Planeta Srbija

„Ja? Slep? Izgubio sam vid pre četiri godine, to je tačno. Ali zbog toga nisam slep. Vidim, samo drugačije.“ Posle kraće stanke, učitelj upita : „ A ti?“Tin Vin je razmišljao. „Mogu da razlikujem svetlost od tame, drugo ne.“„Zar nemaš nos da mirišeš?“„Imam.“„Imaš li ruke da dodiruju?“„Naravno.“„Nemaš uši da čuju?“„Naprotiv, imam.“ Tin Vin se trgnu. Da li da priča doživljaj učitelju? Bilo je to pre nedelju dana i više nije sigura da li se radilo o njegovoj mašti. Radije je prećutao.„Šta ti više treba?“, upita U Maj. „Najbitnije stvari su nevidljive.“ Ćutao je dugo, a onda nastavi: „Naša čula vole da nas zavedu. Vid je najvarljiviji. Navodi nas da mu verujemo najviše. Ubeđeni smo da vidimo okolinu, ali to je samo površina, a mi je prihvatamo kao stvarnost. Moramo naučiti da dokučimo srž stvar, njihovu suštinu. U tom slučaju, oči su prepreka. One nas skreću s tog puta. Zaslepljuju nas. Ko se suviše oslanja na njih, zapostavlja druga čula. Time ne mislim samo na uši i nos. Govorim o organu koji je u nama, ali nemamo ime za njega. Nazovimo ga kompas našeg srca.“Tin Vin nije razumeo šta U Maj hoće time da kaže. Rado bi pitao nešto, ali starac mu ne dade da dođe do reči. Pružio mu je ruke i dečaka iznenadi njihova toplina. „Nauči da misliš o tome“, nastavi U Maj. „Ko je bez vida, mora biti uvek na oprezu. Zvuči jednostavnije nego što uistinu jeste. Moraju se pratiti pokreti i disanje. Ako bih bio nepažljiv, čula bi me prevarila. Pigravala bi se sa mnom kao bezobrazna deca koja traže pažnju. Na primer, ako sam nestrpljiv, želim da sve ide brzo. Požurim i, naravno, naletim na čaj ili činiju supe. Ili ne čujem šta drugi govore, jer su moje misli ko zna gde. Dešava se isto ako u meni ključa bes. Naljutio sam se jednom na nekog mladog monaha i odmah nakon toga ugazio u ognjište u kuhinji. Nisam čuo pucketanje, niti sam namirisao vatru. Bes je potisnuo moja čula. Tin Vine, nije problem u očima i ušima. Bes nas čini gluvim i slepim. Strah, ljubomora i sumnja takođe. Kada se plašiš ili si ljut, preokrene ti se svet i izbačen si iz ravnoteže. Dešava se isto i ljudimo koji vide, ali oni nisu svesni toga.“

Osluškivanje srca – Jan-Filip Zendker

Slični postovi:Zašto moramo da slušamo svoje srce? Zašto moramo da slušamo svoje srce? - upita mladić u ...I naučiš da možeš mnogo toga pretrpjeti Nakon nekog vremena uvidiš tanku crtu između držanja za ruke ...Naučio sam Naučio sam... da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život ...Nikada nisam prestala voljeti tvoga oca "Nikada nisam prestala voljeti tvoga oca, niti jedan jedini dan," ...Sedosmo u camac "Sedosmo u camac, ona sede kraj mene na moje sedište ...Odveslajte! i usmeri camac ka cipeli Sedosmo u camac, ona sede kraj mene na moje sedište ...Sta ce da bude od nas? - Ja sam mlad, imam dvadeset godina, ali od života ...Pripadam staroj, izumrloj školi. I pored sapunice na rukama i kecelje za pasom, ponovo ...Godinama sam bio nervozan Godinama sam bio nervozan (neurotičan). Bio sam plašljiv, depresivan i ...U mladosti svako misli na sebe i brine o sebi ....Tesi se - rece moj otac smeseci se. Ti imas osnova ...

Povuci ruke do lakata kroz pređu Mlečenog puta. I drži tako dok motam klube ogromne svetlosti, kao zlatni oreol oko svoje spostvene prelepe glave. Drži i reci kako neko može netoplokrvno da razmišlja o tome čime misao čuje i čime ovaj vid izmišlja, njuh sanja, ili ukus peva na vrhu jezika. Sav ogrezao u šećer i gusto vino južnih zrenja, u svojoj sad već iskraćaloj mladosti, pažljivo baveći se tananom, nežnom igrarijom stvarnog odvajanja prostora od drugih, susednih prostora, ćutim i motrim ispod oka nadolazeća stoleća. Najveća je brzina ne biti odmah brzoplet, nego pomalo namerno zakasniti. Usuđujem se da govorim sa valjenskom sigurnošću ludaka i prvosveštenika, da ću preuzeti na sebe da tako nekako i artikulišem budućnost. Jedno je razmišljati o promenama, a drugo i činiti pokretljivost.

Miroslav Mika Antić – Vranje, Borina nedelja, 1977.

Related posts:

Idiot. To je to. I nista drugo.Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci

Podigao sam se. Pat je izlazila iz vode. Išla je baš u visini sunca i širok sjaj se slivao s njenih ramena. Toliko je bila obasjana svetlošču da je izgledala skoro tamna. Penjući se uz žal,svakim korakom je sve više ulazila u žarki sjaj,i najzad je sunce poznog popodneva stajalo iza njene glave kao oreol. Skočio sam. Široko plavo nebo,bezbrojne brazde bele morske pene, i lepa,vitka prilika preda mnom,cela ta slika izgledala je nestvarna,zalutala iz nekog drugog sveta. Učinilo mi se kao da sam ja sam na svetu,a iz vode mi prilazi prva žena . Za časak sam osetio duboku,tihu moć lepote ,osetio sam da je jača od one krvave prošlosti i da treba da bude jača,jer bi se inače svet survao,a ja bih se ugušio u njegovim užasnim zabludama. Osetio sam još više:osetio sam da sam tu,da je Pat tu,da volim,da sam izišao iz onog užasa,da imam oči,ruke,misli,vrelu krv…i da je sve to neshvatljivo čudo…

Erih Marija Remark ~ Tri ratna druga

Related posts:

I ja sam zedan…Zacuo sam muziku

„…dodirujem ti usta, prstom dodirujem rub tvojih usana i ocrtavam ih kao da izlaze iz moje ruke, kao da se tvoja usta prvi put malko otvaraju, dovoljno je da zažmurim pa da se sve raspline i sve ponovo počne, svaki put stvaram usta koja poželim, usta koja moja ruka bira i crta na tvom licu, usta izabrana od svih mogućih suverenom slobodom mog sopstvenog izbora da ih svojom rukom iscrtavam na tvom licu a koja se, pukom slučajnošću koju ne nastojim da dokučim, podudaraju baš na ustima što se smeše ispod ovih koja ti moja ruka crta…“

Hulio Kortasar – Školice

Related posts:

Dodirujem ti ustaTvoja i moja misaoBrod u magli

…joj, kako se grozim zaba! I ne mogu da je smislim, gledam ili pomislim na nju a kamoli da je progutam, NE …! Mislio sam da gledajuci u reku mogu biti pametan poput Sidarte, ali osim sto mi se pripiskilo, nista pametniji nisam postao, tako da sam odustao do gledanja u reku… Mozda ce vreme uciniti svoje, [...]

U publici posmatrača života individue jednu stolicu zauzima grupa zavisnosti. One su razno-razne; od banalnih do ozbiljnih, i manje ili više svojim delovanjem utiču na psihofizičko zdravlje glavnog glumca. Po nekad se učini kao dobar izbor zanemariti ih i ostaviti iza sebe. U zavisnosti da li to želiš da učiniš, potom to činiš uz podršku [...]