Planeta Srbija

                        

Pošto zakon u Dubai-u ne dozvoljava da vam bilo ko, iz bilo kog razloga, pipne auto bez vašeg odobrenja, evo šta se dešava kada se napušteni auto nađe na parkingu koji je predviđen za rušenje:

Firma u kojoj radim se preselila u centar. I to ne bilo koji centar. U centar svih centrova (da ne kažem centara) - u Knez Mihajlovu!Raditi u centru, osim mnogobrojnih, očiglednih prednosti, donosi i niz odgovornosti. Ne može se tek tako raditi u centru.Za početak, više ne možete na posao dolaziti u garderobi sumnjivog porekla, nabavljenoj na buvljaku ili po nižerazrednim buticima i tržnim centrima. Sada morate nositi skupu, brendiranu "al' da se vidi" garderobu.Sledeće, ne možete više u firmi kuvati prvu jutarnju kafu, već usput kupite neku besmisleno skupu i ni blizu tako dobru kafu za poneti.Zatim zaboravite svoje mobilne telefone i kupite neki smart telefon sa obaveznim tač skrinom, što veći to bolji, a u zavisnosti od pozicije u firmi birajte žičane slušalice (niže pozicije, slušanje muzike) ili Blutut (više pozicije, kako bi ste se javili i pre nego što vam telefon pozvoni). Bilo koje da odaberete, obavezne su da budu u ušima tokom celog dana.Iako vam ne treba, moraćete da nosite laptop sa sobom, ili barem torbu od istog (popunjenu sitnicama po želji).Na posao više ne dolazite kolima, već metro-om (kako bi vaša garderoba, smart fon, blutut, laptop... došli do izražaja). Napomena: do završetka izgradnje beogradskog metroa, koristiti ostala sredstva javnog prevoza.Službeni auto nećete imati, pošto je to jeftina zabava za one smrtnike što su zaposleni na Novom Beogradu ili po periferiji (van kruga "dvojke" - obj. aut.)Pauze za ručak provodite u redu na kasi neke od dve prodavnice u centru, ili nekog od dva restorana gotovih jela u centru.Ima toga još, ali ne bih vas odjednom opterećivao svim odgovornostima... a moram nešto i da radim danas, da opravdam svoje mesto u "centru".

... i sigurno cete nekoga da udarite!

Beograd je ovih dana, kao i svake godine, gost tropskim vrucinama, a sve to jedva desetak dana nakon iznenadne jeseni u junu i temperature ispod 10 stepeni.

Ko nema klimu, ima vrata:

EKO PETROL (Hellenic Petroleum) se reklamira bombastičnim "Kristalno čist evro dizel"...

Evo, ja mogu da potvrdim da je toliko čist, da su izgleda počistili i procenat nafte iz njega, pa mi je potročnja za 1litar na 100km veća nego kada sipam na nekoj drugoj pumpi!

Stvarno su ga očistili!

Dugo sam posmatrao i razmišljao i napokon sam došao do epohalnog otkrića - KAKO UDALJITI ŠETAČE SA BICIKLISTIČKIH STAZA i naterati ih da idu stazama predviđenim za šetače!!!!Elem, rešenje nam je svo vreme bilo ispred nosa, samo ga nismo videli, a i ne košta ništa više od dosadašnjih izdataka za biciklističke staze:Potrebno je staze, predviđene za šetače ofarbati u crveno i nacrtati na njima simbol bicikla... at voila, problem rešen. Šetači će ići po njihovim stazama, a naše, neobeležene će ostaviti na miru!

Iako se vlada hvali da je broj prekšaja smanjen za čitavih 70%, od 10. decembra pa na ovamo, što se lako da zrihtati smanjenjem broja kontrola, novi Zakon o saobraćaju izgleda da ne deluje na pojedince.

Jutros u 6 sati, na raskrsnici Kisačke i bul. Kralja Petra I, mlađi punoletnik koji “naduvao” čitavih 2,25 mg/ml svojim Audijem A6 ubio je dvoje sugrađana u Jugu. Kakav besmisao – dvoje mladih ljudi išlo je na posao, dok se bahati klinac vraćao “iz života”, ušikan i siguran u svojoj limuzini…

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | 1 komentar | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: saobraćaj, ZOBS

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Zamolio bih sve vozace koji ne umeju da voze po snegu, nesigurni su u svoj auto i u sebe ili jednostavno nemaju zimske gume, da ostave volan i idu gradskim prevozom.- Posted using BlogPress from my iPhone

Ovaj snimak u realnom vremenu prikazuje nekontrolisanu vožnju policijskog vozila koje se direktno sudarilo sa Mazdom na raskrsnici u Milfordu (Connecticut) gde je na licu mesta pogunulo dvoje mladih. Snimak je napravlje iz drugog policijskog vozila, a javnosti je dostupan na osnovu akta o slobodi pristupa informacijama od javnog značaja.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: policija, saobraćaj, saobraćajna nesreća

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Sa ili bez semafora, isto mu se ‘vata ;)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Kina, saobraćaj

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Trenutak nepažnje vodi u višestruku tragediju, brutalni (ili samo surovo realan) propagandni film… ali drugačije ne može (via PolovniAutomobili)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: bezbednost saobraćaja, saobraćaj

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ako mislite da ovo znači da ograničenje brzine od 50 km/h važi za vreme snežnih padavina, u zabludi ste, kao i mnogi drugi.

Ovaj znak ima sasvim drugačije značenje.

To je znak ograničenja brzine na 50 km/h, a dopunska tabla samo obaveštava da sledi deonica puta na kojoj se javlja poledica.

Proverite svoje prijatelje, videćete da je ovo vrlo česta zabluda.

Copyright © by Predrag Supurović (Digital Fingerprint: 34546erze56e4tz787978oiteqwerq234554) Slični članci Nepoznatome pušaču (15) Elektronska trgovina - plaćanje preko Interneta i fiskalna kasa (7) Ako vam ne daju račun, ne morate da platite (1) Šta je spam - definicija spama (1) Senzacionalno! Carinici uhvatili krijumčara! (2) Radikalno tamanjenje spamera (2) Kako se reaguje na spam (0) Kako da odbrusite spameru (4) Imate li svog lekara? (11) Izgleda da će opet da ozakone protivzakonita dela (3) …

Ko je hteo da ide, a nije, zeznuo se, bilo je mnogo dobro.Ko nije hteo da ide, zeznuo se u startu, bilo je mnogo dobro.Na zalost, nisam mogao da ostanem i u nedelju na finalnom danu, ali i ovo je vise nego dovoljno.Sve je bilo na vrlo visokom nivou, mnogo ucesnika i mnogo stvarno dobrih drift automobila (nisani na sve strane, pa i famozni skyline R34 ;))Uspeo sam da dobijem "PRESS" propusnicu za "restricted area" i napravio 400+ fotografija.Umoran sam ko pas, pa vam ovom prilikom pokazujem samo neke, da vam zagolicam mastu ;)I na kraju jedna od retkih, koje sam fotkao na styling takmicenju

Ili bolje rečeno, kakve posledice mogu biti. Svakodnevno, u saobraćaju svedoci smo svekolikog  nepoštovanja, bahatosti, drstkosti i bezobraštine velikog broja učesnika u saobraćaju. Kada tome dodamo ogromno neznanje, o kom govori nedavno lokalno istraživanje sprovedeno među populacijom vozača, a čiji poražavajući rezultati govore da većina ne prepoznaje čak 70% saobraćajnih znakova, dolazimo do poražavajuće činjenice da nam na svakom koraku preti opasnost - neposredna i nemilosrdna.

A šta zapravo znači “proći kroz crveno” govori sledeći video snimljen pre tri dana na jednoj raskrsnici u Rusiji. “Zahvaljujući” tome što je 23-godišnji vozač Chysler Crossfirea prošao ogromnom brzinom kroz crveno svetlo došlo je do strahovitog sudara…kao epilog, posledice možete videti u sledećem video isečku…

…a evo, zahavaljujući sigurnosnim kamerama, možete videti i prolog odnosno sled događaja koji je izazavao udes:

23-trogodišnji vozač Chyslera koji je i sam poginuo kao i njegov suvozač imao je pre ovog incidenta preko 20 zabeleženih prekršaja i u ovom poslednjem prošao je crveni signal sa procenjenom brzinom od  preko 200km/h.

Zbog ovakvog i sličnih događaja treba nam što hitnije novi Zakon o saobraćaju koji bi trebao da predupredi i smanji broj udesa i žrtava.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Chysler, saobraćaj

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Jedan od glavnih uzroka stresa u današnje vreme su vesti. Televizijske, novinske, nebitno kakve, pogubno utiču na nas. Zato sam ja još pre 10 godina prestao da pratim vesti, čitam novine i slično i od tada mi je život mnogo podnošljiviji.

No, ponekad se desi da igrom slučaja čujem neku vest.

Ono što sam čuo, pokazalo mi je da pravni sistem itekako funkcioniše u ovoj državi, iako sam ja bio ubeđen u suprotno. Ali takođe, ta vest je izazvala još nešto kod mene. Da vam nebi objašnjavao šta i kako, prepričaću vam vest i valjda ćete i sami osetiti isto što i ja.

Naime, čovek vozio bicikl, proklizao mu točak i pao. Nije nikoga bilo u blizini, te je čovek sam ustao, seo na bicikl i nastavio vožnju dalje. Usput je svratio do bolnice na pregled, pošto je malo povredio leđa - više iz predostrožnosti nego iz neke realne potrebe.

S' obzirom da lekari moraju da prijave policiji svaki slučaj koji ima veze sa učešćem u saobraćaju, tako je i pošteni doktor prijavio ceo slučaj organima reda, koji su revnosno izašli na uviđaj i napisali izveštaj u kome je navedeno da je dotični svojom vožnjom bicikla ugrozio sebe i druge učesnike u saobraćaju.

Usledila je pravosnažna presuda lokalnog suda, kojom je čoveku naloženo da plati kaznu od 8000 dinara (da podsetim - ZATO ŠTO JE PAO SA BICIKLA!!!!!)Sva sreća što je nakon njegove žalbe, odnosno tačnije - nakon interesovanja medija o ovoj presudi, ona preinačena u opomenu.

Eto, pa posle recite da pravni sistem ne funkcioniše. Ja sam promenio mišljenje :)

Bio je prosečan decembarski dan u Beogradu. Opušteno sam se vozio gradskim ulicama slušajući radio... Cosmic Girl - Jamiroquai... volim u kolima da slušam ovu pesmu. Tačnije, volim da vozim uz nju. Uvek sam razmišljao da li je to podsvesno uslovljeno zbog spota ili je jednostavno spot potpuno adekvatan pesmi. Možda su jednostavno shvatili da je k'o stvorena za vožnju, pa su u skladu sa tim i napravili spot... ili to ja samo tripujem. No, potpuno nebitno, bitno je da je osećaj dobar.

Dobar vajb je remetio samo osećaj da nešto nije u redu, nešto u okolini je narušavalo ravnotežu! Vrlo brzo sam shvatio šta je u pitanju - ispred mene već neko vreme ide Golf (dvojka!) i ... koristi migavac!!!!! Prestrojava se uz migavac, skreće levo uz migavac, skreće desno uz migavac... na sledećoj raskrsnici opet!!! Ja u šoku, mozak počinje ubrzano da radi, no vrti se u beskonačnoj petlji - zašto, kako??!! Jednostavno, informacije koje dolaze do mozga ne mogu biti obrađene. Polako me obuzima blagi osećaj panike i bespomoćnosti.

Bacim pogled na retrovizor i iza sebe ugledam još jednu "dvojku". Pratim ga pogledom. Jedna raskrsnica i skretanje - ne daje migavac, sledeća - ne daje migavac, sledeća - takođe. Stvari polako počinju da dolaze na svoje mesto, mozak lagano počinje da ulazi u ritam.

U tom trenutku iz jednosmerne ulice iz, naravno pogrešnog smera izlazi još jedna "dvojka" i skreće bez migavca!

Dobro je! Sve se vratilo na svoje mesto... Ravnoteža se vratila u univerzum!

Nastavljam mirno sa vožnjom... Jamir je odavno otpevao svoje, ide Incognito i "Everyday"...

Everyday in every wayMy joy is growing wiiiider...

U poslednjih 12 časova, imao sam 2 zamalo sudara, a kad kažem "zamalo", mislim stvarno ZA MALO, odnosno - santimetri su bili u putanju. U prvom slučaju, spasio me ABS, a u drugom dobri refleksi i malo sreće.

E sad, zašto ovo pišem i koji je još zajednički faktor u ta dva slučaja, osim mene? - Pa, u oba slučaja je uzročnik "zamalo" nesreće bila bezobzirnost (čitaj: bezobrazluk) taksista.

Niti je prvi, a na žalost ni poslednji put da mi se to dešava, a takođe naravno da nisam ni jedini (opet na žalost) kome se to dešava.

I tako ja razmišljam o tome što mi se desilo u tih poslednjih 12 časova i setim se kako su pre nekoliko meseci ove "ubice u pokušaju" zahtevale od vlade da im se odobri slobodno nošenje vatrenog oružja!!!

Šta je trebalo uraditi? Dozvoliti im?Pa onda i vozačima gradskog da damo i nek ide sve u lepu materinu.

Da su im kojim suludim slučajem dozvolili (što čak i nebi bilo toliko čudno), to bi definitivno bio i poslednji znak da ovu državu treba napustiti čim pre i otići što dalje.

Drugi put u Osijeku sam bila letos :) išli smo kolima posle svadbe koju nikad ne zapisah ovde :/ Uglavnom, bilo je fino, na kraju su sestra i zet odlučili da me dovezu, da oni budu sigurni da se opet neću vratiti :D i dan danas se šalimo na konto toga kako je mene teško ispratiti [...]

... Zbogom tugo!

Konačno se i to desilo, dočekali smo da Zastava postane pravi proizvođač, PRAVIH automobila. Nema više Yuga, nema više Keca i fala bogu, nema više Floride.Više nećemo proizvoditi stare automobile pod debilnim izgovorom da "je toliko dobar, da ga ne treba menjati".Samo još da dočekamo da se ovi postojeći potpuno raspadnu (s' obzirom da su svi već polu-raspadnuti) i da odu u penziju.Kao što možete videti, uopšte mi nije žao... niti će mi ikada biti.

Vrhunac cinizma prilikom svojevremenog usvajanja Vladine uredbe o povećavanju taksi na auto-gas prošle godine i početkom ove godine (podsetiću samo one koji se toga ne sećaju, da je taksa povećana za 10 dinara, tj. 4 dinara u drugoj polovini 2007. i još dodatnih 6 dinara odmah 1. januara 2008. godine) bio je da je to obrazlagano time da auto-gas nije ekološko gorivo i da nastaje obradom i procesiranje fosilnih goriva, kao što inače nastaje dizel, bezolovni benzin i mnoga druga goriva.

Istini za volju, u jednoj stvari su u pravu - nastaje obradom fosilnih goriva. Ali auto-gas je najekološkije gorivo koje se može kupiti na benzinskim pumpama u Srbiji. Pokazano, dokazano više puta. I kao takvo, ono je dodatno opterećeno cenom od još tih 10 dinara na osnovnu cenu. Dok se u svetu takva goriva forstiraju i stimulišu, u Srbiji se tako nešto oporezuje, da bi vlada namakla još više para, kako zna i ume. I to radi svaka Vlada u Srbiji.

Copyright © www.petrol.nis.yu

Da stvar bude još smešnija, doprinose vesti tipa "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva", "poskupljenje goriva" gde je konstantno u tom poskupljenju obuhvaćen i auto-gas. Kada se priča o pojeftinjenju, onda izraz fosilno gorivo izgleda da ne važi za njega. Jednostavno, dizel, MB, BMB, i ostali naftni derivati pojeftine, a auto-gas - jok. Nikako. Ostaje na ceni na kojoj je bio prilikom prethodnog poskupljenja.

Izgleda da auto-gas prestaje da bude gorivo, onog momenta kada se spomene pojeftinjenje goriva u bilo kojem zvaničnom dokumentu, vesti, novinama, sajtovima. Jednostavno, niko da zucne. Vlasnici automobila koji koriste ovo gorivo mogu samo da budu neprijatno iznenađeni jutarnjim dolaskom na pumpu, kada bi želeli da napoje svog pastuva i vide da ustvari to njihovo gorivo jednostavno nije pojeftinilo. Istinu za volju, pojeftinilo je sve drugo, a auto-gas drži cenu. Kao da je od zlata, a ne da je najjeftinija njegova proizvodnja, transport, obrada - sve.

Šta reći osim - Srbija, brale!

Evo šta se dešava kada iskombinujete Zakon o bezbednosti u saobraćaju iz boga-pitaj-koje-godine, bahate i bezobrazne vozače svih kategorija, uzrasta i polova, nezainteresovanost vlasti da napokon izglasa novi zakon (koji je uzgred odavno spreman) - desi vam se da preko vikenda bude preko dve stotine saobraćajnih nezgoda.

Naravno, teško da bi neko na ovo obratio pažnju da se igrač VK Partizana, Danilo Ikodinović nije ozbiljno povredio u nezgodi i da mu život i karijera nisu u velikoj opasnosti (da me ljudi ne shvate ikako pogrešno - žao mi je čoveka i iskreno se nadam da će se oporaviti i igrati za Partizan i reprezentaciju). Verujem da bi i saobraćajna nesreća na Ibarskoj magistrali - gde je troje ljudi u jednom momentu poginulo - prošla kao i sve dnevne vesti. Sutradan bi je svi zaboravili.

A činjenica je da se ovakve stvari dešavaju svakodnevno. Dovoljno je provozati se kolima, biciklom pa i prošetati se gradom i shvatiti koliko smo kao učesnici u saobraćaju postali bahati, koliko se oglušujemo u zakon (iako je star, ne znači da gane treba poštovati) i koliko rizikujemo kako sopstvene tako i tuđe živote. I to svaki dan!

Neverovatno, zaista. Da li smo toliko maloumni da umemo da divljamo kolima u blizini škole, da pretičemo po punoj liniji, ograničenje od 60km/h (ili bilo koje drugo ograničenje) ne zarezujemo ni malo, prolazimo 'ladno i bez blama na crvenom svetlu u samom centru grada, da na skuterima prelazimo u suprotni smer kako bismo nekako obišli vozila u našoj (i samo našoj) traci, da pešačku zonu zauzimaju svi - biciklisti, skuteri, automobili, kombi vozila, da autobuse i cisterne (sa opasnim materijama, jakako) parkiramo u sred naseljenih mesta, da parkiramo vozila gde nam se ćefne smanjujući vidljivost ostalim učesnicima, da se igramo "ko je jači" ili "ko je tvrdoglaviji"... O policiji koja jurca za motorciklistima, da bi ih zaustavila i popričala sa pajtosom, koja se zabija u žbunje i "hvata" radarom prestuptnike, koja kada nemate da platite hoće makar da vam iskamči koji dinar i pita "A da ti ja pišem pojas, a?", koja umesto da bude primer ostalima bude uvek ali uvek loš uzor prolascima bez svetlosnih i zvučnih signala kroz crveno svetlo, parkira gde stigne, parkig servis koji nosi polu-trule jugiće, fiće i kečeve za sitne prestupe i čisti obod a ne centar grada umesto prave prestupnike, koji naprave gužvu pokušavajući da podignu takav automobil... ne treba ni da pričam... A da li treba da spominjem da u saobraćaju učestvuju (legalno) deca od 16 godina pa naviše? I da čim se položi za "B" kategoriju, mama i tata im kupe brz sportski (ili bili kakav) auto, da se sin može džekirati? Ili da se ćera može švrćkati, a usput i šminkati i pričati telefonom... e, to vam je multitasking...

O vožnji van grada, tj. na magistralnim putevima ne treba trošiti reči. Ibarsku redovno izbegavam, i odavno znam zašto. Trudim se da poštujem što je više propisa moguće, ali se i meni desi biser, jer - nisam ni ja cvećka, priznajem. Imam i ja svojih priča - dva meseca nakon položenog vozačkog sam udario ćaletovog keca u bankinu i to mi je bilo više nego dovoljno, sreća sam sam bio u kolima i samo sam oštetio ćaletov auto. Da mi se tako nešto opet dogodi - neću dozvoliti. Ako je do mene - nema šanse. Ako je do ikoga drugoga, onda zna se... ne znam koja budala je za drugim volanom, ali makar znam koja je za volanom mog automobila. Ako se najpre od toga krene i ako na prvom mestu sebe promenimo i razmišljamo zaštitnički i bezbedno - biće bolje. Ali slaba vajda...

A zašto? Zato što svega ovoga ne bi bilo da je na snazi novi zakon, da su kazne 5-10 puta skuplje (našem narodu pomaže samo kada se udari po džepu), da je policijska kontrola konstanta, pravedna i legitimna, da daju pozitivne primere (a ne da se sami oglušuju o zakon), da nema protekcije, podmićivanja i 'ajde-pišem-pojas situacija, da se ne dozvoli registracija tehnički neispravnih vozila... Dok se iz korena ne promenimo - ginuće nas sve više i više. Tačka.

Eh da, a po stopi smrtnosti i po broju saobraćajnih nezgoda po glavi stanovnika smo katastrofalni. Kako statistika kaže - oko pet puta smo gori od evropskih zemalja. Pored starosti, bele kuge - ovo je još jedna stvar koja će nad dokosuriti...

Kad god čujem na vestima ili od nekoga da su "...huligani bez ikakvog razloga pretukli" vozača GSP-a, samo se kiselo nasmejem...

A zašto? Zato što mogu neke pare da stavim na opkladu da nije bilo bez razloga! Uglavnom je sa razlogom i to opravdanim. Njihovo ponašanje u saobraćaju, kao i u ophođenju prema putnicima i drugim učesnicima u saobraćaju me navodi na tu tvrdnju.

Većina njih je zaslužila da im neko na početku smene prvo nalupa par šamara, čisto onako, za svaki slučaj.

Kada danas nisam poginuo, nikada neću. Kratko i jasno, tim rečnikom. Evo, već dva dana idem biciklom na posao da bih izbegao popodnevnu vrevu i toplotu, kako se ne bih istopio prilikom ulaska u automobil i sedanja u kožni enterijer, a bez klime.

Elem, današnji događaj je zaista neverovatan a pogotovo kada se gleda iz ugla jednog diplomiranog saobraćajnog inženjera. Pretposlednja raskrsnica na dolasku na posao. Metalik siva Opel Astra Classic stoji na pešačkom, a vozač priča sa nekom devojkom. Koliko sam gestikulacijom razumeo iz daljine - pitao čovek za nešto. Devojka ode, auto krene napred, ja pogledam u semafor za pešake / bicikliste polako se približavajući (jedno 10-12km/h) i vidim zeleno. Usporim malo, a auto umesto da nastavi napred, krene unazad i...

...i pokupi me na pešačkom prelazu desnim delom zadnjeg branika. Srećom on je išao sporo, ja sam išao sporo, tako da sam samo spao sa bicikla, dva puta se dočekao na levi dlan i naravno, počeo iz momenta (kao pravi Srbin) da psujem iz sve snage. Inženjerski naravno...

Pa dobro čoveče, otkud se na raskrsnicu ide UNAZAD!?!? Jel' vidiš da mi je zeleni signalni pojam!Pa... pa, crveno je bilo za moj pravac, pa rekoh da se vratim nazad...

Onda shvatim šta je čovek hteo da uradi. Pitao je za smer, dok je pitao semafor je izređao ciklus, i njemu je onda bilo crveno a pešacima i biciklistima zeleno. E, onda je čovek, potpuno inteligentno, odlučio da se vrati nazad. Istinu za volju, mene nije video, jer sam se približavao brže od njemu očekivanog (verovatno je gledao u levi i srednji retrovizor), a ni ja nisam očekivao da krene unazad. Tako da... ne mogu ga kriviti zato što me nije video, ali jakako mogu zato što je krenuo unazad kolima na raskrsnici.

Prošao sam ok. Ubijen u pojam, doduše, i sa jednom gadnom posekotinom na levoj potkolenici. Nažalost i moj dragi bicikl je imao posledice u vidu žestoko ogrebanog i blago iskrivljenog sica, i iskrivljenog kormana (ne same šipke, već pozicije) - to sam odmah na mestu ispravio. Ali sada moram da jurim novi sic, da se sa tim cimam... damn! Da ne komentarišem to što sam se žestoko iznervirao, i uprljan, blago kontuzovano došao na posao...

Pri ustajanju sa asfalta primetio sam da je Astra imala beogradske registarske tablice...

Ljudi u Srbiji, a pogotovo oni ljudi koji se bave nekim fizičkim poslom, imaju divnu osobinu i naviku da svoj posao obavljaju kao roboti. Programirani su za to što rade i nemojte ih terati da misle o svom poslu. Tu su da bi odradili to što treba i ne žele da pored svog tela zamaraju i svoj mozak. Doduše, dešava se to ponekada i nama, ali u ovolikoj meri i sa ovolikim idiotizmom... to ne.

Divne primere mogli ste juče - moći ćete i narednih dana - da vidite u Pančevu. Ulica Maksima Gorkog, ako nekoga baš interesuje, na samom početku od ulice V. R. Putnika. Radnici uzeli da obeležavaju horizontalnu signalizaciju i naišli na dva problema. Oba su rešili sami i to bez ikakvog blama, razloga za nerviranje i upotrebe mozga.

Šaht

Prvi i čini mi se najsavršeniji primer je ovaj šaht. Ne znam da li dimenzije poklopca odgovaraju dimenziji otvora - ali ako ne odgovaraju, sklonite poklopac pa farbajte. Ili tražite da se stavi novi umesto što ste ovo uradili. Idiotizam broj 1.

Farbanje po sred dijagonale poklopca šahta. Ima li šta bolje?

Goxxy Flickr foto galerija

Auto koji dugo stoji

Opel Ascona sa slike parkirana je već mesec i po dana u crvenoj zoni gde se ne može tek tako dobiti pretplatna karta za ceo mesec. Uglavnom vozila firmi ih dobijaju ili eventualno stanovnici zone. Pošto auto nije pomeren - sumnjam u to. Radnici umesto da pozovu Parking servis i traže uklanjanje automobila (koji je uzgredn nepravilno i parkiran) uspevaju da iscrtaju liniju koliko im to pozicija vozila dozvoljava. Idiotizam broj 2.

Kako najlakše ofarbati parking mesto oko automobila koji se nalazi po sred linije?

Goxxy Flickr foto galerija

Vrlo lako. Ofarbati koliko možete, a o ostatku ni ne razmišljajte...

Goxxy Flickr foto galerija

Da ne spominjem da je letnja bašta kafića ispred firme i dalje na neobeleženom delu parkinga (postavili baštu pre farbanja mesta) a i da su radnici farbali iako su vozila bila parkirana duž celog parkinga - tokom prepodneva. Pa ako neko ima na svom tamnom automobilu sitne tačkice - znajte, to je farba. Znate i koga da tužite - Direkciju grada Pančeva.