Planeta Srbija

Vrhunac cinizma prilikom svojevremenog usvajanja Vladine uredbe o povećavanju taksi na auto-gas prošle godine i početkom ove godine (podsetiću samo one koji se toga ne sećaju, da je taksa povećana za 10 dinara, tj. 4 dinara u drugoj polovini 2007. i još dodatnih 6 dinara odmah 1. januara 2008. godine) bio je da je to obrazlagano time da auto-gas nije ekološko gorivo i da nastaje obradom i procesiranje fosilnih goriva, kao što inače nastaje dizel, bezolovni benzin i mnoga druga goriva.

Istini za volju, u jednoj stvari su u pravu - nastaje obradom fosilnih goriva. Ali auto-gas je najekološkije gorivo koje se može kupiti na benzinskim pumpama u Srbiji. Pokazano, dokazano više puta. I kao takvo, ono je dodatno opterećeno cenom od još tih 10 dinara na osnovnu cenu. Dok se u svetu takva goriva forstiraju i stimulišu, u Srbiji se tako nešto oporezuje, da bi vlada namakla još više para, kako zna i ume. I to radi svaka Vlada u Srbiji.

Copyright © www.petrol.nis.yu

Da stvar bude još smešnija, doprinose vesti tipa "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva" gde je konstantno u tom poskupljenju obuhvaćen i auto-gas. Kada se priča o pojeftinjenju, onda izraz fosilno gorivo izgleda da ne važi za njega. Jednostavno, dizel, MB, BMB, i ostali naftni derivati pojeftine, a auto-gas - jok. Nikako. Ostaje na ceni na kojoj je bio prilikom prethodnog poskupljenja.

Izgleda da auto-gas prestaje da bude gorivo, onog momenta kada se spomene pojeftinjenje goriva u bilo kojem zvaničnom dokumentu, vesti, novinama, sajtovima. Jednostavno, niko da zucne. Vlasnici automobila koji koriste ovo gorivo mogu samo da budu neprijatno iznenađeni jutarnjim dolaskom na pumpu, kada bi želeli da napoje svog pastuva i vide da ustvari to njihovo gorivo jednostavno nije pojeftinilo. Istinu za volju, pojeftinilo je sve drugo, a auto-gas drži cenu. Kao da je od zlata, a ne da je najjeftinija njegova proizvodnja, transport, obrada - sve.

Šta reći osim - Srbija, brale!

Evo šta se dešava kada iskombinujete Zakon o bezbednosti u saobraćaju iz boga-pitaj-koje-godine, bahate i bezobrazne vozače svih kategorija, uzrasta i polova, nezainteresovanost vlasti da napokon izglasa novi zakon (koji je uzgred odavno spreman) - desi vam se da preko vikenda bude preko dve stotine saobraćajnih nezgoda.

Naravno, teško da bi neko na ovo obratio pažnju da se igrač VK Partizana, Danilo Ikodinović nije ozbiljno povredio u nezgodi i da mu život i karijera nisu u velikoj opasnosti (da me ljudi ne shvate ikako pogrešno - žao mi je čoveka i iskreno se nadam da će se oporaviti i igrati za Partizan i reprezentaciju). Verujem da bi i saobraćajna nesreća na Ibarskoj magistrali - gde je troje ljudi u jednom momentu poginulo - prošla kao i sve dnevne vesti. Sutradan bi je svi zaboravili.

A činjenica je da se ovakve stvari dešavaju svakodnevno. Dovoljno je provozati se kolima, biciklom pa i prošetati se gradom i shvatiti koliko smo kao učesnici u saobraćaju postali bahati, koliko se oglušujemo u zakon (iako je star, ne znači da gane treba poštovati) i koliko rizikujemo kako sopstvene tako i tuđe živote. I to svaki dan!

Neverovatno, zaista. Da li smo toliko maloumni da umemo da divljamo kolima u blizini škole, da pretičemo po punoj liniji, ograničenje od 60km/h (ili bilo koje drugo ograničenje) ne zarezujemo ni malo, prolazimo 'ladno i bez blama na crvenom svetlu u samom centru grada, da na skuterima prelazimo u suprotni smer kako bismo nekako obišli vozila u našoj (i samo našoj) traci, da pešačku zonu zauzimaju svi - biciklisti, skuteri, automobili, kombi vozila, da autobuse i cisterne (sa opasnim materijama, jakako) parkiramo u sred naseljenih mesta, da parkiramo vozila gde nam se ćefne smanjujući vidljivost ostalim učesnicima, da se igramo "ko je jači" ili "ko je tvrdoglaviji"... O policiji koja jurca za motorciklistima, da bi ih zaustavila i popričala sa pajtosom, koja se zabija u žbunje i "hvata" radarom prestuptnike, koja kada nemate da platite hoće makar da vam iskamči koji dinar i pita "A da ti ja pišem pojas, a?", koja umesto da bude primer ostalima bude uvek ali uvek loš uzor prolascima bez svetlosnih i zvučnih signala kroz crveno svetlo, parkira gde stigne, parkig servis koji nosi polu-trule jugiće, fiće i kečeve za sitne prestupe i čisti obod a ne centar grada umesto prave prestupnike, koji naprave gužvu pokušavajući da podignu takav automobil... ne treba ni da pričam... A da li treba da spominjem da u saobraćaju učestvuju (legalno) deca od 16 godina pa naviše? I da čim se položi za "B" kategoriju, mama i tata im kupe brz sportski (ili bili kakav) auto, da se sin može džekirati? Ili da se ćera može švrćkati, a usput i šminkati i pričati telefonom... e, to vam je multitasking...

O vožnji van grada, tj. na magistralnim putevima ne treba trošiti reči. Ibarsku redovno izbegavam, i odavno znam zašto. Trudim se da poštujem što je više propisa moguće, ali se i meni desi biser, jer - nisam ni ja cvećka, priznajem. Imam i ja svojih priča - dva meseca nakon položenog vozačkog sam udario ćaletovog keca u bankinu i to mi je bilo više nego dovoljno, sreća sam sam bio u kolima i samo sam oštetio ćaletov auto. Da mi se tako nešto opet dogodi - neću dozvoliti. Ako je do mene - nema šanse. Ako je do ikoga drugoga, onda zna se... ne znam koja budala je za drugim volanom, ali makar znam koja je za volanom mog automobila. Ako se najpre od toga krene i ako na prvom mestu sebe promenimo i razmišljamo zaštitnički i bezbedno - biće bolje. Ali slaba vajda...

A zašto? Zato što svega ovoga ne bi bilo da je na snazi novi zakon, da su kazne 5-10 puta skuplje (našem narodu pomaže samo kada se udari po džepu), da je policijska kontrola konstanta, pravedna i legitimna, da daju pozitivne primere (a ne da se sami oglušuju o zakon), da nema protekcije, podmićivanja i 'ajde-pišem-pojas situacija, da se ne dozvoli registracija tehnički neispravnih vozila... Dok se iz korena ne promenimo - ginuće nas sve više i više. Tačka.

Eh da, a po stopi smrtnosti i po broju saobraćajnih nezgoda po glavi stanovnika smo katastrofalni. Kako statistika kaže - oko pet puta smo gori od evropskih zemalja. Pored starosti, bele kuge - ovo je još jedna stvar koja će nad dokosuriti...

Kad god čujem na vestima ili od nekoga da su "...huligani bez ikakvog razloga pretukli" vozača GSP-a, samo se kiselo nasmejem...

A zašto? Zato što mogu neke pare da stavim na opkladu da nije bilo bez razloga! Uglavnom je sa razlogom i to opravdanim. Njihovo ponašanje u saobraćaju, kao i u ophođenju prema putnicima i drugim učesnicima u saobraćaju me navodi na tu tvrdnju.

Većina njih je zaslužila da im neko na početku smene prvo nalupa par šamara, čisto onako, za svaki slučaj.

Kada danas nisam poginuo, nikada neću. Kratko i jasno, tim rečnikom. Evo, već dva dana idem biciklom na posao da bih izbegao popodnevnu vrevu i toplotu, kako se ne bih istopio prilikom ulaska u automobil i sedanja u kožni enterijer, a bez klime.

Elem, današnji događaj je zaista neverovatan a pogotovo kada se gleda iz ugla jednog diplomiranog saobraćajnog inženjera. Pretposlednja raskrsnica na dolasku na posao. Metalik siva Opel Astra Classic stoji na pešačkom, a vozač priča sa nekom devojkom. Koliko sam gestikulacijom razumeo iz daljine - pitao čovek za nešto. Devojka ode, auto krene napred, ja pogledam u semafor za pešake / bicikliste polako se približavajući (jedno 10-12km/h) i vidim zeleno. Usporim malo, a auto umesto da nastavi napred, krene unazad i...

...i pokupi me na pešačkom prelazu desnim delom zadnjeg branika. Srećom on je išao sporo, ja sam išao sporo, tako da sam samo spao sa bicikla, dva puta se dočekao na levi dlan i naravno, počeo iz momenta (kao pravi Srbin) da psujem iz sve snage. Inženjerski naravno...

Pa dobro čoveče, otkud se na raskrsnicu ide UNAZAD!?!? Jel' vidiš da mi je zeleni signalni pojam!Pa... pa, crveno je bilo za moj pravac, pa rekoh da se vratim nazad...

Onda shvatim šta je čovek hteo da uradi. Pitao je za smer, dok je pitao semafor je izređao ciklus, i njemu je onda bilo crveno a pešacima i biciklistima zeleno. E, onda je čovek, potpuno inteligentno, odlučio da se vrati nazad. Istinu za volju, mene nije video, jer sam se približavao brže od njemu očekivanog (verovatno je gledao u levi i srednji retrovizor), a ni ja nisam očekivao da krene unazad. Tako da... ne mogu ga kriviti zato što me nije video, ali jakako mogu zato što je krenuo unazad kolima na raskrsnici.

Prošao sam ok. Ubijen u pojam, doduše, i sa jednom gadnom posekotinom na levoj potkolenici. Nažalost i moj dragi bicikl je imao posledice u vidu žestoko ogrebanog i blago iskrivljenog sica, i iskrivljenog kormana (ne same šipke, već pozicije) - to sam odmah na mestu ispravio. Ali sada moram da jurim novi sic, da se sa tim cimam... damn! Da ne komentarišem to što sam se žestoko iznervirao, i uprljan, blago kontuzovano došao na posao...

Pri ustajanju sa asfalta primetio sam da je Astra imala beogradske registarske tablice...

Ljudi u Srbiji, a pogotovo oni ljudi koji se bave nekim fizičkim poslom, imaju divnu osobinu i naviku da svoj posao obavljaju kao roboti. Programirani su za to što rade i nemojte ih terati da misle o svom poslu. Tu su da bi odradili to što treba i ne žele da pored svog tela zamaraju i svoj mozak. Doduše, dešava se to ponekada i nama, ali u ovolikoj meri i sa ovolikim idiotizmom... to ne.

Divne primere mogli ste juče - moći ćete i narednih dana - da vidite u Pančevu. Ulica Maksima Gorkog, ako nekoga baš interesuje, na samom početku od ulice V. R. Putnika. Radnici uzeli da obeležavaju horizontalnu signalizaciju i naišli na dva problema. Oba su rešili sami i to bez ikakvog blama, razloga za nerviranje i upotrebe mozga.

Šaht

Prvi i čini mi se najsavršeniji primer je ovaj šaht. Ne znam da li dimenzije poklopca odgovaraju dimenziji otvora - ali ako ne odgovaraju, sklonite poklopac pa farbajte. Ili tražite da se stavi novi umesto što ste ovo uradili. Idiotizam broj 1.

Farbanje po sred dijagonale poklopca šahta. Ima li šta bolje?

Goxxy Flickr foto galerija

Auto koji dugo stoji

Opel Ascona sa slike parkirana je već mesec i po dana u crvenoj zoni gde se ne može tek tako dobiti pretplatna karta za ceo mesec. Uglavnom vozila firmi ih dobijaju ili eventualno stanovnici zone. Pošto auto nije pomeren - sumnjam u to. Radnici umesto da pozovu Parking servis i traže uklanjanje automobila (koji je uzgredn nepravilno i parkiran) uspevaju da iscrtaju liniju koliko im to pozicija vozila dozvoljava. Idiotizam broj 2.

Kako najlakše ofarbati parking mesto oko automobila koji se nalazi po sred linije?

Goxxy Flickr foto galerija

Vrlo lako. Ofarbati koliko možete, a o ostatku ni ne razmišljajte...

Goxxy Flickr foto galerija

Da ne spominjem da je letnja bašta kafića ispred firme i dalje na neobeleženom delu parkinga (postavili baštu pre farbanja mesta) a i da su radnici farbali iako su vozila bila parkirana duž celog parkinga - tokom prepodneva. Pa ako neko ima na svom tamnom automobilu sitne tačkice - znajte, to je farba. Znate i koga da tužite - Direkciju grada Pančeva.

Verovatno je većina čula za film "Skakač" (Jumper) koji je skoro igrao u našim bioskopima, o ljudima koji imaju sposobnost dimenzionih skokova... ali ono što većina vas ne zna je da je ta priča bazirana na stvarnim ljudima iz našeg bliskog okruženja.

Naime, u pitanju su osobe koje redovno možemo da vidimo na našim ulicama, čak ih neki zaista nazivaju "skakačima". Te svoje sposobnosti dimenzionih skokova koriste u saobraćaju kako bi "skakali" iz saobraćajne trake u traku, u zavisnosti koja se u datom trenutku brže kreće.

Neki su te svoje sposobnosti toliko razvili i toliko brzo "skaču" da imate utisak da se istovremeno nalaze u obe trake (ili čak sve tri, ukoliko ih ima toliko). Naravno, tu su i "učenici" čija sposobnost nije toliko razvijena, te u svojim pokušajima da skaču iz trake u traku ili voze u obe trake istovremeno, zbog neiskustva često završe u drugim ili na drugim automobilima. Ali ima vremena, naučiće.

I dok veći deo sveta misli da je reč o klasičnoj fikciji, mi znamo da su to stvarni ljudi i to naše komšije, poznanici, slučajni prolaznici...

Moram da svratim do nekog sertifikovanog Volkswagen servisa da proverim sa nekim stručnim licem, da li se uopšte ugrađuju migavci u vozila marke "Golf" (bilo koja verzija)!?

Mislim, ne sećam se da sam ikada video da radi migavac na Golfu, pa reko' možda ih uopšte ni ne ugrađuju. Da ne pljujem vozače istih ako nema razloga.

Iskreno mislim, a i više puta sam to izjavio da bi trebalo malo promeniti kriterijume za dobijanje vozačke dozvole, ako želimo da iole popravimo stanje saobraćajne kulture u ovoj zemlji.

Naime, smatram da bi kao obavezne stavke pri polaganju vozačkog ispita trebalo uvesti test inteligencije i psiho test! Jednostavno, previše je retardiranih vozača, a takođe i onih sa ozbiljnim psihičkim poremećajem u saobraćaju. Svakoga dana se srećete sa njima, svakoga dana vas dovode u stresne situacije, svakoga dana se dešavaju sranja izazvana ponašanjem takvih vozača.

Verovatno bi se u tom slučaju broj vozila na našim ulicama drastično smanjio (mislim da bi bio desetkovan), možda bih i ja ostao bez dozvole, ali barem bi vožnja bila zadovoljstvo, a gradski čelnici bi bili primorani da napokon naprave metro ;)

Znam ja, a znate i vi da je u Pančevu locirana Rafinerija nafte i da se Pančevo karakteriše kao izuzetno industrijski orjentisan grad. Pored Rafinerije, imamo još dve velike fabrike, kao što su Petrohemija i Azotara. Zagađivače, bolje reći, ne fabrike. I naravno pošto je industrijski grad, građanima je potrebno da se kreću svojim vozilima na posao, kod prijatelja, u nabavku i to je potreba od koje ni ja ne mogu da pobegnem i da hoću. A neću.

Raspored benzinskih pumpi u Pančevu. Za sada ih ima 16 i 1 u izgradnji.

Ali, da li je stvarno u Pančevu potrebno čak 16 benzinskih pumpi u prečniku od 4-5 kilometara? Da, gradi se i sedamnaesta, tako da će broj biti povećan za još jednu. Da ne računam one koje su na Novoseljanskom putu ili pak malo dalje na Jabučkom putu... Mislim, shvatam ja da je u pitanju zdrava konkurencija, ali da se na obodu Pančeva (kroz ulice Prvomajska, Stevana Šupljikca, Knićaninovu, Dimitrija Tucovića, Žarka Zrenjanina i u njima bliskoj okolini) nađe čak 10 (plus jedna u izgradnji) od tih 16... to je zaista preterano.

Da li je svakom stanovniku Pančeva neophodno, ne samo da parkira auto ispod svog prozora, odnosno pored kreveta, već i da može ispred nosa da ga natanka i napuni? Ili je u pitanju baš toliko zdrava konkurencija koja pokušava da se kroz tranzitnu deonicu (malopre pomenuti obod, ne računajući ulicu Žarka Zrenjanina i deo Dimitrija Tucovića u centru) privoli što veći broj putnika namernika i teretnih vozila... ne znam.

Ono što meni nikada nije problem je da, kada sam pri kraju sa TNG-om ili benzinom, odem čak i na ELP-ovu pumpu na putu Pančevo-Beograd i da Sputnika o istom trošku natankam i operem. Naravno, češće odem na (sada u rekonstrukciji) OMV-ovu pumpu na izlazu iz Pančeva, koja je bliža, ali zaista ne očekujem da mi izgrade pumpu na minut od zgrade. Nema ni potrebe, jer mogu da sednem u kola i da odem na 5 minuta i sipam gorivo gde mi se hoće.

Uostalom, zaista nije zdravo imati benzinske pumpe u centru grada. Niti je ekološki, niti je poželjno zbog mogućih izlivanja goriva, ili zapaljenja, a da ne pričamo o kontaminaciji zemljišta... Tek o isparenjima koja mogu da smetaju ljudima u zgradama ili kućama direktno sa druge strane ulice gde su pumpe, da ne pričamo...

Hmmm... Ko bi na ovaj način mogao da ulepša auto, pa još i sa užitkom da ga vozi? Može rame uz rame da ide sa Batmobilom. Među hot-rodove ne spada nikako... Evo kako oni zaista treba da izgledaju...

Za početak da razjasnimo neke termine. Ono što se kod nas naziva džip ili terenac, niti su džipovi (džip je brend automobila - Jeep) niti su terenci. To su SUV-ovi (Sport Utility Vehicles), kao posebna kategorija automobila. Da nebi došlo do zabune, u daljem tekstu ću ih povremeno ipak zvati "terenci" (ali pod navodnicima).

E sad, razlog za ovaj moj post je dokumentarna emisija koju sam gledao na nekom Discovery-u ili Explorer-u, ne sećam se, koju bi trebalo emitovati u Sorabiji na svim domaćim TV kanalima u udarnom terminu... više puta. Emisija je o istorijatu, filozofiji i konceptu SUV vozila.

Elem, u toj emisiji je jasno objašnjeno da je koncept SUV vozila u potpunosti osmišljen za potrebe žena, sve je podređeno njima, njihovim potrebama i zahtevima, od enterijera pa do svega ostalog. SUV-ovi su namenjeni ženama i to posebno porodičnim ženama!!!

To i neće zvučati toliko čudno ako obratite malo pažnju da u gotovo svakom američkom filmu možete videti uglavnom da žene voze "terence", porodične žene. Koriste ih za razvoz dečurlije po školama i obdaništima, za nabavku namirnica i ostale potrebe.

Dakle, sad se postavlja pitanje, kada znamo sve ovo nije mi jasno zašto je u Sorabiji "terenac" deo mačo imidža i zašto u ovoj zemlji "muškarčine" koriste jedan tipičan "ženski objekat" da bi produžili svoj... ego? Odakle kod njih tolika sklonost ka nečemu što je osmišljeno za ženske potrebe?

P.S. Jedna surova vest za vlasnike "terenaca": Pričao sam sa nekoliko poznanica o tome i ustanovio da se žene lože na "terence" (što je i logično, s' obzirom da su njima i namenjene), a ne na njihove vlasnike ;)

U poslednjih nedelju dana, kao aktivni učesnik u saobraćaju (na Beogradskim ulicama), našao sam se u desetak rizičnih situacija. Nijedna nije bila baš rizična po mene, sve su bile rizične po moj auto.

No, nije to ono što je bitno, bitna je statistika, a statistika u ovom slučaju kaže da su od tih 10 situacija, 8 prouzrokovali vozači golfova (uglavnom "dvojka" i poneka "trojka"), 6 vozila sa crnogorskim tablicama (ponavljam da se sve to odvijalo u Beogradu, a ne u Podgorici, Budvi, Tivtu...) i za divno čudo, samo 3 vozači ženskog pola (doduše, jedna od njih umalo nije napravila katastrofu).

Ne želim da vam namećem ništa, sami izvucite zaključak kako vam volja.

Dok sam vozio skuter, jako su me nervirali bezobrazni i bahati vozači koji su me sekli, cimali i slično, ne obraćajući pažnju na mene i izlažući moj život opasnosti.

Sada, kad sam učesnik saobraćaja u kolima, donekle sam se promenio - ne smetaju mi i ne nerviraju me toliko takvi vozači, već me neviđeno nerviraju mentoli koji ne umeju da voze i voze 20-30km/h. Popizdim od njih!

Ekstremno spora vožnja nikako nije bezbedna, praviš kolone, nerviraš ljude, dovodiš ih u situaciju da te pretiču na mestima koja baš nisu pogodna i bezbedna, i tome slično. Pa jebem mu sunce, ako je negde dozvoljena brzina 60km/h, to znači da je to bezbedna brzina! Pa zašto onda voze 30?!?! Nek vozi bar 50, neće toliko da smeta.

A šlag na tortu je što se takvi vozači uglavnom ugnjezde u levu traku (koja, inače po saobraćajnim propisima služi za preticanje) kao da su suvereni vladari iste i ne pada im na pamet da se prestroje u desnu. Čak štaviše, vrlo čest slučaj u poslednje vreme je da se desna traka kreće brže od leve. To nikako nije dobro, pošto prestrojavanje iz leve u desnu, postaje prilično rizično.

Da ne bude zabune, ja nisam jedan od onih nervoznih vozača koji uvek žure, jurcaju, legnu na sirenu na žuto, pretiču sa desne strane. Ja sam jedan normalan vozač, svestan svojih mogućnosti i poštujem saobraćajne propise.

Danas sam zadao odlučujući udarac GSB-u. Udarac koji je plod dugotrajnog planiranja, rada i znoja.

Kupio sam auto!!!! :-D

Dosta je bilo čekanja, pešačenja, gušenja, guranja, pljuvanja, trljanja ...itd.

Još samo da naučim da vozim pošto 7 godina nisam vozio četvorotočkaša, a i pre toga sam uglavnom vozio kamione i traktore ;-)

Znam, zvuči vrlo čudno, pogotovo naslov koji kombinuje ko-zna-kakvu skraćenicu i 'vaku englesku reč, ali za koji pasus će vam sve biti jasno.

P.M.V.Stoji za parking mesto vozila. Jednostavno, površina parking mesta je jedna od karakteristika parkiranja i koja se mora dobrano istražiti ne bi li se dobro projektovao i organizovao parking prostor. Takođe je bitno za istraživanje jedinstvenog parking mesta. Naravno, naš narod ne bi bio takav kakav je da ne bi i od parking mesta i ne-parking mesta napravo prostor za svog limenog ljubimca. Prizor koji sam zatekao danas učinio je da se grohotom i zaista iskreno nasmejem. Da je vlasnik jednog od vozila bio u blizini, verovatno bi pomislio "Gle, budale..." A ja došao do zaključka da nismo mi za Evropu (po ko zna koji put). Ali, ni ona za nas. Zašto? Pa tamo stvari funkcionišu, tamo je sve "u milimetar", tamo se igra po pravilima. Ali ovde su ljudi topliji, prijatniji ali i inovativniji, što sledeći primer nepobitno dokazuje.

Pa zašto onda lepo ne napraviti od jednog parking mesta - dva. Kako? Vrlo jednostavno.

Prvi uslov - gradska vlada mora da bude dovoljno 1. škrta, 2. glupa, 3. neobaveštena, 4. lenja - da ne obeleži parking mesta na parking prostoru. Šta je jedno par kanti farbe za asfalt u poređenju sa gradskim budžetom? Ništa.Onda mora da se nađe biser od vozača koji voli da parkira "do zgrade", iako ima prostora na pretek, iako vidi kako se drugi nisu toliko blizu parkirali, iako zna da ljudi pored zgrade prolaze, pa im treba prostora.I naposletku, treba da se nađe još jedan vozač koji će takvu situaciju da primeti i - iskoristi. I parkira se iza vozila prethodnog vozača. Perfektno. Za smejanje.

Dve "Zastave", jedna "guzi" drugu.

I vuk sit i ovce na broju. Parking iskorišćen do maksimuma. Kako moj (budući) tast lepo kaže... "Što nisam vlast... sve bih ja to... po kratkom postupku." U pravu je čovek. Apsolutno.

Artificial coloured houseIstog dana, na istom tom mom pešačenju vidim kako majstori vredno rade svoj posao i kreče spoljašnji deo kuće. Boja, koja me je podsetila na one Vitaminkine bombone, sa ukusom "borovnice" ili "jagode" (bolje bi bilo - ukus E315) je prosto štrčala i probadala oči. Ali nije takva kuća jedina, nikako. Ima takvih "svetlih" primera u Pančevu koliko god želite. Drečavo zelena, žuta, roze... samo štrči. I koji je onda smisao takve boje? I takve kuće?

Verujte mi, sličnih drečavih boja u Pančevu ima... zaista puno.

Ps. E, a 'esam li vam rekao da sam krenuo od septembra u "civilno"? :) Sve se ovo desilo na putu od posla do "vojske".