Planeta Srbija

Bez obzira koliki ste “zanesenjak” u Web novotarije (tzv. Geek) i volite buzz (događaji u trendu), morali biste priznati da je Real-Time Web jedna lepa stvar u praksi kada pratite nešto u stvarnom (realnom) vremenu (kao što su npr. konferencije, potresi, protesti…), ali kada imate dosta posla i kada se posle nekoliko dana vratite na “statusferu“, veoma je velika šansa da ćete veoma teško pronaći najvažnije stvari koje su se u međuvremenu desile.

Zato i živimo u vremenu razvoja alatki kao što su Paper.li (jedan od dobitnika start-up nagrada na LeWebu), Twittertim.es, ili sam News-Wall na FB-u, odnosno u vremenu koje se naziva kontekstualni Web, čija je (još neostvarena) osnovna namena:

Pravi (traženi) sadržaj, u pravo vreme, namenjen pravoj osobi,  preko pravog kanala komunikacije (izvor).

Meni se više puta desilo da na ovom blogu napišem neki blog post koji je pogodio pravo vreme objavljivanja na ovdašnjim prostorima, ali da sam ga objavio na engleskom jeziku, to ne bi tnačilo bukvalno ništa posebno – primer: Šta je White paper?

Zato ne čudi što je početkom ove godine čovek po imenu Brian Ascher smislio novi termin – Right-Time Web, kao kao frazu koja opisuje ono što bi trebalo da bude cilj korišćenja savremenih/aktuelnih Web tehnologija – filtriranje sadržaja na taj način da se dođe do informacija koje su vam stvarno potrebne.

U narednim godinama možemo upravo očekivati nove alatke koje će da omoguće sve jednostavnije dolaženje do vama pravih informacija, i to bez klasičnog pretraživanja.

Različita istraživanja predviđaju nešto što je ovog momenta prilično neverovatno – do 2015. g. bi trebalo da se značajno smanji udeo korišćenja pretraživača pri dolaženju do sadržaja, upravo razvojem raznorodnih tehnika jednostavnog (i automatskog) filtriranja velike količine podataka.

Upravo iz ovih razloga, termin “Right-Time Web” jeste važan, da naglasi šta je stvarno potreba korisnika.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

O Facebooku sam toliko puta pisao i pričao da se, ako uzmemo i u ozbir da nisam jedini već bolje reći jedan u gomili, postavlja pitanje koliko je uopšte realno napisati nešto o istom što nije toliko puta napisano, i dosadilo naravno. Verovatno nije, ali opet sa druge strane iz istog razloga sa nekim od prethodnih tekstova iz serijala #diplomski, lepo je da se na jednom mestu nađe, koliko toliko, kompletan priručnik o korišćenju istog. Svakako ne može da škodi.

Nastup na društvenim mrežama

Suština prisustva na društvenim mrežama, pored neminovnog broja ljudi koji se na njima nalaze, je i u mogućnosti ostvarivanja real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Na taj način, sajtove za druženje pretvaramo u svojevrsni korisnički servis, mesto gde se ljudi mogu dalje raspitati o mogućnostima koje im naša organizacija pruža, i sve to ne odlazeći sa sajta na kom provode najviše vremena.

U Srbiji imamo nekoliko popularnih društvenih mreža, kako globalnih tako i lokalnih, a među najpopularnijim su Facebook, Twitter i Karike. One nam pružaju različite mogućnosti promocije, i kao takve biće uključene u naš nastup.

NjKV Facebook

Facebook kao trenutno najpopularnija društvena mreža privlači jako puno pažnje kada je korporativni nastup u pitanju. Zbog činjenice da preko dva milliona ljudi samo iz Srbije koristi Facebook (vrlo diskutabilan podatak), različite starosne strukture, marketinška odeljenja se na najrazličitije načine trude da privuku pažnju ovih korisnika. I ako postoje brojne spekulacije oko toga kako biti predstavljen da Facebook-u, jedini pravi odgovor leži u preporuci samog servisa koja poslovnim subjektima daje mogućnost otvaranja Facebook strane. Naravno to nije jedini način na koji se može neko predstaviti ali je dugoročno najsigurniji, kako se obični profili koji se prave za kompanije često brišu, a grupe imaju nekoliko ograničavajućih faktora. Odličan tekst vezan za ovu dilemu napisao je Istok pre par meseci.

Prednosti i mane Facebook strana i grupa

Fan stranice se prave sa namerom razvijanja interakcije, između postojećih i budućih klijenata i interesnih strana. Aktivnošću ovih, a zahvaljujući viralnoj prirodi Facebooka, imamo priliku da zainteresujemo mnogo veći broj ljudi. Ovo funkcioniše na način svi članovi fan stranice postaju svojevrsni brend advokati našeg brenda, kako što se svaka njihova aktivnost učinjena na stranici prikazuje njihovoj mreži prijatelja.

Sa druge strane, ova interakcija se obavlja u realnom vremenu kako se svi zvanični postovi načinjeni na istoj, automatski pojavljuju i u news feedu fanova. Za razliku od slanja privatnih poruka, komunikacija kroz news feed možda ima manju vidljivost, ali manje iritira krajnje korisnike i ostavlja mogućnost dvosmerne komunikacije celoj bazi korisnika.

Svakako najzanimljivija opcija koju nude fan strane jeste mogućnost proširenja funkcionalnosti istih dodavanjem besplatnih ili komercijalnih aplikacija. Na taj način dobijamo mogućnost da koristeći Facebook kao platformu preselimo deo našeg poslovanja na isti. Ovo posebno dobija na značaju ukoliko se naš biznis bazira na Internetu.

Interesatno je da sam u toku pisanja diplomskog kao primer dobro integrisane aplikacije na fan stranu iskoristio poznati brend restorana Pizza Hut koji je na svoju stranu integrisao aplikaciju za naručivanje pica po želji korisnika identičnu onoj koju imaju na svom sajtu. Na ovaj način su omogućili korisnicima Facebooka da, ne odlazeći sa sajta naruče hranu preko Interneta čime olakšavaju sam izbor krajnjem korisniku, ali i koriste društveni kapital svakog od korisnika aplikacije tako da promovišu dalje svoju aplikaciju među njihovim prijateljima. Nekim čudom, te aplikacije više nema, no u međuvremenu sam shvatio da imamo odličan domaći primer Facebook naručivanja hrane u vidu, koga drugog omiljenog nam Donesi.com, koji je isto to uradio na svojoj Facebook strani. Po ko zna koji put, svaka čast za Ziru i ekipu.

Jedna od ključnih prednosti kreiranja fan strana na Facebooku je činjenica das u potpuno besplatne, a od nas zavisi koliko će se dalje ulagati u njen razvoj i održavanje. Tako, bez ikakvih troškova izrade tehničke platform dobijamo jedinstveni korisnički servis za komunikaciju sa našim korisnicima, a poruke koje komuniciramo mogu ići od predstavljanja proizvoda pa sve do potrage za novim kadrovima za našu kompaniju. Tako poznati energetski napitak Red Bull i kompanija koja stoji iza njega svojim fanovima pruža mogućnost zapošljenja putem Facebooka, gde redovno osvežava informacije o otvaranju novih pozicija. Ovime, ne samo da ima priliku da dođe u kontakt sa zainteresovanim stranama već i daje dodatnu vrednost svakoj osobi koja se učlani na samu stranu odavajući sliku kompanije koja brine o svojim potrošačima.

Facebook kao izvor saobraćaja

Na kraju Facebook se pojavljuje i kao snažni izvor saobraćaja kada je promocija sajtova u pitanju. Ovo je posebno interesantno za Internet medije, jer je Facebook kao mesto na kome se razmenjuju informacije između prijatelja, u stanju da dovede i nekoliko hiljada poseta samo putem fan strane. Deljenje sadržaja sajta više puta u toku dana podseća korisnike da je naš sajt aktivan i pomaže im da budu stalno informisani, ne napuštajući svoje mesto za prijatelje čime medij kao brend dobija posebnu -emotivnu notu. Ovde treba imati na umu da se deljenje sadržaja ne vrši previše agresivno i često, jer efekat zagušenog news feeda jednim brendom vrlo često navodi ljude na odjavljivanje sa fan strane ili sakrivanja naših statusa čime sav trud oko zadobijanja korisnika pada u vodu.

Story fan strana i broj poseta sa Facebooka

Na gornjoj slici vidimo primer časopisa Story i njegove brend ekstenzije sajta Story.rs koji na mesečnom nivou dobije preko 40.000 poseta sa Facebooka. Brend je u trenutku pisanja rada imao oko 7.500 fanova na Facebooku, a nova obaveštenja se objavljuju u intervalu od sat vremena čime se postiže da veći broj fanova pogleda svako obaveštenje ali i ostavlja dovoljan vremenski period između 2 objave da ne iritira korisnike. Danas strana ima preko 20.000 fanova (ili bolje reći lajkera obzirom na promenu imena) i verujem da su ove brojke znatno promenjene.

Zaključak

Sve navedeno danas čini Facebook nezaobilaznom lokacijom za korporativni nastup na Internetu. Od vremena i novca koji se uloži u nastup na istom zavise i rezultati a ono što je sigurno je da je platforma ta koja će nam pomoći da u tome i uspemo. Ograničenja gotovo da ne postoje a ako budemo dovoljno originalni i poštujemo “pravila igre” sigurno ćemo biti i primećeni i to će korisnici znati da cene.

Napomena: Koristim uglavnom termin fan strana jer se on nekako ustalio među ekipom i ako je pravilan naziv Facebook strana. Isto važi i za fanove odnosno lajkere. Mislim da forma i nije toliko bitna i da ćete razumeti o čemu se radi, ali eto čisto da napomenem da nisam toliki n00b :D

1. Uvod 2. Evolutivni razvoj Interneta 3. Web 2.0 koncept 4. Korporativni nastup na društvenim medijima – Uvod 5. Specifičnosti nastupa na društvenim medijima 6. Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima 7. Facebook kao element nastupa na društvenim medijima

Moja društvena karijera u poslednje vreme baš i ne sija. Na Twitteru sam tek ponekad, od Buzza sam odustao, a Facebook već odavno shvatam kao posao. Obaveze su učinile svoje, no ostavimo tu ličnu priču po strani i dohvatimo se termina društveni kapital, i koliko eventualna neaktivnost na društvenim medijima može da ugrozi isti.

Photo: monitorpop

Jedna od polemika koja se prožima u prethodnih godinu dana, jeste i potreba za zapošljavanjem posebne osobe koja bi se bavila društvenim medijima u kompanijama. Oni na koje ćete najpre uperiti prst kada se spomenu društveni mediji snažno će stajati iza činjenice da je neophodno imati osobu koja se brine vašim nastupom na društvenim medijima. Oni drugi će, pomalo podrugljivo, govoriti o tome kako je zapošljavanje klinca koji će ostavljati statuse na Facebook-u čist luksuz i novotarija koju će u ova krizna vremena najradije preskočiti. Istina je kao i uvek negde između. Za većinu privrednih subjekata ovaj posao možda može i da radi PR menadžer ili sekretarica dok će drugi nivo early adoptera ipak napraviti korak napred i zaposliti osobu. Period neaktivnosti u poslednje vreme bacio me u razmišljanje o važnosti redovnog prisustva na društvenim medijima, a posledice istog (ne radikalne ali ipak očigledne) navele da ipak stanem na stranu ovih drugih.

Šta je društveni kapital?

Društveni kapital nije karakterističan samo za društvene medije ali je na njima doživeo potpuni procvat. Takoreći, društveni mediji su postali platforma za njegov rast i jačanje. Iskoristiću citati iz diplomskog jedne od čitateljki, Belme Rizvanović, da dam i stručnu definiciju ove pojave a kasnije i objasniti ljudskim jezikom:

Društveni kapital je relativno nov koncept u društvenim naukama kojim se izražava sposobnost pripadnika jedne zajednice ili grupe da kolektivno deluju radi ostvarenja svojih zajedničkih ciljeva.

Društveni kapital je vezivni materijal, lepilo koje pomaže ljudima da svoje ostale: finansijske, fizičke i ljudske kapitale, stave u funkciju unapređenja svog zajedničkog dobra i, kao takav, on je delimično preduslov razvoja. S obzirom da je reč o relativno novom konceptu, ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija, ali većina njih govori o «sposobnosti društvenih struktura i stavova koji ih podržavaju da povećaju efikasnost kolektivne akcije» .

Najopštije rečeno, društveni kapital predstavlja produkt vaše aktivnosti širom društvenih medija. To su svi oni ljudi sa kojima smo svakodnevno u kontaktu, odnosno kako bi Istok rekao ljudi koji vide/reaguju na naše aktivnosti na društvenim mrežama. Mi smo tu zbog njih, koristimo naše potencijale da im pomognemo, a za uzvrat dobijamo njih kao naše najbolje promotere. Lojalnost dobija novu dimenziju, a word of mouth živi svoje najbolje dane.

Prisutnost i vreme na internetu

Kao što postoji već klišeizirana izjava da je biznis maraton, a ne sprint, situacija je dosta slična i na društvenim medijima. Rezultate ne možete imati sad i odmah, već se krugovi pratilaca vašeg brenda šire sporo i pomalo razočaravajuće dok ne dođu do čuvene tačke preloma. Kada među vaše fanove uđu i nešto influentnije ličnosti, brže će i rasti njihov broj, a sve to mora i da bude ispraćeno vašom odgovarajućom aktivnošću.

Aktivan korisnik “upada u oči”, ako uzmemo primer Twittera, lakše će se ljudi vezati uz vaš brend ako ste tu i aktivni, ako pratite šta oni rade i pomažete im u sferi vašeg delovanja (Overiti @planbhr profil). Tako ćete izgraditi sopstveni online identitet i dobiti horde brend advokata. Neaktivnost sa druge strane učiniće da brzo budete zaboravljeni. Ako samo idemo po onoj da je 1 godina na webu, 6 godina u offline svetu sve će vam biti jasno… Web je konstantan izvor novih stvari, i koliko god dobro nešto radili, pitanje je koliko ta stara slava može da traje.

Voditi naloge na ovim medijima nije lako, zahteva svakodnevnu prisutnost i pažnju, kako bi ispunjavalo osnovne postulate real time weba. Kako vi reagujete kad vam neko odgovori na mail posle 15 dana? Tako isto reaguju i korisnici koji vam se obrate na nekoj od društvenih mreža za pomoć, i očekuju da ste vi zaista tamo kad već imate profil.

Profesionalni community management

I na kraju definitivan trend za 2010. godinu trebao bi da bude profesionalni community management, odnosno vođenje korporativnih naloga na društvenim mrežama, i sve veći broj kompanija koje se interesuju za isti. U Hrvatskoj je Borja vrlo uspešno krenuo sa Jasno i Glasno, a u Hr imamo još nekolicinu firmi koje nude slične usluge. U prvim redovima su Twitter zavisnici, a pitanje je trenutka kada će se ovaj trend preseliti kod nas. Prilika za sve nas da krenemo u neki novi biznis? Verovatno, ali ostaje da vidimo…

Od pre neki dan je zvanično, ali nikako da stignem da napišem – i ove godine sam dobio poziv kao official blogger na LeWeb-u. Ovo je šesti po redu show, a i ove godine je identično i mesto i datum kao i prošle godine. Le CENTQUATRE, u Parizu 9-10. decembra.

I ove godine, dolazi slična (Silicone Valley) ekipa kao i prošle ;) Tu će biti Michael Arrington i Steve Gillmor iz TechCruncha, Marissa Mayer iz Google, Robert Scoble, Gary Vaynerchuk. Ali isto tako i Jack Dorsey sa Twittera, Andrew Fisher iz Shazama ili Nick Halstead sa TweetMeme. Ceo program predavača možete pogledati ovde. Ove godine se kapaciteti povećavaju, očekuje se preko 1800 učesnika iz preko 30 različite zemlje sveta.

Ono što me najviše raduje je što će se na ovoj konferenciji najviše pričati o trenutno meni najinteresantnijoj temi – Real Time Web-u, što je i tema ovogodišnjeg LeWeb-a.

Ove godine ću se u redakcijskom i uredničkom smislu malo bolje organizovati. Na ovogodišnji LeWeb mi se pridružuje i Sanja, tako da ćemo zajedničkim snagama pokušati preneti atmosferu odande.

Pored redovnih updateova na ovom blogu, predvideli smo i nekoliko vcastova za Blogowski.TV sa interesantnim ljudima iz sveta weba. Spisak još uvek nije tačan i konačan tako da ga neću za sada iznositi, ali verujte biće jako interesantne face ;)

Prenos preko twittera ni ove godine neće zaobići. Možete pratiti zvanični hashtag #LeWeb ili mene i Sanju gde će biti intezivnog prenosa na srpsko-hrvatskom jeziku.

Slažem se da kotizacije za LeWeb nisu jeftine, trenutno je EARLY BIRD (do 10.11.2009) sa cenom od 1 195€. Postoji opcija i da se uzmu 3 karte odjednom kada cena izađe 695€ po karti što je već OK cena. Kako god, ukoliko uzimate kotizaciju možete se poslužiti ovim promotivnim kodom BLOG09 i imati 10% popusta.

Do ovogodišnjeg LeWeba, moji izveštaji sa prošlogodišnjeg, kao i gomila fotkica.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Pre nekih mesec dana sam pisao o novinarstvu i novim (digitalnim) pravilima igre na tržištu. Tu sam pominjao i da mainstream mediji više nisu čuvari informacija. Nekako se, par nedelja posle toga, lepo nadovezao i tekst o tome kako danas funkcioniše novinarstvo.

U vreme kada se zahvaljujući Real Time Webu, vesti prenose na više kontinenta za par sekundi, mediji koji pokušavaju sakriti neku informaciju istog momenta “ispadaju iz igre”. Pored toga što ispadaju smešni i meta ismevanja, postaju i nekonkuretni jer korisnici na webu imaju veliki izbor!

Tokom vikenda, sasvim slučajno nailazim na smešan primer kada “veliki i uticajni” srpski medij pokušava manipulisati informacijom, koja inače sasvim redovno prolazi kroz druge informativne kanale na webu.

Nedeljno jutro 27.09, Blic.rs objavljuje informaciju sa naslovom “Seksualna orijentacija roditelja ne utiče na razvoj deteta“. Iz naslova možete odmah provaliti da se radi o tekstu koji može zasmetati pojedinim uticajnim religioznim i konzervativnim centrima moći u Srbiji.

Ovde se upravo to i desilo, nekih tri sata od objavljivanja teksta na web sajtu Blic.rs, informacija se briše i nestaje. Problem je to, što kada na webu uradite tako nešto, iza vas ostane dosta tragova. Posebno kada imate posećen sajt kao što je Blic.rs. Putem RSSa se vest povuče ili jednostavno prepiše i na druge sajtove i agregatore u kojima gotovo uvek ima i izvor odakle je ta vest došla.

Interesantno mi je i to da se u novinarskoj profesiji digla frka oko novog srpskog zakona o informisanju (što razumem), pozivajući se uglavnom na primere iz zemalja gde je demokratija mnogo razvijenija. U isto vreme, ovakva vest nije pojavila u ni jednom mainstream mediju. A što je najgore, tamo gde se pojavila je obrisana. O kakvoj vrsti novinarstva je tu reč?

Da li takvim načinom uredništva među mainstream medijima, isti imaju pravo da kukaju kako im je Interent kriv za loše rezultate? Da li srpski mediji misle da zaista mogu biti čuvari informacija?

Mislim da je Blic.rs imao defitivno šansu da postavljajući ovakvu vest kao udarnu (pa i nedeljom), napravi jedan odličan saobraćaj na sajtu (zar to nije cilj?). Ono što bi u ovom slučaju napravilo razliku od “veliki brat” ili “hronika” vesti je to što se ovde radi o naučnoj vesti. Kako god, vest o studiji na srpskom jeziku možete pročitati na sajtu G.S.A ili na samom web sajtu East Carolina Univerziteta [EN].

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon?Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST!Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio.Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

Članak na temu novih trendova u razvoju Weba u realnom vremenu - The Real Time Web. Istorijat I: The Real Time Internet - Od Usenet-a do Jabber-a Razvoj Interneta je prožet komunikacijom između njegovih korisnika u realnom vremenu. 1986. g. nastao je NNTP protokol, koji je omogućio nastanak Usenet grupa (diskusione grupe, koje je “pojeo” Web /nastao [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kada sam pre par sedmica bio u Pančevu, naletim na jednog novinara sa Radio Pančeva koji sa jedne, pomalo, arogantne pozicije počeo pričati kako oni rade po BBC procesima standardima, kako su oni ozbiljna kuća.. bla, bla, bla.. Slušam ge i ozbiljno pitam: “Jel ste i na Twitteru?” A ovaj me pogleda skroz bledo i kaže: “Ne, mi emitujemo na FM-u” ??!!. O tome da Radio Pančevo ni posle decenija postojanja, nema ni najosnovniju web stranicu, vidimo kakva je vizija menadžmenta i u kom se veku tu radi.

Photo by v i p e z

Pre par dana naletim na interesantan tekst moje “Twitter frendice” Angeline, koja je btw. takođe profesionalni novinar. Žali se o tugi i bedi (ne)poznavanja najosnovnijih web stvari kod profesionalnih novinara u Srbiji (Koliko znam, situacija je gotovo identična u celoj ex-Yu osim Slovenije). Da, kod onih “profesionalnih” novinara kojima je čak i bela-minimalistička Google strana potpuno strana, a Real Time Web da ni ne pominjem.

Photo by Philocrites

Tiraži polako padaju, a sa porastom internet korisnika i na ovim prostorima, old school novinarska ekipa polako ne kapira šta je snalazi – krivci se naravno opet traže tamo gde nisu. Doduše, “šaltanja” na web ima i kod nas, ali se to radi jako trapavo i bez ikakve vizije. Web (ne)pismen menadžment puca pare u neadekvatna i zastarela tehnička rešenja. Mada i sadržinski, sajtovi im sve više izgledaju na PR objave i čisto prenošenje agencijskih vesti. A kada baš treba biti kreativan, to se najlakše postiže krađom tekstova i slika od blogera, pa i kada se radi o “ozbiljnim” medijima.

Jeffrey Cole, profesor-istraživač na univerzitetu USC Annenberg, u svom godišnjem izveštaju za 2008u za USA, navodi da 80% korisnika interneta [66% - 2006. godine] starijih od 17 godina smatra da im je Internet najvažniji izvor informacije.

Mainstream mediji, prave jako veliku grešku smatrajući da im je net neprijatelj, moraće kad tad da shvate da oni jednostavno više nisu čuvari informacije. Gotovo, kraj!! Philipp Meyer u knjizi The Vanishing Newspaper, navodi da ako se ovaj trend nastavi, poslednji pisani magazin u USA ima da nestane 2040. Sa obzirom na očigledne menadžment (ne)sposobnosti kod većini naših press medija, kao i novčane zalihe koje (ne)imaju, mogu pretpostaviti da kod nas nećemo morati toliko da čekamo…

Interesantno mi je da su mainstream mediji koji se nalaze u totalnoj agoniji, pored toga što su totalno nesposobni da detektuju problem, počeli i da prose. I to od poreskih obveznika. Skoro čitam na b92 o pomoći mainstream medijima u uslovima ekonomske krize koju priprema Vlada Srbije. Ukratko, Srpska Vlada hoće da na repromaterijal za štampane medije ukine PDV i da se smanje doprinosi koje e-mediji plaćaju RATEL-u i RDA (Radio difuzna agencija). Ma kakva kreativnost…

Imam par pitanja koja su više retoričkog tipa:

Zašto davati novac od poreskih obveznika ljudima koji su totalno nekompetentni u svom poslu i koji ne znaju da se adaptiraju svome vremenu? Da li će im državni novac zaista pomoći ili samo produžiti agoniju u kojoj se štampani mediji nalaze? Zašto Vlada, kada već hoće da im pomogne, ne uradi to kroz neki paralelni proces edukacije i olakšica, sa obaveznim pokazivanjem rezultata?

A za uzvrat, šta se traži od medija? Verovali ili ne, ali baš ništa!!! Baš bih voleo da čujem neke estimacije koliko će novca iz državnog budžeta otići za stvari koje su unapred… osuđene na propast!

Način rada, publika, tehnologija… sva se menja. I u okviru toga je neophodno adaptirati se. Mainstream medijima (posebno press) na ovim prostorima niko neće pomoći osim ako oni sami ne zasednu i izanaliziraju malo šta znači biti novinar u 2009. godini. A možda da počnu sa time što će pitati ljude okolo? See what people are saying about… i to u Real Time Webu :)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Kada se organizovao BlogOpen’07, po prvi put sam imao prilike da vidim “snagu” Twittera na jednoj konferenciji. Doduše, tada je broj korisnika na Balkanu bio toliki, da su se maltene svi međusobno poznavali. Tako je celo iskustvo ostalo na nekom više, “eksperimentalnom” nivou.

Photo by Blogowski, Robin Good – LeWeb08

Sledeći put u svrhu konferencije, Twitter sam koristio na LeWeb’08, prošle zime u Parizu. Neverovatan osećaj kada je pored vas 1500 ljudi od kojih možda nekih 80% twituje. Informacije pratite momentalno, posebno zgodno na velikim događajima gde ima više predavanja.

Proletos, kada se organizovala E-Trgovina, nisam mogao doći na nju, ali sam hteo uraditi jedan test. Kako je E-Trgovina uživo prenošena preko neta, odlučio sam je pratiti gotovo u celini i reagovati u real time-u preko Twittera. Predložio sam na Twitteru da se koristi jedan zvanični hash-tag i show je krenuo. Kometarisao sam uživo svako predavanje koje sam gledao i aktivno animirao što više ljudi za konferenciju. Jako brzo je cela Twitosfera bila “zapaljena” E-Trgovinom. Jedino mi je žao što ljudi koji su bili na samoj konferenciji, nisu ozbiljnije shvatili celu “igru”. Ali OK, ne računjajući eksperiment na BlogOpen’07, ovo je ipak bio presedan kod nas, što se Twittera na konferencijama tiče. Siguran sam da će sledeća E-Trgovina biti skroz “pokrivena”.

Photo by Blogowski – Twitter search LeWeb08

Zašto ova tri primera? Twitter je nezaobilazan alat na konferencijama (IT za sada?). Prvo što je neverovatan alat za pravljenje Buzz-a, a još i besplatan. Pomoću Twittera možete imati jako dobar feedback konferencije, i to u real time-u. Niko neće ustati i drati se na konferenciji da neki predavač smara ili da je odličan, ali će to sigurno preneti preko Twittera. A svaki feedback je jako bitan za sledeći put, ne? ;) Twitter je izuzetan način za komunikaciju sa velikim brojem učesnika konferencije – i opet u real timeu-u.

Nekoliko predloga za korišćenje Twittera na konferencijama. Pokrivanje konferencije se ne radi preko zvaničnog Twitter naloga. Pokrivanje konferencije rade svi koji su prisutni na njoj, kao i oni koji nisu, a interesuje ih. Zvaničan nalog neke konferencije treba da služi samo kao “inicijalna kapisla” kao i za neke zvanične informacije. Jačina Twittera je u celom komjunitiju. Pre svake konferencije odredite hashtag, on je neophodan za praćenje iste. Ne vredi vam nikakva pokrivenost ukoliko ona ide bez hashtaga. Zbog 140 karaktera, preporučujem da on bude što kraći. Hashtag objavite na vreme na svim mogućim mestima (blog, sajt, štampani materijal itd.). Napravite Twitter template i avatar u skladu sa zvaničnim sajtom. Ići online sa default Twitter nalogom, pa još i bez avatara daje ljudima utisak da vam komunikacija preko Twittera i nije bitna. U svom promotivnom materijalu za konferenciju, pored hashtaga, stavljajte i URL adresu vašeg Twitter naloga. Preko zvaničnog naloga konferencije prvo puštajte informacije u vezi iste. Tek posle nekog vremena ih objavljujte na zvaničnom blogu ili sajtu. Postavite jedan ili više ekrana na samoj konferenciji na kojim ćete prikazivati u real time-u reakcije preko hashtaga. Za to vam može odlično pomoći sajt TwitterFall ili neki sličan. Naštelujete samo željeni hashtag (ili više) i svaki twit sa njim/a se prikazuje automatski. Jako moćan alat, kako za praćenje, tako i za podsećanje ljudi da koriste Twitter. Na samom otvaranju konferencije, kao i tokom nje ohrabrujte ljude da koriste Twitter. Na samom otvaranju možete odvojiti 3 minuta (ne treba vam više) da podsetite na Twitter kao i na zvanični hashtag konferencije. Ako imate mogućnosti, dobro je da par ljudi iz organizacije vode zvanični konferencijski Twitter nalog. Obavezno u delu :”bio” napišete njihove Twitter pseudonima ili imena. Tokom same konferencije možete animirati ljude sa anketama koje se užasno lako prave preko TwtPoll-a, vama daju odlične informacije, a istovremeno imate interakciju sa učesnicima. Možda jedna od najbitnijih stvari: budite iskreni, transparentni i uvek reagujte na feedback, bio on pozitivan ili negativan. Ne pokušavajte “zamaskirati” stvari jer je to na webu nemoguće. Ako je bilo propusta priznajte to i potražite čak savet. Ako ste transparentni i iskreni, komjuniti vam može pomoći u puno toga- i to besplatno. Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U poslednje vreme (kao i većina od vas) pizdim od Facebook pozivnica za razne grupe, fan strane, događaje. Kada se tu još dodaju jebeni kvizovi koji su nekima mnogo jeftiniji nego blejanje po kafićima uz jednu kafu, užitak je potpun :(

Photo by my iPhone :)

OK, postoje opcije da ignorišeš ljude za neke stvari, ali ne možeš blokirati nekoga kompletno za fan stranicu, grupu ili događaje. Kvizovi su posebna priča, moraš ignorisati kviz po kviz – da, svaki kviz posebno treba ignorisati. A šta tek pričati za one likove koji se kompletno unesu u deljenje svoje sreće sa nekim linkom tako što ga šalju u grupisanim privatnim porukama!!

U stvari, da li je uopšte lepo da ti neko bude “prijatelj” a da ga ti stalno spamuješ nekim porukama koje su samo tebi smešne, interesantne ili šta god? Ja ne mislim! Doduše, u početku sam coolirao i jednostavno brisao sve živo bez reči. Ali kontam da je to kao kada ti “friendovi” dolaze u kuću svaki dan i uđu na gajbu sa blatnjavim cipelama jer eto… moraju da ti pokažu kako su dobre ://

Par pravila lepog ponašanja na Facebooku, molim vas lepo!

Facebook Bonton Kada želiš da podeliš sa mnom sliku, grupu, fan stranicu, tvoje stanje uma, ma šta god – dovoljno je da to okačiš na svoj wall (zid) i budi siguran da ću to videti! Videću i ja, a i svi tvoji prijatelji! Privatne poruke služe da mi kažeš nešto važno ili da mi izjaviš ljubav! Nemoj mi u njima slati linkove ka tebi smešnim stvarima, one ne služe za to. A posebno obrati pažnju kada šalješ privatnu poruku na više adresa! Svaki put kada neko odgovori na tu poruku i svi ostali dobijaju poruku. Da li si siguran da ih svi žele? Nikada ne sugeriši fan stranice ili grupe. A ako na taj način radiš promociju neke svoje grupe ili stranice, time ćeš napraviti više štete nego koristi. Promocija svojih stranica/grupa ili jednostavno želja da podeliš sa drugima nešto od toga se radi opet preko tvog zida. Objavi na svom zidu ili se jednostavno učlani/postani fan i to će svi videti! Organizuješ neki extra events (događaj) ili ideš sa nekom ekipom pa bi da dođe što više ljudi? Ne šalji masovne sugestije molim te! Bolji efekat ćeš imati ako i to okačiš na svoj zid uz neki simpa kometar. Eventualno, možeš podsetiti ekipu tako što ćeš ponoviti objavu još par puta pred sam događaj, ali ne šalji nikome! Kvizovi! OMFG!! Tu sam gotovo bez teksta. Shvatam ja da te to opušta, ali da li znaš da se svaki tvoj odrađen kviz prikaže u mom time line-u tj. na mojoj HOME stranici? Da li bi ti voleo da gledaš neke moje, recimo porno kvizove, po ceo dan u tvom time line-u? Facebook ne služi za to, u stvari možda tebi služi, ali znaj da postoji i opcija “hide” posle koje te više uopšte ne vidim.

Ako ima neko nešto da doda, neka bude slobodan ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala