Planeta Srbija

Petak. Stojim u kuhinji još uvek pospana i ne znam iz čega pijem kafu. I, koju, uopšte?

Stojim u kuhinji i par minuta buljim u viseće elemente i pitam se, kad se jednom setim iz čega pijem svoju jutarnju kafu, gde mi stoje te čaše, 3 dl u kojima bez mućkanja pravim ledenu nesicu?

Totalno resetovana.

Nakon mesec dana kod kuće. Moja kuhinja, moj krevet, konačno moj jastuk. I domaći mirisi i poznata buka kroz prozor. Jedino što i dalje fulam s ormarićima u kuhinji. Zašto sam tako visoko stavila te tanjire i kakav mi je to raspored posuđa, uopšte?

Nema gde nisam bila, morala bih šest postova da ispišem, ali, hajde da kažem da sam obišla najmanje 15 gradova, gradića i takvih nekih ljupkih mestašaca, na moru i iznad. Prvo u Hrvatskoj, pa malo u Crnoj Gori, pa nazad u Hrvatsku. Baze su bile, i na tome da završim, prvo Vodice, onda Perast, a zatim stara dobra Santa Domenica na Hvaru.

Vikend. Veš, punjene paprike, porodica i prijatelji. Ponedeljak, posao. Posao? Ne znam gde sam stala i dokle sam stigla. Da li sam ikada radila?

A paprike da punim još uvek znam.

A vi, odmarate? Ku-kuc. Ima li koga?

MURTER

Pre dugih 35 godina, tada osmogodišnja mala Tanja poslednji put je bila u noninoj i didinoj kući, završavajući tako niz pređašnjih jedinih godinica u kojima je mislila da je Murter jedino more na koje se ide. Nakon toga, od Murtera je ostalo samo nekoliko fotografija, na jednoj od njih mala Tanja nosi periku i pozira na zidiću gornje terase sa koje se vidi Murtersko more i Tijesno, a na drugoj, preplanuli roditelji u obližnjoj konobi prazne flašu domaćeg vina. (more…)

Iliti: Kad smo već kod uspešnih, srećnih i debelih:

U subotu, RTV Panonija snima prilog o meni / sa mnom (khm-khm), za emisiju Rodi s ljubavlju. Još uvek ne znam kada će biti emitovano, ali znam da je tema o uspešnim ženama (khm-khm) koje uspevaju (more…)

Zapravo, ne znam šta ću s blogom, samo mislim naglas. I bez ovog budžaka iz kojeg pišem u kojem je poprilično vruće, toplo mi je i teško mi pada proleće. Teško se adaptiram na povišene temperature, a taman kad se rasanim, počnu da mi se lepkaju prevoji na laktovima od losiona za telo. Imam suvu kožu, ne pomaže voda, od nje samo puno piškim i tako umišljam da sam zdrava kao dren. Inače ne, uglavnom mislim da me snašla neka strašna bolest. Trenutno me muče krsta, ali sumnjam na bubreg. Nije rak grlića materice, radila sam papa pre koji mesec, ne mogu više da budem ni hipohondar k’o čovek. (more…)

Krovni prozori su super. Kad sam noćas negde oko dva pogledala u nebo, shvatila sam dve stvari:

1. da me kroz prozor gledaju prilično ljupko namreškani oblačići koji liče na Hektorovu njušku i

2. da očigledno imam poremećaj sna.

Kad sam negde oko tri pogledala kroz prozor, shvatila sam tri stvari:

1. da definitvno imam poremećaj sna,

2. da očigledno imam i poremećaj creva i

3. da je raspored oblaka na nebu samo trenutna stvar.

U četiri sam izgleda na trenutak zaspala, tek da bih na miru ujutru mogla da se zaprepastim zbog noćašnjih događaja u Srbiji u pet.

Poremećeni ljudi takođe ne spavaju. Mislila sam da poremećaj sna imaju samo oni kojima funcioniše savest. A da poremećaj creva imaju samo oni koji se najedu crnog luka pred spavanje.

O poremećaju mozga nisam stigla da razmišljam. Stigle me vesti. Sad imam šta da radim ceo dan.

Da li ste i vi primetili neke jake poremećaje?

Duško Radović se potrudio da opšte mesto za pudlice bude Fifi. Misleći na devojčicu Fifi. Ja sam prvo izabrala ime, pozajmljujući ga od Radovića, a onda je ispalo da je prepreku od ograde kartonske kutije u kojoj je skakalo i cvilelo petoro štenaca crne patuljaste pudle, preskočio mali crni dlakavi mužjak i zalepio se za mene. (more…)

Nastavak u kojem nećete plakati i ni najmanje biti tronuti… I, pst, nemojte obavestiti društvo za zaštitu životinja.

DUGI

Stigao je takođe s pune dve godine, nakon što je njegova gazdarica, Mađarica, počela da umire. Mojoj majci, tada patronažnoj sestri, zaveštala je Dugija, mađarskog ovčara, da ga čuva i pazi, neguje i hrani do kraja njegovog života i naziva Dugi s kratkosilaznim akcentom. Mađarica je umirala još jedno duže vreme, sve se plašim i da je nadživela Dugija. (more…)

LUJZA

Prvo leglo američkog baseta koje je Vojvodina videla, bili su Lujzina braća i sestre iz Budimpešte. Lujzi je pravo ime bilo Paradicsamszigeti Afrodite, u lakšem prevodu - Afrodita sa Rajskog ostrva, ali je kod mene stigla već s kolokvijalnim imenom i dve godine. (more…)

Ovo će biti serijal o svim mojim psima. Imalo se, bogatstvo čitavo. Ako ste strpljivi, saznaćete koliko sam samo bogata. Ako ste manje strpljivi, pogledajte samo fotografije. To nisu moji psi, ali sam se potrudila da nađem fotografije koje najviše liče na njih.

BOLE

Moj prvi i moj drugi pas, irski seter. Prvi je dobio ime po narodnom heroju Bošku Buhi, jer je bio pun buha kad je stigao, a drugi je dobio ime po prvom, jer su mama i tata probali da me izleče nakon Boletove nepovratne bežanije istim takvim psom, istog imena. I drugi Bole je bežao iz dvorišta, drugi put zauvek iako je imao na ogrlici oko vrata ispisan naš broj telefona, adresu i svoje ime. Mesecima sam bila neutešna i rešena da više nikada, ali nikada u životu neću imati irskog setera, pobegulju.

Neki ljudi su mi rekli da su irski seteri veliki ljubavnici i da osete ženku na kilometar. Lakše mi je da verujem da je tako, pomišljam da su odlazili iskonski. Teže mi je da verujem da je tako jer sam zamišljala kako cvile kraj nečije ograde, čeznutljivo gledajući u ženku, dok ih neko ne ukrade.

S Boletom, dok je bio koji god da je, postojao je samo jedan problem - i komšija, dve kuće od nas, zvao se Bole, a njegova žena Boja. Kad god smo dozivali Boleta, njih dvoje su se odazivali. Od tada sam rešena da ljudska imena, čak i kad skroz odgovaraju psu, ne smeju biti data psima, jer ih ljudi kradu od njih.

Dok ga je bilo, kojeg god Boleta, znao je da me pozdravi kad dođem iz škole tako da skoči na mene i obgrli me oko vrata prednjim šapama. Dok me lizao po uhu, ja sam njega ljubila po obrazu. Ako šapnem, Pa gde si ti, mahao je repom tako da me je lupao po dupetu. Bole, koji god da je bio, bio je macan.

U vreme Boleta, dok je bio, farbala sam kosu u mahagoni crveno i zadovoljno verovala da ličim na svog psa. Od kuće sam pobegla samo jednom, i to u podrum od iste, gde su me našli nakon pola sata, jer sam glasno šuškala po omotu zimnice i ridala.

Nastaviće se…

Pridružio nam se Hektor (Berlioz). Danas mu je tačno dva meseca i živeće u Ivanovoj sobi. Živeće sa nama.

Hektor je ši-cu (shih-tzu) koji će biti redovno šišan na ovu dečiju frizuru koju sada ima. Hektor je naš. I Hektor je jako gladan.

Iskoristili smo raspust da ispretumbamo Ivanov život. Dobio je Hektora.

I gitaru.

Pravimo čoveka.

Vidim da su se službe angažovale da otkriju kakvo delo stoji iza poprilično nepoznatog imena. Blogovi su, kao što znamo, dušu dali za to.

Osetila sam pritisak, znate ono, ako me tako skeniraju (ja još nisam videla toliki prosek pages/visits — posebno na tako mali broj vistis/visitor), šta još mogu/smem/hoću da napišem ovde i tako dodam neku novu informaciju koja može biti značajna poslušnim vojnicima čiji zadatak je da ih prikupe što više.

Radikali bar to znaju da rade, vade papire i pokazuju plus dokaz. Može da se dogodi da neka članica mesnog odbora SRS, sve vadeći kariran papir iz torbe pred kamerama, usklikne: Nepoznata umetnica ima kompleks velikih stopala! (more…)

Nisam dobra u novogodišnjim i rođendanskim odlukama. Mogu bolje od toga.

*** (more…)

Bio jedan naučnik, voleo je da eksperimentiše, međutim, uspeo je da napravi samo mačku koju vozi auto bez vozača. Mačka je umesto mozga imala motor.

Da vas ne bih prestrašio - to nije prava mačka!!

Sledećeg meseca dođe Pera naučnik kod svoje žene i upita je:

- Draga, da li sam ja lud, ili sam napravio televizor od čokolade?

- Dragi, ti si naučnik i šta se tu zadivljuješ time?

- Kad deca imaju 100 televizora od čokolade, a pojeli su 20 i to nije normalno, to je 300 grama čokolade!

- U pravu si.

Posle tri dana, deca pojedoše još dvadeset.

Pera reče:

- Pa, to je 600 grama čokolade!!

- Izvini, tata.

- Ma, šta izvini tata?! Pogledaj se, i ti i ti, već mogu da vas zovem “čokoladni obraščići”.

Posle Pera izume vremenski tvister.

Deca su ga obožavala kao mamu i tatu: išli su u 1975. i u 1999. godinu.

Pera je počeo da da prodaje svoje nove izume: čovek gospodin Nelson je kupio 11.220 čokoladnih televizora, nije ni čudo koliko je debeo, kad je pojeo 11.219 televizora za jedan dan.

Gospodin Nelson je bio tako debeo da nije mogao da podigne mrava, a mogao je 100.240 solitera.

Naučnik Pera morao je da omršavi g. Nelsona. Na svu sreću, uspeo je.

Pera je živeo lepo. I Nelson.

Kad tata dođe s posla, kasno…

A trpezarijski sto, suprotno pravilima zauzet domaćim zadacima.

Onda Glava porodice odluči da demonstrira zauzeće površine. Tako što zauzima tuđu.

Posle ostavi sve za sobom. Da demosntrira opšti vladajući nemar. (Šta će posle biti, možda ću vam javiti, a možda i ne)

Ja sam samo napravila odličnu sarmu.

(jebena stranka. )

Sve moje više nije moje, sve moje sad je tvoje:

Sve mi se više čini da sam tokom godina uspela da razvijem način da govorim tako da me niko ne čuje. Uspela sam da uspostavim takav ritam i intonaciju koja se o neke ljude odbija kao da nikada ništa nisam pustila u prostor preko glasnica.

I dalje imam čvrstu dijafragmu, još uvek mogu na dahu da izgovorim neku podužu filipiku, najčešće svoju. I da je niko ne čuje.

Sva moja pusta znanja iz dikcije mogu da okačim mačku o rep: okolo dođoh vođo potokom topovskom rovu; ludu bulu u tu gustu šumu vuku; stala mala Mara na kraj stara hana sama... Moš’ misliti. (more…)

Da mi je (more…)

Nisam primetila da sam iz “udobne i sigurne anonimnosti” pomenula i tu veliku tajnu, da pravim jako dobre mafine i da ih moj sin obožava. Onda me je jedna moja virtuelna prijateljica zamolila za recept za kolače “koje Ivan tako voli”.

- Otkud znaš!?

- Pa, sama si rekla. (more…)

- Lepo, - odgovara dete.

- Dobro, - odgovara odrastao čovek.

U kom tačno trenutku smo odrasli do te mere da smo se sa estetske kategorije osećanja prebacili na kvalitativnu?

Ja sam, hvala na pitanju… znala i za lepše odgovore.

Latinicom, umesto da napiše nekoliko primera upitnih rečenica koristeći rečcu “li” i to ćirilicom, nastade ovaj tekst u školi, nedovršen. Možda prekinut zvonom, a možda i učiteljicom, ne smem o tome da razmišljam.

O željenom zlatnom retriveru ili labradoru, obećanom za sledeći rođendan, koji je postao imaginary friend.

Naslov, običan: Ivanove i Bernijeve avanture, u epizodi Berni i građevina

Jednog dana kad je Berni nanjušio čokoladu koja je imala miris govana, on je svojim lepim glasom dozvao Ivana:

- Berni, šta je bilo? - upita Ivan

- Av! Av! Av! - Berni zalaje.

Kad se Ivan malo zavede u misli i seti se da Berni voli čokoladu, reče:

- Berni, napravi kućicu od čokolade.

…

U školi, na času, prekinut zvonom ili učiteljicom, umesto vežbe za upotrebu rečce “li”…

Kako da ga vaspitavamo, a da mu ne slomimo duh?

Dragi moj rođače Henri,

Rodio mi se sin! U bolnici naravno, jer mi se ovde rađamo u bolnicama. Tek da nam odmah bude jasno i da bi nam bilo normalno. (more…)

Dumplings with plums, kopytka, knedleh… kakogod, samo da su gomboce ili knedle sa sa šljivama.

Nikad mi se nije dopadala izreka da ljubav ulazi na usta, jer bi mi odmah palo na pamet da onda mora da izađe na dupe. (more…)

Svake godine se ja razbolim na moru. Dete ostane cool. Srećom (hoćemo li da zaboravimo na trenutak parazite koji su mi uleteli nenadano u trenutku kada je ovaj post već bio spreman? Meni bi prijalo.).

Podnosim letnje bolesti dobro, rado preuzimam na sebe viruse, ako već neko mora da bude bolestan. Kašljem sasvim kvalitetno, ali ovoga puta nemam temperaturu pa mogu da se prihvatim pegle. Muž mi kaže da sam virus pokupila od Slovenca koji je pored nas kinuo sto puta u novine, a ja posudila na čitanje to isto Delo da vidim šta ima novo s Kosovom, mučeći se sa slovenačkim jezikom i Rupelovim idejama.

Lako ću ja s ovim kašljem iz EU, nego, ovaj prst na nozi, totalno me razvaljuje. Povreda je mala, ni pola cm u prečniku, ali me toliko muči, kao da je preko celog stopala.

Sanjala sam jednu noć po povratku da sam balerina i da mi je karijera propala zbog te ranice. A balerina nisam bila, davnašnji je to san koji nije ispunjen jer sam još kao devetogodišnjakinja imala prevelika stopala, po svedočenju stručne baletske komisije kojoj sam se predstavila u holu OŠ “Jovan Popović” na audiciji, a koja je verovatno imala na pameti skijanje za mene, ali na tabanima. (more…)

Obaveštavam rodbinu i prijatelje da su kod mene i mog sina pronađene vaške u kosi ovog jutra. Tek jutros je svrab temena, za koji sam ja mislila da mi je od znoja u pregustoj, uvek skupljenoj kosi, a Ivanu tek tako jer je zjakav, zapravo definisan svojim uzrokom - bubice u kosi.

Kad mi je bilo pet, imala sam ih prvi put u životu. Danas, sa 41. evo ih drugi put. Kad mi je bilo pet mama me je izolovala, govoreći da ne mogu da se igram jer sam bolesna, a ja sam radosno sa terase drugog sprata vikala na sav glas komšiluku da imam bubice u kosi.

Izvukla sam se nadalje, ali se sećam sestrinih, i porodične akcije skidanja gnjida sa vlasi - na novinu, ali tek kada ih pukneš među noktima. Posle ih prebrojavaš. Sada mi je to znanje više nego korisno (Ivan je trenutno svetao kao Bjernstjerne Bjernson i akcija zahteva zaista oštro oko). (more…)

Ne znam da pišem putopise, ali znam da uživam na putovanjima.

Moj sin, konačno slobodan, na plaži ispod naše kuće.

Da, bila sam u Svetoj Nedilji na Hvaru. (more…)

Tako je moj muž okarakterisao moje stanje u poslednjih desetak dana dok sam u stvaralačkom naponu završavala dramu. Imala sam ih dve. I jedan roman. Postavljeni na noge i ostavljeni na milost i nemilost inspiraciji koju mi je jela Moošema. Vreme i inspiraciju. A onda sam ušla u kreativno teranje (moraću nekad negde da iskoristim ovu ciničnu intelektualnu duhovitost). I završila jednu dramu, gotovo u jednom dahu.

O internet geekovima. O gubljenju granice između RL i VL. O internetu kao opasnom mestu. O zavisnosti od interneta i svemu onome što ide uz jednu zavisnost. Kao alkoholizam ili narkomanija. Osim što je mojim likovima i život ugrožen, iako je to tačka razdvajanja internetske ovisnosti od narkomanije, na primer. (more…)