Planeta Srbija

Prema rezultatima američkog istraživanja koji su objavljeni u medicinskom časopisu Chest, oboleli od astme izloženi su 2,5 puta većem riziku od razvoja depresije  ili anksioznosti nego osobe koje nemaju astmu.

Da bi stvar bila još gora, autori studije otkrili su da kako se učestalost ozbiljnih psiholoških problema povećava, tako se pogoršavaju i simptomi bolesti.

Autor studije, Emeka Oraka, rekao je da se ovi nalazi mogu odnositi  i na druge hronične bolesti a ne samo astmu , (npr. Dijabetes) te da ozbiljni psihički problemi mogu  ometati sposobnost oboelog da se nosi sa svojom bolesti. “Stoga se ne sme zanemariti  važnost mentalnog zdravlja kod bolesnika s hroničnim bolestima ” istaknuo je Oraka.

Kod svihučesnika istraživanja , prosečna učestalost ozbiljnijih psihičkih tegoba  bila je 3 posto, dok je kod osoba koje imaju astmu   ta učestalost bila 7,5 posto, otkrili su istraživači.

Isto tako istraživanje je pokazalo da su odrasle osobe sa astmom   koje su imale i druge hronične bolesti, zatim  pušile ili konzumirale alkohol te imale niži socijalno-ekonomski status, bile izložene većem riziku od razvoja ozbiljnih psiholoških problema.

Izvor: Chest

Slični tekstovi:

Astmatičari, pozovite doktora ako… Gojaznost i astma Astmatičari i grip H1N1 Vitamin D i astma Astma

Rezultati desetgodišnjeg istraživanja sprovedenog na 50.000 dece iz 20 različitih područja i zemalja pokazali su da deca koja konzumiraju mediteransku prehranu imaju manji rizik od razvoja astme, dok deca koja konzumiraju tri ili više hamburgera nedeljno imaju veći rizik od razvoja astme.

Prema mišljenju lekara , naučnika i nutricionista deca koja jedu povrće, voće (odnos povrća i voća u toku dana treba da je 2:1) i ribu manje su podložna razjovu astme.

Istraživanje je sprovedeno anketom roditelja o prehrambenim navikama njihove dece, imaju li njihova deca simotome astme, odnosno sviranje u grudima, kašalj i eprzide teškog disanja (gušenja).

Što se tiče smanjenja rizika od astme pokazalo se da su povrće i voće veća zaštita u siromašnim zemljama, dok se riba pokazala boljom zaštitom u bogatijim zemljama. Isto tako pokazalo se da je konzumiranje tri ili više hamburgera nedeljno, rizik za razvoj astme samo kod dece iz bogatijih zemalja.

Rezultati istraživanja ukazuju da bi povrće I voće mogli pomoći u smanjivanju rizika od astme zbog zaštitnog efekta antioksidansa ivitamina C. Dok  masti u hamburgererima  burgerima povećavaju  rizik od razvoja astme.

Izvor: BBC

Naša slika:

Sprovela sam malu anketu među svojim prijateljima i poznanicima o prehrambenim navikama njihove dece i dobila zanimljive, ali i pomalo zabrinjavajuće odgovore:

- Trudimo se deca(dečaci 5 i 7 godina)  jedu povrće i voće, ali naša deca od voće vole samo banane, od povrća samo pečeni krompir. Često konzumiraju pizzu na parče.

-Moje dete ( 3,5 godine) jako slabo jede, najviše voli špagete sa kečapom, mesu kod kuće jako slabo jede, ali voli kad odemo na pljeskavicu.

-Trudim se da moja deca(devijčice 3 i 6 godina)  jedu kuvano, spremam raznovrsnu hranu, ali moram sate da provedam za stolom pored njih dok ne pojedu sve iz tanjira. Često jedu čips, smoki. Za hamburgere i pljeskavice nemam para, ali pizzu često pravim kod kuće.

-Moja ćerka (3 godine) jako slabo jede povrće, voće jedino u kolačinma sa puno krema. Hamburger ne jede, ali jede pomfrit i pizze na parče. Znam da nije zdravo, ali srećna kad pojede bilo šta.

-Zbog posla naša deca ( 6 godina blizanci)su često kod bake i deke. Moja majka im sprema raznovrsnu hranu, ali povrće u tanjiru slabo prolazi. Retko smo u prilici da odemo na pljeskavicu u lepinji ili hamburger. Veliki su “mesaroši”, sipaju kašiku španata i 2 šnicle. Od sezonskih salata jedu rotkvice, mladi luk i paradajz.

-Moj sin (8 godina) najradije jede testo sa sirom i krompirom. Od voća jede banane, breskve, trešnje i jagode.

-Nisam zaposlena pa svaki dan imam kuvanu hranu za ručak. Spremam razno povrće uz malo meso i dosta salate. Moja straija ćerka (7 godina) jede sve redom, a mlađa (4 godne) brlja po tanjiru. Najviše voli kremić na hlebu i mleko. Starija jede voće, mlađa samo jabuke i jagode.

- Da bi moj sin ( 9 godina) unoeo bili kakvu hranu često jede pljeskavice u obližnjoj roštiljnici. Uz pljeskavicu uzme dosta kečapa, pavlake, majoneza, paradjza, luka, kupus salate. Kad mu sve to ponudim kod kuće, kaže “to nije to”

-Moja tri sina (stariji 8,5 godina, blizanci 6,5 godina) od malih nogu jedu sve redom. Nikada nisam kupovala dečije kašice i sokiće, sve sam sama spremala. Od povrća i voća jedu sve, nikada ne jedemo van kuće i brzu hranu. Ručak je obaveno kuvanje, doručak raznovrstan od jaja, sira, mleka, jogurta, viršle, paštete, nekada keks i mleko ili corn fleks. Za večeru pravim gibanicu, palačinke, moče od ostatka hleba, tople snedviče.

-Kad pitam decu da li žele neko voće obično kaže ne, ali kad im podmetnem tanjir sa oljuštenimi sečenim jabukama, breskvama, kasijama, narandžom, kivijem, pojedu sve. Sa povrćem kao što je grašak, boranija, španat, karfiol, đuveč od mešanog povrća nisu baš oduševljeni. Sirovu šargarepu, kalerabu, paradajz, rotkvice i mladi luk rado pojedu. Momci (11,5 i 14 godina) često traže pare za pljeskavicu za večeru. To im je kao večernji izlazak i jako se raduju kad sami prošetaju do hamburgerije i na ulici pojedu pljeskavicu u lepinji.

-Moja devojčica (2,5 godine) ima alergiju na proteine kravljeg mleka pa mučim muku sa njenom ishranom. Pomfrit, pohovane tikvice, to jedino što voli od povrća. Voće jede slabo, banane najčešće.

Da li vaša deca često konzumiraju hamburgere, pljeskavice u lepinji, pizze na parče? Da li imate muku da ih naterate da pojedu tanjir buranije, graška, španata…Koliko voćki pojedu dnevno i koju vrstu voća vaša deca rado jedu?

Slični tekstovi:

Sveže mleko smanjuje rizik od astme Prvi edukativni seminar u okviru Programa kontrole astme Ciljevi lečenja astme Vitamin D i astma Tretman i terapija astme

Broj obolelih od astme je u stalnom porastu, zbog čega je astma dijagnostički i terapijski problem u našoj sredini. Svi konsenzusni dokumenti o lečenju astme sadrže segment o edukaciji bolesnika čime se potencira njen značaj i stavlja u ravnopravni položaj sa ostalim vidovima lečenja ove bolesti.Edukacija je proces planiranog sticanja znanja o vrsti bolesti kako bi se osoba osposobila da donosi odluke na osnovu naučenih rešenja u vezi sa faktorima koji remete zdravlje.Porast obolelih od astme i još uvek prisutna panikazbog postavljene dijagnoze astme, kao i predrasude da je astma veoma teška i “strašna ” bolest, strah od primene pumpica, kortikofobije ukazuju na potrebu sprovođenje kontinuirane medicinske edukacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primeni koncepta samolečenja astme, formiranjem savetovališta za bolesnike sa astmom. Dijagnoza astme postavlja se u Domovima zdravlja i dispanzerima za plućne bolesti a hitne slučajeve pogoršanja astme zbrinjava služba hitne medicinske pomoći. Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je zato najpozvaniji da, kao deo tima, sprovodi kontinuiranu medicinsku edukacija bolesnika kroz odgovarajuća savetovališta.

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu GINA smernica, odnosno internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zemlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Cilj edukacije: pružanje aktuelnih informacija o bolesti, bolje prihvatanje predložene terapije, pravilna tehnika primene aerosola, smanjenje učestalosti hospitalizacije, smanjenje troškova lečenja i stvranje partnerskog odnosa lekar-bolesnik. Načini edukacije: predavanja zdravstvenih radnika, brošure, video kasete, kursevi, seminari, organizovanje “škole za bolesnike sa astmom”. Svi oblici edukacije mogu se najjednostavnije sprovoditi kroz savetovališta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti timskim radom koji čine: lekar, medicinska sestra,psiholog i socijalni radnik. U savetovalištu je najjednostvnije sprovesti organizovani pristup ovom problemu pravljenjem registra ovih bolesnika, edukacija ciljnih grupa, i uključivanje porodice i šire društvene zajednice.

 

 Edukacija bolesnika i koncept samolečenja obezbedjuju maksimalnu efikasnost terapije, smanjenje troškova lečenja, smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, čime se opravdava potreba postojanje ovakvih savetovališta.

Slični tekstovi:

Osnovni principi lečenja astme Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom Filozofija lečenja astme Ciljevi lečenja astme Astma

Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno asmatičare i srčane bolesnike.

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća-da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu,mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA(Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama. Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa sa sperjovi za nos koji sadrže kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova. 

Savet asmatičarima :  da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala ( sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana asmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izbeštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom?

Slični tekstovi:

Velike vrućine pogoršavaju asmatične tegobe! Stiže nam Ambrozija Ambrozija – pravi saveti protiv alergije Tipovi astme Statistika i učestalost astme kod dece u Srbiji

Posle serije tekstova o disanju i vežbama disanja, započinje serija tekstova o ishrani, suplementaciji i nekim alternativnim načinima lečenja.

Zastupnici konvencionalne i alternativne medicine podjednako priznaju važnost zdrave ishrane. Medutim, osobe koje se bave alternativnim načinima lečenja više stavljaju naglasak na intervenciju u ishrani kod nekih oboljenja gde bi konvencionalna medicina prvo pribegla lekovima ili čak operaciji. Lečenje ateroskleroze, na primer, može da ima oblik ishrane s krajnje malo masnoća zajedno s programom meditacije, telesnih vežbi i grupne terapije.

Neke vrste ishrane, kao što su tradicionalna japanska i mediteranska, sadrže male količine masnoća životinjskog porekla. Budući da imaju vrlo malo zasićenih masti, čini se da ovakvi načini ishrane štite od srčanih oboljenja i nekih oblika raka. Pokazalo se da vegetarijanska ishrana snižava krvni pritisak i smanjuje opasnost od kardiovaskularnih bolesti i nekih vrsta raka. Odredene vrste hrane mogu da imaju blagotvorno dejstvo: beli luk, na primer, navodno smanjuje nivo holesterola u krvi i štiti od nekih oblika raka. Dodatne količine vitamina i minerala imaju svoje mesto u preporukama za ishranu u mnogim načinima lečenja. lako su neki vitamini, kao A i D, rastopivi u masti i mogu u organizmu da dostignu toksičnu količinu ako se primena pažljivo ne kontroliše, drugi, kao vitamin C, rastopivi su u vodi i u organizmu se ne prave njihove zalihe, svaka prekomerna kolicina C vitamina se obično izlučuje iz organizma.

Uopšte, vitamini i minerali se preporučuju za svakodnevnu upotrebu kao mera prevencije. Često se pojavljuju u obliku tableta, a doze se mere prema težini miligramima (mg) ili hiIjaditim delovima grama, mikrogramima (mcg) ili milionitim delovima grama, ili univerzalnom normom poznatom kao međunarodne jedinice MJ (engl. international units – IU). Ortomolekularna medicina, oblik terapije ishranom, služi se kombinacijama vitamina, minerala i aminokiselina koji se normalno nalaze u organizmu da bi lečila tačno određena oboljenja, kao što su astma, srčane bolesti, depresija i šizofrenija. Takav način lečenja takode se može koristiti da bi se zadržalo dobro opšte zdravstveno stanje.

Izvor teksta:“Veliki Porodicni Savetnik o Zdravlju” Naslov originala – The Medical Advisor The Complete Guide to Alternative & Conventional Treatments

Slični tekstovi:

Aditivi u ishrani i astma Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom Subota (sutra), 12h na Trgu 1. neformalni sastanak posetilaca sajta Respiratorne infekcije i upotreba antibiotika Inhalatorna terapija

Disanje je neophodno za život. Svi naši osećaji i emocije, ali i naše zdravlje- povezani us sa disanjem; pritom, svesna kontrola disanja je moguća, te svako dnas disnjem može uticati na sopstveno zdravlje i psihičko stanje.

Mehanizam disajnih poktereta zasnivaju:

- donje (abdominalno, dijafragmalno) ili trbušno disanje,

- srednje (sterno-kostalno) ili grudno disanje (zasnovano na pokretima rebara i grudne kosti) i

- gornje (klavikularno) ili disanje ključnim kostima.

Pri trbušnom disanju- dijafragma se pri udisaju zateže nadole, tako da se donji deo grudnog koša proširuje, trbuh ispupči, a donji deo pluća ispunjava vazduhom.

Pri grudnom disanju, grudni koš se proširuje, pre svega bočno.

Pri disanju ključnim kostima dah je kratak i brz i stoga previše površinski; ovaj način disanja je najčešće uzrokovan razdraženim ili drugim psihičkim uzrocima.

Efikasno i pravilno disanje podrazumeva sklad trbušnog, grudnog, pa i klavikularnog disanja. I u radu, i u odmoru- dišite dovoljno duboko da napunite vazduhom i gornji i donji deo pluća.

Vežbajte disanje! Dišite bolje!!!

Preporuke autora:

- Prilikom učenja vežbi disanja- svakom vežbom ili tehnikom ovladavajte postupno, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i subjektivnim osećanjem ugodnosti ili neugodnosti.

- Osnovne vežbe disanja uvrstite u svoj svakodnevni program telesnih vežbi; kad je reč o jutrnjoj gimnastici u kućnim uslovima (vežbe razgibavanaja, istezanjai oblikovanja ili korektivne i kineziterapeutske vežbe) ili o vežbama zagrevanja pre sportskih ili trenažnih aktivnosti- odgovarajuće vežbe disanja uvek iskoristite za predah u svakom od ciklusa vežbi koje izvodite u stojećem, sedećem, klečećem ili ležećem stavu. Odabranu vežbu disanja ponovite tri od pet puta: to će vas osvežiti, a rezultirati “smirivanja pulsa” i boljim efektima telesnog vežbanja!

- Vežbama disanja svesno poboljšajte kvalitet sopstvenog disanja u svakodnevnim aktivnostima. Naučene vežbe disanja (kao pojedinačne vežbe) svakodnevno možete izvoditi u pauzama fizičkog i umnog rada, ili u toku kretnih i ostalih dnevnih aktivnosti. Rukovodeći se subjektivnim mogućnostima i osećajem ugodnosti- svakoj pojedinačno izvedenoj vežbi disanja posvetite dva do tri minuta, ponavljajući je četiri do osam puta u ravnomerno održavanom ritmu udisanja i izdisanja (ukoliko u tekstu nije dato nešto drugačije uputstvo za izvođenje odrđenih vežbi i tehnika disanja)

- Pri izvođenju osnovnih vežbi disanjapreporučuje se disanje punim plućima (mešovit tip disanja). Vežbe kojese izvode u stanju opuštenosti i mirovanja- podrazumevaju udisanje vazduha kroz nos, a izdisaj s poluotvorenim ustima. Vežbe i tehnike disanja koje se izvode u stanju akutnog zamora ili u toku intenzivnih sportskih i drugih fizičkih napora- podrazumevaju udisaj i izdisaj sa otvorenim ustima.

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (II deo) Disanje i vežbe disanja (I deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja

 

Verovatno i sami zapažate da Vam se način disanja menja u naporu, prilikom odmaranja ili u različitim emcionalnim stanjima. Čaki i nagli pokret ili promene položaja tela menjau disanje. Ove promeme prate svakoga od nas, ali… …neki ljudi umeju da dišu, a neki- ne, niti na disanje obraćaju pažnju.

Osobe koje „ne znaju“  da dišu – lakše se zaduvaju i slabije podnose fizičke napore; odmor im je neefikasan, a san slabiji. Osobe koje nikada nisu učile tehnike pravilnog disanja, praktično nisu imale priliku da nauče najjednostavnije tehnike vladanja sobom, sopstevnim zdravljem i sposobnostima. Primera radi, kada ste uplašeni, verovatno ćete disati plitko i suzdržavati dah. To se, u trenutku, dešava svakome od nas, ali nam neće pomoći u savladavanju straha i kontroli sopstvenih postupaka: u takvoj situaciji našem umu i telu potreban je (kao podrška) brz priliv kiseonika koji može da  obezbedi samo ustaljeno, ritmičko ubacivanje vazduha u pluća. Stoga će osoba naučena da idše, u takvoj situaciji započeti se dubokim, svesnim disanjem, dajući sebi šansu da se pribere i tako lakše prevaziđe nastalu stresnu situaciju.

Pravilno disanje blagotvorno utiče i na telo, i na dušu; kada ste zamoreni, naspokojmni ili bezvoljni- najpre se zapitajte: Kako ja to dišem? Zatim pokušajte da sišete staloženo, duboko, ritmično. Obraćanje pažnje na disanje će Vas umiriti i osvežiti, uslovljavajući promene u organizmu koje dovode do olakšanja.

 Uostalom, hajed da napravimo jednu probu koja je namenjena odraslim zdravim osobama: duboko udahnite i izdahnite, a zatim pokušajte da zadržite dah tokom 30 sekundi; ukoliko te ne možete, vrlo je verovatno da nemate navike pravilnog disanja, ili ste vć stekli naviku hiperventilacije. U tom slučaju (ponavljamo!) za zdrave osobe koje žele da vode dinamičan, aktivan život prožet zdravim navikama potrebne su vežbe. Sposobnost zadržavanja daha ukazuje na dobro zdravsveno stanje orgasnizma, dobru kondiciju i razvijene sposobnosti svesne kontrole disanja koja u mnogim zadesnim životnim situacijama može da ima presudan značaj.

Evo kako izgledaju VEŽBE ZADRŽAVANJA DAHA koje takve sposobnosti razvijaju:

-uzmite štopericu ili st sa sekundarom; sedite opušteno, ali ispravite leđa, bez oslonca na naslon stolice; usta držite zatvorena tokom čitave vežbe;

-normalno udahnite, a onda prstima (kao štipaljkom) zatvorite nod i izbrojte koliko sekundi možete da zadržite dah; zatim polako i bez naprezanja izdahnite. NE TAKMIČITE SE SA SOBOM, NE POSTAVLJAJTE REKORDE!!!

Smanjite vreme zadržavanja daha ako osetite slabost, vrtoglavicu ili trnjenje prstiju! Vežbajte bez napora svakodnevno, više puta na dan, ukupno ne preko pola sata u toku jednog dana. Neka vam cilj bude produženje vremena tokom kojeg ste u stanju da nesmetano zadržite dah tokom 40 do 60 sekundi. Za to će vam možda biti potrebno nekoliko meseci redovnog vežbanja. Da biste lekše postigli cilj, obavezno savkog dana izvodite neki oblik aerobnih vežbi i preduzmite sve moguće korake za uspešno savladavanje svakodnevnog stresa.

Osobe koje dišu ubrzano, nepravilno, “gutajući” vazduh bez valjanog izdisaja- sklpne su pojavi hiperventilacije, pri čemu u organizam pristiže previše kiseonika, ali osoba koja hiperventilira ima paničan osećaj nedostatka vazduha koji uslovljava još žešće “gutanje” vazduha i pogoršavanje stanja. Najbolja pomoć ili samopomoć u ovakvoj situaciji jeste disanje u papirnatu kesu: tako će udisanje izdahnutog vazduha doprineti bržem uspostavljanju odgovarajuće srezmere kiseonika i ugljendioksida u telu, i normalizovati disanje.

Dobra prevencija pojavi hiperventilacije jesu svakodnevne kretkotrajne vežbe dubokog ritmičkog disanja, kojima se osobe sklone hiperventilaciji privikavaju na efikasno izdisanje vazduha. Ovo duboko, ritmičko disanje izvodite polako tokom dva do tri minuta (više puta na dan) u sedećem ili stojećem položaju.

Tehnici efikasnog izdisanja doprinosi i svesno naglašeno duboko ritmičko disanje pri hodanju ili trčanju.

Efikasan odmor i dobar san- moćna su oružja u ublažavanju strespgenih dejstava u svakodnevnom životu.

Dve jednostavne vežbe disanja preuzete iz brojnih tehnika joge mogu da pomognu osobama koje se teško “isključuju” pre spavanja, te im “san ne dolazi na oči”.

1. Stanite ruku pruženh pravo pred sebe, sklopljenoh dlanova i pruženih prstiju; dok udišete, razmaknite ruke do odručenja; potom ih vratite u početni položaj dok izdišete. Dišite u ritmu s pokretima ruku. Vežbu ponovite desetak puta, neposredno pre spavanja.

2. Stanite i naslonite dlanove na grudi,prepletenih prstiju; udišući- ruke ispružite ispred sebe u nivou grudi, okrećući dlanove unapred, uz opružanje prstiju. Vratite ruke u početni položaj dok izdišete. Potom vežbu ponovite, ovoga puta opružajući ruke naviše, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na trup. Pri izdahu dlanove vratite na grudi, a zatim vežbu ponovite podižući ruke okomito iznad glave. Ovakva tri disajna ciklisa ponovite 6 puta neposredno pre spavanja.

Kad je reč o odmoru i oporavku od svakodnevnih napora i napetosti, ali o efikasnom učenju pravilnog disanja, ponajbolje rezultate će dati potpuno ovladavanje tehnikama “potpunog disanja”, ustvari- tehnika svesnog disanja kojima se poboljšavaju ritam, regulacija i efikasnost disanja, a vazduh raspoređuje u sve delove pluća.

UVEŽBAVANJE POTPUNOG DISANJA

1. Najpre bi trebalo da sagledamo kako ustvari dišemo, jer obično na to uopšte ne mislimo. lezite na leđa, ruke opustite pored tela, dlanove okrenite nagore, kolena savijte, a stopala oslonite na tle tako da se trbušni zid opusti; opusite leđne mišiće, kukove i kičmu; dišite mirno i duboko, a pažnju usredsredite na disanje, prateći sopstvene disajne pokrete i osećanje vezano za dah.

Nakon 5-6 disajnih ciklusa- posmatranje sopstvenog disanja nastavite u istom položaju, u još 4 faze od po 5-6 disajnih ciklusa, uz postepeno odmicanje obe ruke bočno od tela, za po 45 stepeni (ruke ostaju oslonjene na podlogu, ostali delovi tela se na pomeraju), na sledeći način:

- ruke odmaknite pod uglom od 45 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u punom odručenju, pod uglom od 90 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

- ruke u poluzručenju, pod uglom od 135 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u uzručenju, iznad glave, u širini ramena (5-6 disajnih ciklusa).

Zapazite: pri svakoj promeni položaja ruku manjaju se osećanja povezana sa disanjem! U poslednjem položaju (kad su Vam ruke iznad glave) ostanite ovako neko vreme duboko dišući i osetite kako se disanje produbljuje. Koristite ovo iskustvo da biste naučili da dišete duboko.

2. Ovakav ležeći pšoložaj sa rukama iznad glave pogodan je i za učenje i ubežbavanje potpunog disanja: nakon dubokog udisaja, prateći izdisaj, polako vratite ruke uz telo.

Potom nastojte da dah uskladite sa kretanjem ruku: udišući, širite obe ruke u širokom luku do iznad glave; izdišući- vraćajte ih istom putanjom pored tela. Pri kraju svakog izdaha pokušajte da uvučete stomak.

 Udah započnite abdominalnim disanjem: uvlačeći vazduh ispupčite stomak nagore i nastavite bez prekida (kako to pokreti ruku nalažu) sa grudnim disanjem, maksimalno šireći svoj grudni koš.

Izdah ide obrnutim redom: svesno započnite izdah u području ključnih kostiju, nastavite izdisaj grudnim košem, a kada ruke dođu blizu tela- završite izdah uvlačenjem trbuha.

Kada ovladate pokretim aruku u ritmu disanja, obratite pažnju na kontrolu daha, tako da disanje bude što dublje i potpunije. Kontrolu sopstvenog disanja sprovodite na sledeći način:

-dlanove postavite na trbuh i pratite pokrete trbušnog zida;

-zatim šake postavite bočno na rebra (prstiju usmerenih ka grudnoj kosti) i posmatrajte kako se rebra šire i skupljaju pod rukama.

- pri najdubljem disanju-posmatrajte i pokrete svog ramenog pojasa postavljanjem dlanova naposredno ispod ključnih kostiju.

Ove vežbe treba da izvodite lagano, bez nepotrebnog napora, uz težnju da se disanje postepeno uspori i produbi; dišite isključivo na nos; dah treb ada je nečujan.

3. Uvežbavanjem potpunog disanja nastavite izvođenjem OSNOVNE VEŽBE DISANJA i VEŽBE RITMIČKOG DISANJA u sedećem ili stojećem položaju.

OSNOVNA VEŽBA DISANJA

U stojećem ili sedećem položaju (sa uspravnom kičmom), koncentrišite se na disanje na sledeći način:

faza I- udisanje: tokom ove faze udišite vazduh kroz nos, brojeći u sebi da 8;

faza I.1- (udisanje  ”stomakom”) udahnite postepeno vazduh prvo u donji deo pluća, isturajući pri tome stomak, kao da želite da udahnete “stomakom”; vazduh će ispuniti donji deo Vaših pluća; (Napomena: ako Vam je stomak uvučen dok udišete, vazduhom možete ispuniti samo gornji deo pluća, a to je manje od polovine raspoloživog prostora za prihvatanje vazduha.)

faza I.2- ( udisanje “sredinom i gornjim delom pluća”) udišući dalje “puštajte” polako vazduh u sredinu pluća (isturajući najpre donja rebra i grudnu kost), i tek na kraju u gornji deo pluća (puštajući ramena da se malo podignu, a stomak malo uvuče);

faza II- zadražavanje vazduha: zadržite vazduh u plućima brojeći do 8;

faza III- izdisanje: izdišite kroz nos, brojeći u sebi do 8; vazduh ispuštajte lagano najpre iz “stomačnog dela”, zatim iz središta pluća, a tek na kraju iz vrha pluća (stomak se pritom najpre uvalači, a zatim  opušta i lagano spušta).

 U početnoj fazi vežbanja vežbajte sa fazama udaha, zadržavanja i izdaha kraćim od 8 sekundi. Ponavljajte vežbu više puta na dan: biće potrebno da udahnete seriju “potpunih udisaja” po nekoliko puta dnevno da biste razvili ovaj stil disanja! Možda ćete morati da vežbate i pred ogledalom, sa šakom na stomaku- da biste osetili kako se kreće vazduh i tako sbe postepeno odvikli od tipičnog načina disanja koji prati uvalačenje stomaka prilikom udisanja.

U kasnoj fazi vežbanja, možete preći na vežbe disanja u kojj se nozdrve koriste naizmenično, pri čemu se nozdrve naizmenično blago zatiskuju i zatvaraju jagodicom palca leve ili desne šake.

VEŽBA RITMIČKOG DISANJA

Sedite uspravnih leđa i sa rukama udobno opuštenim u krilu. Sastavljenim jagodicama tri prstajedne ruke- opptajte puls na podlaktici druge ruke (iznad pregiba ručnog zgloba, neposredno iznad korena palca) i počnite dabrojite: 1, 2, 3, 4, 5 – 1, 2, 3, 4, 5… tj. – po pet otkucaja pulsa, svesno usklađujući ritam disanja sa ritmom kucanja srca. Onda počnite vežbu potpunog disanja na već opisani način. Polako udahnite jedan potpuni udisaj, odbrojavajući pet otkucaja srca; zadržite dah tokom pet otkucaja srca; izdišite polako tokom pet otkucaja srca.

Po potrebi- izbegnite pojavu zaduvavanja ili zamora pravljenjme kraćih pauza ( u tajanu od 2-3 otkucaja srca) između dva udisaja.

Svakodnevne vežbe potpunog disanja doprineće brzom razvoju svesne kontrole disanja i samokontrole raspolženja i psihofizičke spremnosti.

 

 

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Disanje i vežbe disanja (II deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja POSEBNE TEHNIKE DISANJA

/primeri tehnika disanja pogodnih za samopomoć u predupređivanju ili otklanjanju zdravstvenih smetnji i tegoba/

Primer 1. ASMATIČNI NAPAD

U toku napada- najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje- dišite stomakom, sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj). Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo trbušno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite trbuh. dišite i dalje na taj način, pokrećući trbuh u blagom ritmu i udišući svake 2 (dve) sekunde; zatim postepeno povećavajte brzinu disanja sve do brzine do 2 (dva) udaha u sekundi i do smirivanja asmatičnih tegoba.

Napomena: za osobe koji pate od astme- korisno je uvežbavanje trbušnog disanja: počnite sa 3 (tri) niza od 10 (deset) udaha, zatim svake nedelje dodajte još 10 (deset) dok ne postignete po 30 (trideset) u svakom nizu Između svaka 2 (dva) niza udaha napravite pauzu od 20 (dvadeset) sekundi.

Primer 2. SMETNJE DISANJA PRI JEDNOSTRANOJ UPALI PLUĆA

Dišite mirno, pravilnim ritmom, što dublje. Disanje sebi olakšavajte što udobnijim položajem sa uzdignutim uzglavljem u postelji (polusedeći položaj); češće menjajte položaja tela, posebno pri ležanju nastrani. Provetravajte prostoriju u kojoj boravite, a veću vlažnost obezbedite postavljanjem vlažnih ubrusa na radijatore ili otklopljene metalne posude sa vodom na peć.

Smetnje disanja otklonite i povremenom vežbom svesnog disanja protiv otpora (dubok udisaj sa pažnjom koncentrisanoj na obolelo plućno krilo, uz pružanje otpora širenju rebara pritiskom dlanova i prstiju obe šake na obolelu stranu grudnog koša).

Primer 3. OSEĆAJ STRANOG TELA U GORNJIM DISAJNIM PUTEVIMA

Otok sluzokože gornjih disajnih puteva u nekim bolestima i manja strana tela koja zapadnu u grlo i zalepe se (na primer- mrvica hrane ili tablete vitamina koje nismo uspeli da progutamo) ili zabodu (na primer- riblja kost) u sluzokoži ždrela- izzivaju grčevit, žestok kašalj. U slučaju neuspešnog iskašljavanja, osećaj stanog tela i zastrašujući osaćaj nelagodnosti dodatno otežavaju disanje i, ne retko, vode u napad panike i gubitka kontrole nad sobom. Čak i u najtežim situacijama- neophodno je sačuvati prisustvo duha i svesnu kontrolu nad disanjem. Najpre plićim i površnim, zatim sve dubljim disanjem uspostaviti kontrolu nad sobom, obezbediti sebi pomoć ljudi iz okruženja ili lekarsku pomoć. Disanje će biti olakšano u polusedećem položaju (položaj “laktovi-kolena”: noge blago raširene i čvrsto oslonjene o pod; laktovi oslonjeni na kolena; glava povijene unapred i oslonjena na šake, pri čemu palčevi podupiru bradu, a ostali prsti pridržavaju čelo). Eventualne pokušaje otklanjanja stranog tela činiti promišljeno, na najpogodniji način, bez dodatnog pozleđivanja sluzokože ždrela!

Primer 4. LUPANJE I UBRZAN RAD SRCA

U zdravih osoba, pojave “preskakanja” ili ubrzanog rada srca mogu da budu povezane sa takozvanim sedantnim (sedećim) načinom života (boravak u zatvorenim prostorijama, malokrvnost, hronični zamor, stresogeni uticaji), odsustvom fizičke kondicije, lošim držanjem tela i lošim životnim navikama.

Najčešći “okidači” za pojavu takvih tegoba su:

-snažni duševni potresi

-nagle promene vremena i meteropatski uticaji na osobe u stanju hroničnog premora

-prekomerni fizički napor neutreniranih osoba

-nagli pokreti glave ili ruku koji remete krvotok osoba sa krutim i nerazgibanim mišićima vrata i ramenog pojasa

-neredovni i prekomerni obroci hrane kojima naposredno usledi odmor u polusedećem položaju, kada pun želudac podiže dijafragmu, a pregibanje tela u struku dovodi do oslonca srca na dijafragmu i blagog “uvrtanja” velikih krvnih sudova koji vode od srca.

Osećaj preskakanja srca najčešće mogu da otklone mekoliko svesnih dubokih udisaja pretećih kratkotrajnim zadržavanjem vazduha u plućima, promena polžaja (uspravljanje tela), savladavanje osećaja straha i odvraćanje pažnje od često prisutne pojave “samoposmatranja” i prćenja otkucaja sopstvenog srca.

Naglo ubrzan rad srca može da smiri što dublji udisaj, potpuno zatvaranje usta i nosa (šakom, palcem i kažiprstom jedne ruke) i pokušaj što snažnijeg izdisanja. Ukoliko dva do tri ovakva pokušaja ne daju rezultat, kažiprst jedne šake- uvesti sebi duboko u ždrelo i dodirnuti sebi meko nepce i resicu na nepčanom luku (kao kad se izaziva povraćanje), a zatim snažnim iskašljavanjem suzbiti nagin za povraćanjem. Ova tehnika najčešće efikasno usporava rad srca, a iskašljavanje suzbija “preskakanje” srca. Nakon ozbiljnih ili ponovljenih tegoba ove vrste- svakako potražite savet svog lekara.

Primer 6. GLAVOBOLJA USLED NAGLOG POVEĆANJA ILI PADA KRVNOG PRITISKA

Osobe sklone visokom pritisku pojavu glavobolje često navode kao znak  “da im je skočio pritisak”; takav napad glavobolje moguće je ublažiti ili otkloniti kratkotrajnim odmoromu udobnom sedećem ili ležećem položaju, produbljenim i smirenim svesnim disanjem, psihičkim opuštanjem i opuštanjem mišića ruku, nogu i trupa u “fiziološkim” položajima (šake i laktovi polusavijeni i blago odmaknuti od tela; noge polusavijene u kolenima, kolena blago razmaknuta; glava i vrat udobno oslonjeni o naslon ili podlogu).

Dodatno, svakodnevno upražnjavanje vežbi  “disanja sa zadrškom” u ležećem opruženom ili opuštenom polžaju na leđima- utiče se na snižavanje povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Osobe sa niskim krvnim pritiskom često pokazuju osetljivost na vremenske i klimatske prilike i promene; ove metereopatske smetnje ne retko prati i pojava glavobolje koja se može ublažiti ili otkloniti dubokim udisanjem, nakon čega se snažan pokušaj izdisaja tokom 2 do 3 sekunde sprečava prekrivanjem usta i nosa šakom jedne ruke (palac i kažiprst poput štipalje zatvaraju nos, a dlan i ostali prsti prekrivaju usta). Nekoliko odmerenih ponavljanja ove vežbe utiču na blag porast krvnog pritiska.

Dodatno, tegobe uslovljene niskim krvnim pritiskom moguće je preduprediti svekodnevnim upražnjavanjem vežbi razgibavanja mišića vrata i ramenog pojasa, ali i jednostavnih jutarnjih vežbi koje se izvode u postelji, pre ustajanja. Ove vežbe, u ležećem položaju, obuhvataju:  

-   istovremeno brzo razgibavanje (pokreti grčenja i opuštanja) mišića šaka i stopala, uz nekoliko stisaka šaka “u pesnice”, pri čemu prsti brzo protrljaju dlanove. Ova vežba treba da potraje 3 do 4 sekunde;

- kratko opuštanje, a zatim istovremeno napinjanje svih mišića nogu i ruku, uz održavanje napetosti tokom sledeće 3 do 4 sekunde;

- istovremeno protezanje i razgibavanje velikih zglobova na rukama (ručni i lakatni zglobovi) i nogama (skočni zglobovi i kolena) tokom 3 do 4 sekunde.

Ove tri vežbe se izvode u nizu, jedna za drugom i bez ponavljanja, nakon čega je pre ustajanja potrebno provesti još desetak sekund u sedećem položaju- na ivici postelje, sa stopalama spuštenim na pod.

Primer 7. ANKSIOZNOST, TREMA I NERVNA PRENAPREGNUTOST

Osećaj nerve napetosti, slabosti i praznine u stomaku nakon buđenja ili u toku aktivnog dela dana- efikasno se mogu eliminisati dvominutnim jednostvanom vežbama disanja (preuzetim iz joge) sa ritmičkim usporenim udisanjem i izdisanjme vazduha, uz zadržavanje vazduha punim plućima između udaha i zdaha (udah + zadržavanje+ izdah= 5+5+5 sekundi). Vežba se izvodi u ležećem ili stojećem položaju (vidi vežbe “disanja sa zadrškom” u ležećem i stojećem polžaju).

Primer 8. MUKA, BOLESTI VOŽNJE (KINETOZE)

Muka i nagon za povraćanjem koji se javlja kod osetljivih osoba pri vožnji automobilom, brodom ili avionom efikasno se mogu ublažiti svesnim dubokim trbušnik (dijafragmalnim9 disanjem. Želudac pre vožnje ne sme biti prazan, ni prepun. Tegobe ćete izbeći ili brže otkloniti čvrstim osloncem tela na naslon sedišta i osloncem stopala na pod; pogled usmeravajte u pravcu vožnje, bez naglih okreta ili kretnji glave i vrata; opustite se svesnim disanjme, a pažnju i misli usmerita ka prijatnim temama.

Primer 9. DISANJE OTEŽANO PREHLADOM ILI ALERGIJSKIM OBOLENJIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Kijavica i bolesti sinusa čest su pratilac infektovnih i alergijskih obolenja dosajnih puteva. Karakteriše ih prepunjenost krvlju (brojnih, najsitnijih krvnih sudova) kapilara nosne sluznice, što dovodi do otoka nosne sluzokože i pojačanog lučenja sekreta iz nosa; otok sluzokože pritom zatvara otvore sinusnih šupljina u čeonim kostima i kostima gornje vilice, izazivajući nakupljanje sekreta u sinusima i dodatne tegobe.

U sklpou samopomoći, disanje na nos i “otvaranje” sinusa olekšaće blago ispiranje nosa hladnom vodom- više puta na dan, a naročito izjutra: povijeni nad kadom (drenažni položaj, glava postavljena u visini karlice), nekoliko puta odmereno “ušmrkajte” čistu hladnu vodu u nos i odmah je izduvajte. Hladna voda izaziva grč minijaturnih mišića u najsitnijim krvnim sudovima; grč mišića izaziva sužavanje i pražnjenje kapilara, a time i istanjivanje sluzokože; pritom se lučenje sekreta smanjije, a sinisi “otvaraju” i njihov sadržaj eliminiše.

Suv, nadražajni kašaj i produktivni kašalj (praćen iskašljavanjem sekreta) često su pratioci bolesti pluća i disajnih puteva. Pomoć i savet lekara u lečenju ovih bolesti- Svakako su potrebni!

 U kućnim uslovima, za samopomoć u smirivanju nadražajnog kašlja mogu da posluže: vlaženje vazduha u prostoriji, smanjivanje razlike u temperaturi udahnutog i izdahnutog vazduha disanjem “pod pokrivač” kojim se nos i usta prekrivaju pri ležanju u postelji, stavljanju suvih obloga oko vrata, bolja svesna kontrola disanja i povremeno glasno pročišćavanje grla koje proređuje napade kašlja. Polusedeći položaj i visoko uzglavlje u postelji najčešće olakšavaju disanje, ali le poromene položaja i zauzimanje udobnih položaja koji dovode da opuštanja- doprineti smirivanju kašlja.

Psihička podrška i odvraćanje pažnje obolele osobe imaju dodatno značenje u ublažavanju smetnji.

Ukoliko je reč o produktivnom kašlju, “sazrevanje” i brže iskašljavanje sekreta mogu da ubrzaju vlaženje vazduha u prostorijama i inhalacije, pri čemu se ( do pribavljanja lekarske pomoći) u kućnim uslovima inhalacija dva do tri puita dnevno može izvoditi na sledeći način: u loncu zapremine od dva litra zagrejati litar vode do ključanja, zatim u vodu ubaciti pola kašike morske kuhinjske soli i dve kašike kamilice; otklopljen lonac skinuti se šporeta i postaviti ga na stabilnu stolicu. rubove lonca brižljivo prekriti široko smotanim i prstenasto oblikovanim peškirom, tako da u sredini ostane otvor dovoljan da se samo usta i nos nadnesu nad vodu koja isparava (pritom ostali delovi lica ostaju zaštićeni od pare ili dodira sa usijanim rubom posude). Čuvajući se od opekotina, tokom 5 do / minuta povremeno (u drnažnom, povijenom položaju) nadneti nos i usta nad otvor i oprezno i odmereno udisati paru (praveći pauze prema subjektivnom osećaju mogućnosti i mere). Po završetku inhalacije poželjno je bar polučasovno mirovanje u postelji, uz disanje ” pod pokrivač”,

U fazi iskašljavanja, kašalj olakšavati potpomognutim disajnim pokretima (pritiskom ruku na grudni koš i trbuh) i zauzimanjme položaja koji olakšava disanje i rad pomoćnih mišića izdisača trbuha i grudnog koša.

Primer 10. POROĐAJNI BOLOVI (TRUDOVI)

Plitko i brzo “grudno” (rebarno) disanje efikasno ublažava bolove pri naponima koji se javljaju uoči porođaja. Ovu tehniku disanja uvežbajavu buduće majke u “školama” za trudnice tokom trudnoće i pripreme za porođaj i negu novorođenčeta.

PRIMER 11. AKUTNI ZAMOR

Brzo zamaranje, pojava akutnog zamora ili hroničnog premora- mogu da budu i delom uslovljeni lošom tehnikom disanja. Pojavu akutnog zamora moguće je predupreti ili otkloniti višeminutnim vežbama disanja u stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Kratkotrajne preventivne pauze u toku sedećih ili fizičkih poslova (prošetati, prodisati, protegnuti se, provežbati!!!), boravak na otvorenom prostoru i svežem vazduhu, vežbe za razgibavanje i rasterećenje ramenog pojasa i kičmenog stuba, samomasaža, slušanje prijatne muzike, kultivisani i prijatni odnosi sa ljudima iz okruženja- dodatno sprečavaju i odlažu pojavu zamora.

PRIMER 12. DISANJE PRI VEŽBAMA RAZGIBAVANJA, OBLIKOVANJA I ISTEZANJA

Korisna preporuka je da se ove vežbe započnu vežbom disanja, a da se u tok vežbanja ubace dodatne, primerene vežbe pri svakoj promeni stava. Tehnike disanja tokom fizičkih vežbi prate ritam i intenzitet vežbanja, ali i anatomsko-fiziološku zasnovanost disajnih pokreta, vodeći računa o pravilnom položaju tela i angažovanju pomoćnih disajnih mišića svesnim tehnikama disanja.

PRIMER 13. DISANJE PRI PODIZANJU TERETA I VEŽBAMA SNAGE

Prilikom vežbanja sa tegovima ili vežbama na gimnastičkim spravama neophodni su kontrola disanja i posbne tehnike disnja koje se uče- posebno za svaku vežbu. Pravilo je da izdisaj prati težu fazu vežbe, dok se udisaj izvodi u lakšoj fazi, pri rasterećenju!

(primer, ako radite vežbe sa tegovima u rukama u stojećem stavu-udah ide dok vam ruke stoje uz telo, a izdah prilikom podizanja ruku sa tegovima do iznad glave, pa prilikom spuštanja ruku udah)

PRIMER 14. DISANJE PRI STATIČKIM NAPORIMA I IZOMETRIJSKIM VEŽBAMA

Prilikom podizanja većeg terata ili izvođenja izometrijskihvežbi i mišićnih kontrakcija- naglo raste krvni pritisak u grudnoj i trbušnoj duplji, čime se remete funkcije srca i krvnih sudova i funkcija disanja. Rizike ublažava izbor pravilne tehnike disanja.

Pre podizanja većeg tereta- načinite nekoliko dubljih udisaja; prilkikom prihvatanja terata, deo vazduha izdahnite iz pluća, smanjujući pritisak u grudnom košu; teret podižite i premeštajte u pogodnom i pravilnom (“zaštitnom”) položaju tele, angažujući što više telesnih mišića. Po potrebi, pri premeštanju terata pravite zastoje i prodišite; kada je posao obavljen, dubokim, mirnim disanjem doprinestite smirivanju pulsa (broj srčanih otkucaja se naglo ubrzuava pri statičkim naporima)

Izometrijske vežbe izvode se u pauzi između izdaha i udaha, određenom snagom i trajanjem vežbe (po savetu trenera ili terapeuta); nakon sveke pojedine vežbe sledi dubok izdisaj i svesno, smireno disanje do smirivanja pulsa.

PRIMER 15. IZNENADNI BOLOVI U TRBUHU PRILIKOM TRČANJA I TELESNOG VEŽBANJA

Ponekad se prilikom naglog ubrzavanja hoda ili trčanja javljaju iznenadni oštri bolovi ispod rebarnih lukova. (Ovi bolovi rezultat su aktiviranja i rada mišića nogu koji, kao svojevrsna “mišićna pumpa”, naglo potiskuju bensku krv naviše prema srcu; deo venske krvi biva naprosto utisnut i u venski krvotok trbušne duplje i trbušnih organa, posebno jetre i slezine, izazivajući zastoj venskog krvotoka i prolazni otok jetre i slezine; nadimanje čvrstih i neelastičnih ovojnica ovih organa izaziva oštar bol)

Zastanite u blago raskoračnom položaju, a šake oslonite na bokove. Nakon dubokog udisaja, izdišite lagano, povijajući se unapred, produbljujući izdisaj blagim pritiskom obe šake na gornju trećinu prednjeg trbušnog zida; pritisak usmeravajte naviše, pod rebarne lukove. Vežbu ponivite nekoliko puta. do smirivanja bola, a zatim hod ili trčanje nastavite laganijim tempom.

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Osnovne vežbe disanja Disanje i vežbe disanja (II deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva PowerLung – trenažeri disanja

Još uvek pod utiscima sa seminara održanog u subotu 8.maja u hotelu Prezident u Novom Sadu, odlučula sam da nam prvi radni dan posle seminara počne ovim tekstom.

Seminaru su prisustvovali roditelji dece obolele od astme, odrasli asmatičari, predstavnici kompanije GlaxoSmithKline- vodeće farmaceutske kuće  za proizvodnju lekova za lečenje astme, jedan fantastičan lekraski tim- dr. Dušica Jarić pulmolog i alergolog iz Novog Sada, dr. Mirjana Dokić-Jovanović alergolog i imunolog iz Subotice, dr. Snežana Radić iz Beograda dečiji pulmolog, jedna mlada doktorka iz Vrbasa lekar opšte prakse koja je  asmatičar, Veroljub i ja.

Posle odličnog predavnja koje smo videli bila je pauza sa zakuskom a polse pauze usledio je okrugli sto. Svi prisutni su se prvo predstavili i ukratko ispričali zbog čega su došli na seminar. Poslednji koji se predstvaio bio je jedan stariji gospodin koji je došao na seminar sa ciljem da proda svoje prirodne preparate koji leče astmu. Doneo je punu torbu preparata i ponudio se da nam da brojeve telefona onih kojima je svojim preparatima pomogao. Posle predavnja koje smo videli verujem da je svima bilo jasno kako si i čime leči, odnosno drži astma pod kontrolom. Gospodin je bio spreman da odgovori na pitanja prisutnih i ponovo ponudio brojeve telefona onih koje je izlečio.

Da ne bih pokvarila dobru komunikaciju koje se odvijala među učesnicima seminara, uzdržala sam se svakog komentara po pitanju prisustva gospodina koje je nudio preparate.  Ono što sam htela a nisam pitala gospodina je “KO DAJE GARANCIJU KVALITETA NJEGOVIH PROIZVODA I KOJA LABORATORIJA VRŠI ANALIZU PROIZVODA? NISU NAM POTREBNI BROJEVI TELEFONA ONIH KOJI SU KORISTILI PREPARATE VEĆ GARANCIJA  ZA BEZBEDNU UPOTREBU I SASTAV”

Na seminaru smo imali priliku da na osnovu niza iskustva čujemo da se u nekim teglicama raznih preparata koji 100% leče astmu i skidaju sa pumpica nalazi i PRONISON (PRENDIZON), sistemski kortikosteroid  koji  smanjuje inflamaciju, otok i stvaranje sluzi u disajnim putevima. Deluje 6 – 12 sati. Duža primana Pronisona može izazvati :Cushingov sindrom, akne, gojaznost lica, vrata i trupa, atrofija mišića, dispeptičke tegobe i razvoj ulkusa, osteoporoza i spontane frakture, smanjena tolerancija na glukozu i razvoj dijabetesa, pogoršanje i prikrivanje infekcije, euforija, uznemirnost, konvulzije, psihotičke reakcije, zastoj rasta u dece. Pronizon (generičko ime Prednizon) je sintetski glukokortikoid sa jakim antiinflamatornim i imunosupresivnim dejstvom. Sistemski efektni kortikosteroida su ono što želimo da izbegnemo. Npr ljudi sa astmom mogu ga uzimati samo nedelju dana da bi se bolest smirila.

Isto tako i u nekim “prirodnim” kapima za nos koje leče alergijski i nealergijski rinitis, upalu sinusa nalazi se efedrin. Efedrin je klasifikovan kao teška droga! Efedra je biljka, a efedrin je ekstrakt, ubrzava  metabolizam i daje snagu, ali diže pritisak i prilikom dužeg korišćenja ostećuje kardiovaskularni sistem. Uobičajena neželjena dejstva su mišićni tremor, lupanje srca, dehidracija, nesanica, glavobolja, vrtoglavica, dijareja,  a ređi su bol u grudima, kamen u bubregu, u većim dozama moze izazvati i infarkt. Na svakog ima različit efekat, nekima ne smeta i nuspojave traju dan-dva, ali nekima nikako ne odgovara, iritira im stomak, boli ih glava, ne mogu spavati kad ga redovno uzimaju. Efedrin kapi u nos (0.5-2% – odrasli; 0.25-0.5% – deca) uzimaju se na svaka 2-3 sata koliko im i traje dejstvo, najviše tokom sedam dana koliko je rastvor stabilan .

Nažalost do Pronizina (ili bilo kog drugog kortikosteroida) i do Efedrina veoma je lako doći. Na taj način veoma je lako i napraviti “prirodni” preparat koji će izlečiti vaše  ili vaše dete “prirodnim” putem.

 

I pored upozorenja da se pre upotrebe nekog prirodnog preparata ipak obratite lekaru za savet, mnogi i dalje uzimaju takve preparate na svoju ruku.

Odlučili ste se da vaše dete ili sebe ne “trujete” lekovima koje vam je preporučio lekar koji za to što radi ima diplomu a ima i odgovornost  za ono što vam je prepisao. Za smrt devojčice iz Novog Sada,čiju su roditelji odlučili da ne koriste su pumpice jer su štetne i naseli na to da će se upotrebom nekog preparata njena astma izlečiti još niko nije odgovarao.

Pročitali ste koje štetne posledice može imati neki lek (ali malo ko obrati pažnju na onaj deo koji kaže “Sigurnosni profil leka nije upitan kada se koristi u skladu sa  uputstvom”). Da li ste se ikada zapitali šta ima u nekom preparatu za koji ste čuli da 100% leči neku hroničnu bolest i koje štetene posledice može da izazove taj preparat (o čijem sastavu nemate pojma)?

U izlaganju dr. Dušice Jarić imali smo priliku da čujemo  koje su to minimalne količine kortikosteroida koje unosimo “pumpicama”, odnosno ako koristimo inhalacione kortikosteroide. Naučili smo da su lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: 

lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome (ventolin, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr. U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest. Ukoliko se radi o umereno teškoj ili teškoj astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparati- Seretide i Symbicort). Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Naučili smo i to da savremen koncept u terapiji alergijske astme i rinitisa glasi “jedan disajni put – jedna bolest” te je vrlo važno na vreme, pre pojave pogoršanja, početi preventivnu terapiju alergijskog rinitisa da bi se izbeglo pogoršanje i same astme.

Dobro edukovani pacijenti koji imaju partneski odnos sa svojim lekaru prihvatiće propisanu terapiju, ali još uvek pospoji veliki broj onih koji će se radije prihvatiti neke “prirodne” varijanete lečenja.

Nisam protiv lekovitog bilja i meda, naprotiv. Pristalica sam integrativne medicine. 

Integrativna medicina podrazumeva sveobuhvatni pristup problemima zdravlja čoveka i od savremene i tradicionalne, zvanične i alternativne medicine preuzima najbolje.

 Protivnik sam odustajanja od onoga što vam je lekar prepisao! Da li propisana terapija nije dala zadovoljavajuće rezultate?

Nemojte je odbaciti bez konsultacije sa lekarom! Nemojte koristiti proizvode za koje nemate garanciju kvaliteta i čiji sastav nije istaknut na pakovanju!

Mnogi preparati koji se izdaju pod nazivom “prirodni” u sebi sadrže usitnjene lekove hemijskog porekla!

Ono što želim da vam poručim je PRE NEGO ŠTO POSEGNETE ZA NEKIM PRIRODNIM PREPARATOM PROVERITE KO DAJE GARANCIJU KVALITETA, KOJA ZVANIČNA USTANOVA KONTROLOŠE TAJ PREPARAT, KOJA ZVANIČNA LABORATORIJA RADI ANALIZU, SASTAV PREPARATA I OBAVEZNO SE KONSULTUJTE SA LEKAROM PRE UPOTREBE! ISTO TAKO OBRATITE PAŽNJU NA ONOGA KOJI VAM NUDI PROIZVOD.

Nama sa sajta je poznat slučaj kada se pojavio čovek koji svojim proizvodom skida sa pumpice. Kada ga je doktorka upitala :” Sa koje pumpice?” odgovorio je :”ja se u pumpice ne razumem”!?!

ZAPITAJTE SE DA LI JE BEZBEDNIJE LEČENJE PREMA SVETSKIM SMERNICAMA ILI PO SAVETU KOMŠIJE, PRIJATELJA,

KOLEGE SA POSLA, SA REKLAME…

 

Slični tekstovi:

Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Kako (ne)lečiti astmu!?! Da li su lekovi za astmu opasni? I Dejvid Bekam ima astmu Mešavina meda i trava leči astmu? Moj komentar.

 

od 04.03.2009.

 Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje doneo je novi Pravilnik o Listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Novim Pravilnikom i kriterijumima za stavljanje lekova na Listu, definisano je da na Listi lekova u okviru iste generike i istog ili srodnog farmaceutskog oblika može biti najviše šest lekova različitih prozvođača. Takođe je propisano i da lekovi različite generike koji su u okviru iste terapijske grupe i istog mehanizma dejstva, moraju imati istu cenu leka, osim ako postoji značajna terapijska prednost određenog leka, koja je dokazana kliničkim studijama i farmakoekonomskom analizom.

Primena pomenutih kriterijuma omogućila je značajno smanjenje cena, pre svega uvoznih originalnih tzv. brend lekova, za koje su do sada svi građani plaćali procentualno učešće u ceni (A1 Lista). Smanjenje cena lekova kao što su rispolept, leponeks (antipsihotici), lamiktal (za lečenje epilepsije), lipanor (za snižavanje lipida, holesterola i triglicerida), glukofaž (za lečenje dijabetesa), rokaltrol (za lečenje osteoporoze) i dilatrend (za lečenje srčane insufinicijencije) omogućava nam da te lekove ubuduće u potpunosti finansira Republički zavod.

Takođe, osiguranici više neće doplaćivati ni za lekove iz grupe anksiolitika (bensedin, sedabenz, lorazepam, diazemal, ksalol…) kao i za lek levotiroksin (za lečenje štitne žlezde).

Samo za navedene lekove u 2008. godini osiguranici su izdvojili značajna sredstva u iznosu od preko 470.000.000 dinara, dok je novom Listom predviđeno da te lekove ubuduće u celosti snosi Republički zavod za zdravstveno osiguranje.

Sniženjem cena omogućeno je da i se za određene lekove sa Liste A-1 smanji procentualno učešće osiguranika, kao na primer za: imigran (terapija u lečenju migrene) sa 50% smanjena je na 25%, sertralin ( grupa antipsihotika) sa 25% na 10%; Mirapexin i Rekip (za lečenje Parkinsonove bolesti) sa 50% na 30%, što će omogućiti veću dostupnost pomenutih lekova svim osiguranicima.

Za određene lekove proširene su indikacije prema kojima se mogu propisivati o trošku zdravstvenog osiguranja. Za lekove kao što su Tiklodiks, Plavix, Zilt, Rožac i Clopidogrel promenjena je indikacija te ih osiguranici posle ugrađenog grafta i stenta ubuduće mogu dobijati u periodu od 12 meseci, umesto dosadašnjih 6 meseci.

Takođe i za lekove Simbikort i Seretide (za inhalaciju) proširena je indikacija tako da se pored indikacije bronhijalna astma ubuduće mogu dobiti i za lečenje hronične opstruktivne bolesti pluća.

Za lek Norditropin NordiLet (hormon rasta) dopunjena je indikacija tako da ga sada mogu dobiti i deca koja su rođena kao deca male gestacione dobi.

Na Listu lekova stavljen je i lek Singular granule i tablete za žvakanje od 4mg za decu od 2 do 6 godina, koji se koristi kao terapija u lečenju bronhijalne astme.

Novi Pravilnik o Listi lekova predviđa da se fiksna participacija koja nije povećavana od 2004. godine uskladi sa inflacijom za taj period i poveća na 40 dinara.

Sa druge strane, kako odluka o povećanju participacije ne bi dodatno finansijski opteretila građane, naročito najsiromašnije slojeve, Pravilnikom je predviđeno i da se mnoge kategorije osiguranika oslobode plaćanja participacije.

Osiguranici koji ne plaćaju fiksnu participaciju za lekove bez obzira na to po kom osnovu su osigurani su:

1) ratni vojni invalidi i civilni invalidi rata;

2) slepa lica i trajno nepokretna lica, kao i lica koja ostvaruju novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu drugog lica,

3) deca, učenici i studenti do kraja propisanog školovanja, a najkasnije do navršenih 26 godina života;

4) žene u toku trudnoće, porođaja i 12 meseci posle porođaja

5) privremeno raseljena lica sa teritorije AP kosovo i Metohija;

6) kao i sve druge socijalno ugrožene kategorije stanovništva, koje ne ostvaruju prihode, i čije se zdravstveno osiguranje finansira iz budžeta Republike Srbije (nezaposlena lica, korisnici socijalne pomoći, lica starija od 65 godina života bez ostvarenog prava na penziju, lica romske nacionalnosti….i druge kategorije socijalno ugroženog stanovništva).

Međutim, pravo na oslobađanje od plaćanja participacije imaju i svi osiguranici čiji su prihodi ispod materijalnog cenzusa za plaćanje participacije.

Materijalni cenzus koji je do sada bio izjednačen sa neto minimalnom zaradom u Republici, se prema novom Pravilniku uvećava za 30 odsto kako bi obuhvatio što više osiguranika sa najnižim primanjima.

Da bi osiguranik koji živi sam ostvario pravo na oslobađanje od participacije, potrebno je da njegov mesečni prihod ne prelazi iznos neto minimalne zarade u Republici uvećan za 30 odsto, što trenutno iznosi 18,657 dinara.

Ukoliko osiguranik živi sa članovima porodice, on i članovi njegove porodice biće oslobođeni plaćanja participacije, ako ukupni mesečni prihod po članu porodice ne prelazi neto minimalnu zaradu u Republici koja trenutno iznosi 14,352 dinara.

Da bi osiguranici čiji su prihodi ispod materijalnog cenzusa, bili oslobođeni plaćanja participacije, neophodno je da se obrate svojoj filijali zdravstvenog osiguranja koja će im izdati potvrdu o oslobađanju participacije i na osnovu koje im participacija neće biti naplaćivana, kako za lekove tako i za sve druge participacije za zdravstvene usluge (participacija za pregled, dijagnostičku proceduru, bolnički dan…).

Izvor: www.rzzo.rs

Slični tekstovi:

Trudnoća i astma