Planeta Srbija

Dan je počeo kao i svaki drugi. Buđenje, drmusanje u rukama tate/mame(svejedno) koje neizmerno prija, a onda kad im dosadi (ili ih ruke zabole) spuštaju me u "majčino krilo" gde nastavljam da dremam, a vrlo često i nastavim sa spavanjem.Danas. spavam ja u "majčinom krilu", telefon zvoni celog jutra, bake se raspituju kako sam, šta sam radila i koliko jela. Ništa novo, to rade svaki dan, ne obazirem se, nastavljam da spavam. Mama i tata su super raspoloženi, tihi su, došaptavaju se i smeškaju mi se celog jutra, ipak ne primećujem razliku.A onda, dolazi i tetka. Ali ne Tina, već Milena i donosi mi poklon - gumene igračke, ribice koje u vodi ispuštaju mehuriće. Tada je prvi put glasno spomenuto to da danas slavim prvih mesec dana. Tata je od ranog jutra bio u pripravnosti, a dolaskom tete otpočinje fotografisanje. Tati je izgleda svaki trenutak toliko dragocen da želi da ga zauvek sačuva.Pogledajte ovo. Ali pogledajte pažljivo.Videće lice zadovoljne bebe, videćete smešak moje tete, ali videćete i to kako me mazi po nožici. Ovo zaista vredi sačuvati zauvek.Već sam shvatila da od spavanja nema ništa. A shvatila sam i to da danas nije običan dan, danas je kao neki moj rođendan.Moram priznati, osećaj nije spektakularan kako sam ja to zamišljala čestitajući drugima rođendane. Osećala sam se paženom, osećala sam se srećnom, osećala sam se kao svakog dana, sem što mi je stalno bilo na pameti kako "imam jedan mesec".A onda je došla i tetka Tina koja živi sa nama. Probudila se. A onda dojurila do mene, i opet ona brižnost, nežnost i spominjanje mojih meseci (zapravo tog jednog meseca).Po prvi put u goste je došla komšinica Sanja. Nije više mogla izdržati, i sačekati 40 dana (kakav je običaj u Leskovcu). To s' običajima tati i mami ništa ne smeta, naprotiv, oni samo eksploatišu te tzv. babinje kako bi ugrabili više odmora za sebe.Danas se u Leskovac vratio i strika Vaki. Bio je na odmoru sa tatom u Ohridu. Strika je nabacio lanac i maramu, i pitam se šta li će na to reći baka Bilja. Meni je on skroz cool tip. Nije dolazio gore, tata ga je slikao sa terase.Nažalost, nije došao ni večeras. Morao je da se vidi s' društvom. On je sad veliki, ima 11 godina, i izlazi u grad. Moj tata jako voli svog malog bratića, ali bi bio sretniji kad bi striko više naginjao rock nego hip-hop muzici. Ovoga puta mu je oprostio i maramu i lanac :-)A koliko striko voli mene - neopisivo.A večeras su mama i tata častili - sladoled sa breskvom i šlagom. Bilo je dosta "gostiju", a kutija sladoleda jedva da je bila dovoljna, breskve i šlag su izvadile stvar.Tata je išao u nabavku i prilično se zadržao, uzrok - nije bilo breskvi po prodavnicama. U jednom trenutku je pomišljao da umesto breskvi uzme banane, ali je ipak odoleo. I našao je breskve, a usput sreo nekoliko prijatelja (još jedan od razloga zadržavanja).I tako - nema tate, nema fotografisanja :-))No, stigao je za kupanje. Svi ukućani obožavaju moje kupanje, valjda zato što ja sama veoma uživam u tome. Imamo i pregršt fotografija mene i žute kadice :-) ali tata koji uređuje blog misli da fina devojčica, kao što sam ja, ne može takve slike objavljivati na svom blogu. I sem jedne fotografije ništa od toga nije objavljeno, do većeras. Kako je danas poseban dan objavićemo dve fotografije, i to današnjeg kupanja.I danas me je kupala baka Vesna, koja je to radila svih ovih dana. A kupanju su prisustvovali i brojni posmatrači. Sada, bar malo, prisustvujete i vi :-)Na kraju dana, a kraj dana je kod nas veoma kasno, tata je seo za kompjuter i krenuo da piše. Mnogo puta je prekidao pisanje, krenuo je u petak, a završio priču duboko u noć, u subotu. Umoran je, jako iscrpljen, ali misli da je svaka napisana reč vredna truda.Nisam mu to davno rekla - TATA, VOLIM TE.

Danas je PRVI rođendan moje seke Katarine. Još jedan vrlo bitan događaj koji sam zbog svoje majušnosti morala propustiti. IZVINI SEKO i SREĆAN TI ROĐENDAN.Seka Katarina je moja seka od strica. Nas dve smo približnog uzrasta i verovatno ćemo se dobro slagati (kao tata i strika Miki). Ona mi je jednom i svratila u posetu sa mamom i tatom, i svojojm (i mojom) starijom sekom Marijom. Seka Maka je ljubimica mojih roditelja.Evo moga strica sa svojim devojkama, slatkicama Kaćom i Makom. Ovo je snimljeno nedavno baš kad su mi bili u poseti. Moj tata ima čitave galerije fotografija sa Makom i Kaćom, ali mnogi misle kako su one dobro prošle u poređenju s' onim što mene čeka.Morala sam da postavim i ovu fotografiju.Tu je seka Kaća mala, i ima mast po licu (kao ja posle kupanja), ali je to i (recimo) jedna od retkih naših fotografija, jer sam i ja tu negde a mama je u drugom mesecu trudnoće :-) To je bilo baš davno (zato nameravam da u što skorije vreme imam nekoliko pravih fotografija sa mojim sekama).

Blog SUPERGIRL postoji već tri meseca. Mnogo toga ste mogli pročitati i saznati o meni i mojoj porodici. Ipak nije se sve što sam želela našlo ovde, i zato sam želela da sve to bar pomenem u temi koju sam nazvala "pogled unazad". Ukoliko želite, pogledajmo zajedno.12.jun - Ako ste čitali Moj (bolnički) dnevnik znate da smo tada ja i moja mama (trudnica) bile u bolnici ali i u poseti porodilištu sa grupom drugih mama (i beba) koje su išle u "školu za trudnice" pri leskovačkom Domu zdravlja. Tada (nas dve) još uvek nismo mogle ni pretpostaviti gde, kada, kako i ko će nas porađati. Ipak, tog dana smo se lepo provele, i poseta nam je veoma prijala. Ono što tada nismo imale, a sada imamo jesu fotografije (te) posete.Na ovoj slici se nalaze mame iz "kluba debelih žena" i 'psihološkinja' Ivana koja je jedna od najzaslužnijih za program "škole za trudnice". Moju mamu (sigurno) već prepoznajete, ali ovde sam vežbala upotrebu strelice za naredne slike :-)Za samu posetu se je trebalo dobro opremiti (o čemu sam već pisala). A evo i kako je to izgledalo.Obilazak je bio veoma interesantan, a na ovoj slici se vidi predporođajna sala, i lekar moje mame, čika Srđan (o kome sam vam često pisala), koji nas je vodio u obilazak.A ovo su tek rođeni blizanci o kojima sam vam tog 12.juna pisala. Slatki su.Za kraj izdvajam još jednu grupnu fotografiju s' kraja obilaska na kojoj se pored doktora Srđana nalazi i teta Ema (patronažna sestra, jedna od instruktora "škole").17.jun - Za mene pogled od nekoliko nedelja unazad, za tatu - deset godina. Nije otišao, odlučio je da ostane sa mnom i mamom (u to vreme smo bile premeštene u Niški klinički centar). Tata je ostao u Nišu, dok su se u Leskovcu okupili maturanti Leskovačke gimnazije, generacije 1997. godine. Žao mi je što nije prisustvovao toj proslavi, i drago mi je što je jasno odredio svoje prioritete i na prvo mesto stavio mamu i mene.24.jun - Rođendan čika Vakija, mog strike. Vaki ima isto ime kao moj pradeda Vasilije, i sin je baka Bilje (tatine tetke). Srećna trojka (mama, tata i ja još nerođena) je bila u Nišu, a strika je bio u Grčkoj. Ipak, nisam zaboravila i sigurna sam da je vredno pomena.Poklon, avanturističku knjigu Joahima Fridriha "4½ prijatelja", smo mu uručili tek kad smo se vratili iz Niša. Na njoj je pisalo:Vakiju za 11. rođendan i otkrivanje zadovoljstva čitanja,od Mire, Saše i Mie (27.06.2007.)Tata i mama su potpisali i mene, i zato u posveti ne stoji datum strikovog već mog rođenja ;-)25.jun - Tata je u niškom Tempu kupio prvo pakovanje pelena, vlažnih maramica i dve kutije pavlovićeve masti. Mama je aktivno učestvovala u tome, zapravo ona je odabrala, a sve to preko mobilnog telefona (i ubeđivanja sa tatom koje je trajalo više od pola sata). Opredelili "smo" se za PAMPERS.26.jun - Red Hot Chilli Peppers u Inđiji. Najavljivan kao spektakularan i važan i van muzičkih okvira, a pokazalo se da je opravdao samo očekivanja najvernijih fanova. Ja i mama smo u bolnici i ne slutimo šta će nam se sutra desiti. I tata je u Nišu, iako je veliki broj njegovih prijatelja sa fakulteta otišlo na koncert. Kod tate je skroz proradila "svest o (nastupajućem) očinstvu" tj. nešto kao kombinacija prethodno pomenutih 'određivanja prioriteta' (organizaciono) i 'nabavke pelena' (finansijski).27.jun - Šta reći sem. "Mia je rođena." Ok, to već znate. ALI ono što ste tek usput mogli videti na prvim slikama jesu narukvice koje smo mama i ja dobile nakon porođaja/rođenja. Upravo te narukvice su postale porodični suvenir, i zbog toga sam želela da ih prikažem na blogu.Velika je mamina a mala moja i na njima piše naš broj, a ja sam imala još jednu od papira na kojoj su bili moji lični podaci (datum rođenja i sat, imena roditelja, pol, težina, dužina)Naš broj bio je 1442.1.jul - Ja imam već nekoliko dana, nalazim se na neonatologiji, na fototerapiji tj. na "kvarcovanju" ispod bilirubinske (UV) lampe, mama se oporavila i ne sluti da ćemo sutra dobiti otpust iz porodilišta i biti kod kuće. Upravo toliko (jedan dan) je nedostajalo da prisustvujemo rođendanu moje tetke Tine. Sutradan (2.jula) sam već bila u Leskovcu, i od tad se svakog dana družim sa mojom tetkom.14.jul - Krštenje moje seke Katarine koje se odigralo tog dana samo je jedan u nizu događaja koje smo ja i moji roditelji propustili prethodnih dana, i sve zbog toga što još uvek "nisam spremna za izlaske", Bar tako kažu moji roditelji. U jednom su u pravu, obožavam spavkanje (čak i u toku dana) tako da bi mi ti izlasci stvarno remetili planove, ali mama, tata, nisam ni ja mimo sveta!21.jul - VTP ili verovatni termin porođaja mame, dan kada sam ja trebala biti rođena. Ali baš mi ništa ne hvali - ranije sam upoznala roditelje i već naučila mnogo toga o svetu u kome živim, čak sam dobila na težini. Tada bih bila samo još jedan zamotuljak u bolnici, nimalo fency, a vidite me sad ...Mia Đorđević, 21.07.2007. godine

E, ljudi, danas je bilo svega i svačega.Mia Đorđević, dvadesetog danaPrvo, (mog) devetnaestog dana u Leskovac je stigao uja Bojan, i baš nam je lepo bilo zajedno. Danas je dolazio dva puta sa teta Milenom i malo smo se družili jer sam ja uglavnom spavala. Slike mene i uje ću vam pokazati drugi put.Zatim onaj odlazak na prvi sistematski pregled koji je ujedno sa sobom doneo i prvi izlazak iz kuće i prvi podoj van kuće, kao i prvu posetu baka Bilji na poslu (nadam se da je nećemo često posećivati, pošto je reč o dispanzeru za decu prim.tate). O svemu ovome sam vam već govorila.Treće, konačno sam podrignula, prvi put, posle jela i prilično glasno. Mama i tata su bili oduševljeni.Mom striki Mikiju je rođendan, ko zna koji po redu, ali on nije slavio i već dobro uvežbano ponavlja: "Mi (on i strina Danijela) ne slavimo više naše rođendane, samo rođendane dece." OK striko, ipak SREĆAN TI ROĐENDAN. A strika inače ima dve kćeri, moje starije seke Mariju (5 godina) i Katarinu (koja će 25. jula napuniti godinu dana).I tet(k)a Tina je zvala. Nekoliko dana nije s' nama već je otišla kod prijateljice Zorane u Niš. Sutra nam dolazi. Jedva čekam sutra.Danas se desilo još mnogo drugih značajnih i manje značajnih stvari. Ipak, najznačajnije je da ja imam 20 i da krupnim koracima nastavljam ka 21. danu. Sutra ću imati tri nedelje (od rođenja). Da, jedva čekam sutra.srdačno vas pozdravljam i želim vam da uživate u svakom danu(i radujete se svakom sutrašnjem)

Kakav divan dan, mama srećan rođendan. Još jednom. I uprkos kišovitom i hladnijem vremenu, dan je bio stvarno lep. Prvo, to što nije bilo vrućine jako odgovara nama bebama. Svi znate da ja imam svoj sopstveni bazenčić za razliku od velike većine vas. Po celi dan i noć ja plivam, okrećem se i mrdam (inče je taj podvodni aerobik već duže vreme in). Sigurno mislite da lakše od vas podnosim vrućinu, ali varate se. Nas pored sunca greju i naše mame, a i smeštaj nije konforan već više "skučen" za vaše poimanje stvari. Za naše poimanje - nama je kod mamica super, i bolje od toga - kad nema vrućina.Drugo, mama danas nije mnogo šetala tako da sam ja mogla da se razmrdam do mile volje. Čika Srđan (lekar) je mami zabranio šetnje preko dana i "prepisao" joj veću količinu odmora, tako da mi ovaj treći trimestar trudnoće postaje baš zanimljiv. Prvo blog, a onda i obuzdana mama u svim njenim beskrajnim dnevnim aktivnostima i bezgraničnim šetnjama. Naime, kad moja (hiperaktivna) mama hoda ili radi nešto, ja se toliko ljuljkam da mi se redovno spavka. To je odličan nagoveštaj da ću obožavati kad me budu klackali. A onda kad mama miruje, e tad se redovno budim i krećem u akciju. Kakva mama, takva beba - hiperaktivna :-) A ja volim da vežbam. Nekad se toliko razmrdam da se spolja to tumači od zadovoljstva (kad se pokreti jasno vide po površini maminog stomaka) do trčanja u WC (kad zakačim mamu po bešici).Treće, danas su nam (mami i meni) naročito naročito svi posvećivali posebnu pažnju."naročito naročito" zato što nam inače posvećuju dosta pažnje, ali danas je bio mamin rođendan i svi su bili naročito pažljivi i prijatni. Dobili smo pregršt čestitki i SMS poruka i u svima se pored mame i ja spominjem.Četvrto, imali smo goste. ne mnogo njih ali je bilo super. Prvo ukućani - bake, deke, teta Tina, zatim komšinica Sanja, nana Bilja sa Vakijem, popodne su došle i baka Ljilja sa teta Milenom, i uveče mamini i tatini prijatelji Bilja i Kosta. Bilja i Kosta još nemaju svoju bebu ali će uskoro organizovati svoje venčanje i svadbu, tako da su celo veče sređivali utiske sa naše svadbe, mama i tata im delili savete oko organizacije, a usput su odgledali i DVD od 1.maja koji ja već napamet znam. (uf) Sve u svemu "divno" veče, ali i stvarno divno veče jer su ipak sve te priče zanimljive (a i DVD je dobar).Peto, i tata je obradovao mamu.P.S. Nisam spomenula tortu? Nisam :-)

Prošlo je tek par minuta posle ponoći a ja se opet javljam. Da, sada je mamin rođendan. IiiiiiiiiiiiiiMama srećan ti rođendan! Biće ovo lepa godina.Međutim, desilo se još nešto jako lepo. Tačno u 00:00 mami je stigao SMS od uja Boce i on joj je prvi poželeo srećan rođendan. Zatim je tata čestitao, poljubio mamu (i za ujin račun) a onda otvorio ovu temu kako bi uja postavio svoj komentar - zato jedva čekam da vidim komentar.P.S. A ovaj artwork smo naknadno dobili od uja Bojana preko elektronske poštehappy familySličica je zagonetka u ujinom stilu, mama je odmah otkrila ko je uja i ko je u njegovom srcu (mama, tata i ja) ali je tek kasnije i uz tatinu pomoć shvatila da broj cvetića predstavlja, hm, znate već šta. Divna je.HVALA ujo!

Kao što sam već najavila, današnji dan je rođendan moje bake. Moja baka se zove Vesna, ona je tatina mama i živi sa nama. Iako je moja mama odlična u kuhinji i sprema sva ona divna jela i slatkiše, najveći deo onoga što jedem spremi moja baka. E baka je već majstor za kuvanje (i tata se slaže s tim) i drago mi je što njih dve spremaju papu za nas (mene i tatu).Mama (i ja s' njom) provodi dosta vremena sa nana Vesnom, uglavnom u razgovoru, tako da najčešće imam priliku da slušam njihove razgovore. I to mi je zanimljivo jer su njih dve jako interesantne (možda malo preteruju pričama o trudnoći i bebama, ali sam iz tih priča dosta saznala o svom tati - više nego od njega samog).E sad - svaka beba ima dve bake, pa tako i ja. Moja druga baka se zove Ljiljana, i ona je danas bila sa nama. Baka Ljilja često dolazi kod nas (i mi idemo kod nje) i voli da nas miluje. Nikad nije pušila cigarete, ali i od skoro (nažalost) da. Mami se to ne sviđa, ali eto i baka Ljilja se pridružila klubu u kome su već baka Vesna i baka Bilja (još jedna u nizu baka koju jako volim, inače rođena sestra baka Vesne). Dakle, taj klub pušača je večeras bio na okupu, ali ovoga puta na terasi JER JA I MAMA SMO BILE U DNEVNOJ SOBI. Ako nešto bebe ne vole onda je to dim cigarete, verujte mi na reč.I na ovom blogu se ne puši!Verovatno se svi pitate gde je u ovom rođendanskom slavlju torta (i kako to da je JA do sad' nisam pomenula). Pa bilo je torte, ali samo za tatu i ostale - ja i mama smo počele da izbegavamo slatkiše. Zašto? Kako? To je posebna priča, ali ispračaću vam je sada.Naime, danas smo ja, mama i tata bili na redovnom pregledu kod čika Srđana. Pokazala sam im da mi je super, Malo sam pozirala za moje roditelje na ultrazvuku. Čika Srđana ubedila da dobro napredujem. Mama je imala i par pitanja (što ustvari znači - podelila svoje strahove sa lekarom a ovaj je , kao što to i tata radi, otklanjao sumnje). Onda merenje pritiska, pregledi i ... merenje težine, mamine. Mama i ja super napredujemo, nismo mnogo teške i nismo previše kilograma dodale, ali nešto malo više od optimalnog jesmo. Tako smo uprkos odličnom (i uprkos svemu privlačnom prim. tate) izgledu nas dve postigle dogovor da smanjimo, a ako budemo mogle i potpuno izbacimo slatkiše iz ishrane. Pa, dobro, danas smo malo prekršile dogovor, ali ipak je bio nana Vesnin rođendan. Bilo je to veoma tanko parče rolata sa bananama (njam, njam). Ali jasno vam je da više neću glasno negodovati zbog malo slatkiša, a možda ih neću ni spominjati da bi nam dogovor uspeo. Dobro, i sutra ćemo malo zaboraviti na to, ali od subote ...

Ćao svima,posle sređivanja utisaka oko prvog maja i burne nedelje Evrovizije-Srbije-Vlade (o kojima svi blogeri pišu) kod nas se opet slavi.Ili mogu reći - počinjemo da slavimo.Ja ću u petak već imati 32 nedelje, a mama će (kako ona i tata kažu) ući u osmi mesec trudnoće. Ali istog tog petka mama će napuniti xx godina (u poslednjem trenutku mi je rekla da se o godinama dama ne govori unaokolo i svakome). Tata ima 28, a mama je godinu dana mlađa od njega, pa vi sami vidite (ja vam nisam rekla). A opet pre maminog rođendana je bakin rođendan, a pre bakinog rođendana je rođendan bakinog tate, dakle danas, i to 74. (pitam se samo koliko li je to nedelja).DEDA, SREĆAN TI ROĐENDAN!Ja deda Vasu (Vasilija) dobro znam i odlično čujem. To je verovatno zato što često govori glasnije od ostalih ljudi, a voli da priča. Tata ga zove "deda" i kaže da ću ga ja oslovljavati sa "pradeda". Ja to ništa ne razumem, ali mislim da je to samo zato da bih ga razlikovala od ostalih deka koji željno iščekuju moj 'dolazak'.Ali deda Vasa danas nije bio u Leskovcu, našem gradu, već na nekom sajmu u nekom drugom gradu. Zašto? To samo on zna, ali i sa toliko nedelja njega ne drži mesto. Ipak, otišli smo do (pra)baka Cvete i počastili se. Baka Cveta nas je po običaju lepo ugostila, mada je mama opet slabo ručkala kolačiće. Ovog puta opravdano jer je i prethodno sa tatom (i sa mnom) ručkala čokoladu. E ovde moram nešto da vam kažem što sam ranije propustila. Naime, jedan od glavnih krivaca što mama ne jede mnogo slatkiša je moj dragi tata koji je stalno opominje kako "treba da unosi manje slatkiša a više mesa". Volim ja i meso, ali tata ... (ha, vratiću vam ja sve, sačekajte samo da čujete moje glasovne mogućnosti usred noći, uskoro)A deda - pradeda, samo što nije stigao s puta, i svi ga čekamo. Slaviće se i večeras, i sutra, i prekosutra.