Planeta Srbija

Akronimi su verzalne skraćenice a čine ih spojeno napisana velika slova bez tačaka. Kako se pišu, da li im se dodaju nastavci i da li ih ostavljati u originalu ili praviti nove u skladu sa prevodom punog naziva?

Evo šta kaže pravopis:

I domaći i strani akronimi nekad se pišu kao nepromenljive reči, a nekad im se iza crtice dodaju nastavci muškog roda:

Iz VMA, iz USA, iz NATO-a.

Strani akronimi se pišu na tri načina: a) u izvornoj latinici - FBI, (gen. FBI-ja), WMO (gen. WMO-a) b) preslovljene na naša slova - ФБИ (ген. ФБИ-ја), ВМО (ВМО-а) c) ponekad prema stranom izgovoru slova - Би-Би-Си (ген. Би-Би-Сија),

Neki strani akronimi se ponekad verbalizuju, tj. postaju reči. Za takve skraćenice onda važe pravopisna pravila za obične reči:

Бибиси (Бибисија)

Akronimi se obično ne prevode. Pogotovo oni koji se često sreću pa su se već odomaćili u našem jeziku. U poslednje vreme, doduše, postoji tendencija da se značenje akronima približi široj javnosti pa se mogu sresti i  prevedeni akronimi kao što je OEBS (eng. OSCE). Čini mi se da su prevodi akronima često zbunjujući za čitaoca jer se dosta razlikuju od opšte poznatog akronima.  Takođe, ako se navede samo prevod akronima, čitaoci će imati dosta problema da pronađu više informacija o onome na šta se akronim odnosi.

Ja se trudim da čitaocu pružim sve što mu je potrebno da lakše dođe do više informacija,  pa pri prvom spominjanju u tekstu obavezno navedem akronim i pun naziv u izvornom obliku i prevod punog naziva. Ponekad, u zavisnosti od izvornog teksta, upotrebim zagrade, a ponekad fusnotu.

U slučaju da postoji preveden akronim koji je već prihvaćen u srpskom jeziku, navedem taj oblik i preveden pun naziv, a u zagradi stavim pun naziv i akronim u izvornom obliku.

Ukoliko klijent napomene da želi da se u prevodu koriste određeni akronimi koji su vezani za datu oblast, poštujem njegove želje.

Veoma lako :) Ukoliko imate određene namirnice u kući i ne znate kako da ih uklopite, ovaj sajt će biti savršen za to. Uz minimalno poznavanje engleskog jezika koj vam je potrebno da biste razumeli šta piše, otkačite namirnice koje imate u kući i prepustite sajtu da ih ’smiksa’ za vas :) Takođe, na sajtu možete pronaći [...]

U prethodnom postu sam pokušala da dam odgovor na pitanje da li transkribovati strana imena prilikom prevođenja teksta na srpski jezik ili ne. Za one koji se ipak odluče da  u svom prevodu upotrebe transkribovan, tj. prilagođen oblik stranog imena, detaljna pravila za transkripciju stranih imena iz različitih jezika će sigurno biti od koristi.

Pretpostavljam da onima koji počinju da se bave prevođenjem pitanje „Šta raditi sa stranim imenima?“ to jest „Transkribovati ili ne?“ stvara priličnu zbrku u glavi.  To je bar bio  moj slučaj. Razne diskusije i predlozi po forumima nisu pomogli. Zbrka je bila još veća. A onda sam odlučila da ne komplikujem suviše. Od tada se trudim da poštujem pravila navedena u Pravopisu srpskog jezika kad god je to moguće:

Pravopis srpskog jezika dozvoljava dva načina pisanja stranih imena:

Prilagođeno pisanje – transkripcija koje se može primeniti i u ćirilici i u latinici (Мајкл, Џорџ, Majkl, Džordž) Izvorno pisanje koje se može primeniti u latinici (Michael, George). Samo u izuzetnim slučajevima može se primeniti i u ćirilici.

Što se tiče padežnih nastavaka pravilo je sledeće:

Prilagođeno pisanje I u ćirilici i u latinici padežni nastavci se dodaju bez crtice (Џорџова кућа, Мајклов аутомобил, Džordžova kuća, Majklov automobil). Izvorno pisanjе Padežni nastavci se dodaju bez crtice (Georgeova supruga, Michaelovi prijatelji). U izuzetnim slučajevima kada se izvorno pisanje koristi u ćirilici padežni nastavci se dodaju sa crticom (George-ов бицикл, Michael-ове књиге).

Ako niste sigurni kako da pravilno „prilagodite pisanje“ to jest da izvršite transkripciju imena može vam pomoći Transkripcioni rečnik engleskih imena, autora Tvrtka Prćića, izdavač Prometej, Novi Sad , a detaljna pravila za transkripciju se takođe mogu naći i u Pravopisu srpskog jezika, autori Pešikan, Jerković, Pižurica, u izdanju Matice srpske.

E sad, što se tiče izuzetnih slučajeva vezanih za ćirilično pisanje stranih imena u izvornom obliku, ja nisam baš uvek sigurna koji su to slučajevi pa se trudim da u ćirilici strano ime uvek pišem transkribovano. Prilikom prvog spominjanja imena u zagradi obavezno stavim izvorni oblik imena i smatram da sam tako rešila problem. Isti princip koristim i ako pišem latiničnim pismom. Umesto zagrade može da se upotrebi i fusnota što mi ponekad deluje profesionalnije, ali možda je to samo moj utisak. Većinu ljudi mrzi da čitaju fusnote (i mene ponekad, moram priznati).

Ne mogu da kažem da je to definitivno najbolje rešenje, ali gledano iz ugla jednog prevodioca, mislim da je najelegantnije. Ne samo da zadovoljava pravopisna pravila, nego i potrebu čitaoca da bude upoznat sa izvornim oblikom nečijeg imena, ali i sa načinom na koji se to ime izgovara u srpskom jeziku (koji je, uzgred, najčešće veoma sličan načinu na koji se izgovara i u izvornom jeziku).

Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuti dole veće pada … Branko Radičević Dogovor je bio da se u deset do šest bude već ispred auta. Ok, ustala sam u pola šest. Iako sam legla u pola tri. A ko zna kada zaspala. Ali eto, preživela sam. Nekako. Ustala sam i spremila se za deset minuta. Super, taman [...]

Egipćani su veoma neobičan narod. Njihovi načini razmišljanja i društveni kodeksi se veoma razlikuju od onoga na šta smo mi navikli. Pokušaću da navedem par najčešćih tipova koje možete sresti: Trgovci - prepoznaćete ih ispred svoje radnje kako spremno čekaju i oštrim pokretima saleću potencijalnog kupca/turistu koji je samo krajičkom oka pogledao u pravcu njegove [...]