Planeta Srbija

Subota, 7:00 am, prizor u parkiću, kao i bilo kojeg drugog jutra… (more…)

- Izvinite! - začujem glas i okrenem se prema njemu. Devojčurak, 14-15 godina, sedi u parku, u krilu ništa starijeg momka. Mislim da se taj položaj u kojem su bili u moje vreme zvao “vatanje”, ali verujem da mladi danas imaju bolji izraz za to.

- Jel’ to krrrrrr štene? - pita me nekako ljubazno, ali jedva razdvojivši pljuvačku iz poljupca od reči u pitanju. Dečakova ruka je i dalje na njenoj sisi.

- Molim? - upitam, jer ne čuh celo pitanje, a i učinilo me se da u razvučju te jedne reči koju nisam razumela leži sama suština pitanja o Hektoru.

- Da li je to rasa štene? - ponovi ona razgovetno svoje pitanje, ni na koji način zaprepašćena sama sobom, čak nekako samozadovoljno, pitanje u kojem se nastanio ceo svemir neznanja i razmetljivo maše svetu iz dubokog dekoltea  i plitkog mozga. (more…)

Krovni prozori su super. Kad sam noćas negde oko dva pogledala u nebo, shvatila sam dve stvari:

1. da me kroz prozor gledaju prilično ljupko namreškani oblačići koji liče na Hektorovu njušku i

2. da očigledno imam poremećaj sna.

Kad sam negde oko tri pogledala kroz prozor, shvatila sam tri stvari:

1. da definitvno imam poremećaj sna,

2. da očigledno imam i poremećaj creva i

3. da je raspored oblaka na nebu samo trenutna stvar.

U četiri sam izgleda na trenutak zaspala, tek da bih na miru ujutru mogla da se zaprepastim zbog noćašnjih događaja u Srbiji u pet.

Poremećeni ljudi takođe ne spavaju. Mislila sam da poremećaj sna imaju samo oni kojima funcioniše savest. A da poremećaj creva imaju samo oni koji se najedu crnog luka pred spavanje.

O poremećaju mozga nisam stigla da razmišljam. Stigle me vesti. Sad imam šta da radim ceo dan.

Da li ste i vi primetili neke jake poremećaje?

1. NIKAD SREĆAN ZAKASNIO NIJE

Nova godina je kasnila u Novom Sadu nekoliko desetina sekundi. Kažu, Čola se zapjevo. Obično bi narod rek’o: zajebo. Gde i ne bi, za te novce. Kome ne bi bilo do pjesme sa 100.000 evra na računu na Kipru? Čoli je istinski bilo do pjevanja, pa je odbrojavanje krenulo u pjevačevoj (pjevcovoj?) respritarornoj pauzi, kad je svet već uveliko srkao penušac usnama obridelim od novogodišnjih poljubaca, srećan u blaženom neznaju da uopšte postoji civilizaciija koja uspeva da ne padne kad prati ritam pjevačevih pjesama. Ne samo da ne pada, već igra i ‘oće debelo to zadovoljstvo da plati.

Ima neke simbolike u tome. Da grad, koji prednjači potrošnjom od 1 evra po glavi stanovnika za četiri sata zabave, potom okasni za svetom ceo minut. Kasni i srpska nova godina za Kalendarom čitavih 13 dana, pa što ne bi i Nova godina u Novom Sadu jedan minut?

2. KO DRUGOME JAMU KOPA, GROBAR JE (more…)

… iako se nikada nismo obratili VD gradonačelniku Beograda, suprotno onome kako je to izgledalo na B92 danas u četiri u i pola sedam.

Jesmo se obratili gradonačelniku Novog Sada, koji, doduše, nije VD, ali zato ima dobru (bolju) ideju kako da rasipa novac. Mnogo mnogo bolju ideju o rasipanju nego što je pomogla VD mašta gradonačelnika Beograda (Novi Sad 24 miliona, Beograd 22 miliona).

NOVA RADNA MESTA

Dirljivo je da je gradonačelnik VD Alimpić primetio da su ovakve akcije (Peticija da se sramotno visoki iznosi bar preusmere sa 20% na drugu stranu) čist populizam, pa je požurio da odbrani gradonačelnika Novog Sada, Gojkovića, ustvrdivši da će ovakve priredbe — honorari od 150 hiljada evra i ozvučenje od 80 hiljada evra, otvoriti nova radna mesta.

To što je VeDe gradonačelnika Beograda — DS, a De gradonačelnika Novog Sada — SRS, čista je slučajnost. (more…)

Dragi moj čitaoče,

Mooshema ne odgovara za sadržaj ovog pisma. Za sve bolove inteligentnijih delova mozga i mogućeg izliva mokraće u levu srčanu pretkomoru, koji mogu nastati kao posledica čitanja ovog dole, sami ste odgovorni.

Subject: Nova Karla, Zdravko i Maja

Gospođice ili gospođo Tatjana,

ako ste Vi kreator sajta o malom Davidu, onda sam se obratila na pravu imejl adresu.

(more…)

Dve zgasle zvezde, kabaretska, ma šta to značilo i, pevačka, kako god to zvučalo, naskočile su me u večernjoj šetnji po TV kanalima: Milan Gutović aka Lane i Svetlana Ražnatović aka Ceca.

Izvor fotografije: http://cecaslike.blog.hr *

Bio je kasni čas, ili bar poslednji minuti emisije ORALNO DOBA na TV FOX a prizor koji sam videla učinio je da zažalim što do Foxa nisam stigla koji minut ranije, pa da im makar tako povećam gledanost. U tom trenutku još nevina u neznanju na koje ime se emisija odaziva i šta nam ime samo kaže , bila sam bezmalo impresionirana dvema, tačnije, trima stvarima: dve Cecine investicije su ispunile ceo ekran, a treća je oralni trenutak koji su upravo razmenjivali ovo dvoje.

Prvo, investicija, tj. ulaganje u opremu. Uobičajeno je da se protestuje kada neko atribuira žene na osnovu broja grudnjaka, posebno ako je taj broj mali: svejedno da li je to Slaviša Lekić o Olji Bećković, ili kada Olja Bećković pola sata priča o tekstu Pere Lukovića u kojem su radi efekta i potpuno bezveze pomenute proporcije Ljiljane Smajlović.

U ovim primerima normalno je pomisliti da posao majke prirode ne može biti korišćen kao kvalifikacija za nečiju poslovnu sposobnost. Sve dok se ne interveniše na uratku majke prirode u korist poboljšanja poslovne sposobnosti u profesijama kao što je prekovremeni rad u zanatima tipa jo-jo, go-go, call, ili sing-a-song. Manje je poznato da je ovakvo ulaganje potrebno bankarskim službenicama.

U ovom slučaju, bila bi uvreda ne primetiti investiciju u show-biz opremu, čija cena je manje bitna od poslovnog rezultata. Kao što metalostrugar ulaže u novi strug radi povećanja kvaliteta proizvoda i kvantiteta proizvodnje, tako i neki poslovi zahtevaju svoja ulaganja, te to treba primetiti.

Elem, omiljena novogodišnja umetnica svetog Koštunice i presvetog Ilića, koje zasluženo nije bilo jedno vreme u medijima, fascinirala me je tim dvema investicijama ispod srebrne haljine, koje (investicije) verovatno imaju svoju upotrebnu vrednost, ali su joj stojale kao da je neki pretrpan srebrni ruksak okrenula napred, umesto da ga komotnije nosi na leđima. Donno, call me ignorant, ali mislim da metalostrugar mora da upodobi veličinu novog struga prema veličini prostorije u kojoj bi da struže.

(* izgleda da je emisija snimana u duplikatu, jer izvor čije fotografije koristim iz iste emisije koju sam videla ovim očima, govore o jakoj diskrepanciji u boji i modelu haljine)

Onda, posle srebrnog, oralno doba. I dok sam buljila u tu torbu (nisam moralna, nisam oralna, nisam uopšte normalna) i brinula da li će odnegde da iskoči mali srebrni kengur, dogodio se taj verbalni felacio između domaćina i gošće, u kojem je, obično mizogin Gutović, izrekao niz oralnih vežbi da bi izrazio svoje divljenje prema srebrnoj gošći, njenom osmehu i raspoloženju i tako pokazao običnim ženama kraj malih ekrana, koje su se onol’ko naslušale uvreda u nekadašnjoj, srećom počivšoj emisiji “Ne može da škodi”, da se popravio i da je radio na oralnim tehnikama kada su (neke) žene u pitanju.

Potom, srebrna gošća reče da voli da kuva pa onda tronuta svim oralnim komplimentima uzvrati oralnu radnju nazivajući Laneta džentlmenom i onda se iznenada uspravi (!) i nagne preko stola (i ne padne), te poljubi Gutovića nešto dalje od usana iz kojih su mu do malopre ispadale oralne ljubičice i oralne lastavice.

Wow!

Potom, smerna i pomalo zbunjena, možda i zarumenjena ali se to nije videlo od srebrnog bleska, ona ustade (!) i ne padne, nego ode da uradi to što su ljudi skloni da kažu da je pevanje a u čemu tako lepo zna da uživa Sanda Rašković Ivić. I time spase Gutovića kamere koja je taman počela da beleži laku pometenost zbog poljupca i srebra u kojem je mogao da se udavi, samo da nije dobar oralni plivač.

Režija se odluči za nju. Ceca se odluči za drugu haljinu. (Izvor: kao gore, ali verujte, haljina druga).

E, sad, nažalost, tu započne njihanje srebrne toge i srebrnog ruksaka, srebrna pevanija i flagrantni srebrni atak na moje srednje uho, te ja pođoh dalje, tražeći neku drugu zabavu manje srebrnu pred spavanje i vratih se na sam kraj, kada mi se lično Gutović, gledajući pravo u kameru 1, obratio nekim rečima, ali nisam više bila u stanju da ih povežem i dalje zaneta prethodnim slikama iz oralnog doba.

Poslovično oralan voditelj, nekada poznat po mnogo uloga samog sebe u različitim glumačkim felacijima od kojih je najpoznatiji “Šojith” a koji je sa neškodljivih mizoginih priča prešao konačno na oralno voditeljsko delo, našao je ponovo način da se otrgne zasluženom zaboravu.

I, dokle smo došli? Mic po mic, mac po lac, sve čega se Pink odrekao, Fox je u srebro okovao.

Fox je foxing. Lane je Gutović. A Ceca je ipak Ražnatović.

***

* Neka se odmori Zoza, neka se pripremi Građanski list

Teško mi je da poverujem da slučajevi dvojice pedofila - Ilariona i Pahomija, nisu trend kada je reč o seksualnim devijacijama crkvenih velikodostojnika SPC-a i kada je reč o moralnim devijacijama postupajućih sudija. (more…)

A, sada je stvarno bilo dosta!

(more…)

Festival, tradicionalni, #1

Ove nedelje je u Novom Sadu održan Nacionalni filmski festival, čiji budžet je tek nešto bedno manje od polovine godišnjeg državnog budžeta za nacionalni film u nastajanju. Kažu da međunarodnom žiriju nisu rekli ko u stvari treba da dobije nagrade, tako da je dodela prošla u zblanuću organizatora iako je budžet bio mašala i za Kan, pa se je moglo nešto i šapnuti tom nesrećnom, što nezavisnom, što međunarodnom žiriju.

Ja sam bila fascinirana sumom od 1,3 evra što je bio zvanični budžet tzv. Naci festivala, a još više impresionirana da su se s početka i s kraja manifestacije, centrom grada vozili kamioni i pikapovi čačanske registracije koji su na festivalu imali neka velika posla. Izgleda da je ministarstvo za kapitalne provizije opet bilo izdašno i tu imalo neke vojvođanske poslove, kao kada je bilo reči o Guči. Ou kej. Kud je para, tu je i Čačka (đa Guča, đa Exit), a knjige nemoj da nam pominjete, posebno nemojte o otkupu knjiga za biblioteke od prošle godine iz oktobra. To nas vređa, nas, Vladu za sve i svašta, koja imamo svoju kulturnu politiku zvanu Guče do guše. A nas izdavače, ko šiša.

Počinjem da dobijam gorušicu od Exit teama. Na moralnoj, a ne na preferencijalnoj bazi. Mislim, ako njih nije sramota da se ovako ponašaju, nije ni mene da priznam da me muči kiselina od njihovih poslovnih poteza. (more…)

Da nastavimo u revijalnom tonu?*

Evo pokušaja dokazivanja zašto nam je tako kako nam je. Možete da shvatite ovo kao prilog ruženju naroda. Ili, shvatite kako hoćete. I tako sam neke banovala a neke stavila na moderaciju**. Imalo je rašta i otvarati blog.

Dakle, po opštoj atmosferi možemo da zaključimo da većina smatra da je normalno da neka javna ličnost u Srba govori sve što joj padne napamet. Bez obzira da li je ima ili nema. Pamet. Ili ličnost, kakogod. Stvar se malo komplikuje prisustvom pameti, o čemu će biti reči kasnije, a postaje prosta kao pasulj njenim odsustvom.

Q: Gde vam je pamet?

A: Nema nas, na more smo. (more…)