Planeta Srbija

Danas dobih rođendanski poklon od kolege Zigija i ortaka taleta (piše se sa malim “t” :-)). Kupili su mi USB lampu za notebook računar. Jes da umem da kucam na slepo, ali ostatak tastature (home/end/pgup/pgdn tasteri prvenstveno) ima drugačiji raspored tastera u odnosu na standardne tastature, tako da ponekad ovo može dobro doći, kada se npr. radi u mraku a ekran ne daje dovoljno osvetljenja.

Slike su načinjene mobilnim telefonom, pošto mi je izgleda otišao CCD senzor na foto aparatu.

Za sve vas koji niste mogli da dođete ... ... za mog uju i sve prijatelje i drage ljude koji nisu bili na proslavi odlučila sam da postavim nekoliko slika boljeg kvaliteta, kako bi imali uspomenu na moj prvi rođendan. Uživajte ... pozdrav od Mie, mame i tate.

Na proslavu sam pozvala svoje prijateljice i prijatelje, i mnogi od njih su došli sa mamama i tatama, a bilo je tu i mojih teta, baka i deka. Nije nas bilo mnogo, ali smo ipak napravili gužvu i super se proveli. Supergirl mama i tata seka Maka seka Kaća Miki i Danijela, stric i strina mali Mihajlo sa tatom Mihajlova mama moja drugarica Marija sa mamom Filip sa mamom Filip sa

Prvo. presvukla sam se :) Drugo, kapa koju sam držala u ruci nije završila na mojoj glavi ... ... ali zato tetina jeste :) i to bez ikakve muke - jednostavno, postala sam kompletan rođendanko Treće, I POSLE TORTE - TORTA ;) ... i to na mom nosiću (eto, mama se dosetila :) To mi ne smeta, naprotiv. Setite se samo kako su se mama i tata međusobno mazali tortom na svojoj svadbi. (i ja sam

Nakon što je hepening duvanja svećica završen u punom emotivnom naboju i zaliven šampanjcem (za decu), trebao je uslediti događaj jednako sladak (pa i slađi, ali ne tako emotivan) nazivan posluženje tortom. Ali nekako u tom vremenu između šampanjca i torte, na proslavu je stigla i teta Tina, i tada sam iz ruku jedne omiljene tetke, mamine sestre i moje teta Milene prešla u ruke druge omiljene

U jeku proslave rođendana, mama je donela tortu ... da, svi su očekivali taj trenutak - DUVANJE SVEČICE.Ali pre toga treba izvršiti određene radnje:POSTAVLJANJE SVEĆICESLIKANJE TORTE :)PALJENJE SVEĆICE Sada je Mia u centru pažnje, pa se POSTIDELA ;)sledi ROĐENDANSKA PESMA(uz malčice zbunjenog rođendanka)HVATANJE ZALETAi nakon svega DUVANJE SVEĆICE.Svećica je ugašena, ali se zabava nastavlja.Ovaj

Kako opisati proslavu sopstvenog rođendana? Moje kolege, blogeri, ovu temu često zaobilaze i sve se svodi na "tek da vam kažem da je to danas" pisanje o rođendanu.Dakle, kako? Lako ;) baš onako kako ste navikli, sa mnogo slika i detalja koje blog SUPERGIRL želi da "sačuva od zaborava".Već znate da je jak olujni vetar oduvao dekoraciju u dvorištu (sve one balone koje je uja za tu priliku naduvao)

Tortu koja mi potpuno pristaje, pronašli smo brzo i veoma lako - bila je to ljubav na prvi pogled u prvoj prodavnici torti u kojoj je mama započela potragu :)Upravo ona šetnja u kojoj smo onako usput (bar tata i ja) izabrali tortu za proslavu mog prvog rođendana bila je presudna (za mamu).A sada je red da vas upoznam sa njenim veličanstvom :)Šarena duga, nasmejane zvezdice, slatki cvetići ......

Ovih nekoliko slika snimljeno je u toku proslave tako da se frizurica malo "opustila" ali ovo je mami manje smetalo od toga što sam imala samo jednu belu gumicu za kosu pa sam završila sa žutim :) Ne, nije mama kriva, već ja iz hobija skidam i bacam gumice za kosu na sve strane. Ko bi rekao da će mi baš sad zatrebati još jedna bela.

A sada malo modiranja: Šta je to balon haljinica? Rođendanko nosi snežno belu Okaidi haljinicu ... ... u kombinaciji sa "srebrnim" bolerom. Mada, rođendanko ne nosi bolero - gricka ga. To je ukratko atmosfera iz moje sobe u kojoj su se odvijale poslednje pripreme mog prvog raođendana. A bilo je baš zabavno. Malo se "mirno" sedelo ... ... malo se nemirno bežalo. Još dedan okret, i .

Dan je nekako počeo sa ujom. On nije mogao ostati do proslave, ali je bio tu sa nama danas i jako mi je drago zbog toga.Dan je počeo i sa sveopštom žurbom i blagom nervozom. Svi su nešto radili, spremali, premeštali, nameštali ... "organizovali se".Dan je počeo sa lepim vremenom, a onda, nekih sat vremena pre proslave, Leskovcem je protutnjala oluja kakva ovde skoro nije viđena.Dan je počeo sa

Sada u 16:30 mama, tata i ja proslavili smo još jedan, jedanaesti, moj rođendančić, a već za mesec dana imaću pravi pravcati rođendan, PRVI :) Dakle, ljudi, Mia će uskoro biti mala devojčica, prohodaće, počeće da govori, krenuće u vrtić, završiće fakultet i tako dalje :) I već sada mogu da se pohvalim da sve više dece u kolicima, koje srećem u popodnevnim šetnjama, JA mogu da nazovem bebama :

Danas je rođendan mog deke, a ja sam prvi put jasno izgovorila reč DEDA :) I mama i tata imaju svoj mali jubilej - deset meseci braka i čitavih sedamdeset kako su zajedno, što deluje prilično impresivno spram mojih osam meseci "starosti". Ipak danas se desilo nešto potpuno novo, veliko i važno - uja Bojan je položio vozački ispit. To znači da će me uskoro i on voziti u kolima (divnoj mašini u

Sreda. Još jedan 27. u mesecu. Još jedan divan dan. I još jednom ću sa mamom i tatom, tačno u pola pet, otpevati pesmicu "Je li sad sam velika" ... Da to smo mi :) A ja - ja sam prošlog petka, bila kod lekara na redovnom pregledu, primila poslednju dozu Pentaxima, imala poslednji ultrazvuk kukova i ... bila na merenju :) Rezultati su sledeći: težina - 7950 grama dužina - 69 cm obim glave - 43,5

Danas bi Bob Marley napunio 63 godine. Žao mi je što nisam živeo u njegovo doba, da ga bar jednom čujem uživo. Ali eto, rodih se tek 5 godina posle njegove smrti. Srećan rođendan Bobe, vidimo se na žurci za par dana a današnji dan posvećujemo njemu. Hvala mu što je postojao i što je šireći mir i ljubav usmerio razmišljanja mnogih mladih ljudi (uključujući i mene) u neki, čini mi se, ispravan smer, kako bi svi mi trebalo da razmišljamo.

I za kraj:

http://www.youtube.com/watch?v=oPgt7ZWtM9A

Prošle godine u ovo vreme sam se premišljao i doneo konačnu odluku o startu ovog bloga na Wordpress-u. Textovi su u početku bili učestaliji jer je trebalo nadoknaditi vreme pre početka blogovanja, da bi se sada sveli na 2-3 posta nedeljno i baš mi takav tempo odgovara. Mogao bih da Vas bombardujem svakojakim novim vestima, [...]

danas nam je divan dan, divan dan, divan dan, uja Boci rođendan, rođendan, rođendan :) SREĆAN ROĐENDAN UKI :)) mnogo, mnogo, mnogo te volimo Uja i ja se super slažemo, ali retko viđamo :( tako da sam za ovu priliku odlučila da ga obradujem našim slikama s' kraja septembra. Moj uja je jedan jako dobar čika, koji se izgleda plašio beba (ah, ti muškarci). Ja sam ga uverila u to da mala čedovišta

Danas je poseban dan jer je jednoj posebnoj osobi rođendan…

Vi koji je znate samo online ste u velikom gubitku, jer je jako zanimljivo nju poznavati i van virtuelnog sveta.

Ona je ektra zanimljiva, pametna, slatka (posebno kad se ljuti dok je zajebavam ), šarmantna, lepa, nežna, umiljata, uvek ima sređene nokte…

Ima jako lepe usne, pune, i retke su prilike kad nisu jarko crvene…

Verovatno bi se o njoj mogla napisati knjiga, ali onda ja ne bih bio u prednosti u odnosu na ostale koji je znaju, tako da ću ovde stati…

Šta još reći sem: Wavilonska ribice, SREĆAN TI ROĐENDAN!

tata tata tata tu tu tu tu tata tata tata to to to to tata tata tata ti ti ti ti niko te na svetu ne voli ko mi Pesmica je unikat ;-) a volimo tako da izmišljamo svoje tekstove za poznate dečje pesme. Ova je za danas, specijalnu priliku, rođendan mog tate. A gde je rođendan tu je i torta :-) Ovog puta, ne baš prava torta, ali veoma ukusan rolat sa bananama ;-) A gde je torta tu smo i mi :

Danas sam bila jako radoznala. Razgledala sam sobu. Divila se svim tim bojama, linijama, oblicima čak i slovima sa korica knjiga. Ne znam da čitam, ali znam da razlikujem lepe od običnih naslova na knjigama. Volim šarenilo, ali volim i grafike sa zida neše sobe, više onu desnu od leve. Igračke iz mog kutka su takođe bile inspirativne za stotine pitanja koja sam postavljala sebi. Razgledala sam i

Ukoliko ste čitali Gde je bila Supergirl? i sve naredne postove znate da (jedino) nisam pisala o svom boravku kod bake i deke odn. o onome kad sam prespavala u maminom naselju. Ja sam i ranije tamo odlazila ali onda (11.8.2007.) sam prvi put prespavala van kuće ili bolje rečeno u mojoj drugoj kući. I danas sam trebala da idem do deke, zato što deka Dušan puni 55 godina, ali smo ipak odustali od

Dan je počeo kao i svaki drugi. Buđenje, drmusanje u rukama tate/mame(svejedno) koje neizmerno prija, a onda kad im dosadi (ili ih ruke zabole) spuštaju me u "majčino krilo" gde nastavljam da dremam, a vrlo često i nastavim sa spavanjem.Danas. spavam ja u "majčinom krilu", telefon zvoni celog jutra, bake se raspituju kako sam, šta sam radila i koliko jela. Ništa novo, to rade svaki dan, ne obazirem se, nastavljam da spavam. Mama i tata su super raspoloženi, tihi su, došaptavaju se i smeškaju mi se celog jutra, ipak ne primećujem razliku.A onda, dolazi i tetka. Ali ne Tina, već Milena i donosi mi poklon - gumene igračke, ribice koje u vodi ispuštaju mehuriće. Tada je prvi put glasno spomenuto to da danas slavim prvih mesec dana. Tata je od ranog jutra bio u pripravnosti, a dolaskom tete otpočinje fotografisanje. Tati je izgleda svaki trenutak toliko dragocen da želi da ga zauvek sačuva.Pogledajte ovo. Ali pogledajte pažljivo.Videće lice zadovoljne bebe, videćete smešak moje tete, ali videćete i to kako me mazi po nožici. Ovo zaista vredi sačuvati zauvek.Već sam shvatila da od spavanja nema ništa. A shvatila sam i to da danas nije običan dan, danas je kao neki moj rođendan.Moram priznati, osećaj nije spektakularan kako sam ja to zamišljala čestitajući drugima rođendane. Osećala sam se paženom, osećala sam se srećnom, osećala sam se kao svakog dana, sem što mi je stalno bilo na pameti kako "imam jedan mesec".A onda je došla i tetka Tina koja živi sa nama. Probudila se. A onda dojurila do mene, i opet ona brižnost, nežnost i spominjanje mojih meseci (zapravo tog jednog meseca).Po prvi put u goste je došla komšinica Sanja. Nije više mogla izdržati, i sačekati 40 dana (kakav je običaj u Leskovcu). To s' običajima tati i mami ništa ne smeta, naprotiv, oni samo eksploatišu te tzv. babinje kako bi ugrabili više odmora za sebe.Danas se u Leskovac vratio i strika Vaki. Bio je na odmoru sa tatom u Ohridu. Strika je nabacio lanac i maramu, i pitam se šta li će na to reći baka Bilja. Meni je on skroz cool tip. Nije dolazio gore, tata ga je slikao sa terase.Nažalost, nije došao ni večeras. Morao je da se vidi s' društvom. On je sad veliki, ima 11 godina, i izlazi u grad. Moj tata jako voli svog malog bratića, ali bi bio sretniji kad bi striko više naginjao rock nego hip-hop muzici. Ovoga puta mu je oprostio i maramu i lanac :-)A koliko striko voli mene - neopisivo.A večeras su mama i tata častili - sladoled sa breskvom i šlagom. Bilo je dosta "gostiju", a kutija sladoleda jedva da je bila dovoljna, breskve i šlag su izvadile stvar.Tata je išao u nabavku i prilično se zadržao, uzrok - nije bilo breskvi po prodavnicama. U jednom trenutku je pomišljao da umesto breskvi uzme banane, ali je ipak odoleo. I našao je breskve, a usput sreo nekoliko prijatelja (još jedan od razloga zadržavanja).I tako - nema tate, nema fotografisanja :-))No, stigao je za kupanje. Svi ukućani obožavaju moje kupanje, valjda zato što ja sama veoma uživam u tome. Imamo i pregršt fotografija mene i žute kadice :-) ali tata koji uređuje blog misli da fina devojčica, kao što sam ja, ne može takve slike objavljivati na svom blogu. I sem jedne fotografije ništa od toga nije objavljeno, do većeras. Kako je danas poseban dan objavićemo dve fotografije, i to današnjeg kupanja.I danas me je kupala baka Vesna, koja je to radila svih ovih dana. A kupanju su prisustvovali i brojni posmatrači. Sada, bar malo, prisustvujete i vi :-)Na kraju dana, a kraj dana je kod nas veoma kasno, tata je seo za kompjuter i krenuo da piše. Mnogo puta je prekidao pisanje, krenuo je u petak, a završio priču duboko u noć, u subotu. Umoran je, jako iscrpljen, ali misli da je svaka napisana reč vredna truda.Nisam mu to davno rekla - TATA, VOLIM TE.

Danas je PRVI rođendan moje seke Katarine. Još jedan vrlo bitan događaj koji sam zbog svoje majušnosti morala propustiti. IZVINI SEKO i SREĆAN TI ROĐENDAN.Seka Katarina je moja seka od strica. Nas dve smo približnog uzrasta i verovatno ćemo se dobro slagati (kao tata i strika Miki). Ona mi je jednom i svratila u posetu sa mamom i tatom, i svojojm (i mojom) starijom sekom Marijom. Seka Maka je ljubimica mojih roditelja.Evo moga strica sa svojim devojkama, slatkicama Kaćom i Makom. Ovo je snimljeno nedavno baš kad su mi bili u poseti. Moj tata ima čitave galerije fotografija sa Makom i Kaćom, ali mnogi misle kako su one dobro prošle u poređenju s' onim što mene čeka.Morala sam da postavim i ovu fotografiju.Tu je seka Kaća mala, i ima mast po licu (kao ja posle kupanja), ali je to i (recimo) jedna od retkih naših fotografija, jer sam i ja tu negde a mama je u drugom mesecu trudnoće :-) To je bilo baš davno (zato nameravam da u što skorije vreme imam nekoliko pravih fotografija sa mojim sekama).

Blog SUPERGIRL postoji već tri meseca. Mnogo toga ste mogli pročitati i saznati o meni i mojoj porodici. Ipak nije se sve što sam želela našlo ovde, i zato sam želela da sve to bar pomenem u temi koju sam nazvala "pogled unazad". Ukoliko želite, pogledajmo zajedno.12.jun - Ako ste čitali Moj (bolnički) dnevnik znate da smo tada ja i moja mama (trudnica) bile u bolnici ali i u poseti porodilištu sa grupom drugih mama (i beba) koje su išle u "školu za trudnice" pri leskovačkom Domu zdravlja. Tada (nas dve) još uvek nismo mogle ni pretpostaviti gde, kada, kako i ko će nas porađati. Ipak, tog dana smo se lepo provele, i poseta nam je veoma prijala. Ono što tada nismo imale, a sada imamo jesu fotografije (te) posete.Na ovoj slici se nalaze mame iz "kluba debelih žena" i 'psihološkinja' Ivana koja je jedna od najzaslužnijih za program "škole za trudnice". Moju mamu (sigurno) već prepoznajete, ali ovde sam vežbala upotrebu strelice za naredne slike :-)Za samu posetu se je trebalo dobro opremiti (o čemu sam već pisala). A evo i kako je to izgledalo.Obilazak je bio veoma interesantan, a na ovoj slici se vidi predporođajna sala, i lekar moje mame, čika Srđan (o kome sam vam često pisala), koji nas je vodio u obilazak.A ovo su tek rođeni blizanci o kojima sam vam tog 12.juna pisala. Slatki su.Za kraj izdvajam još jednu grupnu fotografiju s' kraja obilaska na kojoj se pored doktora Srđana nalazi i teta Ema (patronažna sestra, jedna od instruktora "škole").17.jun - Za mene pogled od nekoliko nedelja unazad, za tatu - deset godina. Nije otišao, odlučio je da ostane sa mnom i mamom (u to vreme smo bile premeštene u Niški klinički centar). Tata je ostao u Nišu, dok su se u Leskovcu okupili maturanti Leskovačke gimnazije, generacije 1997. godine. Žao mi je što nije prisustvovao toj proslavi, i drago mi je što je jasno odredio svoje prioritete i na prvo mesto stavio mamu i mene.24.jun - Rođendan čika Vakija, mog strike. Vaki ima isto ime kao moj pradeda Vasilije, i sin je baka Bilje (tatine tetke). Srećna trojka (mama, tata i ja još nerođena) je bila u Nišu, a strika je bio u Grčkoj. Ipak, nisam zaboravila i sigurna sam da je vredno pomena.Poklon, avanturističku knjigu Joahima Fridriha "4½ prijatelja", smo mu uručili tek kad smo se vratili iz Niša. Na njoj je pisalo:Vakiju za 11. rođendan i otkrivanje zadovoljstva čitanja,od Mire, Saše i Mie (27.06.2007.)Tata i mama su potpisali i mene, i zato u posveti ne stoji datum strikovog već mog rođenja ;-)25.jun - Tata je u niškom Tempu kupio prvo pakovanje pelena, vlažnih maramica i dve kutije pavlovićeve masti. Mama je aktivno učestvovala u tome, zapravo ona je odabrala, a sve to preko mobilnog telefona (i ubeđivanja sa tatom koje je trajalo više od pola sata). Opredelili "smo" se za PAMPERS.26.jun - Red Hot Chilli Peppers u Inđiji. Najavljivan kao spektakularan i važan i van muzičkih okvira, a pokazalo se da je opravdao samo očekivanja najvernijih fanova. Ja i mama smo u bolnici i ne slutimo šta će nam se sutra desiti. I tata je u Nišu, iako je veliki broj njegovih prijatelja sa fakulteta otišlo na koncert. Kod tate je skroz proradila "svest o (nastupajućem) očinstvu" tj. nešto kao kombinacija prethodno pomenutih 'određivanja prioriteta' (organizaciono) i 'nabavke pelena' (finansijski).27.jun - Šta reći sem. "Mia je rođena." Ok, to već znate. ALI ono što ste tek usput mogli videti na prvim slikama jesu narukvice koje smo mama i ja dobile nakon porođaja/rođenja. Upravo te narukvice su postale porodični suvenir, i zbog toga sam želela da ih prikažem na blogu.Velika je mamina a mala moja i na njima piše naš broj, a ja sam imala još jednu od papira na kojoj su bili moji lični podaci (datum rođenja i sat, imena roditelja, pol, težina, dužina)Naš broj bio je 1442.1.jul - Ja imam već nekoliko dana, nalazim se na neonatologiji, na fototerapiji tj. na "kvarcovanju" ispod bilirubinske (UV) lampe, mama se oporavila i ne sluti da ćemo sutra dobiti otpust iz porodilišta i biti kod kuće. Upravo toliko (jedan dan) je nedostajalo da prisustvujemo rođendanu moje tetke Tine. Sutradan (2.jula) sam već bila u Leskovcu, i od tad se svakog dana družim sa mojom tetkom.14.jul - Krštenje moje seke Katarine koje se odigralo tog dana samo je jedan u nizu događaja koje smo ja i moji roditelji propustili prethodnih dana, i sve zbog toga što još uvek "nisam spremna za izlaske", Bar tako kažu moji roditelji. U jednom su u pravu, obožavam spavkanje (čak i u toku dana) tako da bi mi ti izlasci stvarno remetili planove, ali mama, tata, nisam ni ja mimo sveta!21.jul - VTP ili verovatni termin porođaja mame, dan kada sam ja trebala biti rođena. Ali baš mi ništa ne hvali - ranije sam upoznala roditelje i već naučila mnogo toga o svetu u kome živim, čak sam dobila na težini. Tada bih bila samo još jedan zamotuljak u bolnici, nimalo fency, a vidite me sad ...Mia Đorđević, 21.07.2007. godine