim rezultatima može se nadopuniti anamneza i pregled te tako olakšati put do dijagnoze i odabira odgovarajućeg lekara specijaliste.

Najčešći uzroci gušenja su:

-prisutnost stranog tela u disajnim putevima,

-pneumotoraks (kolaps jednog plućnog krila zbog pucanja plućne maramice),

-bolesti srca, tj. slabost srca,

- akutne i hronične bolesti gornjih i donjih disajnih puteva,

-bolesti štitne žlezde

-prisutnost uvećanih limfnih čvorova ili drugih tumorskih tvorevina koje pritišću ili urastaju u disajni istem (leukemija, limfomi, metastatski tumori),

-malokrvnostt (anemije),

-psihičke bolesti (neuroze, depresije ili psihoze )

-stomačne bolesti

Osećaj gušenja sa bolovima u grudnom košu može biti znak reflektirajućih simptoma iz trbušne duplje kao što su GERB, napad žučnih kamenaca, uklještena hijaus hernija (želučano-dijafragmalna kila),  uvećana jetra, te zbog pritiska na dijafragmu  pritišću i pluća i ometa se disanje.

Gušenje i osećaj nedostatka vazduha koji se javlja kod starijih osoba ili kod osoba koje imaju oslabljeno srce

Klinički se neretko manifestiraju uvlačenjem kože pri disanju na prelazu vrata u gornji deo prsnog koša te vidljivim nabreklim venama na vratu. Na licu su uočljive modro- plavičaste usne, a na nogama otok obe potkolenice. Bolesnici  noćuloše spavaju ili uopšte ne spavaju, a na krevetu leže polusedeći, neretko kod otvorenog prozora. Dnevno mokrenje iznosi samo oko 500 ml. Kod takvih bolesnika moglo bi biti reči o popuštanju oslabljenog srca,a uzroci takvog stanja su brojni.

Lekar će pregledom i svim potrebnim dijagnostičkim pretragama utvrditi tačnu dijagnozu i odrediti odgovarajuću terapiju.  U slučaju ovakvih simptoma lekaru se treba obratiti što hitnije  jer posledice mogu biti vrlo ozbiljne. Srce može doći u stanje u kojem kažemo da je popustilo i tada se razvija gušenje, koje može dovesti do smrti zbog nakupljanja zaostale tečnpsti u plućima. Valja napomenuti da gušenje, uz ostale simptome, poput bolova u grudnom košu, omaglice i ponekad gubitka svesti, može biti prvi znak akutnog infarkta srca.

 

Gušenju može biti uzrok akutna ili hronična bolest gornjih i donjih disajnih puteva

Kod akutnih bolesti disajnih puteva bolest se leči simptomatskom terapijom koja će ublažiti simptome bolesti ako je reč o virusnom ili alergijskom uzroku bolesti ili će se lečiti antibioticima, ako su posrijedi bakterijske akutne upale sinusa, ždrela, dušnika ili bronha.

 

Često se događa kako pacijenti navode osećaj kako ih nešto grebe ili golica u grlu, kako ujutro moraju ispljunuti sluzav sadržaj koji može biti beličast, žut ili zelenkast.

Hronične bolesti disajnog sistema

 

Hronične bolesti disajnog sistema možemo grubo podeliti na bolesti gornjih i donjih disajnih puteva, ali nikada ne smemo zaboraviti da je disajni put jedinstven!

Kod hronične upale sinusa, nosa, ždrela, dušnika ili bronha, kad znakovi upale dugo traju, više od 15 do 30 dana bez povišene ili umereno povišene telesne temperature, uzrok može biti alergijskog porekla. U takvim okolnostima organizam i sluznica navedenih disajnih puteva postaju osetljiviji zbog imunoloških (obrambenih) mehanizama kao reakcije na viruse, bakterije i ostale mikroorganizme, koji tada mogu “nadograditi” ili zakomplikovati alergijsku upalu.

Osim vrlo čestih alergijskih bolesti disajnih puteva, česte bolesti su i Hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB) koja podrazumijeva nekoliko hroničnih plućnih bolesti koje se odnose na hronični opstruktivni bronhitis, emfizem (smanjenje plućne površine) i astmu. Pušenje je najčešći provocirajući uzročnik za HOPB i karcinom pluća, koji je među prvima na listi uzroka smrti u savremenom svetu.

Astma

Astma je hronična bolest dijasnih puteva (bronhija) koja se karakteriše ponavljanim epizodama zviždanja u grudima, otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode se obično javljaju tokom prehlade ili izlaganja aerozagadjenju ( duvanski dim ili jaki mirisi) i respiratornim alergenima (grinje, polen, životnjiska dlaka, i dr.) Epizode otežanog disanja i sviranja u grudima mogu da prodju spontano ili nakon primene lekova koji šire disajne puteve.

 

Bolesti štitne žlezde

 

Bolesti štitne žlezde takođe su čest uzrok osećaja gušenja ili stezanja u vratu, a najčešći su pacijenti žene. Lekar mora biti oprezan kad se pacijent žali na osećaj gušenja, posebno na jednoj strani vrata ili smetnje kod gutanja, pri čemu se palpacijom (pipanjem) ništa ne može ispipati, hormoni štitne žlezde su uredni, a u porodičnoj anamnezi ili anamnezi pacijenta postoji mogućnost bolesti štitnjače. Kod takvih pacijenata treba učiniti ultrazvučni pregled vrata kako bi se otklonila sumnja na postojanje “golim okom nevidljivih i neopipljivih” tumorskih tvorevina vrata i štitnjače.

Bolesti štitne žlezde sedam su puta češće kod žena nego kod muškaraca. Za bolesti štitnjače karakteristično je da su najčešće nasledne, međutim i dugotrajan stres može biti provocirajući uzročnik i dovesti do poremećaja izgleda (morfologije) i rada štitnjače.

Malokrvnost

.Uzrok gušenja ponekad može biti i malokrvnost, a simptom gušenja je izraženiji kao nedostatak vazduha u mirovanju i kretanju s osećajem znojenja,  povremeno ubrzanog rada srca s osećajem slabosti, umora i nesanicom, iako se tokom dana javlja pospanost. Pod pojmom malokrvnost smatra se manji broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) koji je nekad povezan i sa manjom količinom gvožđa u krvi i eritrocitu.

Nedostatak crvenih krvnih zrnaca može biti uzrokovan povećanim gubitkom krvi ili smanjenim stvaranjem eritrocita u koštanoj srži. Najčešći gubitak crvenih zrnaca iz krvi uzrokovan je krvarenjem u probavnom sistemu, koji može biti neprimetan i dugotrajan.

Krv se najčešće gubi kroz stolicu, bilo neprimetno ili primetno kao čista krvi ili crna stolica. Razlog  gubitka krvi i malokrvnosti su  ulkus (čir) želuca i dvanaestopalačnog creva, Chronova bolest creva, ulcerozni kolitis debelog creva, tumori u probavnom sistemu.

Takođe uzrok gubitka crvenih krvnih zrnaca malokrvnosti mogu  biti obilne i dugotrajne menstruacije (najčešći uzrok miomi).

Uzrok manjka eritrocita može biti i smanjeno stvaranje u koštanoj srži, zatim zloćudne bolesti koštane srži, zloćudne bolesti drugih organa i tkiva u poodmakloj (terminalnoj) fazi bolesti, smanjenje broja crvenih zrnaca nakon terapije zračenjem ili hemoterapije, ali uzrok može biti i neishranjenost uzrokovana različitim uzrocima, kao i razne povrede koje  dovode do obilnih krvarenja. Malokrvnostkrvnost se može javiti tokom trudnoće ili nakon nje.

Gušenja  izazvana  psihičkim razlozima

Vrlo često pacijenti se žale na gušenje, katkad popraćeno i znojenjem, ubrzanim radom srca, strahom, nesanicom i strašnim umorom. Neki se tuže i na osećaj nemira i drhtanja tela, a svoju zabrinutost izražavaju zbog nemogućnosti koncentracije i pamćenja. Kod tih pacijenata pomnom anamnezom i razgovorom lakše će se razjasniti situacija i mogući uzrok tegobama. Vrlo je važan podatak o odnosima u porodici i na poslu, kao i o mogućim događajima koji su prethodili takvoj pacijentovoj situaciji.

Najčešći psihički uzroci gušenja i navedenih tegoba su različiti oblici depresija (reaktivna depresija, depresivni poremećaj ili depresivna psihoza) ili anksioznost, tj. nemir i strah. Vrlo često ta se dva psihička poremećaja isprepliću, a leče se medikamentozno (lekovima) i psihoterapijom.

Kao što je prikazano, gušenje može biti uzrokovano manje opasnim, ali i po život vrlo opasnim poremećajima. Kod prisutnosti  simptoma gušenja treba se obvezno javiti lekaru, koji će tražiti uzrok i način kako pomoći svom pacijentu.

Slični tekstovi:

Uticaj zagađenog vazduha na nastanak plućnih bolestiUticaj hladnog vazduha na disanjePomoć kod urtikarijeAstma

Pismo sledeće sadržine dobili smo na našu adresu u kome se Jelena zahvaljuje dr Jarić.

Mnogo vam hvala što ste mi odgovorili na pitanje. To mi puno znači i puno ste mi olakšali i pomogli!

Naš pulmolog sa nama nije uopšte pričala, a ja to ne volim. Imala sam utisak da joj čak smetamo, prosto smo se neprijatno osećali u ordinaciji i suprug i ja…

Imala sam sreću što sam o astmi sve saznala sa ovog sajta. Da nisam, bila bih jako uplašena o čemu se radi jer nam je samo prepisala terapiju i objasnila kako se koristi i to je sve. Bez ikakve dalje priče šta je detetu, kako da se dalje ponašamo.. .)

Sreća, kazem, da mi roditelji imamo Vas pa nam izlazite u susret.Zato hvala puno!!

Ja se izvinjavam sto vam ponovo oduzimam vreme svojim pitanjima (verujem da ih mnogo dobijate u toku dana) ali eto nemam kome da se obratim. Nemojte pogresno da me shvatite ne zelim da ogovaram nase lekare, samo je situacija takva a mene je muka (i strah naravno) naterala da se obratim Vama..

Svima pričam o ovom sajtu i Vašoj nesebičnoj pomoći koju pružate ljudima.

H V A L A  V A M !

Slični tekstovi:

Pisma zahvalnosti zbog boravka u slanoj pećiniAsmtatičarima psiholog može pomoći da se nose sa svojom bolešćuDa li je astma OPAKA bolest?AstmaŠta je Astma.rs?

U susret prvom Evropskom sastanku Udruženja za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom, u utorak su prof. Mirjana Bogić, Klinika za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije i prof. Branislava Milenković, Klinika za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, predstavile CARMA projekat o astmi i alergijskom rinitisu kao udruženim oboljenjima, kao i nove terapijske mogućnosti za pacijente sa ovakvom dijagnozom.

Astma se učestalo javlja udruženo sa alergijskim rinitisom (do 80 odsto pacijenata sa astmom ima istovremeno i alergijski rinitis), ali obično jedno od ova dva oboljenja uopšte nije dijagnostikovano. Prema podacima iz Evrope, 17-23 odsto pacijenata ne zna da ima i alergijski rinitis udružen sa astmom. Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivne procene i provere pacijenata sa astmom i na postojanje alergijskog rinitisa.

Nove terapije

Udruženje za kontrolu kombinovane astme sa rinitisom – CARMA je Evropska inicijativa za podizanje nivoa poznavanja dva često udružena oboljenja – astme i alergijskog rinitisa. Reč je o dugoročnom projektu koji ima za cilj da pomogne lekarima širom Evrope da identifikuju, leče i kontrolišu pacijente sa oba oboljenja, što je predstavljeno i na ovonedeljnom simpozijumu alergologa i pulmologa pod nazivom „Kontrola astme za sva godišnja doba“. CARMA ima zadatak da podigne svest i razumevanje ovih udruženih oboljenja u stručnoj i u opštoj javnosti, kako bi omogućili rutinsko otkrivanje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa astmom i adekvatnu terapijsku opciju. Upravo CARMA je osvestila potrebu za novim terapijama, koje bi uticale na obe ove bolesti. U Srbiji je dostupna nova nehormonska terapija, koja je manje štetna za pacijente – pogotovo decu, a koja podjednako efikasno rešava zapaljenje i u gornjim i u donjim disajnim putevima. Velika prednost terapije jeste i to što je u obliku tableta ili granula za najmlađe pacijente i uzima se jedanput dnevno.

Da lekari znaju

Evropske preporuke ukazuju na potrebu aktivnog traženja i procene pacijenta sa astmom na postojanje alergijskog rinitisa. U osnovi oba ova oboljenja nalazi se konstantno zapaljenje u disajnim putevima, gornjim gde se ispoljava kao alergijski rinitis, i donjim gde se ispoljava kao astma, pa se često smatra da se zapravo radi o jednoj bolesti koja zahvata kompletne disajne puteve. Potvrđeno je da alergijski rinitis značajno pogoršava samu astmu – broj napada, neplaniranih poseta lekaru, hospitalizacija, korišćenje hormonske terapije, više lekova i više sredstava zdravstvenog osiguranja. Prospektivna studija u toku 23 godine praćenja bolesnika sa alergijskim rinitisom pokazuje da se kod više od dve trećine osoba razvila astma! Zato je bitna rana intervencija u rinitisu, kako bi se preveniralo nastajanje astme. Dokazano je da lečenje alergijskog rinitisa kod pacijenata sa alergijskim rinitisom i astmom smanjuje broj epizoda pogoršanja astme. Takođe, ova studija je pokazala da 15-20 odsto lekara opšte medicine ne prihvata alergijski rinitis kao bolest koju treba lečiti, 15-27 odsto njih ne sprovede terapiju adekvatno, dok se samo 20-30 odsto leči ispravno i sa dobrim rezultatima.

Svako sedmo dete

U Srbiji se procenjuje da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti. U slučajnom uzorku od 10.000 građana Beograda, 5,2 odsto je prijavilo simptome astme, a čak 19 odsto simptome alergijskog rinitisa.

Pažnja javnosti u razvijenim zemljama je usmerena na ovo oboljenje zbog značajnog povećanja broja obolelih u prethodnim godinama, prvenstveno dece, rezultujući dijagnostikovanjem astme kod svakog četvrtog deteta u urbanim sredinama. U velikoj Internacionalnoj studiji astme i alergija u dečijem uzrastu (ISAAC) koja je uključila pola miliona dece iz 155 centara u 56 zemalja, pokazan je trend ka većem oboljevanju u razvijenim zemljama sveta, do 20 odsto dece u Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji, Novom Zelandu, nasuprot 2-3 odsto dece u Istočnoj Evropi, Grčkoj, Indiji, Indoneziji, Etiopiji.

Izvor: Danas

Slični tekstovi:

Pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih od astmeHrana koja najčešće uzrokuje alergijske reakcijePosledice nelečenja alergijskog rinitisa i astmaAlergija i alergijski rinitisTipovi astme

Kako bismo se snašli u mnoštvu lekova, treba znati osnovne postavke o vrstama kašlja, što je preduslov pravilnom pristupu lečenja. S obzirom na to da dolazi vreme učestalih upala disajnih puteva koje u najviše slučajeva prati kašalj, valja znati kako on nastaje i kako ga lečiti. Definiše se  kao iznenadan, eksplozivan izdisajni manevar koji teži odstraniti nečega iz disajnih puteva. Bolesnici i nedovoljno iskusni lekari  kašalj poistovjećuju s bronhitisom (najčešće bakterijskim) i određuju terapiju antibioticima te različitim sredstvima koji podstiču iskašljavanje. Paleta je tih lekova uistinu impresivna i oni zauzimaju najviše mesta na policama naših apoteka. To su najrazličitiji sirupi, tablete, kapi, masti za utrljavanje u kožu, sredstva za inhaliranje, itd. Da bismo se snašli u šumi tih lekova, trebamo znati osnove o vrstama kašlja, što je preduslov pravilnom pristupu u lečenju.

Postavljanjem pitanja bolesniku treba odrediti koliko kašalj traje, menja li se njegov karakter, što ga podstiče (hladan vazduh, govor, položaj tela, napor, hrana i piće, doba dana), je li isključivo suv ili je udružen sa stvaranjem iskašljaja, bolovima u grlu, iza prsne kosti ili u plućima, prate li ga promuklost, zaduha, vrtoglavica ili neki drugi simptomi. Treba utvrditi i boluje li bolesnik od neke druge bolesti koju trenutno ne povezujemo s kašljem ali se naknadno može zaključiti da mu je ona jedini uzrok (tumori, bolesti srca, bubrega, neke autoimune bolest, GERB i drugo). Kada dobijemo odgovore na sva ta pitanja, dobijamo ispravnu sliku o čemu je zapravo reč, što je od neprocenjive koristi u odluci o preduzimanju daljih dijagnostičkih zahvata i određivanju ispravne terapije.

Laringelani kašalj (kašalj iz grla) – Javlja se iznenadnim napadima, po karakteru je zaglušujući, bez iskašljaja, pri kojem bolesnik obično nema vremena udahnuti (što može uzrokovati vrtoglavicu), često prati upalu i nadražaj u grlu. Obično bolesnik sam kaže da se kašalj javi nakon osećaja golicanja u grlu. Prate ga najčešće simptomi upale ždrela.

Trahealni kašalj (kašalj iz dušnika) – Po karakteru sličan prethodnome, uz prizvuke “laveža”. Prate ga prilično jaki bolovi iza prsne kosti. Javlja se kod upale dušnika (traheje). U početku je, dok traju bolovi, suv, a sledi iskašljavanje, obično gustoga, krpičastog sekreta.

Kašalj kod bronhitisa – Kašalj koji se javlja kod akutnog bronhitisa obično nema prethodno navedenih simptoma. Traje stalno, bez karakterističnih napada. U početku je suv i neproduktivan, a potom iskašljaj može biti proziran, što obično karakteriše virusne infekcije ili je, pak, žućkast do zelenkast, što je znak da je nastupila bakterijska infekcija. Hronični bronhitis (najčešće kod pušača) obično prate karakteristični napadi kašlja izjutra: traju dok se ne iskašlje oskudni, gusti sekret koji se tokom noći nakupi u disajnim putevima.

Astmatski kašalj - Javlja se kod opstruktivnih bolesti pluća (npr. astme). Obično je nadražajan, a kod blažih oblika bolesti podstiče ga dubok udah, udisanje hladnog vazduha, smeh, pevanje. Nakon napada kašlja obično se u plućima oseti otežan izdah i sviranje u prsima.

Kašalj pri jelu – Napadi kašlja koji se javljaju nakon uzimanja hrane (obično tečne) mogu značiti uspostavu veze između jednjaka i disajnog sistema (tzv. fistula), što često vidimo kod tumora pluća ili jednjaka. Kod starijih ljudi kod kojih je poremećen refleks gutanja (npr. zbog Parkinsonove bolesti) takođe se može javljati nakon uzimanja hrane ili pića jer deo sadržaja može doći u disajni sistem.

 

Slični tekstovi:

Dijagnostika i tretman hroničnog kašljaOsnovne činjenice o astmiOsnovne vežbe disanjaAstma

Društvo za prava dece sa astmom “Dašak” i pozorište “Dečija zemlja” organizovaće besplatno za sve mališane predstavu “Astma nije bauk“. Predstava počinje u subotu, 3. septembra u 12 sati u Tašmajdanskom parku, a cilj je boljerazumevanje problema dece sa astmom među školarcima.

Astma se danas veoma često dijagnostikuje kod dece. Tokom godišnjih odmora i promene mesta boravka, na moru ili planini, često dolazi do privremenih poboljšanja stanja, ali povratkom u staru sredinu i polaskom u školu, “okidači za astmu” kao što su prašina, virusi, stres, ponovo se aktiviraju i simptomi se vraćaju. Zbog toga se na vreme treba obratiti lekaru i sprečiti mogućnost astmatičnih napada i tegoba.

Edukativna i zabavna pozorišna predstava, koju izvode glumci putujućeg pozorišta “Dečija zemlja“, Slobodan Boda Ninković i Jovica Tišma, poručuje deci i njihovim roditeljima da “astma nije bauk” i da deca koja imaju astmu mogu normalno da žive, bave se sportom i postižu vrhunske uspehe u školi i u svakoj profesiji, ne izdvajajući se od svojih vršnjaka.

Slični tekstovi:

Dijagnoza astme nije hendikep za životOtpor jedne žene nije uvek dokaz njene vrline, nego je često samo dokaz njenog iskustvaŠta je Astma.rs?AstmaAspirinska astma

Lemod Solu je sistemski kortikosteroid iz grupe glukortikoida. Koristi se u terapiji teških akutnih stanja i akutne egzacerbacije hroničnih bolesti (kao što je napad astme) kad je neophodna hitna sistemska primena glukokortikoida gde oralna terapija nije moguća.

Hemofarm je u SAD registrovao liofilizirane injekcije preparata Metilprednizolon Natrijum Sukcinat, poznatijeg na drugim tržištima pod zaštćenim imenom Lemod Solu u dozama od 40mg i 125mg. Specifičnost ovih proizvoda je dvokomorna bočica (Hemo Vial, US trade mark Act-O-Vial), tj. u istoj bočici se nalaze i liofilizirana aktivna supstanca i rastvarač za injekcije. Za razliku od konvencionalnog pristupa da se liofilizat i rastvarač pakuju u odvojene bočice, ovaj način dodatno povećava komfor pri primeni, tj. brzu i sigurnu aplikaciju što su dodatni zahtevi probirljivog američkog tržišta. Hemofarm je jedini generički proizvođač na svetu koji u portfelju poseduje metilprednizolon

Slični tekstovi:

Generički lekoviSistemski kortikosteroidi

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je patološko stanje uzrokovano refluksom (vraćanjem) želudačnog sadržaja u jednjak, a obuhvata veliki raspon bolesti – neki pacijenti imaju simptome bez pojave upale sluznice dok drugi imaju ezofagitis ili uznapredovale komplikacije poput Barrettovog jednjaka i peptičkih striktura uz samo blage simptome. Pojam gastroezofagealnog refluksa uveden je tek oko 1930. god. kad je ustanovljeno da je peptički ezofagitis posledica prisutnosti želudačnih izlučevina u jednjaku.

Trudnoća, gojaznost, veliki obroci, neki su od uzročnika povećanja pritiska  u abdomenu (trbuhu),  te tako provociraju refluks. Drugi uzročnici kao pušenje, alkohol, kofein, začini, slatkiši, masna hrana i neki lekovi mogu provocirati refluks delovanjem različitih direktnih ili nedirektnih mehanizama. Ulogu mogu imati i uzročnici koje je teško odrediti (stres).

Žgaravica

Glavni simptom gastroezofagealnog refluksa je žgaravica. Ona se opisuje kao neugodna ili žareća bol iza grudne kosti, ali se može proširiti na grlo ili leđa. Žgaravica se obično javlja 30 minuta nakon obroka, posebno ako nakon njega dolazi do fizičkih napora koji uključuju naginjanje. Takođe je uzrokuje ležanje, pa može pacijenta probuditi iz sna. Žgaravica često nestaje brzo nakon pijenja mleka ili uzimanja antacida. Žgaravicu mogu uzrokovati i druge bolesti, a ako klinička slika nije jasna trebalo bu uraditi dodatne pretrage.

Regurgitacija kiseline , ulazak kiseline ili žučnih sokova u usta, svojstvena je gastroezofagealnom refluksu.

Podrigivanje  može biti simptom gastroezofagealnog refluksa, ali takođe i drugih poremećaja gornjeg probavnog sistema.

Odinofagija  ili bolno gutanje simptom je refluksa, posebno prilikom gutanja vrućih ili alkoholnih pića.

Refluks se može iskazati kao bol u grudima, epigastrička bol, ili tek kao blaga dispepsija. Globus-sindrom, opisan kao “knedla” u grlu koja ne ometa gutanje, može biti simptom GERB-a. Disajne tegobe mogu biti posedice refluksa, a povezanost ne mora biti odmah vidljiva.

Upozoravajući simptomi ukazuju na postojanje složenog GERB-a ili druge ozbiljne bolesti, pa zahtevaju hitne i detaljne pretrage.

Upozoravajući simptomi GERB-a su:disfagija (otežano gutanje hrane)gubitak težineanemijakrvarenjeDisajne tegobe

I astma i GERB su česti, pa se neretko pronalaze kod istog pacijenta. Njihovo supostojanje može biti slučajno, ali u nekim slučajevima jedna bolest pogoduje nastanku druge. Teško disanje i kašalj astmatičnih bolesnika mogu uzrokovati GERB onih koji su osetljiviji na njega zbog smanjenog pritiska donjeg sfinktera jednjaka. Odgovarajuća terapijska kontrola astme poboljšava stanje bolesnika s GERB-om. Isto tako kad se GERB dobro nadzire, bez obzira obavlja li se to lekovima ili hirurškim zahvatom, dolazi do blagog poboljšanja u simptomima astme ili smanjenoj potrebi za terapijom astme, dok je dramatično izlečenje astme vrlo retko. Nema dokaza koji bi pokazali da GERB uzrokuje astmu ili obratno.

Simptomi refluksa ne moraju kod nekih pacijenata obolelih od astme biti vidljivi, ali one s atipičnim, kasnom astmom bez porodične anamneze valja uputiti na pretrage kako bi se ustanovilo postojanje refluksa i potom pružilo odgovarajuće lečenje.

Hronični kašalj, promuklost i ponavljajuće upale pluća mogu se pojaviti kao komplikacije GERB-a. Takve pojave verovatno su češće i ozbiljnije kod dece. GERB takođe može pogodovati globus-sindromu, štucanju i laringitisu.

Nadzor simptoma GERB-a i izbegavanje komplikacija cilj je i lečenja lekovima i hirurškom terapijom.

Vrlo je važno imati na umu da u lečenju GERB-a stoje na raspolaganju i različiti jednostavni, delotvorni i jeftini nefarmakološki postupci.

Nefarmakološke mere suzbijanja GERB-asmanjivanje telesne težine na idealnu meru;podizanje uzglavlja kreveta;izbegavanje stezanja pojasa i nošenja tesne odeće;izbegavanje saginjanja.

Hrana i piće:

češći manji obrociizbegavanje kasnih obroka;izbegavanje određenih namirnica (npr. masnoće, čokolade, peperminta, začina, luka, krastavaca, paradajza);smanjivanje pijenja kave, čaja i soka od limuna i nanandže;izbegavanje alkohola

Ostalo:

prestanak pušenja;izbegavanje nekih lekova (npr. nesteroidnih protivupalnih lekova) zbog uticaja na sluznicu;izbegavanje nekih lekova (npr. teofilin, antiholinergici, kalcijumovi antagonisti) zbog smanjivanjapritiska u donjem sfinkteru jednjaka.Farmakološke mere suzbijanja GERB-a

Lekovi koji se primenjuju u lečenju gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB) su:

inhibitori protonske pumpe (IPP) – omeprazol, pantoprazol, rabeprazol, lansoprazol, esomeprazol;antagonisti H2 receptora – cimetidin, ranitidin, famotidin, nizatidin;lekovi za poboljšavanje pokretljivosti (prokinetički lekovi).

Hirurško lečenje, obično pomoću laparoskopije, primenjuje se kod bolesnika s ozbiljnim ezofagitisom

Slični tekstovi:

Prihvatite vašu bolest sa pozitivnim stavom. Kontrolišite je, a ne ona vas!Moje iskustvo sa astmom – bolest pod kontrolomKoliko je opasna hronična opstruktivna bolest pluća?Tipovi astme

PULMOLOGIJA: Bronhiektazije /Bronchiectasis/

Osnovni elementi dijagnoze:

• Hroničan kašalj uz iskašljavanje obilnog, gnojavog ispljuvka; hemoptizije. • Fizikalno, srednji vlažni bronhitični šušnjevi nad donjim lobusima pluća. • Standardni rentgenogram grudnog koša pokazuje neznatne promene. Bronhografija pokazuje karakteristična proširenja bronliija.

Opšta razmatranja:

Bronhiektazije predstavljaju oboljenje koje se karakteriše proširenjem bronliija lumena srednjeg dijametra i destrukcijom elastičnih i mišićnih elemenata njihovog zida. U mehanizmu nastanka bronhiektazija, najčešće su u pitanju dva činioca: infekcija (na primer pneumonija, pertussis, tuberkuloza i dr.) i bronhijalna opstrukcija (izazvana npr. tumorima, stranim telima ili nekim patološkim procesom koji vrši spoljnu kompresiju na bronhije). Oboljenje je često udruženo sa atelektazom ili nekim kongenitalnim defektom ako su u pitanju bronhiektazije dece kao što su situs inversus, kongenitanle ciste pluća, agenezija frontalnog sinusa i dr.

Kako infekcija i bronhijalna opstrukcija ne dovode u svim slučajevima do signifikantnog stepena bronhiektazija, to se predpo-stavlja da neki endogeni, još uvek nepoznati faktori igraju ulogu u mehanizmu njihovog nastanka. Anamnestički se u brojnih bolesnika dobija podatak o prethodnom, odnosno ranijem (obično u dečije doba) preležanom nekom oboljenju pluća. Upadljivo je da se bronhiektazije javljaju često zajedno sa sinuzitom, mada njihova uzročna veza još uvek nije dovoljno proučena. Klinički nalazi:

A. Simptomi i znaci: simptomi nastaju kao rezultat poremećaja i oštećenja bronhijalne funkcije (gubitak normalne rasteglji-vosti i elastičnosti bronhija i cilijarne funkcije) s jedne strane i staze koja dovodi do nagomilavanja sekreta u dilatiranim segmentima, s druge strane. U anamnezi bolesnici navode hronični, produktivni kašalj i razne »bronhitične« simptome koji su praćeni in-termitentnim epizodama pneumonije. U pogledu etioloških činilaca pneumonije, anam-nestički se takođe dobijaju uobičajeni podaci. (U svim slučajevima usporene i produžene sanacije bronhopneumoničinih žarišta treba posumnjati na oboljenje bronhija, kao osnovni, uzročni proces). Hroničan kašalj i ekspektoracija su karakteristični simptomi bronhiektazije. Bolesnici obično iskašljavaju na puna usta obilne količine gnojavog ispljuvka u kome se posle stajanja vrlo često razlikuju tri sloja od kojih donji predstavlja talog gnoja, srednji ima izgled zamućene teč-nosti dok je gornji sluzavo-penast. Ekspektoracija je najobilnija pri naglim promenama položaja tela kao na primer pri ustajanju iz kreveta (time se omogućava pokretanje i izbacivanje sekreta iz bronhiektatičkih segmenata bronhijalnog stabla).

Otprilike polovina bolesnika ima hemo-ptizije kao simptom bronhiektazija. Pri tome se u oko 10—20% slučajeva u ispljuvku mogu naći obilne količine krvi. Ipak, hemo-ptizije su retko uzrok smrtnog ishoda bolesnika, čak i u slučajevima sekundarnih bronhiektazija koje su nastale na bazi tuberkuloze ili neoplazme bronha, kao glavni izvori krvavljenja mogu da budu dilatirani segmenti bronha a ne osnovne lezije. Gubljenje u težini, asthenia, noćno znoje-nje i povišenje temperature, propratni su simptomi hronične, perifokalne pneumonije ili njene akutne egzacerbacije.

Kao posledica recidivirajuće destrukcije plućnog parenhima i konsekutivne fibroze i emfizema, može se razviti plućna insuficijencija.

Najglavniji objektivni znaci bronhiektazija su vlažni, nekonsonantni krkori (srednji vlažni bronhitični šušnjevi) i rhonchi sono-res (sonorni, piskavi šušnjevi) koji se obično čuju na jednom ograničenom mestu pluća, najčešće u donjim, zadnjim delovima, u projekciji donjih lobusa. Ovi fizikalni znaci su toliko karakteristični da je u njihovom odsustvu dijagnoza bronhiektazija malo verovat-na. Najbolje se čuje ako se bolesnik pregleda pre i posle kašljanja u posturalnom položaju (sa glavom dole). Kod dugotrajnih formi oboljenja koje dovode do znatnih destrukcija plućnog parenhima, mogu se objektivno, pored navedenih znakova konstatovati uvuče-nost zida grudnog koša, oslabljene ekskurzije pri respiracijama i znaci pomeranja medija-stinuma prema jače oboleloj strani. U toku epizode pneumonije, konstatuju se odgovarajući fizikalni znaci kondenzacije plućnog parenhima.

U bolesnika kod kojih je bolest u uzna-predovaloj fazi, dolazi do kaheskije, cijanoze i pojave maljičastih prstiju i drugih simptoma, karakterističnih za hronična, supurativ-na oboljenja pluća.

B. Laboratorijski nalazi: u rezultatima laboratorijskih analiza nema nešto što je karakteristično za oboljenje. U poodmaklim slučajevima oboljenja, sekundarno na plućnu insuficijenciju može se razviti policitemija. Bojenje razmaza sputuma i njegovo zasejavanje na podloge je korisno utoliko što se na taj način može da isključi aktivna tuberkuloza (naročito ako su u pitanju bronhiektazije koje zahvataju gornji lobus pluća). U nekim slučajevima, u ispljuvku se identifikuje pneumokok. U slučajevima dugotrajne primene antibiotika, mogu se naći bakterije iz grupe pseudomonasa i aerobaktera.

C. Metode rentgenskog ispitivanja: ponekad se na standardnom rentgenogramu grudnog koša mogu naći promene koje su korisne za potvrdu dijagnoze. U tom smislu, pojačana plućna šara pri bazama pluća uz istovremene, multiple zone rasvetljenja, govore jako mnogo u prilog dijagnoze bronhiektazija.

Pored toga, rentgenski se mogu otkriti ognjišta hronične inflamacije.

Pomoću selektivne instilacije kontrast-nih sredstava iz grupe jodnih preparata u bronhijalno stablo (bronhografija), mogu se otkriti sakularna, cilindrična i vretenasta proširenja bronhija. Osim toga bronhogram nam pokazuje da su terminalne bronhiole izgubile svoj normalni izgled grančica rascvetalog drveta.

Upozorenje: bronhografija je kontraindikovana u slučaju postojanja akutne infekcije ili preosetljivosti na preparate joda.

D. Instrumentalne metode ispitivanja: mada se pomoću bronhoskopije ne mogu vi-deti bronhiektatična ognjišta, ipak se ovom instrumentalnom metodom mogu otkriti razne opstruktivne lezi je bronha kao osnova bronhiektazija uz identifikaciju segmenata u kojima se nagomilava sekret. Najzad, bron-hoskopija se može koristiti i za izvođenje bronhografdje.

Diferencijalna dijagnoza

Diferencijalno dijagnostički dolaze u obzir hronični bronhitis, tuberkuloza pluća (koja sa svoje strane može dovesti do bronhiektazija), apsces pluća kao i druga oboljenja praćena hemoptizijama kao što su karcinom ili adenom pluća. Komplikacije

Rekurentni ataci inflamacije u onim segmentima pluća koji se slabo dreniraju imaju za krajnju posledicu hroničnu supuraciju i plućnu insuficijenciju. U ostale komplikacije ubrajaju se teške ili fatalne hemoptizije, progresivna plućna insuficijencija, cor pulmona-le chronicum i amiloidoza.

Lečenje

A. Opšte mere: postularna drenaža je najvažnija i najefikasnija terapijska mera kojom se postiže ublaženje i suzbijanje simptoma bronhiektazija.

Izvodi se tako što bolesnik zauzima onaj položaj koji omogućava maksimalnu ekspek-toraciju (najbolje ako se bolesnik nagne preko ivice kreveta naslanjajući glavu na ruke koje su ukrštene preko jastuka koji se stavi na pod), i ostaje u tom položaju 10—15 minuta. Postupak se izvodi 2—4 puta dnevno od kojih prvi izjutra, posle buđenja dok zadnji u toku dana, uveče pred spavanje.

U cilju razmekšanja gustog sekreta, treba uzimati četiri puta dnevno po 10—15 kapi zasićenog rastvora kalij um jodida sa vodom. Razna mukolitička sredstva kao što je na primer acetylcystein (Mucomvst), ordinirana u obliku aerosola, mogu takođe delovati vrlo efikasno.

Bronhoskopska aspiracija je korisna mera, naročito u početku, kada je potrebno isključiti stenozu ili opstrukciju bronha. Ponekad je neophodna dilatacija suženog bronha, što se takođe postiže bronhoskopijom. Ipak, i pored toga, često izvođenje bronho-skopije, nije poželjno.

Od posebnog značaja za prevenciju bronhijalne inflamacije je blagovremeno otkrivanje i preduzimanje potrebnih mera protiv bilo kakve infekcije gornjih respiratornih puteva. Veliki broj bolesnika sa bronhiekta-zijama pati od hroničnih infekcija gornjih disajnih puteva. Zbog toga je potrebno kad god je to moguće primendti sve potrebne me-re u cilju njihove sanacije.

Mada klimatoterapija, sama po sebi ne deluje kurativno, ipak boravak u mestima sa toplom, suvom klimom, deluje vrlo često povoljno na oboljenje. Ovo tim pre što se boravkom u takvim mestima znatno smanjuje incidencija gornjih respiratornih infekcija. Iz istih razloga, treba izbegavati ambijente u kojima je atmosfera zagađena prašinom i dimom (duvanskim).

Bolesnicima sa težom formom oboljenja je potrebno obezbediti ležanje i odmaranje u postelji. Pri tome, u nekim slučajevima korisno deluje ako se pri ležanju noge eleviraju za 10—15 cm. Od posebnog je značaja dobra ishrana i odgovarajući higijenski uslovi. Bolesnicima sa bronhiekstazijama treba zabraniti pušenje.

U osoba kod kojih se ne može izvesti resekcija zahvaćenog dela pluća a postoji obilna ekspektoracija, treba napraviti trajnu traheotomiju čime se osigurava bolja drenaža primenom čestih aspiracija preko katetera kroz traheostomu.

B. Specifične mere: primenom antibiotika postiže se ne samo ublaženje kašlja i drugih simptoma već se smanjuje i količina ispljuvka, naročito za vreme akutne egzacer-bacije. Međutim, ovi korisni efekti mogu da budu samo prolazni usled čega je najbolje antibiotike davati povremeno, za vreme akutnih egzacerbacija. Ponekad je indikovano davanje antibiotika za duži period vremena (obično u dozama koje su za upola manje od standardnih) u cilju održavanja postignutog terapijskog efekta.

1. Penicilini se može ordinirati parenteralno (najbolji način davanja za vreme akutnih epizoda pneumonije, vidi niže) ili peroralno. Doza je 250 mg (400.000 i.j.) penicilina G, četiri puta dnevno. 2. Tetraciklini, na 6 časa po 250 mg. 3. Primena ostalih antibiotika se baziraprema nalazima antibiograma.

4. Primena antibiotika (penicilina, streptomicina) u obliku aerosola, ne daje koristan terapijski efekat. 5. Mikolitička sredstva — vidi napred.

C. Hirurško lečenje: hirurška resekcija zahvaćenog dela je indikovana u (1) mlađih osoba, koje su u dobrom opštem stanju a kod kojih postoje povremeni recidivi simptoma i (2) osoba, starih do 60 godina, sa teškim simptomima (naročito ponavljane epizode krvavi jenja) kod kojih su promene unilateralne i lokalizovane a kod kojih opšte stanje nije znatnije poremećeno, tako da je rizik operacije sveden na minimum. Ako se postavi indikacija za hirurško lečenje, prome-njeni deo se mora u celini odstraniti, pošto se inkompletnom resekcijom postižu loši rezultati.

Prognoza Razumnom primenom antibiotika i hirurških metoda lečenja, znatno je poboljšana prognoza bronhiektazija.

Odgovorni autori: Dr Henry Brainerd, profesor medicine Dr Marcus A. Krupp, profesor medicine Dr Milton J. Chatton, profesor medicine Dr Sheldon Margen, profesor medicine

Izvor: http://www.medicina.rs/

U subotu 22.1.2011. u emisiji “ZDRAVLJE JE LEK”, koju emituje RTV Panonija i RTV Republike Srpske, predstvaljen je sajt www.astma.rs.

Dr. Zorica Runjajić, internista iz Novog Sada pronašla je naš sajt i oduševlejna našim radom pozvala me je da gostujem u emisiji “Zdravlje je lek” i gledaocima ispričam o našem radu.

Poziv od dr. Zorice:

Od: Zorica Runjajić <studio@boomerang.co.rs>Tema: Poziv za gostovanje u televizijskoj emisiji

Poruka:Poštovana, ovo bi više bila želja za upoznavanje i saradnju koji Vam, u ime ekipe okupljene oko emisije Zdravlje je lek, koja se emituje na Televiziji Panonija i Radio televiziji Republike Srpske upućujem.Lekar sam, inernista, zaposlena u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata, a godinama, kroz različite zdravstvene magazine, na različitim televizijama pokušavam da pričam o zdravlju. Volela bih da nam budete gost, da nam predstavite sajt, vaše životno i zdravstveno iskustvo.Naša emisija se snima u Novom Sadu, pa bih volela da se čujemo.Unapred hvala!

Studio Boomerang (pogledajte na www.boomerang.co.rs.) je divan porodični studio, sa  ekipom predivnih i profesionalnih mladih ljudi. U prvom delu emisije (koji je emitovan u subotu 22.1.2011.) predstavljen je naš sajt. Snimak emisije će biti ovih dana da sajtu. U drugom delu koji sam ispričala svoje lično iskustvo sa astmom. Saradnja sa ekipom Boomeranga se i dalje nastvalja.

Emisija “Zdravlje je lek” emituje se na RTV Panonija subotom u 16,00.  Obavezno pogledajte emisiju,  puno divnih i korisnih saveta o očuvanju našeg zdravlja.

U ime ekipe astma.rs i naših čitalaca zahvaljujem se dr. Zorici i ekipi “Boomerang” što su prepoznali značaj našeg rada i želju da kroz naša iskustva i savete pomognemo svima sa  problemom kako bi život sa astmom bio “sa astmom bez astme”.

Slični tekstovi:

Od bloga do najznačajnijeg magazina o astmi na BalkanuPar odgovora o novom gripu i astmiGostovanje na radiju – Digitalne ikone (Radio Beograd 2)Šta je Astma.rs?Mediji o Astma.rs

Tokom prošle godine kontaktirao nas je gospodin Siniša Ibrahimpašić, vlasnik Himalajske slane pećine u Novom Sadu, u želji da svojom humanom akcijom “besplatan boravak za dvoje dece mesečno” pomogne malim asmatičarima u olakšanju  tegoba.

Neki od roditelja su nam poslali pisma zahvalnosti, a sa nekom dečicom sam imala zadovoljstvo da lično popričam i čujem utiske.

Neki od dobitnika nisu se odazvali u Himalajsku slanu pećinu?!?

Pismo zahvalnosti poslala nam je gospođa Anđelković i njena ćerka Tijana, jedna od decembarskog dobitnika besplatnog boravka u Himalajskoj slanoj pećini u Novom Sadu:

“Poštovani urednici Marija i Veroljube, moja porodica i ja smo vam nezmerno zahvalni što ste našem detetu omogućili besplatan boravak u slanoj sobi. Tijana je oduševljena i svima u vrtiću je pričala o svojim odlascima u slanu sobu. Boravak u slanoj sobi je pomogao da pročisti zapušen nosić, da mnogo lakše iskašlje nakupljen šlajm i da lakše diše. U slanu sobu smo je naizmenično vodili sestra, tata, baka i ja i svima nama je godilo vreme provedeno tamo.

Tijana je posebno odušeljana sa Tanjom, devojkom koja radi u slanoj pećini i kaže da je to njena drugarica.  Kada smo završili tretmane bila jako tužna i poželela da se njen vrtić preseli u slanu sobu. Svojim drugarima i vaspitačici je objasnila da je tamo sve divno i slano i da ko ide u slanu sobu neće više kašljati.

Želim da se u Tijanino ime i u ime svoje porodice zahvalim i vlasniku Himalajske slane pećine, Siniši na ovoj humanoj akciji.”

Slični tekstovi:

Slana iskustvaHimalajska slana pećinaPisma zahvalnosti zbog boravka u slanoj pećiniPoseta slanoj sobi: Himalajskoj slanoj pećini u Novom SaduVeroljub Zmijanac

Sva deca se rađaju sa trećim krajnikom koji raste do uzrasta od oko 5-7 godina, da bi oko desete godine počeo da se smanjuje i potpuno nestaje. Ukoliko treći krajnik bude toliko velik da ispuni prostor u kome se nalazi počinju komplikacije.

Šta je treći krajnik?

Adenoidne vegetacije, ili kako je to u narodu poznato – treći krajnik, predstavljaju limfno tkivo koje se nalazi iza nosa, a iznad nepca.

Treći krajnik čine zapravo tri krajnika koji su najčešće spojeni u jednu celinu, a uz dva ždrelna krajnika i jezični krajnik čine Waldeyerov limfatični prsten koji ima zadatak da se sve što udahnemo ili unesemo na usta obradi i prikaže našem imunološkom sistemu. Sva deca se rađaju sa trećim krajnikom koji raste do uzrasta od oko 5-7 godina, da bi oko desete godine počeo da se smanjuje i potpuno nestaje. Odrasle osobe nemaju treći krajnik. Ukoliko treći krajnik bude toliko veliki da ispuni prostor u kome se nalazi počinju da nastaju komplikacije.

Otežano disanje na nos

Uvećan treći krajnik otežava prolaz vazduha kroz nos i ždrelo do dušnika na taj način što zatvara zadnje nosne otvore (hoane), te dete diše na otvorena usta i hrče noću. Pri pregledu se uočava dete sa otvorenim ustima sa zbrisanim brazdama između nosa i usana. Veoma često treći krajnik dovodi i do oticanja sluznice nosa, što dodatno otežava disanje na nos.

Kod dece sa uvećanim trećim krajnikom javlja se i sleep apnea, odnosno dete tokom spavanja neko vreme prestane da diše i nakon 5-10 sekundi nastane čujan udah.

Disanjem na usta u dušnik i dušnice dovodi se nedovoljno pripremljen vazduh, jer nos inače pročišćava, zagreva i vlaži vazduh. Direktno udisanje vazduha kroz usta može da dovede i do češćih upala ždrela, krajnika, kao i do bronhitisa, najpre akutnog, a potom i hroničnog.

Ukoliko otežano disanje na nos potraje kod deteta će ostati visoko (gotsko) nepce jer je disanje na nos jedan od preduslova da se svod nepca koji je visok pri rođenju do predškolskog uzrasta spusti. Kod deteta sa gotskim nepcem očekuju se češće problemi sa srednjim uvom i nepravilan raspored zuba u gornjoj vilici.

Problemi sa srednjim uvom i sinusima

Ponavljane akutne upale srednjeg uva javljaju se često upravo kod dece koja imaju uvećan treći krajnik. Naime, u trećem krajniku se zadržavaju patogeni mikroorganizmi koji se potom preko Eustahijeve tube (čiji se otvor nalazi u blizini trećeg krajnika, koji ga obično prekriva – slika 2). Preko Eustahijeve tube mikroorganizmi dospevaju u srednje uvo, gde izazivaju upalu sluznice. Obično se upale srednjeg uva ređe javljaju nakon operacije trećeg krajnika.

Uvećan treći krajnik je jedan od razloga nastanka sekretornog otitisa koji je najčešći uzrok nagluvosti kod dece. Ovaj problem će biti posebno naknadno obrađen.

Kao srednje uvo i sinusi (šupljine u kostima lobanje) komuniciraju preko nosa sa spoljašnjom sredinom. Kod dece sa uvećanim trećim krajnikom i otokom sluznice nosa zatvaraju se nosna ušća sinusnih kanala što omogućava češće nastajanje upala sinusa. No, kako kod dece sinusi i nisu u potpunosti razvijeni ova komplikacija uvećanog trećeg krajnika javlja se znatno ređe od upala srednjeg uva i nagluvosti.

Sekrecija iz nosića i slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela

Infekcija trećeg krajnika dovodi do sekrecije iz nosića i slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela što je jedno od najupornijih stanja u pedijatrijskoj otorinolaringologiji. Roditelji dece koja idu u kolektiv ili dece čija braća i sestre pohađaju kolektiv bar ponekad su bili suočeni sa ovom tegobom. Slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela dovodi do zakašljavanja tokom spavanja, a moguće i do ponavljanih bronhitisa. Sve to zajedno u znatnoj meri narušava kvalitet života dece i njihovih roditelja (česte posete lekaru, česta bolovanja, ispresecan san). Na žalost, treći krajnik se ponaša kao sunđer iz koga se neprestano cedi neki sadržaj koji je antibioticima moguće samo na neko vreme sanirati. Osim pregleda i eventualno načinjenog brisa i postupanja pro uputstvima lekara ovoj deci morate izvlačiti sekret iz nosića i to na taj način što ćete najpre detetu u nosić sipati nekoliko kapi fiziološkog rastvora ili morske vode (postoje brojni komercijalni preparati), a potom upotrebom usne pumpice (takođe postoji u apotekama) aspirirati sekret iz nosića. Ukoliko se ordinirajući lekar slaže nakon aspiracije sekreta mogu se ukapati kapi za nos.

Iz navedenog pregleda komplikacija trećeg krajnika može se zaključiti koje su to indikacije za operaciju:

dugotrajno disanje na otvorena usta i otežano disanje na nos praćeno sleep apneomponavljane upale srednjeg uva ili sinusa i  nagluvost kod decečesti bronhitisi koji nastaju zbog slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela

Operacija (Adenoidectomia) je rutinska, izvodi se u opštoj anesteziji, kratko traje i gotovo da nema komplikacija. Dete obično izlazi iz bolnice na dan operacije i nema bitnih ograničenja u smislu ishrane. Ponekad, izuzetno retko, dešava se produženo krvarenje iz operativne rane i tada je potrebno dete ponovo uspavati radi zaustavljanja krvarenja. Promena boje glasa biće uočljiva kod dece koja su imala veliki treći krajnik i uslovljena je promenom rezonatorskih karakteristika nosnog sprata ždrela.

Ako analizirate sliku položaja trećeg krajnika biće vam jasno da je tehnički nemoguće kiretažom odstraniti kompletan treći krajnik, odnosno da uvek ostaju mali delovi tkiva u koštanim džepovima. Iz tih ostataka tkiva može doći do ponovnog izrastanja trećeg krajnika. Recidiv se obično dešava ukoliko se operacija radi pre prve godine života, i u svakom slučaju nije toliko česta pojava.

Prava indikacija za operaciju vašem detetu će nakon operacije doneti vidno poboljšanje, a ako otežano disanje na nos ostane ili se ponovo javi u nekom periodu nakon operacije treba uzeti u obzir da se možda radi o nosnoj alergiji ili o recidivu trećeg krajnika.

Dr Zoran Komazec, otorinolaringolog i audiolog

Docent Medicinskog fakulteta u Novom SaduDocent Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u BeograduZaposlen na Klinici za bolesti uva, grla i nosa KC Vojvodine, Novi SadStručni konsultant u Audio BM, Novi Sad

Velika je zabulda da operacijom krajnika se ugrozavaju pluca !

Slični tekstovi:

Alergija na sojuSlađana priča o svojoj ćerkiciAlergija na kravlje mleko

Naša deca sve više vremena provode za kompjuterom, sve manje se druže i upoznaju uživo-face to face.

Facebook je posta glavna preokupacija našoj deci. Putem facebooku stiču se nova prijateljstva, čak i ostvaruju ljubavne veze.

Šta biva kad se takva veza prekine?

Korišćenje „Fejsbuka”, najčuvenije društvene mreže na vebu, moglo bi da izazove astmatične napade kod najosetljivijih osoba, pokazali su rezultati istraživanja grupe italijanskih lekara.

Radi se o ispitivanju slučaja 18-godišnjeg astmatičnog mladića, člana „Fejsbuka”, kod koga su astmatični napadi, prisutni u zimskom periodu, počeli da se javljaju i leti, objavili su danas francuski mediji.

Ustanovljeno je da je mladić primetio da je, nakon što je raskinuo sa devojkom, izbrisan sa njene liste prijatelja na „Fejsbuku”, pa je nakon toga otvorio novi profil i ponovo postao prijatelj svoje sada bivše devojke.

Tokom pregleda njene „Fejsbuk” stranice i veza koje ona održava sa prijateljima na Mreži, mladić je počeo da dobija astmatične napade.

Lekari su onda obavili merenje respiratornog protoka u organizmu mladića, zahvaljujući specijalnoj maski, koje je pokazalo da se on sužava prilikom svake konekcije na „Fejsbuk”.

Tada su mu lekari preporučili da se više ne konektuje na tu društvenu mrežu i napadi su prestali.

Ta znači, kako ističu naučnici, da su ti napadi, verovatno, bili izazivani stresom vezanim za konekciju na „Fejsbuk”.

„Fejsbuk”, kao i društvene mreže uopšte, mogu da predstavljaju nov izvor psihološkog stresa i da pogoršaju stanje deprimiranih astmatičara, zaključili su lekari u specijalizovanom časopisu „Lanset”.

Oni upozoravaju, da za neke od korisnika „Fejsbuka”, veze ostvarene na toj mreži ponekad imaju isti uticaj kao i one iz stvarnog života i izazivaju istu količinu stresa kod ranjivijih osoba.

izvor: Tanjug

Slični tekstovi:

Sveže mleko smanjuje rizik od astmeEdukacija pacijenata kao bitan deo lečenja astmeStatistika i učestalost astme kod dece u SrbijiKako se daje dijagnoza astme?Astma

Kada se pomene zapaljenje pluća, svi su uplašeni! Ređaju se crne misli i sećanja na razne nesrećne primere iz kruga familije ili poznanika koji su danima ležali u bolnici i dobijali “silne injekcije”. Srećom, ovaj strah je bez osnova kod najvećeg broja dece, naročito kada se bolest na vreme otkrije i leči.

Kako nastaje pneumonija?

Infekcija pluća nastaje kada neki od mikroorganizama u velikom broju stigne u fino plućno tkivo  i tamo počne da se razmnožava. Organizam vidi da je potrebna akcija i pokušava da pobedi neželjene napadače. Rezultat borbe između prouzrokovača infekcije i odbrambenih ćelija u plućima je zapaljenje. Ono neumitno dovodi do oštećenja delova plućnog tkiva jer se u ovom »ratu« oslobađaju brojne hemijske supstance koje nikako nisu zdrave za prefinjeno plućno tkivo deteta.

Kada su delići upaljenog tkiva “razbacani” po plućima – to se zove bronhopneumonija, a kada je jedan veći komad pluća zahvaćen zapaljenskim procesom – to se zove lobarna ili segmentna pneumonija.

Koji su najčešći prouzrokovači?

Upalu pluća obično uzrokuju virusi i bakterije, daleko ređe gljivice i paraziti.

Tip mikroorganizma – pruzrokovača zapaljenja zavisi od uzrasta deteta, ali i od godišnjeg doba i trenutne epidemiološke situacije (pregled aktuelnih virusa i bakterija u odgovarajućem vremenskom periodu).

*Kod novorođenih beba najčešće se radi o bakterijama koje dete “pokupi” tokom prolaska kroz porođajni kanal majke. Tada se radi o veoma teškim infekcijama jer tek rođeno dete ima veoma slabu otpornost, pa skoro uvek uz pneumoniju ima i sepsu – bakterijsku infekciju koja putem krvi zahvata gotovo ceo organizam. Srećom, to se ne dešava često, a iako se desi, lečenje se isključivo sprovodi u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama koje imaju odeljenje za lečenje novorođenčadi. Zato se ovoga puta nećemo detaljnije zadržavati na ovom problemu.

*Kod starije dece, u toplijim mesecima dominiraju bakterijske infekcije, a u jesenjim i zimskim, naravno, virusi. Ipak, nije od presudnog značaja da li je zapaljenje pluća primarno virusno ili bakterijsko jer i kada se radi o virusnim pneumonijama one se leče antibioticima!

Ovo je samo prividno odstupanje od pravila da se virusi ne leče antibiotikom. Antibiotici su obavezni jer iako je prvo virus napao pluća, UVEK se na oštećenim plućima razvije i bakterijska infekcija. Dakle, posle virusa u plućima OBAVEZNO dolazi i bakterija, pa je i antibiotska terapija zapaljenja pluća obavezna! Čak iako bakterija ne stigne u pluća spolja, postoje bakterije koje normalno žive u plućima, i ne prave nikakve probleme u normalnim okolnostima. Ali kada virus ošteti plućno tkivo ove bakterije prodiru u dubinu parenhima gde mogu napraviti velike probleme. Nećemo zamarati mame i tate kako se zovu bakterije koje »vole« dečja pluća. Njihova imena, a naročito prezimena su veoma komplikovana, a ima nekih koje traže da se jezik polomi kada o njima razgovaramo.

Kako se stiže do tačne dijagnoze?

Jedino pregled pedijatra može da dovede do prave dijagnoze!

Neke tegobe kod dece mogu ukazati da se radi o zapaljenju pluća: izrazito loš izgled deteta koje je nezainteresovano, gotovo apatično, ima dugotrajne epizode povišene telesne temperature, uporno kašlje, a ponekad i teško i brzo diše. Ipak, neka deca nemaju ovako markantne simptome, a imaju zapaljenje pluća, pa je pametno da se dete pregleda kada se uz visoku temperaturu pojavi kašalj.

Veoma česta pojava da se detetovo stanje posle nekoliko dana od početka obične prehlade “pogorša” – umesto da potpuno ozdravi ponovo dobije temperaturu i počne da kašlje. To su situacije kada obavezno treba pregledati mališana i isključiti (ili lečiti) eventualnu upalu pluća.

Kod većine dece nije moguće precizno utvrditi koji je tačno mikroorganizam doveo do zapaljenja pluća. Za razliku od brisa ždrela, ili bakteriološkog pregleda mokraće i stolice, dubina pluća je nedostupna rutinskom uzimanju uzorka. Postoje metode (bronhoskopija) i za takve analize, ali one se ne rade bez preke potrebe.

Da li je uvek potrebno uraditi rendgenski snimak pluća?

Najčešće nije obavezno “slikati” dete, kada se za vreme opšteg pregleda jasno čuje karakterističan nalaz na plućima – situacija je onda jasna i dijagnoza je nesporna.

Ipak, kada dete zaista izgleda kao da ima pneumoniju, a ona se ne čuje slušalicama treba uraditi i snimak pluća i videti da li postoji zapaljenje. Ima pneumonija koje se ne mogu slušalicama čuti, naprosto zato što je zapaljenski proces duboko u plućima, pa je daleko od slušalica i uva lekara. Ali i tada teško opšte stanje deteta podgreva sumnju da se radi o zapaljenju pluća. Takve pneumonije se vide na rendgenskom snimku, pa je dijagnoza postavljena i terapija može da počne.

Zapaljenja pluća bez visoke temperature

Ima ih, ali su retka.

U prvoj godini života neka deca imaju simptome i znake zapaljenja pluća (čak se i na rendgenskom snimku jasno vidi pneumonija), a nemaju povišenu temperaturu. Interesantno je da ona obično i šište (karakterističan svirajuči ton pri disanju i kašlju), a da pri tom ne izgledaju loše. Prilično su aktivna i relativno dobrog apetita, a imaju upalu pluća.

Radi se o upali pluća koju izaziva jedna poseban mikroorganizam (Chlamidia, mada i neki drugi mogu da je prouzrokuju, ali znatno ređe). Ova se deca lepo i lako leče makrolidnim antibioticima (eritromicin, klaritromicin, azitromicin), pa se sve uglavnom završi za sedam do deset dana. Dakle nije strašno.

Ako veća deca imaju česte “upale pluća bez temperature”, povremeno i šište, onda se ne radi o pneumoniji, već je gotovo sigurno da takva deca imaju neprepoznatu astmu.

Mora li dete obavezno u bolnicu?

Srećom ne mora!

Zahvaljujući napretku zdravstvene službe, mnogo ranije se postavlja dijagnoza zapaljenja pluća, pa je moguće lečiti pneumoniju i bez prijema deteta u bolnicu. Ako se bolest »uhvati« na početku, dok je dete još relativno dobro, nije potrebno da se zadržava u bolnici.

Kada je bolničko lečenje obavezno?

-Male bebe imaju “tanak” imunološki sistem, pa bez terapije u bolničkim uslovima ne mogu da se izbore sa zapaljenjem pluća.

-Deca koja ne izgledaju dobro (imaju, kako doktrori vole da kažu, veoma loše opšte stanje) najčešće imaju bolest koja je uzela maha, pa je bolnički tretman neophodan.

-U našim uslovima često smo u situaciji da primimo dete u bolnicu jer nismo sigurni da li će dobijati prepisanu terapiju kod kuće. To su obično deca iz nižih socijalnih struktura kada ne možete da budete sigurni u sprovođenje terapije i praćenje daljeg toka bolesti.

-Bolničko lečenje je potrebno i malim pacijentima koji imaju oslabljen imunitet, bilo zbog neke druge dugotrajne (hronične) bolesti, ili zbog dugotrajne terapije lekovima koji smanjuju imunološku reakciju (a daleko su ređa deca sa urođenim ili stečenim bolestima samog imuniloškog sistema).

Da li svaka upala pluća zahteva davanje antibiotika injekcijama?

Naravno da ne!

Poslednjih dvadesetak godina je razvijen veliki broj novih antibiotika za oralnu upotrebu (koji se kao sirupi ili tablete, kapsule uzimaju na usta) koji imaju fantastične terapijske mogućnosti. Paradoksalno je da mnogi oralni antibiotici, ako se pravovremeno daju, imaju bolji efekat u terapiji pneumonija od najčešće primenjivanih antibiotskih injekcija.

Na primer, intramuskularne injekcije penicilina (Jugocilin), koji se i dalje veoma često prepisuje, nema nikakav efekat na tri od četiri najčešća prouzrokovača upala pluća koji se javlja tokom jesenjih i zimskih meseci! Jednostavno, veliki broj bakterija je rezistentan (otporan) na intramuskularno dat penicilin (injekcija data u mišić). Stari koncept »svaka upala pluća obavezno znači i davanje injekcija« je medicinska istorija za najveći broj pravovremeno dijagnostikovane dece. Ruku na srce, penicilin je doživeo “reinkarnaciju” u terapiji težih zapaljenja pluća kod dece, ali se tada daje “u venu” (intravenski) u velikim dozama što, naravno, zahteva prijem deteta u bolnicu.

Naravno, mala deca i pacijenti sa teškim oblicima zapaljenja pluća morajudobijati antibiotike putem injekcija, kao i pacijenti čiji je imunološki sistem značajno oslabljen. Deca koja povraćaju ili odbijaju da piju lek, takođe treba da se leče injekcijama.

Pedijatar će, na osnovu pregleda deteta i poznavanja potencijalnih prouzrokovača pneumonije, proceniti koji lek treba dati i na koji način, sve u cilju što bržeg izlečenja i oporavka.

Koliko traje lečenje pneumonije?

Pravilo je da se zapaljenje pluća leči najmanje 10 do 14 dana. Naravno, dužina antibiotskog tretmana zavisi od težine bolest i brzine oporavka deteta, a on se može proceniti samo redovnim kontrolisanjem obolelog mališana.

Dobro “pogođena” terapija daje prve vidljive rezultate već posle par dana, ali ne treba očekivati od antibiotika trenutno poboljšanje. Treba mu dati “fore” bar tri dana, a ako dete ne krene put oporavka znači da terapija mora da se menja, naravno uz kontrolu pedijatra.

Važno je naglasiti da je, uz terapiju, potrebno mirovanje deteta, dosta tečnosti uz laku, ali odabranu ishranu. Mirovanje sprečava da se bolest proširi, a adekvatna količina unete tečnosti pomaže oporavak deteta, baš kao i dobra hrana. Prvih dana bolesti ne treba insistirati na jelu, ali čim dete dobije apetit treba ga ohrabriti lepim obrocima bogatim vitaminima, mineralima i lako svarljivim proteinima.

Koje su komplikacije zapaljenja pluća?

Ako se terapija započne na vreme dete se može potpuno oporaviti, bez ikakvih posledica. Retke su pneumonije kod dece koje ostavljaju trajna oštećenja pluća.

-Ako je zapaljenje pluća praćeno upalom plućne maramice (pleuritis), posle izlečenja mogu ostati priraslice koje mogu da prave bolne senzacije više godina posle završetka bolesti, ali se ipak radi o bezazlenoj komplikaciji.

-Kod male dece i dece sa oslabljenim imunitetom bolest se može prošriti i na druge delove organizma, ali se to, srećom, retko dešava uz adekvatnu terapiju i negu.

Da li su sva deca podjednako ugrožena?

Nisu!

Deca koja imaju oslabljenu odbrambenu sposobnost (imunodeficijenciju), naročito ako pate od neke od hroničnih bolesti su daleko podložnija pneumonijama.

Pothranjena ili nepravilno hranjena dečica (ako nedostaju vitamini i minerali u ishrani) takođe lakše zakače upalu pluća u odnosu na stamene i pravilno hranjene vršnjake.

Deca koja žive u lošim higijenskim uslovima imaju veći rizik od dobijanja pneumonije, a dugotrajan boravak u hladnim i vlažnim prostorijama takođe oslabljuje detetove odbrambene sposobnosti. Ova deca se, po pravilu, i loše hrane pa je za očekivati i infekcije i upale pluća.

Da li su deca sa zapaljenjem pluća opasna za drugu decu?

Na početku bolesti – pre započinjanja adekvatne terapije mikroorganizmi se lako i brzo šire jer dete kašlje. Ipak TO NE ZNAČI da će i deca koja su bila u kontaktu sa bolesnim detetom dobiti zapaljenje pluća.

Kada mikroorganizam (virus ili bakterija) dospe do zdravog deteta, ono može da se izbori sa mikrouljezom pa da infekcija i ne započne. Sa druge strane, ako se i pojave znaci infekcije (povišena temperatura i kašljucanje) to ne znači da će dete oboleti od pneumonije.

Naravno da je pametno da takvu decu (sa simptomima infekcije disajnih organa) pregleda pedijatar, ali NE TREBA zdravu decu koja su bila u okolini obolelog deteta “preventivno” pregledati!

Zapaljenje pluća zaista nije bauk, pod uslovom da se na vreme otkrije i adekvatno leči. Zato je na mamama i tatama da pravovremeno zatraže pomoć pedijatra, mirno i bez panike, a posle obavljenog pregleda biće definitivnio jasno kako dete treba da se leči.

Većina pravovremeno dijagnostikovane dece sa pneumonijama biva potpuno izlečena, čak  i bez omraženih injekcija i boravka u bolnici, a i oni koji zahtevaju ozbiljniju terapiju imaju odlične izglede za potpun oporavak.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Slični tekstovi:

Pneumonija – Upala plućaPasivno pušenje podstiče alergije kod deceStatistika i učestalost astme kod dece u SrbijiKoji sport izabrati?Budi deo tima sajta “Pobedi astmu”

Stigla su nam i pisma zahvalnosti roditelja čija su deca  dobila besplatan boravak u Himalajskoj slanoj pećini u Novom Sadu

Lidija Barudžija:

Poštovani g-dine Veroljube,

Hvala vam puno što ste mojoj devojčici (mini Vujanović) omogućili da ide na terapije u Himalajsku pećinu,dugujem Vam veliku zahvalnost.Obema nam je prijao boravak tamo.Mina je to doživljavala kao igraonicu i jedva je čekala sledeći termin. a i meni je prijao boravak tamo. Osoblje je jako ljubazno ( Tanja i Ivana) i dosta zna o toj tematici. Mina  je dobro što bi rekli pod kontrolom.Rezultat spirometrije je znatno bolji nakon ovih tretmana, tako da pored opuštajućeg efekta mislim da smo učinili i zdravstveni pomak.

Hvala Vam još jednom i u moje i u Minino ime.

Srdačan pozdrav Iz Novog sada.

Dragana Sekiz Titelac, 24.10.2010.

Zahvaljujem se svim ljudima dobre volje sa sajta astma koji su učestvovali u organizovanju 10 besplatnih tretmana deci u Slanoj sobi. Veliki pozdrav, ostala su nam još 3 pa delim iskustvo. Naravno hvala i Slanoj sobi što nam je omogućila prijatan boravak…

12.11.2010.

Jedino što zasad mogu da primetim jeste neka vrsta čišćenja i to iz nosa. I to već od prvog tretmana. Kad smo završili sve tretmane, još para dana je šmrckao i to je to. Bronhitis se nije pojavljivao, Bogu hvala, nadam se i da neće. Kod mene nije bilo nikakvih promena, niti reakcija, a astmatičar sam ceo život. Svejedno, jedno iskustvo više, a nadam se i uspeh.

Mama Dragana Sekiz Titelac

Nadamo se da će se još roditelja javiti sa utiscima iz slane sobe. Svako iskustvo je dragoceno.

Slični tekstovi:

Vaša pisma i pitanja – moje izvinjenjeHimalajska slana pećinaVaša pismaPoseta slanoj sobi: Himalajskoj slanoj pećini u Novom SaduKako uživam u Himalajskoj slanoj pećini-drugi utisak

Autor: Doc. dr. Vesna Škodrić-Trifunović

Tekst preuzet iz Top Vite

Infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u humanoj populaciji. Od akutnih respiratornih infekcija odrasli prosečno obole 3-5 puta godišnje, deca češće, u proseku 4-7 puta godišnje, dok ona koja borave u dečjim kolektivima još češće. Od infekcija respiratornog sistema umire gotovo 3,9 miliona ljudi godišnje, prema izveštaju Svestske zdravstvene organizacije za 2002 godinu. Pneumonije su vodeći uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu, te zbog toga predstavljaju ozbiljan epidemiološki problem. Vanbolnički stečena pneumonija predstavlja jedno od čestih i ozbiljnijih oboljenja u dece sa visokom godišnjom incidencom od 34-40 na 1000 dece u Evropi i Severnoj Americi .

Najčešći izazivači respiratornih infekcija su Gram – pozitivne bakterije, dok su u kolektivima posebno među adolescentima česte infekcije izazvane atipičnim intracelularnim mikroorganizmima i virusima. Oko dve trećine svih vanbolničkih pneumonija izazvano je Streptococcusom pneumoniae , dok među ostalim patogenima značajno mesto zauzima: Haemophilus influenzae, Moraxella catarrhalis, Mycoplasma pneumoniae, respiratorni virusi i Staphylococcus aureus .

Principi racionalne antibiotske terapije

Od otkrića penicilina 1929 godine (A. Fleming) prošlo je više od 70 godina. U početku je bio efikasan u lečenju gotovo svih infekcija uzrokovanih Gram – pozitivnim bakterijama koje predstavljaju oko dve trećine bakterijskih humanih infekcija od kojih su najčešće: respiratorne, infekcije kože i rana, septikemija itd. Danas se za lečenje akutnih respiratornih infekcija troši se više od 70% svih peroralnih antibiotika, dok za sve ostale bolesti 30%. Posledica toga je neracionalno, često nepotrebno, lečenje sa brojnim neželjenim posledicama, a posebno porastom bakterijske rezistencije i ogromnim materijalnim troškovima. Najveća zloupotreba antibiotika događa se pri nepotrebnom lečenju virusnih infekcija, posebno kod dece .

Terapijski algoritmi za lečenje pneumonija

Algoritam (vodič, smernice) daje sažete preporuke pri dijagnostikovanju i lečenju pneumonija, a sa ciljem ujednačavanja i racionalizacije rada. Zbog geografskih i drugih razlika u pojedinim sredinama, postoje različiti algoritmi: američki, kanadski, britanski, Evropskog udruženja za plućne bolesti (ERS ) i td. Savremeni algoritmi, osim izbora antibiotika, propisuju i dijagnostičke postupke, kriterijume za hospitalizaciju, dužinu lečenja, prelazak sa parenteralnog na peroralni način lečenja, dužinu hospitalizacije.

Pronalaskom novih sve efikasnijih antibiotika, kao i rastućom rezistencijom pneumokoka na stare dobre antibiotike koji su se decenijama široko primenjivali, odabir antibiotika u savremenoj kliničkoj praksi se menja i prilagođava. Principi racionalne antimikrobne terapije uzimaju u obzir najmanje tri neophodne karike u lancu infekcije: osobine uzročnika infekcije, osobine domaćina i osobine leka. Zbog brojnih teskoća s etiološkom dijagnostikom pneumonija, principi lečenja su bazirani na najčešćim prouzrokovačima pneumonija, a to su u vanbolničkoj sredini: Streptococcus pneumoniae , atipični intracelularni uzročnici i respiratorni virusi, posebno u kolektivima među decom i omladinom. Naravno, uz sve navedene opšte principe lečenja pneumonija, važno je prilagoditi lek prema individualnim karakteristikama bolesnika, posebno pri prisustvu alergije ili dodatnih faktora rizika kao što je: dijabetes, kardijalna ili bubrežna insuficijencija, neoplazme i druga oboljenja.

Danas je prihvaćen stav da u inicijalnom empirijskom lečenju pneumonija treba primeniti antibiotik koji je efikasan protiv Streptococcus pneumoniae i atipičnih uzročnika ( Mycoplasma pneumonia, Chlamidia spp, Legionella pneumophilia i td.), a lečenje treba započeti odmah po postavljanju kliničke dijagnoze, jer je pneumonija akutna, potencijalno teska bolest .

Kriterijumi za procenu težine vanbolničke pneumonije

U svakodnevnoj kliničkoj praksi polazna osnova u dijagnostici i lečenju respiratornih oboljenja polazi od procene težine bolesti koje se bazira na: prisustvu demografskih osobenosti (pol, životna dob bolesnika), prisutvu drugih akutnih ili hroničnih bolesti, uslovima pod kojima je pneumonija nastala, prisustvu kliničkih, radioloskih i laboratorijskih znakova bolesti.

Bolesnici iz opšte populacije se razvrstavaju na mlađe i starije, kao i na one sa pridruženim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća, astma, dijabet, kardiomioaptija, bubrežna insuficijencija i dr.). Terapijski pristup se razlikuje i prema epidemioloskim uslovima pod kojima je stečena pneumonija. Stare osobe u gerijatrijskim domovima, alkoholičari, ponavljane hospitalizacije, česta upotreba beta-laktamskih antibiotika, posebno u poslednjih nekoliko meseci nose veliki rizik od rezistentih sojeva bakterija Gram – pozitivnih, Gram -negativnih i anaeroba .Razvrstavanje pneumonija na bakterijske i atipične, moguće je na osnovu epidemioloske anamneze, kliničkih simptoma, radioloskog i laboratorijskih nalaza.

Inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije

U inicijalnoj empirijskoj terapiji vanbolnički stečene pneumonije koristimo preporuke Evropskih i Američkih vodiča: Evropskog respiratornog udruženja (ERS), Britanskog torakalnog udruženja (BTS), Centra za kontrolu bolesti (CDS), Američkog torakalnog udruženje (ATS), Američkog udriženje za infektivne bolesti (IDSA) i Kanadskog udruženje za infektivne bolesti (CIDS)..

Prema smernicama Evropskog respiratornog udruženja, inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije u ambulantnoj praksi započinje se primenom amoksicilina, potom makrolida ili doksiciklina. Ukoliko se radi o umereno teškoj pneumoniji ili specifičnoj epidemioloskoj anamnezi (hroničari, starije osobe koje žive u domovima i druge imunokopromitovane osobe), lečenje se moze započeti antipneumokoknim fluorohinolonom – levofloxacin, moksifloksacin.

Hospitalizovani bolesnici sa teškom pneumonijom leče se parenteralnom primenom beta- laktamskog antibiotika (najčešće cefalosporini II ili III generacije), shodno težini pneumonije, a u kombinaciji sa makrolidom.

Bolesnici hospitalizovani u jedinicama intenzivne nege leče se intravenskom primenom beta- laktamskog antibiotika (cefalosporin III generacije u kombinaciji sa makrolidom ili fluorohinolonom.

Ukoliko se sumnja, ili se izoluje Pseudomonas aeruginosa , tada se lečenje započinje antipseudomonasnim beta- laktamom u kombinaciji sa antipseudomonasnim fluorohinolonom, ili aminoglikozidom, odnosno makrolidom.

Praćenje toka i dužina lečenja pneumonije

Ukupna dužina lečenja vanbolničke pneumonije, sem ukoliko nije veoma teška, ili je došlo do komplikacija, najčešće traje dve nedelje, odnosno do normalizacije leukocitoze, pada sedimetacije eritrocita i kliničkog poboljšanja.

Bakterijske pneumonije na ambulantnom tretmanu mogu se lečiti i kraće, do 10 dana, dok je preporuka za atipične pneumonije da lečenje traje 14 dana.

Evaluacija uspeha lečenja pneumonije potrebna je posle 24 do 48 h od započinjanja lečenja. Ukoliko nema odgovora na terapiju, ili se kliničko-radioloski nalaz pogoršava, tada treba korigovati terapiju

U hospitalizovanih bolesnika primena parenteralne terapije potrebna je do stabilizacije vitalnih parametara (najčešće 48 do 72 sata), i tada treba preći na peroralni oblik istog ili sličnog antibiotika (switch therapy).

Zaključak

Među razlozima za nastanak bakterijske rezistencije je neracionalna upotreba antibiotika, a jedna od važnih mera u sprečavanju rezistencije je kontrola upotrebe antibiotika putem terapijskih protokola, komisija, ciklične primene antibiotika zbog vraćanja osetljivosti bakterija na ređe upotrebljavanje antibiotike.

Za TopVitu:

Doc. dr. Vesna Škodrić-Trifunović- specijalista Interne medicine-pulmolog

Institut za plućne bolesti i tuberkulozu Srbije, Klinički centar Srbije, Beograd

Kako vi lečitete respiratorne infekcije? Uzimate li antibiotike na” svoju ruku”?

Višegradska 26/20

Slični tekstovi:

Respiratorne infekcije i upotreba antibiotikaRespiratorne infekcije II deoPneumonija – Upala plućaAstma

Ovih dana dok šetamo gradom prosto nas zavodi miris pečenog kestena.  Ova jesenja poslastica može biti i lek.

Plodovi kestena odličan su izvor vitamina C, K, B1, kalcijuma, gvožđa i kalijuma. Lekovita svojstva kestena odlična su hrana za umorne i bezvoljne osobe.

Preporučuju se onima koji žele da ojačaju muskulaturu, sportistima, rekonvalescentima, anemičnim osobama i osobama sa lošom probavom.

Kesten je dobar za lečenje respiratornih problema, kao što je kašalj.

Umesto da  detetu kupite čokladu, kremić, gricakalice , prošetajte sa detetom po gradu i punudite mu fišek pečenih kestenja. Kestnje možete i sami ispeći kod kuće, ali za mene ima veću draž ako ga kupim dok šetam  gradom. Odlična poslastica za dete može biti i pire od kestena.

Slični tekstovi:

Vitamin D i astma Automobili truju Beograd 21. novembar je Međunarodni Dan osoba sa Cističnom Fibrozom

U opsežnom istraživanju koje su sproveli naučnici franciskog Instituta „gistav Rusi“ i meksičkog Nacionalnog Instituta za javno zdravlja, učestvovalo je čak 58000 žene u menopauzi, a rezultati su pokazali da nadoknada hormona u znatnoj meri povećava rizik od astme.

Naučnici su utvrdili da su žene podvrgnute hormonskoj terapiji zbog tegoba u menopauzi izložene 21% većem riziku od astme od onih koje ne primaju takvu vrstu hormonske terapije. Kod žene koje su uzimale samo estorgen, opasnost od nastanka opstrukcije disajnih organa veći je za čak 54%.

Pretpostavke o ovakvim posledicama hormonske terapije, koja se primenjuje u menopauzi kako bi se ublažile tegobe prelaznog doba, postojale su i ranije, ali su rezultati ovog istraživanja u potpunosti potvrdili ovu vezu.

Žene sklonije obolenju

Stručnjaci su od ranije upoznati i sa činjenicom da se astma češće javlja kod devojaka polse prve menstruacije, kao i da se žene češće nego muškarci upućuju na bolničko lečenje zbog asmatičnih napada.

Stepen oboljenja takođe varira u zavisnosti od faktora kao što su dužina i trajanje menstrualnog ciklusa ili trudnoća.

Hormonska terapija- za i protiv

Od 2002. godine, kada su objavljeni rezultati studije pod nazivom „Inicijativa za žensko zdravlje“, hormonska terapija se znatno manje primenjuje, jer je dokazano da povećava rizik od raka jajnika i dojke, kao i šloga, astme i drugih zdrvstvenih problema žena koje su podvrgnute takvom tretmanu.

Sa druge strane, rezultati jedne od najnovijih studija koje se bave prednostima hormonske terapije, ukazuju da ova terapija smanjuje rizik od pojave raka debelog creva.

Lično iskustvo

Iz ličnog iskustva sam zaključila da mlađi lekari preporučuju hormosnku terapiju u menopauzi, dok su lekari starije generacija protiv. Kada sam osetlila prve tegobe koje izaziva menopauza ginekolog mi je preporučio hormonsku terapiju, ali u razgovoru sa pulmologom u kojeg imam neograničeno poverenje, ukazao mi je na rizik od pogoršanja astme upotrebom hormona.

Moje lično iskustvo takođe govori da se tegobe od stane astme pogoršavaju u PMS-u i da jako važno koristiti redovnu preventivnu terapiju za lečenje astme, uzimati puno tečnosi,  odmarati sa podignutim nogama, ne nositi tesnu odeću koja steže stomak, ne uzimati preobilne obroke, šetati po svežem vazduhu bar pola sata-sat. U slučaju tegoba sa disanjem uzeti neki od brzodelujućih bronhodilatatora i prihvatiti da se u tom periodu stanje može pogoršati i pored redovne terapije.

Za otklanjanje tegoba u menopauzi preporučujem da se koristi neki od preparata na bazi soje, tj soja lecitina. Lecitin je prirodna supstanca, koja se uobičajeno nalazi u našem organizmu, ćelijskog membrani, u sastavu je proteina odgovornih za prenos masti. Ima važnu ulogu u funkcionisanju nervnog sistema, što je veoma važno ženama u menopauzi. Pomaže u održavanju normalnog nivoa holesterola, pravilnom funkcionisanju vitalnih procesa, održavanju pravilne cirkulacije krvi, pravilnom funkcionisanju zglobova. Odličan preparat je Calivitin Super Soya Lecithin i Triple-Potency Lecithin.

Prirodni izvor lecitina su žumance, žitarice, mahunarke, posebno soja.

Za devojke i žene kao pomoć u otklajanju neugodnih simptoma od strane PMS može da pomogne ulje žutog noćurka (Evening Primrose Oil).

Najbolja prevencija za otklanjanje tegoba je izbalansirana ishrana. Svakodnevno treba unositi hranu bogatu kalcijumom, magnezijumom i D vitaminom i vitaminom K. Izbegavati crveno meso, industrijski prerađene namirnice, kola napitke, masnoću. Što manje mesa, jaja i proizvoda od punomasnog mleka.

Otkalnjanjem neprijatnih simptoma bilo PMS ili tegoba vezanih za menopauzu olakšaćemo i naše pobeleme vezane za astmu.

Veoma je važna i preko preporučena fizička i sportska aktivnost. Time se jačaju pluća, smanjuje stres, čuvaju i jačaju kostiju i smanjuju visoke vrednosti lošeg holseterola u krvi.

Da li ste  u menopauzu i kako uz astmu podnosite i simptome menopauze?

Slični tekstovi:

Žene imaju osetljive disajne organe Terapija Inhalatorna terapija Inhalatorna terapija – istina i zablude Biorezonantna terapija

Stigli su na hladni dani, a sa njima i učestale respiratorne infekcije.

Infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u humanoj populaciji. Od akutnih respiratornih infekcija odrasli prosečno obole 3-5 puta godišnje, deca češće, u proseku 4-7 puta godišnje, dok ona koja borave u dečjim kolektivima još češće. Prema podatcima Svetske zdravstvene organizacije još iz 2002. godine, od infekcija respiratornog sistema umire gotovo 3,9 miliona ljudi godišnje.

Ovo je pravo vreme da se podetimo što je to uošte respiratorni sistem, kako funkcioniše i od čega se sastoji:

Respiratorni sistem je specijalizovan za razmenu gasova između okolnog, spoljašnjeg vazduha i krvi, što je omogućeno postojanjem sprovodnog, respiratornog i ventilacionog dela tog sistema.

Sprovodni deo čine: nosna duplja sa odgovarajućim sinusima, nazofarings, larings, traheja, bronhije, bronhiole i terminalne bronhiole. Na ulazu u grkljan se respiratorni i digestivni sistem razdvajaju sa malim mišićnim poklopcem zvanim epiglotis. Kod gutanja epiglotis zatvara grkljan. Kod disanja ili govora epiglotis je otvoren – zato nije dobro jesti i pričati. U grkljanu se nalaze glasne žice. Uloga sprovodnog dela je da sprovodi, prečišćava, zagreva i vlaži vazduh koji dolazi iz spoljašnje sredine. 

Respiratorni deo se sastoji od: respiratornih bronhiola, alveolarnih duktusa i alveola. Na nivou ovog dela se vrši razmena gasova. Pluća su sunđerasti, ružičasti (osim kod pušača) organ podeljen na levo i desno krilo. Obložena sa membranom (pleura, ima više slojeva) i tečnošću (surfaktant) koja omogućuje glatko kretanje pluća kod disanja. Na kraju disajnih puteva nalaze se plućne alveole. To su mehuri vazduha gde se obavlja razmena gasova. Svaka alveola je okružena kapilarima koji dovode krv zasićenu ugljen dioksidom a odvode krv zasićenu kiseonikom. Zid alveola i membrane kapilara su tanke tako da gasovi lako prelaze iz krvi i u krv čistom difuzijom.

Ventilacioni deo omogućava udisanje (inspiracija) i izdisanje (ekspiracija), koji su praćeni širenjem i skupljanjem pluća, grudnog koša i abdomena, što se postiže angažovanjem dijafragme, rebara, interkostalne muskulature, abdominalne muskulature i elastičnog veziva u plućima.

Respiratorni sistem pogađaju mnoge bolesti, čiji uzrok ne mora biti u samom respiratornom sistemu. Bolesti gornjih disajnih puteva su razne upale: rinitis, sinuzitis, faringitis, laringitis, prehlada. Ove bolesti su često vezane, recimo simptomi prehlade su rinitis, sinusitis, ponekad i faringitis. Kašalj obično dolazi nakon same prehlade. Bolesti donjih disajnih puteva (pluća )su obično puno teže i opasnije, a ako se ne leče mogu završiti smrtnim ishodom. Najčešće bolesti su bronhitis (akutni i hronični), emfizem, hronična opstruktivna bolest pluća, pneumonije, astma. Alergija je prvenstveno bolest imuniteta, ali ako alergen ulazi u organizam preko disajnih puteva, simptomi će se takođe ispoljavati na disajnim putevima.

Slični tekstovi:

Astma, imuni sistem i probiotici Automobili truju Beograd Vitamin D i astma Šta su ustvari pluća? Alergija i alergijski rinitis

Prema rezultatima američkog istraživanja koji su objavljeni u medicinskom časopisu Chest, oboleli od astme izloženi su 2,5 puta većem riziku od razvoja depresije  ili anksioznosti nego osobe koje nemaju astmu.

Da bi stvar bila još gora, autori studije otkrili su da kako se učestalost ozbiljnih psiholoških problema povećava, tako se pogoršavaju i simptomi bolesti.

Autor studije, Emeka Oraka, rekao je da se ovi nalazi mogu odnositi  i na druge hronične bolesti a ne samo astmu , (npr. Dijabetes) te da ozbiljni psihički problemi mogu  ometati sposobnost oboelog da se nosi sa svojom bolesti. “Stoga se ne sme zanemariti  važnost mentalnog zdravlja kod bolesnika s hroničnim bolestima ” istaknuo je Oraka.

Kod svihučesnika istraživanja , prosečna učestalost ozbiljnijih psihičkih tegoba  bila je 3 posto, dok je kod osoba koje imaju astmu   ta učestalost bila 7,5 posto, otkrili su istraživači.

Isto tako istraživanje je pokazalo da su odrasle osobe sa astmom   koje su imale i druge hronične bolesti, zatim  pušile ili konzumirale alkohol te imale niži socijalno-ekonomski status, bile izložene većem riziku od razvoja ozbiljnih psiholoških problema.

Izvor: Chest

Slični tekstovi:

Astmatičari, pozovite doktora ako… Gojaznost i astma Astmatičari i grip H1N1 Vitamin D i astma Astma

Rezultati desetgodišnjeg istraživanja sprovedenog na 50.000 dece iz 20 različitih područja i zemalja pokazali su da deca koja konzumiraju mediteransku prehranu imaju manji rizik od razvoja astme, dok deca koja konzumiraju tri ili više hamburgera nedeljno imaju veći rizik od razvoja astme.

Prema mišljenju lekara , naučnika i nutricionista deca koja jedu povrće, voće (odnos povrća i voća u toku dana treba da je 2:1) i ribu manje su podložna razjovu astme.

Istraživanje je sprovedeno anketom roditelja o prehrambenim navikama njihove dece, imaju li njihova deca simotome astme, odnosno sviranje u grudima, kašalj i eprzide teškog disanja (gušenja).

Što se tiče smanjenja rizika od astme pokazalo se da su povrće i voće veća zaštita u siromašnim zemljama, dok se riba pokazala boljom zaštitom u bogatijim zemljama. Isto tako pokazalo se da je konzumiranje tri ili više hamburgera nedeljno, rizik za razvoj astme samo kod dece iz bogatijih zemalja.

Rezultati istraživanja ukazuju da bi povrće I voće mogli pomoći u smanjivanju rizika od astme zbog zaštitnog efekta antioksidansa ivitamina C. Dok  masti u hamburgererima  burgerima povećavaju  rizik od razvoja astme.

Izvor: BBC

Naša slika:

Sprovela sam malu anketu među svojim prijateljima i poznanicima o prehrambenim navikama njihove dece i dobila zanimljive, ali i pomalo zabrinjavajuće odgovore:

- Trudimo se deca(dečaci 5 i 7 godina)  jedu povrće i voće, ali naša deca od voće vole samo banane, od povrća samo pečeni krompir. Često konzumiraju pizzu na parče.

-Moje dete ( 3,5 godine) jako slabo jede, najviše voli špagete sa kečapom, mesu kod kuće jako slabo jede, ali voli kad odemo na pljeskavicu.

-Trudim se da moja deca(devijčice 3 i 6 godina)  jedu kuvano, spremam raznovrsnu hranu, ali moram sate da provedam za stolom pored njih dok ne pojedu sve iz tanjira. Često jedu čips, smoki. Za hamburgere i pljeskavice nemam para, ali pizzu često pravim kod kuće.

-Moja ćerka (3 godine) jako slabo jede povrće, voće jedino u kolačinma sa puno krema. Hamburger ne jede, ali jede pomfrit i pizze na parče. Znam da nije zdravo, ali srećna kad pojede bilo šta.

-Zbog posla naša deca ( 6 godina blizanci)su često kod bake i deke. Moja majka im sprema raznovrsnu hranu, ali povrće u tanjiru slabo prolazi. Retko smo u prilici da odemo na pljeskavicu u lepinji ili hamburger. Veliki su “mesaroši”, sipaju kašiku španata i 2 šnicle. Od sezonskih salata jedu rotkvice, mladi luk i paradajz.

-Moj sin (8 godina) najradije jede testo sa sirom i krompirom. Od voća jede banane, breskve, trešnje i jagode.

-Nisam zaposlena pa svaki dan imam kuvanu hranu za ručak. Spremam razno povrće uz malo meso i dosta salate. Moja straija ćerka (7 godina) jede sve redom, a mlađa (4 godne) brlja po tanjiru. Najviše voli kremić na hlebu i mleko. Starija jede voće, mlađa samo jabuke i jagode.

- Da bi moj sin ( 9 godina) unoeo bili kakvu hranu često jede pljeskavice u obližnjoj roštiljnici. Uz pljeskavicu uzme dosta kečapa, pavlake, majoneza, paradjza, luka, kupus salate. Kad mu sve to ponudim kod kuće, kaže “to nije to”

-Moja tri sina (stariji 8,5 godina, blizanci 6,5 godina) od malih nogu jedu sve redom. Nikada nisam kupovala dečije kašice i sokiće, sve sam sama spremala. Od povrća i voća jedu sve, nikada ne jedemo van kuće i brzu hranu. Ručak je obaveno kuvanje, doručak raznovrstan od jaja, sira, mleka, jogurta, viršle, paštete, nekada keks i mleko ili corn fleks. Za večeru pravim gibanicu, palačinke, moče od ostatka hleba, tople snedviče.

-Kad pitam decu da li žele neko voće obično kaže ne, ali kad im podmetnem tanjir sa oljuštenimi sečenim jabukama, breskvama, kasijama, narandžom, kivijem, pojedu sve. Sa povrćem kao što je grašak, boranija, španat, karfiol, đuveč od mešanog povrća nisu baš oduševljeni. Sirovu šargarepu, kalerabu, paradajz, rotkvice i mladi luk rado pojedu. Momci (11,5 i 14 godina) često traže pare za pljeskavicu za večeru. To im je kao večernji izlazak i jako se raduju kad sami prošetaju do hamburgerije i na ulici pojedu pljeskavicu u lepinji.

-Moja devojčica (2,5 godine) ima alergiju na proteine kravljeg mleka pa mučim muku sa njenom ishranom. Pomfrit, pohovane tikvice, to jedino što voli od povrća. Voće jede slabo, banane najčešće.

Da li vaša deca često konzumiraju hamburgere, pljeskavice u lepinji, pizze na parče? Da li imate muku da ih naterate da pojedu tanjir buranije, graška, španata…Koliko voćki pojedu dnevno i koju vrstu voća vaša deca rado jedu?

Slični tekstovi:

Sveže mleko smanjuje rizik od astme Prvi edukativni seminar u okviru Programa kontrole astme Ciljevi lečenja astme Vitamin D i astma Tretman i terapija astme

Broj obolelih od astme je u stalnom porastu, zbog čega je astma dijagnostički i terapijski problem u našoj sredini. Svi konsenzusni dokumenti o lečenju astme sadrže segment o edukaciji bolesnika čime se potencira njen značaj i stavlja u ravnopravni položaj sa ostalim vidovima lečenja ove bolesti.Edukacija je proces planiranog sticanja znanja o vrsti bolesti kako bi se osoba osposobila da donosi odluke na osnovu naučenih rešenja u vezi sa faktorima koji remete zdravlje.Porast obolelih od astme i još uvek prisutna panikazbog postavljene dijagnoze astme, kao i predrasude da je astma veoma teška i “strašna ” bolest, strah od primene pumpica, kortikofobije ukazuju na potrebu sprovođenje kontinuirane medicinske edukacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primeni koncepta samolečenja astme, formiranjem savetovališta za bolesnike sa astmom. Dijagnoza astme postavlja se u Domovima zdravlja i dispanzerima za plućne bolesti a hitne slučajeve pogoršanja astme zbrinjava služba hitne medicinske pomoći. Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je zato najpozvaniji da, kao deo tima, sprovodi kontinuiranu medicinsku edukacija bolesnika kroz odgovarajuća savetovališta.

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu GINA smernica, odnosno internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zemlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Cilj edukacije: pružanje aktuelnih informacija o bolesti, bolje prihvatanje predložene terapije, pravilna tehnika primene aerosola, smanjenje učestalosti hospitalizacije, smanjenje troškova lečenja i stvranje partnerskog odnosa lekar-bolesnik. Načini edukacije: predavanja zdravstvenih radnika, brošure, video kasete, kursevi, seminari, organizovanje “škole za bolesnike sa astmom”. Svi oblici edukacije mogu se najjednostavnije sprovoditi kroz savetovališta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti timskim radom koji čine: lekar, medicinska sestra,psiholog i socijalni radnik. U savetovalištu je najjednostvnije sprovesti organizovani pristup ovom problemu pravljenjem registra ovih bolesnika, edukacija ciljnih grupa, i uključivanje porodice i šire društvene zajednice.

 

 Edukacija bolesnika i koncept samolečenja obezbedjuju maksimalnu efikasnost terapije, smanjenje troškova lečenja, smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, čime se opravdava potreba postojanje ovakvih savetovališta.

Slični tekstovi:

Osnovni principi lečenja astme Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom Filozofija lečenja astme Ciljevi lečenja astme Astma

Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno asmatičare i srčane bolesnike.

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća-da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu,mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA(Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama. Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa sa sperjovi za nos koji sadrže kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova. 

Savet asmatičarima :  da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala ( sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana asmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izbeštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom?

Slični tekstovi:

Velike vrućine pogoršavaju asmatične tegobe! Stiže nam Ambrozija Ambrozija – pravi saveti protiv alergije Tipovi astme Statistika i učestalost astme kod dece u Srbiji