Архива за 'rts' категорију

Распакивање

May 3, 2010
Премда са готово двонедељним закашњењем, морам да се осврнем на громогласно најављивану и недавно започету ауторску емисију Антонеле Рихе, Распакивање, четвртком на државној телевизији. О комплетном утиску, другом приликом (кад погледам још макар неколико издања, неопходних за колико-толико утемељену слику).Овде ме интересује искључиво емисија емитована у четвртак, 22 априла, посвећена Емиру Кустурици (доступна у целини на сајту РТС-а). Конкретније: зловоља, тенденциозност, једностраност и на моменте непријатно вулгарна и очигледна политичка острашћеност Антонеле Рихе. Другим речима, све оно по чему је памтимо са РТВ Б92. Додуше, РТВ Б92, какав год био, НИЈЕ државна фирма, финансијски не зависи од пореских обвезника ове земље (мада упућенији помињу пореске обвезнике неких других земаља као уредне донаторе, али овде није тема). Дакле, Б92, као и свака друга приватна медијска компанија, ИМА право на острашћеност и тенденциозност (док год тиме не угрожава законске прописе, или било чији лични интегритет). Дочим РТС, једноставно, право на ту врсту “независности” нема па нема, будући да је у питању “јавни сервис” који се финансира харачем који држава узима од нас, драгих гледалаца. Кренимо редом.Већ у уводном делу, Риха се устремила на Кустуричине политичке ставове из разних периода, прогласивши га за кривца и одузевши му СВАКО право на морални легитимитет става који заступа. Реченице попут “Сарајлије Кустурици не опраштају”, “Кустурица подржава човека који је разарао град” и слично, на тренутке сам доживео као читање потернице за Кустурицом, од стране неког (рецимо) провинцијског огранка ветерана Изетбеговићеве војске. Једноставно, у политичком универзуму Антонеле Рихе и тзв. Друге Србије, “српску страну ратова” на рушевинама СФРЈ, чине, рекло би се, ИСКЉУЧИВО дехуманизовани бомбадери, опсадници градова, масовне убице и кољачи. Па тако нема ни српских жртава, ни српских жена и деце, ни српских цивила. Јер би, у случају да их признаје, Риха под “Сарајлијама” можда подразумевала и оних сто педесет хиљада Срба који су до 1995 готово у целини “етнички очишћени” из тог града, многи од њих су трпели опсаду на другој страни (јер су и делове града под српском контролом погађале неке гранате и снајпери, из овог дела којем Риха додељује ексклузивитет патње и жртвовања). У том случају, можда би и Неле Карајлић, један од саговорника у емисији, био упитан за вредносни суд око Сарајева, а овако, Риха је само Абдулаху Сидрану пружила прилику да шаком и капом дели моралне дискредитације, па чак и да Кустурицу ставља у исту реченицу са нацистичким сарадником Кнутом Хамсуном (сарајевски Срби, који се сећају Сидранових ратних наступа на Изетбеговићевој телевизији, управо њега и помињу као својеврсног “Хамсуна” и човека који је итекако доливао уље на ватру етничке мржње тих година - написавши тада своје уметнички најслабије, али политички најострашћеније, наменске и наручене стихове и чланке). Уз све то, потпуно неумесно и непримерено поређење Кустурице са Богданом Богдановићем, односно преглумљено Сидраново вајкање “зашто Куста није као Богдан”. Митологизовани морални парагон другосрбијашке сцене, Богдан Богдановић, уредно је, од првог испаљеног метка, подржавао СВЕ војске на Балкану, под условом да пуцају на Србе. Вероватно једини градоначелник у писаној историји, који је јавно апеловао на бомбардовање града на чијем је челу стајао (НАТО је Богдановићу испунио молбу пар година касније). Заиста, проблематичан морални узор, и бизаран избор за поређење.Истовремено, Кустуричин искрен, честит и људски осврт на једног Бошњака који је преживео тортуру у српском заробљеништву (немам линк, нажалост, постављам кад нађем), Риха није третирала као део његовог општег СТАВА о паклу Босне тих година, и емпатијe коју је исказивао са “Расимима” из све три националне скупине, него искључиво као некакав вулгарни “олакшавајући аргумент”, у смислу “ето, овамо навија за четнике, али је написао ипак и овај текст”. Очигледно неразумевање и феноменологије Босне, и Кустуричиног односа према завичају. Јер, унутар уредно испарцелисаног и клинички стерилног односа према СФРЈ-покољу, који је Рихина дојучерашња матична кућа довела на ниво идеолошког ултиматума данашње Србије а који гласи “сви су добри, само су Срби грозни, и сви су патили, осим Срба, чије жртве, и ако их има, и нису нешто”, заиста и не може да постоји разумевање за Кустуричину позицију, која жртвама не броји ни крвна зрнца ни имена и презимена, нити заборавља историју. И то не разуме ни Риха са својим НВО-овски скицираним манихејством (у којем су све стране, осим cрпске, имале добоко хумане и морално неупитне циљеве) нити Сидран, са својим митоманијама бошњачког народа као једине и ексклузивне жртве.Емисија је доведена до својеврсног апсурда пред сам крај, када је Кустурица, интервјуисан у неком гестапоовском полумраку, покушао да објасни разлоге своје блискости са политичарима, и својеврсну еквидистанцу коју покушава да одржи. Изван кадра, строги Рихин глас га је прекидао упадицама попут “али ви сте подржали Коштуницу” (оптуживачко-шокираним тоном). У грехе му је убројан и (одлични) говор на митингу поводом једнострано проглашене независности Косова (срећом, овде смо остали поштeђени Сидрановог мишљења, јер он би вероватно и овде призвао невиђени морални узор у лику и делу Богдана Богдановића).Осим тога, крајње тенденциозан и аматерски увредљив је био и избор психолога као саговорника (?) о човеку који је изабран као тема емисије. Да ли би Антонела Риха довела психолога и у емисију са, рецимо, Биљаном Србљановић или Гораном Марковићем? Не би, наравно. Срећом, Жарко Требјешанин се овде показао као озбиљан и учтив човек, што, опет, не мења ствар. Ако о нечијој личности у емисији говори психолог (осим уколико није у питању лично пријатељство или сроднички однос), то обично значи да особа негује ставове које ваља тумачити клиничком психологијом.Отужно је звучало и ауторкино млако и неубедљиво правдање и релативизација шовинистичко-расистичког испада Весне Пешић на рачун Емира Кустурице, који је Антонела Риха брже-боље покушала да разблажи и онеозбиљи објашњењем да се “Весна Пешић извинила” за грозоту коју је изговорила.Уз све то, Риха је показала и завидан ниво непознавања предратне сарајевске уметничке и рокенрол сцене, можда и најважније у бившој Југославији। На ту тему су и Кустурица и Неле (и још пар саговорника за које Риха очито није ни чула) могли да кажу много тога интересантног.Да не буде забуне, нити су Кустуричини ставови изузети од преиспитивања и критике, нити Антонели Рихи треба доводити у питање право да се бави својим послом Али, овде ПРОБЛЕМ и ЛЕЖИ у томе што у овој емисији Риха није била новинар, него инквизитор. Јер, НИЈЕДНОМ од својих сличномишљеника, не би ни у сну држала политичке лекције, нити њихове ставове подвгравала суду и преиспитивању. Обашка и инсинуација на граници клевете, она о Кустуричном пројекту Мећавник, где је наметљиво и непрестано помињано његово богатство и земља "добијена од државе" (држава је "дала" земљу која је пре тога била пустара ван цивилизације а сада је тамо европски фестивал сваке године и атракција која је запослила много околних села, држава уредно убира свој део прихода отуд, а еколошку транзитну таксу у џеп не ставља Кустурица него држава).Уосталом, далеко интересантније (и по пореске обвезнике осетније) финансијске аранжмане је са државом (и ван ње :)), правила Рихина дојучерашња матична кућа, па се нешто не сећам да је она о томе икад рекла и реч. Ужички крај, српска кинематографија, па и Србија као држава, од Мећавника имају неку корист. Од закупа велике и скупе зграде коју је Б92 добила у бесцење, корист има само та медијска корпорација, а грађани, град Београд/држава Србија, ништа осим рупе у буџету. Чисто сумњам да ће то икад бити део иједног издања Распакивања.Све у свему, језиво тенденциозна, карикатурално острашћена и фанатично паролашка емисија. Чуди ме то да је Кустурица прихватио опцију те врсте интервјуа, у које Риха има право да, “ауторством” мотивисана, сече, лепи, појашњава и интерпретира по сопственој вољи речи које је чула од саговорника, да их уклапа у сопствене идеолошке калупе и да им изриче оптужнице, врши саслушања и доноси пресуде.За РТС, нимало значајан квалитативни допринос. Али ионако неће променити ништа у имиџу те станице, јер тамо осим сивила, поклоничког односа према власти, глупавих серија и идиотских живих емисија, ионако нема ништа, нити је икад било у последњих 20-ак година. Осим што се мењају режими, и карикатурално подаништво РТС-а са њима. Али Рихина тенденциозност и НВО-овско утеривање “истине” по Б92-рецепту, су нешто друго, и наступом и намером. Сви који из овог или оног разлога не прате Пешчаник и екипу, кроз ову емисију ће стећи прецизан увид у тај део политичко-идеолошке сцене у Србији, додуше, у малој питкијој и пристојнијој форми.

Mobitech na Polarotoru

January 24, 2010

Iako se na našem medijskom nebu emituje dosta TV emisija koje se na neki način bave IT tematikom, jedna se ipak izdvaja, ako ničim drugim, a ono dugotrajnošću. Reč je naravno o  emisiji Polarotor koja se uopšteno bavi novim tehnologijama, a koja ove godine puni čak 20 godina postojanja i emitovanja.

Kao i prilikom prvog emitovanja u jesen 1990. godina na trećem kanalu, i danas kada se emituje na TV Kompernikus i mreži lokalnih stanica, emisiju vodu čuveni Prof. Dr. Dragan Ćosić koji nijednog trenutna nije klonuo duhom, te i dan danas nesmanjenim žarom uređuje i vodi ovu emisiju.

Emisija je i edukativna i informativna, ali kao i druge emisije iz IT branše odlikuje je kratka forma – jednsotavno za nauku i tehniku neka mesta na našim televizijama zatrpanim minutažom “zabave za mase”. Bilo bi dobro da imamo mnogo više emisija slične tematike, te da nam se na nacionalnu RTS vrati recimo “naučni četvrtak” – naučno popularni kolaž emisija.

Zahvaljujući Internetu i Youtubeu ako globalnom “video stovarištu” i Polarotor možemo pratiti putem videa na zahtev preko njihovog kanala , a povod zaovaj zapis je gostovanje kolege urednika Igora Conića u poslednjoj emisiji gde je predstavio naš Mobitech magazin.

Sažetak emisije možete pogledati i ovde (time code 7:51):

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: 3K, Dragan Ćosić, IT mediji, Mobitech, Polarotor, RTS, TV, TV Kopernikus

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Dopisnikov dopisnik

October 1, 2009

Nije nam valjda dosta gluposti i apsurda pa ih svaki dan ljudi od medija čine sve više i više. Poslednji u nizu apsurda je namera RTS-a da otvori dopisništvo u Novom Sadu (Blic 30.09.2009), pored “žive” RTV?!

Nakon jedne, pa drugeTV reforme stigosmo i do situacije da na licu mesta imamo dva javna medijska servisa i dva pogelda na ljude i događaje.

Navodno, Tijanić nije “zadovoljan kvalitetom” rada RT Vojvodine,  pa će postaviti novosadsko dopisništvo koje će u nekoj budućnosti prerasti u paralelnu “RTS Vojvodinu”? Da čudo, koga nema, bude veće na čelo ove nove medijske kuće postavljaju bivšu reformatorku koja ima dobre veze sa Tijanićem.

Smešno, ali istinito, ovo bi bilo kako kada bi recimo BBC1 postavio svog dopisnika u zgradu BBC2 ;) čisto zbog podizanja kvaliteta izveštavanja sa lica mesta.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | 1 komentar | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: javni servis, medijski javni servis, Novi Sad, RT Vojvodina, RTS, RTV

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Вечно враћање истог…

September 7, 2009
... у српском случају би се могло назвати и продукцијом имбецилних серија као омиљеном дисциплином државне телевизије. Једна гора од друге. Што је ОК. Да не троше наше паре за бабе које се чешљају, и алтернативу (јааааааој!) у виду нечега што сам управо гледао. Последњи бисер дакле, у том низу бесмисла, зове се Оно као љубав.Горчин Стојановић је, у сваком случају, постао већ својеврсни феномен: да је (срећом па није) део неке глобално препознатљиве кинематографије, по њему би се сигурно већ звала нека одредница у лексикону. Ед Вуд је макар био искрен, енергичан, уверен у квалитет онога што ради, упркос остатку света. И зато је и био, након свега, филмски уметник. Али Стојановић, сирома', сваки свој наредни урадак изнесе пред свет као нешто непојмљиво горе него сочиненије пре тога - али рекло би се, потпуно свесно, и без имало гриже савести. И то је оно шокантно. И не мисли да одустане.Још му ни трауматично искуство сусрета са зачудном формом по имену "Лисице" нисмо заборавили (сећате се гарант, она серија коју је човек просто МОРАО да гледа, све очекујући да неко на пола епизоде каже "скривена камера - па не мислите ваљда да бисмо вам нешто ОВАКО ретардирано сервирали недељом у осам?"). Филмове (знаци навода по жељи), овога пута нећемо дуже помињати. Срећа па их не снима већ деценију и кусур и желим му да на том курсу истраје. "Убиство с предумишљајем" чак ни солидна глумачка екипа није учинила гледљивим, осим за љубитеље дискретног задаха љотићевштине (Стаааааааааари Београђанин згрожен Другим светским ратом који воде сељаци од којих ниједан не зна француски), осавремењеног љупким БГ-шовинизмом из раних деведесетих и ЛДП-ом пре ЛДП-а, кроз готово карикатуралан култур-расизам (Зли Српски Војник из западнославонске вукојебине, са кретенски полуотвореним устима кроз читав филм, и отрпилике толико дехуманизован). "Стршљен" је посебна прича, неки други редитељ - филм би био гледљив. Овако, није био. Но, добро..Али, ево Стојановића опет са новим телевизијским остварењем која прети да и "Лисице" баци у засенак, још Млађи, још Урбанији и Старобеоградскији, са још тупавијим плагијатом као драматуршким предлошком. Овога пута, њујоршке удаваче су остављене на миру, али је Горчин одлучио да предлошке Пријатеља и Coupling-a мрцвари, мрцвари, и мрцвари...Наравно, ни плагијат не би био толико стравичан, да овде апсолутно СВАКИ секунд серије не вришти изгубљеним телевизијским временом и болном некомпетенцијом. Дијалози су у распону између неријатно блентавих, до усиљено духовитих. Карактери неубедљиви, кастинг лош (мислим, глумци као такви су у реду, али улоге које тумаче - не стоје им, и то се види: уосталом, текстове које изговарају, ни Оливије, Смоктуновски и најславнија генерације Стеле Адлер заједно, не би учинили ни за нијансу плаузибилнијим...). Кадрирање је имбецилно а и кад га има - боље да га нема...Све ово не бих писао да случајно не промаших почетак ремек-дела Робета Бентона, и не пребацих на РТС-ов Први програм, где сам налетео на репризу овога. Непрепричљиво.РЅ Апелујем на читаоце да обрате пажњу на претходни текст, Соко је надмашио самог себе. Ово моје је далеко баналнија тема, и извињавам се што ускачем(сутра ће ме већ мрзети да пишем, а ово не треба да остане прећутано!). Али има везе и са овим што Соко прича. Погледај телевизијску понуду једне земље (као најшири могући културолошки узорак исте), и знаш одмах на чему си.Бесмртним речима Едмунда Блекадера у телеграму Чарлију Чаплину: please, please, please... STOP. Г. Тијанићу, шта смо вам скривили, па да несрећног Стојановића (опет) гурате у воду у којој не зна да плива, а о нашем трошку? Ем је расипнички, ем је непријатно. И према нама, и према људима који се муче у реализацији нечга што се не да реализовати. Осим као пример како-не-треба. Али то је онда ниво показних вежби на Академији, а не разлог за малтретирање тих пар милиона гледалаца који се, непромишљено, нађу пред телевизијским пријемницима :), недељом увече..

RTS pokrao blogera, ali otišao i korak dalje

April 16, 2009

Jutros se i Aleksandar oglasio sa svojim slučajem krađe sadržaja sa bloga. Njega je pokrao RTS, preuzimajući fotografiju novog pasoša Republike Srbije koju je Aleksandar napravio i stavio u svoj članak. Naravno od njega nisu tražili dozvolu.

Nakon što je Aleksandar uputio pismo redakciji RTS-a i opomenuo ih da su fotografiju objavili suprotno licenci pod kojom je ona objavljena, oni su fotografiju potpisali, ali umesto njegovim imenom  i sajtom sa koga je fotografija preuzeta, napisali su “Izvor: Creative Commons”. Na stranu kršenje autorskog prva ali ovoliko nepoznavanje tematike je zaista vrhunac.

Da stvar bude gora, na fotografiji pasoša se vidi ne samo Aleksandrova fotografija, nego i njegovi lični podaci, a autoru tog RTS članka nije ni na pamet palo da možda nije…

TVwww - surferski magazin

March 7, 2009

Konačno jedan koristan spoj televizije i interneta na našim tv kanalima, preciznije RTS. Produkcijska kuća CIKLOTRON je za RTS pripremila 85 10-minutnih emisija pod nazivom “tvwww” koje predstavljaju pravi mali televizijski web vodič.

Kako emisija ima kratku formu, ideja je da se gledaoci samo zainteresuju za određenu sadržaju i link, zatim potraže više informacija na sajtu emisije gde se može pronaći i kompletan sadržaj (transkripti sa linkovima) po epizodama, a prema najavi moćiće i  da se odgledaju propuštene emisije. TVwww emituje se oko ponoći svakog radnog dana na drugom kanalu, a postoji i jedan nedeljna emisija koja vikendom objedinjuje izdanja prikazana toko te sedmice.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Ciklotron, RTS, surferski magazin, TV, tvwww

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Blogosfera na RTS-u

February 16, 2009

Eniax, o blogu i domaćoj blogosferi na RTS-u (doduše, nije RTS produkcija) - konačno ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Blogosfera, blogovi, RTS

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Da li smo ih dosta gledali?

January 30, 2009
Vest Meni se čini da jesmo. A da li bi oni mogli malo da rade svoj posao, a ne da se razboljevaju na Svetog Nikolu i proglašavaju neradne dane kad god im padne na pamet??Sve ovo je jedan veliki cirkus... 

Kao da je bilo nekad

October 1, 2008
Nacionalni javni servis za informisanje, ozloglašeni RTS (kome plaćamo globu), posle mnogo vremena napravio je nešto zbog čega mu možemo oprostiti pretplatu za par meseci. Milan Mladenović, osnivač i glava jedne od najuticajnijih grupa s kraja prošlog veka, Ekaterina velika, u nedelju, 21. septembra napunio bi 50 godina, da je živ. N ažalost, umro je u [...]

Astronaut Edgar Micel i vanzemaljci

July 27, 2008
Još noćas sam pomenuo ovu temu, malo kopao po internetu da vidim ko je ko u celoj priči i red je da napišem nešto. Za one koji još uvek ne znaju RTS je juče emitovao vest o tome kako je Edgar Micel (Edgar Dean Mitchell), čovek koji je šetao Mesecom, u jednom intervjuju izjavio da veruje [...]

Vanzemaljci na RTS-u

July 27, 2008
Cujem veceras bomba vesti na RTSu - Astronaut NASA-e izjavio da postoje vanzemaljci. Nas “dragi” RTS to okacio i na web sajt. Citam ono, citam komentare, gledam neke strane sajtove s atom tematikom i pitam se … cemu ona pretplata za javni servis koji se cesto ponasa kao nekada Zona sumraka, Trece oko i njima slicni?!? [...]