Planeta Srbija

Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno asmatičare i srčane bolesnike.

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća-da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu,mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA(Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama. Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa sa sperjovi za nos koji sadrže kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova. 

Savet asmatičarima :  da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala ( sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana asmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izbeštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom?

Slični tekstovi:

Velike vrućine pogoršavaju asmatične tegobe! Stiže nam Ambrozija Ambrozija – pravi saveti protiv alergije Tipovi astme Statistika i učestalost astme kod dece u Srbiji

1. Budi… …na mreži, aktivan, optimista, idejan, inovativan, koristan, zanimljiv, 2. Prati… 3. Ostavi trag… 4. Bez monologa, bitna je konverzacija… 5. Uživaj… ps. ove savete sam izmislio kako bih olakšao ljudima koji žele da koriste Twitter, Facebook ili druge društvene mreže. Ali i da malo pametujem svojim iskustvom… addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Ftu-sam%2Fiskrice%2F5-saveta-za-uspesno-koriscenje-drustvenih-mreza%2F'; addthis_title = '5+saveta+za+uspesno+koriscenje+drustvenih+mreza'; [...]

Šta je astma?

Astma je hronična upalna bolest disajnog sistema. Često započinje već u detinjstvu. Iako ponekad sama nestane, veliki je broj bolesnika ima ceo život.

Važna  odlika astme je trajna prisutnost upale bronhija. Hronično zahvaćeni upalom, disajni putevi posta­ju preosetljivi na nadražaje iz oko­line. Nakon što se izlože određenim nadražajima, disajni se putevi zbog grča muskulature, čepova sluzi i otoka sluznice sužavaju, a protok vazduha postaje ograničen. To suženje disajnih puteva po pravilu nije trajno, prolazi spontano ili primenom lekova.

Glavni  pokretači (trigeri) upale u disajnim putevima  (u genetski predis­poniranih osoba)su  specifični nadražaji (alergeni) i nespecifični nadražaji (duvanski dim, zagađen vazduh, hladan vazduh, fizički napor), kao i razne bakterijske i virusne upale disajnih puteva.

Šta je imuni sistem?

 Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

   Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

   Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

                         Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

 Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Eli Mečnikov (Eli Metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je pre 70 godina da stanovništvo u nekim delovima Evrope u proseku duže žive nego drugde u svetu. Istražujući ovu zanimljivu pojavu, ustanovio je da se ishrana ljudi sa tih područja u velikoj meri zasniva na kiselom mleku, u čijem pripremanju odlučujuću ulogu ima jedna specifična „dobroćudna“ bakterija koju je on nazvao Lactobacilulus Bulgaricus. Kako su ljudi iz tih krajeva unosili mnogo kiselog mleka, njihovi organi za varenje kontinuirano su sadržali ovu bakteriju.

Dalja istraživanja su otkrila da postpji jedna druga bakterija, još efikasnija od Lactobacillus Bulgaricus, a to je Laktobacillus Acidophilus, koja se popularno naziva samo Acidofilusom. Ova bakterija može unutar probavbih organa da opstane čak 10 dana i duže. Ovo je značajan podatak zbog toga što većina korisnih (saprofitnih) bakterija crevne flore ugine vać nakon 4-5 dana, ukoliko im se kontinuirano ne obezbedi priliv mlečne kiseline ili mlečnog šećera (laktoze), koji pak može da se obezbedi posredstvom Acidofilusa.

U neposrednoj kao i daljoj mikrookolini Acidofilusa razvijaju se uslovi veoma nepovoljni za razvoj raznih štetnih mikrokoka, klostridija, coli bakterija i gljivica. Pored toga što obezbeđuje normalnu crevnu floru, Acidofilus ima još jednu povoljnu osobinu, on naime sintetiše jedan antibiotik relativno slabog dejsta, koji se naziva Kolicin (Colicin), ali koji je u nekim blažim oblicima crevnih infekcija dovoljno efikasan protiv uzročnika, tako da je lečenje antibioticima nepotrebno.

Acidofilus potpomaže i snižavanje nivoa holesterola u krvi, saučestvuje u procesu prerade i asimilacije mlečnog šećera (laktoze), belančevina, masti i aminomkiselina iz mleka. Ima određenu ulogu i u procesu sinteze vitamina B-grupe koji su neophodni u organizmu.

Ko uništava našu crevnu floru?

 Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujanjem nekih kvasnih gljivica, konkretno Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia,  (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode), sistemskih kortikosteroida i imunosupresivnih terapija (metotreksat). Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dekstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

 

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80%  ljudskog imunog sistema boravi u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotkse kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane kombinacije probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno.

Ipak, u slučaju bolesti digestativnog trakta treba konsultovati lekara.

 

Slični tekstovi:

Aditivi u ishrani i astma Zašto treba piti jogurt Vitamin D i astma Komplikovani simptomi i astma sa slabijom kontrolom Šta je astma?

Disanje je neophodno za život. Svi naši osećaji i emocije, ali i naše zdravlje- povezani us sa disanjem; pritom, svesna kontrola disanja je moguća, te svako dnas disnjem može uticati na sopstveno zdravlje i psihičko stanje.

Mehanizam disajnih poktereta zasnivaju:

- donje (abdominalno, dijafragmalno) ili trbušno disanje,

- srednje (sterno-kostalno) ili grudno disanje (zasnovano na pokretima rebara i grudne kosti) i

- gornje (klavikularno) ili disanje ključnim kostima.

Pri trbušnom disanju- dijafragma se pri udisaju zateže nadole, tako da se donji deo grudnog koša proširuje, trbuh ispupči, a donji deo pluća ispunjava vazduhom.

Pri grudnom disanju, grudni koš se proširuje, pre svega bočno.

Pri disanju ključnim kostima dah je kratak i brz i stoga previše površinski; ovaj način disanja je najčešće uzrokovan razdraženim ili drugim psihičkim uzrocima.

Efikasno i pravilno disanje podrazumeva sklad trbušnog, grudnog, pa i klavikularnog disanja. I u radu, i u odmoru- dišite dovoljno duboko da napunite vazduhom i gornji i donji deo pluća.

Vežbajte disanje! Dišite bolje!!!

Preporuke autora:

- Prilikom učenja vežbi disanja- svakom vežbom ili tehnikom ovladavajte postupno, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i subjektivnim osećanjem ugodnosti ili neugodnosti.

- Osnovne vežbe disanja uvrstite u svoj svakodnevni program telesnih vežbi; kad je reč o jutrnjoj gimnastici u kućnim uslovima (vežbe razgibavanaja, istezanjai oblikovanja ili korektivne i kineziterapeutske vežbe) ili o vežbama zagrevanja pre sportskih ili trenažnih aktivnosti- odgovarajuće vežbe disanja uvek iskoristite za predah u svakom od ciklusa vežbi koje izvodite u stojećem, sedećem, klečećem ili ležećem stavu. Odabranu vežbu disanja ponovite tri od pet puta: to će vas osvežiti, a rezultirati “smirivanja pulsa” i boljim efektima telesnog vežbanja!

- Vežbama disanja svesno poboljšajte kvalitet sopstvenog disanja u svakodnevnim aktivnostima. Naučene vežbe disanja (kao pojedinačne vežbe) svakodnevno možete izvoditi u pauzama fizičkog i umnog rada, ili u toku kretnih i ostalih dnevnih aktivnosti. Rukovodeći se subjektivnim mogućnostima i osećajem ugodnosti- svakoj pojedinačno izvedenoj vežbi disanja posvetite dva do tri minuta, ponavljajući je četiri do osam puta u ravnomerno održavanom ritmu udisanja i izdisanja (ukoliko u tekstu nije dato nešto drugačije uputstvo za izvođenje odrđenih vežbi i tehnika disanja)

- Pri izvođenju osnovnih vežbi disanjapreporučuje se disanje punim plućima (mešovit tip disanja). Vežbe kojese izvode u stanju opuštenosti i mirovanja- podrazumevaju udisanje vazduha kroz nos, a izdisaj s poluotvorenim ustima. Vežbe i tehnike disanja koje se izvode u stanju akutnog zamora ili u toku intenzivnih sportskih i drugih fizičkih napora- podrazumevaju udisaj i izdisaj sa otvorenim ustima.

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (II deo) Disanje i vežbe disanja (I deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja

 

Verovatno i sami zapažate da Vam se način disanja menja u naporu, prilikom odmaranja ili u različitim emcionalnim stanjima. Čaki i nagli pokret ili promene položaja tela menjau disanje. Ove promeme prate svakoga od nas, ali… …neki ljudi umeju da dišu, a neki- ne, niti na disanje obraćaju pažnju.

Osobe koje „ne znaju“  da dišu – lakše se zaduvaju i slabije podnose fizičke napore; odmor im je neefikasan, a san slabiji. Osobe koje nikada nisu učile tehnike pravilnog disanja, praktično nisu imale priliku da nauče najjednostavnije tehnike vladanja sobom, sopstevnim zdravljem i sposobnostima. Primera radi, kada ste uplašeni, verovatno ćete disati plitko i suzdržavati dah. To se, u trenutku, dešava svakome od nas, ali nam neće pomoći u savladavanju straha i kontroli sopstvenih postupaka: u takvoj situaciji našem umu i telu potreban je (kao podrška) brz priliv kiseonika koji može da  obezbedi samo ustaljeno, ritmičko ubacivanje vazduha u pluća. Stoga će osoba naučena da idše, u takvoj situaciji započeti se dubokim, svesnim disanjem, dajući sebi šansu da se pribere i tako lakše prevaziđe nastalu stresnu situaciju.

Pravilno disanje blagotvorno utiče i na telo, i na dušu; kada ste zamoreni, naspokojmni ili bezvoljni- najpre se zapitajte: Kako ja to dišem? Zatim pokušajte da sišete staloženo, duboko, ritmično. Obraćanje pažnje na disanje će Vas umiriti i osvežiti, uslovljavajući promene u organizmu koje dovode do olakšanja.

 Uostalom, hajed da napravimo jednu probu koja je namenjena odraslim zdravim osobama: duboko udahnite i izdahnite, a zatim pokušajte da zadržite dah tokom 30 sekundi; ukoliko te ne možete, vrlo je verovatno da nemate navike pravilnog disanja, ili ste vć stekli naviku hiperventilacije. U tom slučaju (ponavljamo!) za zdrave osobe koje žele da vode dinamičan, aktivan život prožet zdravim navikama potrebne su vežbe. Sposobnost zadržavanja daha ukazuje na dobro zdravsveno stanje orgasnizma, dobru kondiciju i razvijene sposobnosti svesne kontrole disanja koja u mnogim zadesnim životnim situacijama može da ima presudan značaj.

Evo kako izgledaju VEŽBE ZADRŽAVANJA DAHA koje takve sposobnosti razvijaju:

-uzmite štopericu ili st sa sekundarom; sedite opušteno, ali ispravite leđa, bez oslonca na naslon stolice; usta držite zatvorena tokom čitave vežbe;

-normalno udahnite, a onda prstima (kao štipaljkom) zatvorite nod i izbrojte koliko sekundi možete da zadržite dah; zatim polako i bez naprezanja izdahnite. NE TAKMIČITE SE SA SOBOM, NE POSTAVLJAJTE REKORDE!!!

Smanjite vreme zadržavanja daha ako osetite slabost, vrtoglavicu ili trnjenje prstiju! Vežbajte bez napora svakodnevno, više puta na dan, ukupno ne preko pola sata u toku jednog dana. Neka vam cilj bude produženje vremena tokom kojeg ste u stanju da nesmetano zadržite dah tokom 40 do 60 sekundi. Za to će vam možda biti potrebno nekoliko meseci redovnog vežbanja. Da biste lekše postigli cilj, obavezno savkog dana izvodite neki oblik aerobnih vežbi i preduzmite sve moguće korake za uspešno savladavanje svakodnevnog stresa.

Osobe koje dišu ubrzano, nepravilno, “gutajući” vazduh bez valjanog izdisaja- sklpne su pojavi hiperventilacije, pri čemu u organizam pristiže previše kiseonika, ali osoba koja hiperventilira ima paničan osećaj nedostatka vazduha koji uslovljava još žešće “gutanje” vazduha i pogoršavanje stanja. Najbolja pomoć ili samopomoć u ovakvoj situaciji jeste disanje u papirnatu kesu: tako će udisanje izdahnutog vazduha doprineti bržem uspostavljanju odgovarajuće srezmere kiseonika i ugljendioksida u telu, i normalizovati disanje.

Dobra prevencija pojavi hiperventilacije jesu svakodnevne kretkotrajne vežbe dubokog ritmičkog disanja, kojima se osobe sklone hiperventilaciji privikavaju na efikasno izdisanje vazduha. Ovo duboko, ritmičko disanje izvodite polako tokom dva do tri minuta (više puta na dan) u sedećem ili stojećem položaju.

Tehnici efikasnog izdisanja doprinosi i svesno naglašeno duboko ritmičko disanje pri hodanju ili trčanju.

Efikasan odmor i dobar san- moćna su oružja u ublažavanju strespgenih dejstava u svakodnevnom životu.

Dve jednostavne vežbe disanja preuzete iz brojnih tehnika joge mogu da pomognu osobama koje se teško “isključuju” pre spavanja, te im “san ne dolazi na oči”.

1. Stanite ruku pruženh pravo pred sebe, sklopljenoh dlanova i pruženih prstiju; dok udišete, razmaknite ruke do odručenja; potom ih vratite u početni položaj dok izdišete. Dišite u ritmu s pokretima ruku. Vežbu ponovite desetak puta, neposredno pre spavanja.

2. Stanite i naslonite dlanove na grudi,prepletenih prstiju; udišući- ruke ispružite ispred sebe u nivou grudi, okrećući dlanove unapred, uz opružanje prstiju. Vratite ruke u početni položaj dok izdišete. Potom vežbu ponovite, ovoga puta opružajući ruke naviše, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na trup. Pri izdahu dlanove vratite na grudi, a zatim vežbu ponovite podižući ruke okomito iznad glave. Ovakva tri disajna ciklisa ponovite 6 puta neposredno pre spavanja.

Kad je reč o odmoru i oporavku od svakodnevnih napora i napetosti, ali o efikasnom učenju pravilnog disanja, ponajbolje rezultate će dati potpuno ovladavanje tehnikama “potpunog disanja”, ustvari- tehnika svesnog disanja kojima se poboljšavaju ritam, regulacija i efikasnost disanja, a vazduh raspoređuje u sve delove pluća.

UVEŽBAVANJE POTPUNOG DISANJA

1. Najpre bi trebalo da sagledamo kako ustvari dišemo, jer obično na to uopšte ne mislimo. lezite na leđa, ruke opustite pored tela, dlanove okrenite nagore, kolena savijte, a stopala oslonite na tle tako da se trbušni zid opusti; opusite leđne mišiće, kukove i kičmu; dišite mirno i duboko, a pažnju usredsredite na disanje, prateći sopstvene disajne pokrete i osećanje vezano za dah.

Nakon 5-6 disajnih ciklusa- posmatranje sopstvenog disanja nastavite u istom položaju, u još 4 faze od po 5-6 disajnih ciklusa, uz postepeno odmicanje obe ruke bočno od tela, za po 45 stepeni (ruke ostaju oslonjene na podlogu, ostali delovi tela se na pomeraju), na sledeći način:

- ruke odmaknite pod uglom od 45 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u punom odručenju, pod uglom od 90 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

- ruke u poluzručenju, pod uglom od 135 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u uzručenju, iznad glave, u širini ramena (5-6 disajnih ciklusa).

Zapazite: pri svakoj promeni položaja ruku manjaju se osećanja povezana sa disanjem! U poslednjem položaju (kad su Vam ruke iznad glave) ostanite ovako neko vreme duboko dišući i osetite kako se disanje produbljuje. Koristite ovo iskustvo da biste naučili da dišete duboko.

2. Ovakav ležeći pšoložaj sa rukama iznad glave pogodan je i za učenje i ubežbavanje potpunog disanja: nakon dubokog udisaja, prateći izdisaj, polako vratite ruke uz telo.

Potom nastojte da dah uskladite sa kretanjem ruku: udišući, širite obe ruke u širokom luku do iznad glave; izdišući- vraćajte ih istom putanjom pored tela. Pri kraju svakog izdaha pokušajte da uvučete stomak.

 Udah započnite abdominalnim disanjem: uvlačeći vazduh ispupčite stomak nagore i nastavite bez prekida (kako to pokreti ruku nalažu) sa grudnim disanjem, maksimalno šireći svoj grudni koš.

Izdah ide obrnutim redom: svesno započnite izdah u području ključnih kostiju, nastavite izdisaj grudnim košem, a kada ruke dođu blizu tela- završite izdah uvlačenjem trbuha.

Kada ovladate pokretim aruku u ritmu disanja, obratite pažnju na kontrolu daha, tako da disanje bude što dublje i potpunije. Kontrolu sopstvenog disanja sprovodite na sledeći način:

-dlanove postavite na trbuh i pratite pokrete trbušnog zida;

-zatim šake postavite bočno na rebra (prstiju usmerenih ka grudnoj kosti) i posmatrajte kako se rebra šire i skupljaju pod rukama.

- pri najdubljem disanju-posmatrajte i pokrete svog ramenog pojasa postavljanjem dlanova naposredno ispod ključnih kostiju.

Ove vežbe treba da izvodite lagano, bez nepotrebnog napora, uz težnju da se disanje postepeno uspori i produbi; dišite isključivo na nos; dah treb ada je nečujan.

3. Uvežbavanjem potpunog disanja nastavite izvođenjem OSNOVNE VEŽBE DISANJA i VEŽBE RITMIČKOG DISANJA u sedećem ili stojećem položaju.

OSNOVNA VEŽBA DISANJA

U stojećem ili sedećem položaju (sa uspravnom kičmom), koncentrišite se na disanje na sledeći način:

faza I- udisanje: tokom ove faze udišite vazduh kroz nos, brojeći u sebi da 8;

faza I.1- (udisanje  ”stomakom”) udahnite postepeno vazduh prvo u donji deo pluća, isturajući pri tome stomak, kao da želite da udahnete “stomakom”; vazduh će ispuniti donji deo Vaših pluća; (Napomena: ako Vam je stomak uvučen dok udišete, vazduhom možete ispuniti samo gornji deo pluća, a to je manje od polovine raspoloživog prostora za prihvatanje vazduha.)

faza I.2- ( udisanje “sredinom i gornjim delom pluća”) udišući dalje “puštajte” polako vazduh u sredinu pluća (isturajući najpre donja rebra i grudnu kost), i tek na kraju u gornji deo pluća (puštajući ramena da se malo podignu, a stomak malo uvuče);

faza II- zadražavanje vazduha: zadržite vazduh u plućima brojeći do 8;

faza III- izdisanje: izdišite kroz nos, brojeći u sebi do 8; vazduh ispuštajte lagano najpre iz “stomačnog dela”, zatim iz središta pluća, a tek na kraju iz vrha pluća (stomak se pritom najpre uvalači, a zatim  opušta i lagano spušta).

 U početnoj fazi vežbanja vežbajte sa fazama udaha, zadržavanja i izdaha kraćim od 8 sekundi. Ponavljajte vežbu više puta na dan: biće potrebno da udahnete seriju “potpunih udisaja” po nekoliko puta dnevno da biste razvili ovaj stil disanja! Možda ćete morati da vežbate i pred ogledalom, sa šakom na stomaku- da biste osetili kako se kreće vazduh i tako sbe postepeno odvikli od tipičnog načina disanja koji prati uvalačenje stomaka prilikom udisanja.

U kasnoj fazi vežbanja, možete preći na vežbe disanja u kojj se nozdrve koriste naizmenično, pri čemu se nozdrve naizmenično blago zatiskuju i zatvaraju jagodicom palca leve ili desne šake.

VEŽBA RITMIČKOG DISANJA

Sedite uspravnih leđa i sa rukama udobno opuštenim u krilu. Sastavljenim jagodicama tri prstajedne ruke- opptajte puls na podlaktici druge ruke (iznad pregiba ručnog zgloba, neposredno iznad korena palca) i počnite dabrojite: 1, 2, 3, 4, 5 – 1, 2, 3, 4, 5… tj. – po pet otkucaja pulsa, svesno usklađujući ritam disanja sa ritmom kucanja srca. Onda počnite vežbu potpunog disanja na već opisani način. Polako udahnite jedan potpuni udisaj, odbrojavajući pet otkucaja srca; zadržite dah tokom pet otkucaja srca; izdišite polako tokom pet otkucaja srca.

Po potrebi- izbegnite pojavu zaduvavanja ili zamora pravljenjme kraćih pauza ( u tajanu od 2-3 otkucaja srca) između dva udisaja.

Svakodnevne vežbe potpunog disanja doprineće brzom razvoju svesne kontrole disanja i samokontrole raspolženja i psihofizičke spremnosti.

 

 

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Disanje i vežbe disanja (II deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja POSEBNE TEHNIKE DISANJA

/primeri tehnika disanja pogodnih za samopomoć u predupređivanju ili otklanjanju zdravstvenih smetnji i tegoba/

Primer 1. ASMATIČNI NAPAD

U toku napada- najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje- dišite stomakom, sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj). Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo trbušno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite trbuh. dišite i dalje na taj način, pokrećući trbuh u blagom ritmu i udišući svake 2 (dve) sekunde; zatim postepeno povećavajte brzinu disanja sve do brzine do 2 (dva) udaha u sekundi i do smirivanja asmatičnih tegoba.

Napomena: za osobe koji pate od astme- korisno je uvežbavanje trbušnog disanja: počnite sa 3 (tri) niza od 10 (deset) udaha, zatim svake nedelje dodajte još 10 (deset) dok ne postignete po 30 (trideset) u svakom nizu Između svaka 2 (dva) niza udaha napravite pauzu od 20 (dvadeset) sekundi.

Primer 2. SMETNJE DISANJA PRI JEDNOSTRANOJ UPALI PLUĆA

Dišite mirno, pravilnim ritmom, što dublje. Disanje sebi olakšavajte što udobnijim položajem sa uzdignutim uzglavljem u postelji (polusedeći položaj); češće menjajte položaja tela, posebno pri ležanju nastrani. Provetravajte prostoriju u kojoj boravite, a veću vlažnost obezbedite postavljanjem vlažnih ubrusa na radijatore ili otklopljene metalne posude sa vodom na peć.

Smetnje disanja otklonite i povremenom vežbom svesnog disanja protiv otpora (dubok udisaj sa pažnjom koncentrisanoj na obolelo plućno krilo, uz pružanje otpora širenju rebara pritiskom dlanova i prstiju obe šake na obolelu stranu grudnog koša).

Primer 3. OSEĆAJ STRANOG TELA U GORNJIM DISAJNIM PUTEVIMA

Otok sluzokože gornjih disajnih puteva u nekim bolestima i manja strana tela koja zapadnu u grlo i zalepe se (na primer- mrvica hrane ili tablete vitamina koje nismo uspeli da progutamo) ili zabodu (na primer- riblja kost) u sluzokoži ždrela- izzivaju grčevit, žestok kašalj. U slučaju neuspešnog iskašljavanja, osećaj stanog tela i zastrašujući osaćaj nelagodnosti dodatno otežavaju disanje i, ne retko, vode u napad panike i gubitka kontrole nad sobom. Čak i u najtežim situacijama- neophodno je sačuvati prisustvo duha i svesnu kontrolu nad disanjem. Najpre plićim i površnim, zatim sve dubljim disanjem uspostaviti kontrolu nad sobom, obezbediti sebi pomoć ljudi iz okruženja ili lekarsku pomoć. Disanje će biti olakšano u polusedećem položaju (položaj “laktovi-kolena”: noge blago raširene i čvrsto oslonjene o pod; laktovi oslonjeni na kolena; glava povijene unapred i oslonjena na šake, pri čemu palčevi podupiru bradu, a ostali prsti pridržavaju čelo). Eventualne pokušaje otklanjanja stranog tela činiti promišljeno, na najpogodniji način, bez dodatnog pozleđivanja sluzokože ždrela!

Primer 4. LUPANJE I UBRZAN RAD SRCA

U zdravih osoba, pojave “preskakanja” ili ubrzanog rada srca mogu da budu povezane sa takozvanim sedantnim (sedećim) načinom života (boravak u zatvorenim prostorijama, malokrvnost, hronični zamor, stresogeni uticaji), odsustvom fizičke kondicije, lošim držanjem tela i lošim životnim navikama.

Najčešći “okidači” za pojavu takvih tegoba su:

-snažni duševni potresi

-nagle promene vremena i meteropatski uticaji na osobe u stanju hroničnog premora

-prekomerni fizički napor neutreniranih osoba

-nagli pokreti glave ili ruku koji remete krvotok osoba sa krutim i nerazgibanim mišićima vrata i ramenog pojasa

-neredovni i prekomerni obroci hrane kojima naposredno usledi odmor u polusedećem položaju, kada pun želudac podiže dijafragmu, a pregibanje tela u struku dovodi do oslonca srca na dijafragmu i blagog “uvrtanja” velikih krvnih sudova koji vode od srca.

Osećaj preskakanja srca najčešće mogu da otklone mekoliko svesnih dubokih udisaja pretećih kratkotrajnim zadržavanjem vazduha u plućima, promena polžaja (uspravljanje tela), savladavanje osećaja straha i odvraćanje pažnje od često prisutne pojave “samoposmatranja” i prćenja otkucaja sopstvenog srca.

Naglo ubrzan rad srca može da smiri što dublji udisaj, potpuno zatvaranje usta i nosa (šakom, palcem i kažiprstom jedne ruke) i pokušaj što snažnijeg izdisanja. Ukoliko dva do tri ovakva pokušaja ne daju rezultat, kažiprst jedne šake- uvesti sebi duboko u ždrelo i dodirnuti sebi meko nepce i resicu na nepčanom luku (kao kad se izaziva povraćanje), a zatim snažnim iskašljavanjem suzbiti nagin za povraćanjem. Ova tehnika najčešće efikasno usporava rad srca, a iskašljavanje suzbija “preskakanje” srca. Nakon ozbiljnih ili ponovljenih tegoba ove vrste- svakako potražite savet svog lekara.

Primer 6. GLAVOBOLJA USLED NAGLOG POVEĆANJA ILI PADA KRVNOG PRITISKA

Osobe sklone visokom pritisku pojavu glavobolje često navode kao znak  “da im je skočio pritisak”; takav napad glavobolje moguće je ublažiti ili otkloniti kratkotrajnim odmoromu udobnom sedećem ili ležećem položaju, produbljenim i smirenim svesnim disanjem, psihičkim opuštanjem i opuštanjem mišića ruku, nogu i trupa u “fiziološkim” položajima (šake i laktovi polusavijeni i blago odmaknuti od tela; noge polusavijene u kolenima, kolena blago razmaknuta; glava i vrat udobno oslonjeni o naslon ili podlogu).

Dodatno, svakodnevno upražnjavanje vežbi  “disanja sa zadrškom” u ležećem opruženom ili opuštenom polžaju na leđima- utiče se na snižavanje povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Osobe sa niskim krvnim pritiskom često pokazuju osetljivost na vremenske i klimatske prilike i promene; ove metereopatske smetnje ne retko prati i pojava glavobolje koja se može ublažiti ili otkloniti dubokim udisanjem, nakon čega se snažan pokušaj izdisaja tokom 2 do 3 sekunde sprečava prekrivanjem usta i nosa šakom jedne ruke (palac i kažiprst poput štipalje zatvaraju nos, a dlan i ostali prsti prekrivaju usta). Nekoliko odmerenih ponavljanja ove vežbe utiču na blag porast krvnog pritiska.

Dodatno, tegobe uslovljene niskim krvnim pritiskom moguće je preduprediti svekodnevnim upražnjavanjem vežbi razgibavanja mišića vrata i ramenog pojasa, ali i jednostavnih jutarnjih vežbi koje se izvode u postelji, pre ustajanja. Ove vežbe, u ležećem položaju, obuhvataju:  

-   istovremeno brzo razgibavanje (pokreti grčenja i opuštanja) mišića šaka i stopala, uz nekoliko stisaka šaka “u pesnice”, pri čemu prsti brzo protrljaju dlanove. Ova vežba treba da potraje 3 do 4 sekunde;

- kratko opuštanje, a zatim istovremeno napinjanje svih mišića nogu i ruku, uz održavanje napetosti tokom sledeće 3 do 4 sekunde;

- istovremeno protezanje i razgibavanje velikih zglobova na rukama (ručni i lakatni zglobovi) i nogama (skočni zglobovi i kolena) tokom 3 do 4 sekunde.

Ove tri vežbe se izvode u nizu, jedna za drugom i bez ponavljanja, nakon čega je pre ustajanja potrebno provesti još desetak sekund u sedećem položaju- na ivici postelje, sa stopalama spuštenim na pod.

Primer 7. ANKSIOZNOST, TREMA I NERVNA PRENAPREGNUTOST

Osećaj nerve napetosti, slabosti i praznine u stomaku nakon buđenja ili u toku aktivnog dela dana- efikasno se mogu eliminisati dvominutnim jednostvanom vežbama disanja (preuzetim iz joge) sa ritmičkim usporenim udisanjem i izdisanjme vazduha, uz zadržavanje vazduha punim plućima između udaha i zdaha (udah + zadržavanje+ izdah= 5+5+5 sekundi). Vežba se izvodi u ležećem ili stojećem položaju (vidi vežbe “disanja sa zadrškom” u ležećem i stojećem polžaju).

Primer 8. MUKA, BOLESTI VOŽNJE (KINETOZE)

Muka i nagon za povraćanjem koji se javlja kod osetljivih osoba pri vožnji automobilom, brodom ili avionom efikasno se mogu ublažiti svesnim dubokim trbušnik (dijafragmalnim9 disanjem. Želudac pre vožnje ne sme biti prazan, ni prepun. Tegobe ćete izbeći ili brže otkloniti čvrstim osloncem tela na naslon sedišta i osloncem stopala na pod; pogled usmeravajte u pravcu vožnje, bez naglih okreta ili kretnji glave i vrata; opustite se svesnim disanjme, a pažnju i misli usmerita ka prijatnim temama.

Primer 9. DISANJE OTEŽANO PREHLADOM ILI ALERGIJSKIM OBOLENJIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Kijavica i bolesti sinusa čest su pratilac infektovnih i alergijskih obolenja dosajnih puteva. Karakteriše ih prepunjenost krvlju (brojnih, najsitnijih krvnih sudova) kapilara nosne sluznice, što dovodi do otoka nosne sluzokože i pojačanog lučenja sekreta iz nosa; otok sluzokože pritom zatvara otvore sinusnih šupljina u čeonim kostima i kostima gornje vilice, izazivajući nakupljanje sekreta u sinusima i dodatne tegobe.

U sklpou samopomoći, disanje na nos i “otvaranje” sinusa olekšaće blago ispiranje nosa hladnom vodom- više puta na dan, a naročito izjutra: povijeni nad kadom (drenažni položaj, glava postavljena u visini karlice), nekoliko puta odmereno “ušmrkajte” čistu hladnu vodu u nos i odmah je izduvajte. Hladna voda izaziva grč minijaturnih mišića u najsitnijim krvnim sudovima; grč mišića izaziva sužavanje i pražnjenje kapilara, a time i istanjivanje sluzokože; pritom se lučenje sekreta smanjije, a sinisi “otvaraju” i njihov sadržaj eliminiše.

Suv, nadražajni kašaj i produktivni kašalj (praćen iskašljavanjem sekreta) često su pratioci bolesti pluća i disajnih puteva. Pomoć i savet lekara u lečenju ovih bolesti- Svakako su potrebni!

 U kućnim uslovima, za samopomoć u smirivanju nadražajnog kašlja mogu da posluže: vlaženje vazduha u prostoriji, smanjivanje razlike u temperaturi udahnutog i izdahnutog vazduha disanjem “pod pokrivač” kojim se nos i usta prekrivaju pri ležanju u postelji, stavljanju suvih obloga oko vrata, bolja svesna kontrola disanja i povremeno glasno pročišćavanje grla koje proređuje napade kašlja. Polusedeći položaj i visoko uzglavlje u postelji najčešće olakšavaju disanje, ali le poromene položaja i zauzimanje udobnih položaja koji dovode da opuštanja- doprineti smirivanju kašlja.

Psihička podrška i odvraćanje pažnje obolele osobe imaju dodatno značenje u ublažavanju smetnji.

Ukoliko je reč o produktivnom kašlju, “sazrevanje” i brže iskašljavanje sekreta mogu da ubrzaju vlaženje vazduha u prostorijama i inhalacije, pri čemu se ( do pribavljanja lekarske pomoći) u kućnim uslovima inhalacija dva do tri puita dnevno može izvoditi na sledeći način: u loncu zapremine od dva litra zagrejati litar vode do ključanja, zatim u vodu ubaciti pola kašike morske kuhinjske soli i dve kašike kamilice; otklopljen lonac skinuti se šporeta i postaviti ga na stabilnu stolicu. rubove lonca brižljivo prekriti široko smotanim i prstenasto oblikovanim peškirom, tako da u sredini ostane otvor dovoljan da se samo usta i nos nadnesu nad vodu koja isparava (pritom ostali delovi lica ostaju zaštićeni od pare ili dodira sa usijanim rubom posude). Čuvajući se od opekotina, tokom 5 do / minuta povremeno (u drnažnom, povijenom položaju) nadneti nos i usta nad otvor i oprezno i odmereno udisati paru (praveći pauze prema subjektivnom osećaju mogućnosti i mere). Po završetku inhalacije poželjno je bar polučasovno mirovanje u postelji, uz disanje ” pod pokrivač”,

U fazi iskašljavanja, kašalj olakšavati potpomognutim disajnim pokretima (pritiskom ruku na grudni koš i trbuh) i zauzimanjme položaja koji olakšava disanje i rad pomoćnih mišića izdisača trbuha i grudnog koša.

Primer 10. POROĐAJNI BOLOVI (TRUDOVI)

Plitko i brzo “grudno” (rebarno) disanje efikasno ublažava bolove pri naponima koji se javljaju uoči porođaja. Ovu tehniku disanja uvežbajavu buduće majke u “školama” za trudnice tokom trudnoće i pripreme za porođaj i negu novorođenčeta.

PRIMER 11. AKUTNI ZAMOR

Brzo zamaranje, pojava akutnog zamora ili hroničnog premora- mogu da budu i delom uslovljeni lošom tehnikom disanja. Pojavu akutnog zamora moguće je predupreti ili otkloniti višeminutnim vežbama disanja u stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Kratkotrajne preventivne pauze u toku sedećih ili fizičkih poslova (prošetati, prodisati, protegnuti se, provežbati!!!), boravak na otvorenom prostoru i svežem vazduhu, vežbe za razgibavanje i rasterećenje ramenog pojasa i kičmenog stuba, samomasaža, slušanje prijatne muzike, kultivisani i prijatni odnosi sa ljudima iz okruženja- dodatno sprečavaju i odlažu pojavu zamora.

PRIMER 12. DISANJE PRI VEŽBAMA RAZGIBAVANJA, OBLIKOVANJA I ISTEZANJA

Korisna preporuka je da se ove vežbe započnu vežbom disanja, a da se u tok vežbanja ubace dodatne, primerene vežbe pri svakoj promeni stava. Tehnike disanja tokom fizičkih vežbi prate ritam i intenzitet vežbanja, ali i anatomsko-fiziološku zasnovanost disajnih pokreta, vodeći računa o pravilnom položaju tela i angažovanju pomoćnih disajnih mišića svesnim tehnikama disanja.

PRIMER 13. DISANJE PRI PODIZANJU TERETA I VEŽBAMA SNAGE

Prilikom vežbanja sa tegovima ili vežbama na gimnastičkim spravama neophodni su kontrola disanja i posbne tehnike disnja koje se uče- posebno za svaku vežbu. Pravilo je da izdisaj prati težu fazu vežbe, dok se udisaj izvodi u lakšoj fazi, pri rasterećenju!

(primer, ako radite vežbe sa tegovima u rukama u stojećem stavu-udah ide dok vam ruke stoje uz telo, a izdah prilikom podizanja ruku sa tegovima do iznad glave, pa prilikom spuštanja ruku udah)

PRIMER 14. DISANJE PRI STATIČKIM NAPORIMA I IZOMETRIJSKIM VEŽBAMA

Prilikom podizanja većeg terata ili izvođenja izometrijskihvežbi i mišićnih kontrakcija- naglo raste krvni pritisak u grudnoj i trbušnoj duplji, čime se remete funkcije srca i krvnih sudova i funkcija disanja. Rizike ublažava izbor pravilne tehnike disanja.

Pre podizanja većeg tereta- načinite nekoliko dubljih udisaja; prilkikom prihvatanja terata, deo vazduha izdahnite iz pluća, smanjujući pritisak u grudnom košu; teret podižite i premeštajte u pogodnom i pravilnom (“zaštitnom”) položaju tele, angažujući što više telesnih mišića. Po potrebi, pri premeštanju terata pravite zastoje i prodišite; kada je posao obavljen, dubokim, mirnim disanjem doprinestite smirivanju pulsa (broj srčanih otkucaja se naglo ubrzuava pri statičkim naporima)

Izometrijske vežbe izvode se u pauzi između izdaha i udaha, određenom snagom i trajanjem vežbe (po savetu trenera ili terapeuta); nakon sveke pojedine vežbe sledi dubok izdisaj i svesno, smireno disanje do smirivanja pulsa.

PRIMER 15. IZNENADNI BOLOVI U TRBUHU PRILIKOM TRČANJA I TELESNOG VEŽBANJA

Ponekad se prilikom naglog ubrzavanja hoda ili trčanja javljaju iznenadni oštri bolovi ispod rebarnih lukova. (Ovi bolovi rezultat su aktiviranja i rada mišića nogu koji, kao svojevrsna “mišićna pumpa”, naglo potiskuju bensku krv naviše prema srcu; deo venske krvi biva naprosto utisnut i u venski krvotok trbušne duplje i trbušnih organa, posebno jetre i slezine, izazivajući zastoj venskog krvotoka i prolazni otok jetre i slezine; nadimanje čvrstih i neelastičnih ovojnica ovih organa izaziva oštar bol)

Zastanite u blago raskoračnom položaju, a šake oslonite na bokove. Nakon dubokog udisaja, izdišite lagano, povijajući se unapred, produbljujući izdisaj blagim pritiskom obe šake na gornju trećinu prednjeg trbušnog zida; pritisak usmeravajte naviše, pod rebarne lukove. Vežbu ponivite nekoliko puta. do smirivanja bola, a zatim hod ili trčanje nastavite laganijim tempom.

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Osnovne vežbe disanja Disanje i vežbe disanja (II deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva PowerLung – trenažeri disanja

Još uvek pod utiscima sa seminara održanog u subotu 8.maja u hotelu Prezident u Novom Sadu, odlučula sam da nam prvi radni dan posle seminara počne ovim tekstom.

Seminaru su prisustvovali roditelji dece obolele od astme, odrasli asmatičari, predstavnici kompanije GlaxoSmithKline- vodeće farmaceutske kuće  za proizvodnju lekova za lečenje astme, jedan fantastičan lekraski tim- dr. Dušica Jarić pulmolog i alergolog iz Novog Sada, dr. Mirjana Dokić-Jovanović alergolog i imunolog iz Subotice, dr. Snežana Radić iz Beograda dečiji pulmolog, jedna mlada doktorka iz Vrbasa lekar opšte prakse koja je  asmatičar, Veroljub i ja.

Posle odličnog predavnja koje smo videli bila je pauza sa zakuskom a polse pauze usledio je okrugli sto. Svi prisutni su se prvo predstavili i ukratko ispričali zbog čega su došli na seminar. Poslednji koji se predstvaio bio je jedan stariji gospodin koji je došao na seminar sa ciljem da proda svoje prirodne preparate koji leče astmu. Doneo je punu torbu preparata i ponudio se da nam da brojeve telefona onih kojima je svojim preparatima pomogao. Posle predavnja koje smo videli verujem da je svima bilo jasno kako si i čime leči, odnosno drži astma pod kontrolom. Gospodin je bio spreman da odgovori na pitanja prisutnih i ponovo ponudio brojeve telefona onih koje je izlečio.

Da ne bih pokvarila dobru komunikaciju koje se odvijala među učesnicima seminara, uzdržala sam se svakog komentara po pitanju prisustva gospodina koje je nudio preparate.  Ono što sam htela a nisam pitala gospodina je “KO DAJE GARANCIJU KVALITETA NJEGOVIH PROIZVODA I KOJA LABORATORIJA VRŠI ANALIZU PROIZVODA? NISU NAM POTREBNI BROJEVI TELEFONA ONIH KOJI SU KORISTILI PREPARATE VEĆ GARANCIJA  ZA BEZBEDNU UPOTREBU I SASTAV”

Na seminaru smo imali priliku da na osnovu niza iskustva čujemo da se u nekim teglicama raznih preparata koji 100% leče astmu i skidaju sa pumpica nalazi i PRONISON (PRENDIZON), sistemski kortikosteroid  koji  smanjuje inflamaciju, otok i stvaranje sluzi u disajnim putevima. Deluje 6 – 12 sati. Duža primana Pronisona može izazvati :Cushingov sindrom, akne, gojaznost lica, vrata i trupa, atrofija mišića, dispeptičke tegobe i razvoj ulkusa, osteoporoza i spontane frakture, smanjena tolerancija na glukozu i razvoj dijabetesa, pogoršanje i prikrivanje infekcije, euforija, uznemirnost, konvulzije, psihotičke reakcije, zastoj rasta u dece. Pronizon (generičko ime Prednizon) je sintetski glukokortikoid sa jakim antiinflamatornim i imunosupresivnim dejstvom. Sistemski efektni kortikosteroida su ono što želimo da izbegnemo. Npr ljudi sa astmom mogu ga uzimati samo nedelju dana da bi se bolest smirila.

Isto tako i u nekim “prirodnim” kapima za nos koje leče alergijski i nealergijski rinitis, upalu sinusa nalazi se efedrin. Efedrin je klasifikovan kao teška droga! Efedra je biljka, a efedrin je ekstrakt, ubrzava  metabolizam i daje snagu, ali diže pritisak i prilikom dužeg korišćenja ostećuje kardiovaskularni sistem. Uobičajena neželjena dejstva su mišićni tremor, lupanje srca, dehidracija, nesanica, glavobolja, vrtoglavica, dijareja,  a ređi su bol u grudima, kamen u bubregu, u većim dozama moze izazvati i infarkt. Na svakog ima različit efekat, nekima ne smeta i nuspojave traju dan-dva, ali nekima nikako ne odgovara, iritira im stomak, boli ih glava, ne mogu spavati kad ga redovno uzimaju. Efedrin kapi u nos (0.5-2% – odrasli; 0.25-0.5% – deca) uzimaju se na svaka 2-3 sata koliko im i traje dejstvo, najviše tokom sedam dana koliko je rastvor stabilan .

Nažalost do Pronizina (ili bilo kog drugog kortikosteroida) i do Efedrina veoma je lako doći. Na taj način veoma je lako i napraviti “prirodni” preparat koji će izlečiti vaše  ili vaše dete “prirodnim” putem.

 

I pored upozorenja da se pre upotrebe nekog prirodnog preparata ipak obratite lekaru za savet, mnogi i dalje uzimaju takve preparate na svoju ruku.

Odlučili ste se da vaše dete ili sebe ne “trujete” lekovima koje vam je preporučio lekar koji za to što radi ima diplomu a ima i odgovornost  za ono što vam je prepisao. Za smrt devojčice iz Novog Sada,čiju su roditelji odlučili da ne koriste su pumpice jer su štetne i naseli na to da će se upotrebom nekog preparata njena astma izlečiti još niko nije odgovarao.

Pročitali ste koje štetne posledice može imati neki lek (ali malo ko obrati pažnju na onaj deo koji kaže “Sigurnosni profil leka nije upitan kada se koristi u skladu sa  uputstvom”). Da li ste se ikada zapitali šta ima u nekom preparatu za koji ste čuli da 100% leči neku hroničnu bolest i koje štetene posledice može da izazove taj preparat (o čijem sastavu nemate pojma)?

U izlaganju dr. Dušice Jarić imali smo priliku da čujemo  koje su to minimalne količine kortikosteroida koje unosimo “pumpicama”, odnosno ako koristimo inhalacione kortikosteroide. Naučili smo da su lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: 

lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome (ventolin, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr. U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest. Ukoliko se radi o umereno teškoj ili teškoj astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparati- Seretide i Symbicort). Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Naučili smo i to da savremen koncept u terapiji alergijske astme i rinitisa glasi “jedan disajni put – jedna bolest” te je vrlo važno na vreme, pre pojave pogoršanja, početi preventivnu terapiju alergijskog rinitisa da bi se izbeglo pogoršanje i same astme.

Dobro edukovani pacijenti koji imaju partneski odnos sa svojim lekaru prihvatiće propisanu terapiju, ali još uvek pospoji veliki broj onih koji će se radije prihvatiti neke “prirodne” varijanete lečenja.

Nisam protiv lekovitog bilja i meda, naprotiv. Pristalica sam integrativne medicine. 

Integrativna medicina podrazumeva sveobuhvatni pristup problemima zdravlja čoveka i od savremene i tradicionalne, zvanične i alternativne medicine preuzima najbolje.

 Protivnik sam odustajanja od onoga što vam je lekar prepisao! Da li propisana terapija nije dala zadovoljavajuće rezultate?

Nemojte je odbaciti bez konsultacije sa lekarom! Nemojte koristiti proizvode za koje nemate garanciju kvaliteta i čiji sastav nije istaknut na pakovanju!

Mnogi preparati koji se izdaju pod nazivom “prirodni” u sebi sadrže usitnjene lekove hemijskog porekla!

Ono što želim da vam poručim je PRE NEGO ŠTO POSEGNETE ZA NEKIM PRIRODNIM PREPARATOM PROVERITE KO DAJE GARANCIJU KVALITETA, KOJA ZVANIČNA USTANOVA KONTROLOŠE TAJ PREPARAT, KOJA ZVANIČNA LABORATORIJA RADI ANALIZU, SASTAV PREPARATA I OBAVEZNO SE KONSULTUJTE SA LEKAROM PRE UPOTREBE! ISTO TAKO OBRATITE PAŽNJU NA ONOGA KOJI VAM NUDI PROIZVOD.

Nama sa sajta je poznat slučaj kada se pojavio čovek koji svojim proizvodom skida sa pumpice. Kada ga je doktorka upitala :” Sa koje pumpice?” odgovorio je :”ja se u pumpice ne razumem”!?!

ZAPITAJTE SE DA LI JE BEZBEDNIJE LEČENJE PREMA SVETSKIM SMERNICAMA ILI PO SAVETU KOMŠIJE, PRIJATELJA,

KOLEGE SA POSLA, SA REKLAME…

 

Slični tekstovi:

Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Kako (ne)lečiti astmu!?! Da li su lekovi za astmu opasni? I Dejvid Bekam ima astmu Mešavina meda i trava leči astmu? Moj komentar.

Bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća (hronični bronhitis i emfizem pluća) su oboljenja disajnih puteva i zbog toga tzv. inhalacioni put (udisanjem) primene lekova ima prednost nad ostalim (tablete, sirup ili injekcije).

Udisanjem se unose lekovi u obliku aerosola ili suvog praha, i to preko doziranog inhalatora aerosola ( pumpice ), inhalatora aktiviranog udisanjem, inhalatora suvog praha leka i aparata za inhalaciju (nebulizatori). Prednosti ovakve primene lekova su: postizanje njihovih visokih koncentracija u disajnim putevima, primena malih doza i retka neželjena dejstva. Glavni nedostatak je potreba za dobrom tehnikom inhalacije od koje zavisi terapijski efekat, pa bolesnike i roditelje dece sa astmom treba naučiti kako se pravilno koristi inhalator.

Često se koriste i posebni produžeci (komore, spejseri) koji olakšavaju upotrebu inhalatora. Deca mlađa od dve godine treba da koriste pumpice sa produžetkom i maskom za lice ili nebulizator, a deca preko pet godina se mogu obučiti da sama uzimaju ovakvu terapiju.

Pumpicama se uzimaju dve grupe medikamenata – lekovi za brzo otklanjanje simptoma i dugotrajni preventivni lekovi.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma šire disajne puteve. To su: salbutamol (poznat i kao Spalmotil ili Ventolin), terbutalin, fenoterol, ipratropium i njihove kombinacije (npr. Berodual). Ovi lekovi se ne primenjuju stalno, već samo “po potrebi”.

Dugotrajni preventivni lekovi se često koriste po nekoliko meseci, a koriste se i u periodima kada je bolesnik van pogoršanja. Zato se bolesnici (posebno starije osobe) ponekad i ne pridržavaju terapijskog režima koji uključuje primenu ovih lekova, što uveliko doprinosi sve većoj pojavi teških oblika bolesti i povećanom umiranju. Najintenzivnija antizapaljenska sredstva su hormonski lekovi – kortikosteroidi, koji se primenjuju u dugotrajnoj terapiji inhalacionim putem (Bekotid, Bekloforte, Fliksotid, Pulmikort i dr.). Ovde spadaju i tzv. dugodelujući bronhodilatatori – beta-2 agonisti (formoterol, salmeterol – Serevent). Posebno je preporučljivo koristiti produžetke za inhalator koji sadrži inhalacioni kortikosteroid, jer smanjuju mogućnost nastanka potencijalnih neželjenih efekata (promuklost i pojavu gljivica – kandida u usnoj duplji) usled njihove duže primene.

Da bi se lek koji se primenjuje inhalacionim putem (posebno doziranim aerosolom) pravilno primenio i odgovarajuća doza leka u potpunosti iskoristila, bolesnike treba obavezno obučiti da ga ispravno koriste.

Prema rezultatima brojnih istraživanja, velikom broju ovih bolesnika niko ne objasni (niti proverava) kako se pumpica ispravno koristi. Čudno je, ali istinito, da preko 20% njih zaobiđe uobičajene linije edukacije: lekar u ambulanti, lekar u bolnici, medicinska sestra, apotekar.

Inhalator aerosola se koristi na sledeći način:

Udisanje leka se vrši sporo.

• Skine se poklopac i promućka se pumpica.

• Izdahne se vazduh do kraja.

• Stavi se pumpica u usta ili neposredno ispred usta. Kada se počne sa udisanjem, istovremeno se pritisne vrh pumpice i nastavi spori udah.

• Zadrži se dah 10 sekundi i izdahne vazduh iz pluća.

• Sačeka se 1 – 2 minuta pre ponovne primene pumpice (pre ponavljanja koraka od 1 do 4).

Komora (spejser) pomaže da se lakše koristi pumpica. Primena je sledeća:

• Rasprši se jedanput lek iz pumpice u komoru.

• Zatim se udahne duboko i zadrži dah 10 sekundi.

• Izdahne se vazduh u komoru.

• Udahne se ponovo, ali se ne raspršava lek.

Najčešće greške pri upotrebi pumpice su sledeće: brz udah (53%), izdah do kraja (49%), kratko zadržan dah (38%), koordinacija pokreta istovremenog početka udaha i pritiska vrha pumpice (34%), nemućkanje pumpice pre početka primene (11%). Oko 80% ovih bolesnika uspeva da ispravi greške nakon kratkotrajne edukacije za pravilnu upotrebu doziranog aerosola.

Izvor: Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović

Slični tekstovi:

Pravilna upotreba pumpice – inhalatora Inhalacije Astma pojmovi Bronhodilatatori

da li vam vaše telo pokušava nešto da Vam kaže? Pročitajte o deset simptoma koje ne biste trebali ignorisati

1- Neočekivani gubitak težine

Ako dođe do neplaniranog gubitka težine, te izgubite više od 5% svoje ukupne težine kroz mesec dana ili 10 % kroz 6 meseci, ili do neke iznenadne promene, npr. ako se celi život borite s kilogramima i tada iznenada smršate trebali biste se javiti lekaru na pregled.

2- Uporna temperatura

Neki virusi mogu uzrokovati temperaturu i obično ako nije temperatura jako visoka (do 38°C) nekoliko dana ste sigurni. Ali, ako imate povišenu temperaturu (između  37,5 i 38,5) duže od nedelju obvezno se javite lekaru. Povišena telesna temperatura  može signalizirati ozbiljne infekcije iako nema drugih popratnih simptoma.  Što je viša temperatura to se što hitnije javiti lekaru.

3- Kratak dah

Ako ste zdrava osoba koja uobičajeno nema problema s disanjem, a osetite  iznenadne poteškoće ili kratak dah hitno se  javiti lekaru. Ako imate astmu ili znate šta uzrokuje probleme s disanjem tada biste trebali slediti preporuke vašeg lekara.

4- Neobjašnjive promjene u radu creva

Ključna reč je promena. Neki ljudi imaju crevnih problema godinama i ne bi trebali pomisliti kako sada zbog zatvora moraju hitno lekaru iako su već razgovarali s njim o tom problemu, nego ako dođe do promene iznenada.

5- Promena u mentalnom stanju

Dezorijentacija, zbunjenost, halucinacije ili iznenadno agresivno ponašanje zahtevaju hitnu lekarsku pažnju.

6- Nove ili učestalije glavobolje

Većina glavobolja je iritantna, ali nestaje sama od sebe, međutim u nekim slučajevima glavobolje signalizuju ozbiljniji poremećaj. Glavobolja koja dođe iznenadno i pomislite kako je to najgora glavobolja u vašem životu zahteva hitnu lekarsku intervenciju.

7- Kratkotrajni gubitak vida, sposobnosti govora ili paraliza dela tela

Ovo mogu biti rani signali udara i što pre dođete do lekara to ćete bolje proći.

8- Blicevi svetla                     

Ako vam se pojavljuju fleševi svetla, a nisu uzrokovani migrenom javite se lekaru. Osim toga simptomi na oku koji zahtevaju hitnu lekarsku pažnju su značajno povećanje tamnih mrlja koje plutaju pred očima, iznenadna „zavesa“ ili osećaj kao da gledate kroz filter.

9- Osećaj sitosti iako ste malo pojeli

 Ako neko vreme primetite promene u ponašanju za stolom, najedete se npr. ranije nego uobičajeno možda biste se trebali konsultovati s lekarom. Možda se radi o nekom poremećaju u funkciji probavnog sistema.

10- Vrući, crveni i znojni dlanovi

U nekim situacijama (stres, nervoza) kao izolovani simptomi mogu biti  su normalna stvar, ali ako se pojave zajedno javite se lekaru.

Slični tekstovi:

Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Koliko će me držati kijavica? Promena vremena i astma Prva pomoć kod napada astme

Prvi dani proleća donelu su i nove tegobe osobama sa alergijskim bolestima i astmom.

Podsetimo se šta je to alergija, astma, kako nastaje i kako držati bolest pod kontrolom. Iako je tekst dugačak pročitajte ga obaveno!

Alergijske bolesti, kao prejaka reakcija imunog sistema organizma,  mogu nastati na bilo kojem organu koji je u neposrednom kontaktu sa spoljašnjim svetom: na koži, koja je spoljni omotač našeg tela, na probavnom sistemu, gde materije iz okoline – hrana, direktno ulaze u telo, i na disajnom sistemu, jer udišemo vazduh iz okoline, zajedno s njime i razne čestice prašine te štetne gasove i pare. Na disajnom sistemu alergijska reakcija može zahvatiti gornje ili donje disajne puteve, ili oba sistema zajedno. Na gornjim disajnim putevima razvija se alergijski rinitis i/ili konjuktivitis, alergijska upala sluznice nosa i očiju, a na donjim disajnim putevima nastaje astma.

Alergijske bolesti disajnog sistema spadaju među najčešće alergijske bolesti čoveka, iako se to menja zavisno o starosti čoveka. Kod beba od tri-četiri meseca do godinu dana najčešći je alergijski dermatitis, ili neurodermitis, s crvenilom, svrabežom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala. U  najranijoj dečijoj dobi  najčešće su gastrointestinalne alergije sa preosetljivošću na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. U doba puberteta najčešća alergijska bolest postaje alergijski rinitis, koji kasnije kroz život čvrsto drži prvo mesto, uz pojavu bolesti u oko 10-15% odraslog stanovništva. Astma se obično javlja između druge i treće godine života, češće kod muške dece, i kroz život zahvata oko 5-7% odraslih ljudi.

Alergijski rinitis znači upala sluznice nosa potaknuta preosetljivošću na neki od alergena. Upala je u alergijskim bolestima izuzetno kompleksno zbivanje, koje je odgovorno za gubitak osnovne zaštitne funkcije sluznice disajnog sistema, i odgovorno za niz tegoba.

NOS

Osnovna funkcija nosa je priprema udahnutog vazduha iz spoljašnje atmosfere za ulazak u pluća. Nos služi kao fizikalni filter, rezonator, ovlaživač i grejač. Nos zagreje vazduh  na približno 37oC, vlaži ga do gotovo 100% saturacije, te odstranjuje sve čestice koje su veće od 5-6 mikrometara. Nos omogućava da vazduh, bilo kakav bio, postane idealan za donje disajne puteve  i alveole, kako bi se mogla odigrati razmena gasova, tj. kako bi mogao ući kiseonik u organizam, a odstraniti se – izlučiti ugljen dioksid. Ako je nos bolestan, ne može vršiti svoju funkciju, u pluća neće ulaziti kvalitetno pripremljen vazduh  i postoji  znatno veća verovatnoća da nastane bolest donjih disajnih puteva – astma. Smatra se da oko jedna trećina do jedna polovina bolesnika s rinitisom (oko 30-50%) razvija astmu.

Simptomi rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverojatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa. Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet življenja. Do 75% odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.

Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, dlaka životinja ili plesni, tada alergijski rinitis još zovemo perzistentni ili perenijalni rinitis. Sezonski alergeni su poleni (peludi) drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski ili intermitentni (povremeni) alergijski rinitis.

Lečenje

U lečenju alergijskog rinitisa koriste se preventivne mere i terapijski postupci. Preventivne mere su mere izbegavanja alergena i poboljšanje životnih uslova ili promena sredine u kojoj živimo. Terapijski postupci su imunoterapija i primena lekova.

Najbolji način da se promeni alergijski status organizma, dakle da se deluje etiološki, a ne samo simptomatski jeste specifična imunoterapija (SIT), ili alergijska vakcinacija (ranije hiposenzibilizacija). Ona se primenjuje kada je sklop alergijske preosetljivosti takav da se može primeniti, pri čemu je najvažnije da je prisutna monosenzibilizacija. To znači da postoji preosetljivost samo na jednu grupu polena (peludi) ili na jedan celogodišnji alergen. Najbolji rezultati imunoterapije postižu se pri alergiji na polene trava ili na prašinsku grinju. Nakon sprovedene imunoterapije, kod velike većine bolesnika alergijske tegobe se smanjuju i proređuju, a kod nekih bolesnika gotovo nestaju. Radi se o unošenju alergena na koji je osoba preosetljiva na drugačiji način (potkožnim injekcijama), ono što se inače unosi kada nastaje alergijska reakcija (udisanjem). Organizam tada stvara blokirajuća antitela, a uključuju se i drugi zaštitni mehanizmi, te je pri ponovljenom susretu s tim alergenom alergijska reakcija manja. Bolesnik razvija toleranciju na alergen koji mu stvara tegobe. Ranije se  koristio se subkutani način aplikacije alergena tokom postupka imunoterapije. Danas se zna da primena otopine alergena ispod jezika u usnu šupljinu (sublingvalna hiposenzibilizacija) daje jednako učinkovite rezultate, s velikom prednošću što sublingvalnom primenom nema potencijalnih opasnih sistemskih alergijskih reakcija. Takođe se u svetu intenzivno radi na razvoju ostalih načina aplikacije alergena, te je napravljena oralna imunoterapija (u tabletama), koja će se uskoro početi učestalo primenjivati. Za sada postoje tablete samo za specifičnu imunoterapiju na polen (pelud) trava.

Kada primena preventivnih mera nije dovoljna, a imunoterapija se ne može primeniti, primenjuje se medikamentozno lečenje. Najvažnija grupa lekova u lečenju alergijskog rinitisa su antihistaminici. Oni se primenjuju redovno u sezoni polenacije, dakle kada su u vazduhu prisutne materije na koje je organizam razvio preosetljivost. Osim antihistaminika, u lečenju alergijskog rinitisa najčešće se koriste topički kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistemskih neželjenih pojava vezanih uz upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa. Topički kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, time se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa.

ASTMA

Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva, slično kako je napomenuto i za alergijski rinitis. Astma nije isključivo alergijska bolest. U oko polovine slučajeva kod odraslih osoba ona je nealergijska bolest. I alergijski i nealergijski oblik  astme leči se gotovo isto, osim što kod alergijske astme možemo preuzetii više preventivnih mera, a one ponekad mogu uspešno otkloniti bolest.

Tipični simptomi astme su nagli nastanak otežanog disanja uz kašalj i sviranje u grudima. Osim gušenja, neki bolesnici opisuju osećaj stezanja, pritiska ili “težine” u grudima i slabije podnošenje fizičkog napora. Učestali suvi kašalj, posebno noću, predstavlja sumnju na astmu kao uzrok kašlja. Astma je vrlo često povezana s alergijskim rinitisom, tako da čak oko 60-90% (zavisno o literatnurnim izvorima) bolesnika s astmom ima simptome rinitisa.

Dijagnostika astme je kompleksna i sofisticirana i postoje brojne metode i mogućnosti praćenja niza parametara. Osnova dijagnostike je razgovor s bolesnikom i merenje plućne funkcije, najčešće spirometrije. Kroz razgovor razluče se tegobe bolesnika, izvrši se fizikalni pregled, a potom slede dijagnostičke metode, zavisno o mogućnostima zdravstvene ustanove u kojima se bolesnici pregledaju.

Minimum predstavlja merenje pokazatelja plućne funkcije PEF-a (najveći ekspiracijski protok vazduha),  pomoću malog prenosivog aparata merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), uz procenu reverzibilnosti. Reverzibilnost se odnosi na poboljšanje pokazatelja PEF-a za 15% ili više od početnog merenja nakon 15-30 minuta od inhalacije brzodelujćeg bronhodilatatora (Spalmotil, Ventolin). Time se procenjuje da li se iza primene leka poboljšava protok vazduha kroz disajne puteve, što je osnovna značajka astme i sa sigurnošću razlikuje astmu od druge najčešće bolesti sa suženjem disajnih puteva– HOPB (hronične opstuktivne plućne bolesti).

Prirodni tok astme pokazuje varijabilnost, što znači da nakon razdoblja poboljšanja sledi  pogoršanje. Ono što se razlikuje kod bolesnika s astmom je dužina razdoblja bez tegoba i učestalost pogoršanja. Najčešći uzroci nastanka egzacerbacija astme, odnosno pogoršanja bolesti su virusne infekcije. Smatra se da su kod dece u 85% slučajeva uzroci egzacerbacije, a kod odraslih u oko 60% slučajeva. Tokom infekcije bolesnici s astmom obično imaju potrebu za većim dozama lekova za astmu (i inhalacionih kortikosteroida i simptomatika) prosečno kroz 7-14 dana, ali i do 6 nedelja zbog pogoršanja disajnih tegoba, a nakon toga obično nastupa ponovno stabilno stanje. Osim virusa koji su glavni pokretači (“trigger”) pogoršanja astme, tu su i ostali uzročnici respiratirnih infekcija (bakterije, gljivice). Kod osoba sa alergijom, pogoršanja pokreću poleni,  kućna prašina, dlaka životinja ili plesni. Kod velikog broja astmatičara česti triger je fizički napor. Kod izvesnog broja bolesnika s astmom lekovi mogu uzrokovati akutni  spazam, pri čemu je glavni predstavnik Aspirin (acetil-salicilna kiselina), kao i grupa nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Isto tako  promena temperaturnih uslova (toplo-hladno) može izazvati tegobe, zatim magla, aerozagađenje, dim cigareta. Astmu je teže kontrolisati ako osoba ima GERB (refluks ezofagitis, vraćenje želudačnog sadržaja u jednjak) uz pozitivnu bakteriju Helicobacter pylori u sluznici želuca. Postoje i osobe na koje značajno loše utiču i  emocionalni momenti (bilo pozitivni ili negativni)

Pogoršanje ili egzacerbacija astme može biti po život opasno stanje, gde se otežano disanje i pad kiseonika u krvi može tako produbiti da bolesnik izgubi svest, a ako se ne primeni terapija, može nastupiti smrt. 

Da bi se ovakva pogoršanja prepoznala na vreme i sprečile posledice najpraktičnije je samopraćenje bolesti pomoću merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), koji meri najveći ekspiracijski protok vazduha, parametar PEF (peak expiratory flow). Radi se o maloj jednostavnoj spravi, koja ima usni nastavak i kazaljku sa skalom. Bolesnik dune najvećom snagom i brzinom kroz usni nastavak, a kazaljka se proporcionalno tome pomakne na skali. Broj koji se dobije poredi se s očekivanom vrednošću za zdravu osobu tog uzrasta, pola i visine i dobijemo postotak od predpostavljene vrednosti. Taj postotak kriterijum je za očitavanje nalaza. Smanjenje vrednosti do 20% od normale ( do 80%) može se tolerisati  kao uobičajena varijabilnost. Ako je PEF između 60% i 80% od normale, tada je potrebno pojačati doze lekova, a ako PEF padne ispod 60% od očekivane vrednosti treba obavezno potražiti stručnu lekarsku pomoć.

Cilj medicinskih postupaka u astmi je što manje simptoma bolesti bilo danju ili noću, što manje potrebe za beta2 –agonistima kratkog delovanja (Spalmotil, Ventolinom), što manje nuspojava lekova, što bolje podnošenje telesnih aktivnosti i održanje normalne plućne funkcije, te svakako izbegavanje egzacerbacija, hitnih intervencija i hospitalizacija. Kada su zadovoljeni svi navedeni elementi kažemo da je postignuta optimalna kontrola astme.

Bez obzira na to da li postoji neka alergijska etiologija u astmi ili ne, potrebno je primeniti preventivne mere u našoj životnoj sredini. U slučaju alergije to je izbegavanje alergena (iz kućne prašine, polena). Za sve bolesnike s astmom vredi da nikako ne smeju biti izložene dimu cigareta, bilo aktivno ili pasivno.

U dimu cigareta ima 4000 raznih hemijskih materija, koje dugogodišnjim inhaliranjem mogu oštetiti krvne sudove, disajne puteve, želudac (jer podstiču  lučenje kiseline u želucu), kožu, oči i svaki drugi delić našeg tela. Posebno loše deluje na alergiju, povećava stvaranje alergološkog antitela IgE i pogoršava stanje alergije. Na nos pušenje takođe deluje pogubno, jer uništava prirodne trepetljike, koje odstranjuju sluz i strane čestice. Na taj način prirodna odbrana u nosu postaje umanjena, te nos ne izvršava važne funkcije, koje bi trebao raditi: ne zagreva vazduh, ne vlaži ga i ne odstranjuje čestice, tako da vazduh koji ulazi u pluća nije dovoljno kvalitetan. U disajnim putevima uništavaju se takođe  prirodne trepetljike na disajnim stanicama, podstiče se umnožavanje  vrčastih stanica i olakšava prianjanje (adhezija) bakterija. Zbog toga protok vazduha otežano prolazi, te se pogoršavaju svi ostali simptomi astme.

 Ukoliko postoji preosetljivost osobe s astmom na polen (peludi) , prašinske grinje ili dlaku životinja, treba razmotriti mogućnost primene specifične imunoterapije (SIT). Rizik primjene SIT u astmi je veći no u rinitisu, te je potrebna pojačana opreznost. Ona se stoga primenjuje samo u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.  Dobro indikovana  imunoterapija kod bolesnika sa astmom donosi značajnu korist, proređuju se simptomi bolesti, njihov intenzitet pada, potrebne su manje doze lekova za optimalnu kontrolu astme, te se sprečava nastanak novih senzibilizacija na druge alergene.

Lekovi za astmu

 Da bi astma bila što bolje kontrolisana potrebo je redovno  uzimati protivupalne (antiinflamatorne) lekove. “Zlatni standard” u grupi protivupalnih lekova predstavljaju inhalacijski kortikosteroidi, koji dokazano uspešno sprečavaju posledice astme. Kortikosteroidi primenjeni u obliku injekcija ili tableta mogu imati sistemske nuspojave, ili neželjene posledice. Njihovu primjenu potrebno je pažljivo razmotriti, u smislu odnosa koristi za osnovnu bolest koja se leči i mogućih štetnih nuspojava. Međutim, u slučaju inhalacionih kortikosteroida čitava priča o nuspojavama je svedena na minimum. Lek primenjen u obliku inhalacije udiše se i ulazi samo u disajne puteve, tamo gde treba postići željeni učinak delovanja, a ne ulazi u cirkulaciju. Tačna merenja koncentracije kortikosteroida u krvi pokazala su da do 500 mikrograma  kortikosteroida u inhalaciji (doze se najčešće iskazuju za beklometazon dipropionat BDP, a ostali oblici kortikosteroida se preračunavanju kao ekvivalent BDP), nema tragova leka u krvi. Jedina češća nuspojava inahalacionih kortikosteroida je oralna kandidijaza, nakupljanje gljivica u usnoj šupljini. Iskazuje se otežanim gutanjem i pečenjem u ždrelu, bezazlena je i lagano se leči primenom lokalnih lekova u rastvoru ili gelu. Može se sprečiti ispiranjem usne šupljine vodom nakon inhalacije (udisanja) leka. Među ne-steroidne protiv-upalne lekove ubrajamo stariju generaciju kromona i noviju generaciju antileukotrijena (Singulair). Ukoliko se i pored uzimanja protiv-upalnih lekova jave tegobe (otežano disanje i/ili sviranje u prsima), primenjuju se simptomatski lekovi, među kojima je najvažniji beta2-agonist kratkog delovanja i teofilini.

Uz razumevanje bolesti od koje boluju, uz primenu preventivnih mera, redovno i prilagođeno uzimanje lekova, uz adekvatnu ishranu i  fizičku aktivnost, danas bolesnici s astmom mogu živeti pun i normalni život bez ograničenja.

Slični tekstovi:

Alergijski rinitis – gasite požar na vreme Alergija i astma – epizode Hlor iz bazena – problemi sa disanjem i astma Astma kod odraslih Mali podsetnik o alergijama i astmi

Amonijak  je gas koji jako nadražuje oči i gornje disajne puteve tokom dužeg izlaganja.

Trenutna nadraženost očiju, nosa, ždrela nastupa kod koncentracije od 400 – 700 ppm, izaziva suzenje očiju, podražaj na kašalj, koji traju samo tokom izlaganja, a ako se udišu duže vreme, mogu uzrokovati upalu grla i bronhitis.

Iznad 1 000 ppm, i nakon kratkog izlaganja, nastaje teško nadraživanje očiju i gornjih disajnih puteva.

Koncentracije od 2 000 – 3 000 ppm izazivaju jaki kašalj, plućne ozlede i jake nadražaje očiju. Plućni edem može nastati i nakon 48 sati nakon udisanja s mogućim smrtnim ishodom.

Koncentracije veće od 5 000 ppm mogu uzrokovati respiratorni grč i ugušenje. Kapi tečnog  amonijaka izazivaju jake  opekotine. Gas jako nadražuje kožu, posebno ako je vlažna.

Tečni  amonijak može uzrokovati trajna oštećenja očiju, čiji je potpun rezultat vidljiv tek nakon nekoliko dana. Pare nadražuju oči i izazivaju suzenje, a visoke koncentracije mogu ih teško ozlediti.

U slučaju da dođe do gutanja odmah nastaje nagrizanje i oštećenje želudačno – crevnih organa. Češće izlaganje koncentracijama koje su veće od maksimalno dopuštene može uzrokovati hronične nadražaje očiju, sluznica nosa i gornjih disajnih puteva.

Slični tekstovi:

Mali podsetnik o alergijama i astmi Šta je alergija? Kašalj Pomoć kod urtikarije

Pri unosu alergena( ili kontaktu sa njima) koji  izazivaju  kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika.

Urtikarija je alergijska kožna bolest kod koje nastaju uzdignute tvorevine na koži pod nazivom urtike. Mnogima je bolest poznata pod nazivom koprivnjača jer urtike na koži izgledaju kao što koža izgleda kad dođe u kontakt s koprivom.

Kako sve to izgleda?

Pri unosu alergena koji će izazvati kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika. Urtike su izdignute tvorevine na koži (takozvane eflorescencije) i mogu biti različitih veličina. Te urtike se mogu seliti s jednog mesta na drugo, mogu se spajati (konfluirati) pa na taj način nastaju jako velike urtike čak do veličine dlana. Sve je dobro dok se alergijska reakcija zadrži na koži i izaziva samo nelagodu. Stanje je komplikovanije ako se jave povišena temperature i edem mekih tkiva,  odnosno otok usnica, jezika, kapaka, dlanova ili jako opasan otok ždrela koji može radi gušenja završiti i smrću. U teškim slučajevima alergijska reakcija može biti tako opsežna i generalizirana te dovesti do anafilaktičnog šoka koji može imati takođe smrtni ishod.

Šta može biti uzrok?

Najčešći krivci koji izazivaju reakciju su hrana i lekovi (penicilin, acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antinflamoatorni lekovi-analgetici..), inhalacioni alergeni (polen i prašina) i ubodi insekata (pčela, osa, stršljen). U medicini kao alergeni mogu biti kontrastna sredstva koja se koriste u dijagnostici. Osim navedenog, kao alergen može bit i hladnoća, pritisak na kožu ili kontakt kože sa određenim materijalom (lateks rukavice).

Ako se urtika pokaže odmah nakon kontakta sa alergenom radi se o akutnoj korivnjači. Tada se obično zna što je uzrok a koprivnjača prođe ili spontano ili uz lečenje. Postoji i hronična koprivnjača kojoj se uzrok najčešće ne zna, ona traje duže od 6 nedelja i obavezno je imati lekarski nadzor i upotrebljavati lekove koje će  ublaiti simptomi bolesti.

Lečenje

Najbitnije je kod alergijskih reakcija ukloniti alergen koji dovodi do pojave simptoma. Ako je alergen čoveku već pozna, treba izbegavati kontakt s njim da ne dođe do razvoja reakcije. Urtikarija se leči antagonistima H1 i H2 receptora a u teškim slučajevima treba primeniti i kortikosteroide. Ako đođe do otoka ždrela i gušenja treba pod hitno otići lečniku da se uspostavi normalno disanje (bilo intubacijom ili u dramatičnim slučajevima traheotomijom- rezanjem grkljana da se omogući dotok vezduha).

Vrlo je važno znati na što je čovek alergičan da bi se izbegao alergen i nastanak simptoma. Ako je uzrok alergije nepoznat rade se alergološki testovi koji će otkriti uzročnika pa kada on postane poznat, opet ga je potrebno izbegavati i upotrebljavati potrebne lekove.

Kada lekar propisuje neki lek obratite pažnju da niste slučajno alergični na njega i o tome obavestite lekara. To je vrlo važno da ne bi došlo do alergijske reakcije na lek i teških posledica.

Dijeta kod urtikarije: treba smanjiti unos belančevina jer su oni nosioci alergena u našem organizmu.

Preporuka za dijetu  kod urtikarije:

1. dan- čaj sa šećerom 2. dan - riža na vodi, prežgana juha, dvopek i keksi bez jaja 3. dan- supa sa kuvanom piletinom, krompir, jabuka 4. dan- berena teletina, banana 5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šergarepa 6. dan -mleko

Slični tekstovi:

Prva pomoć kod napada astme Alergija na hranu Ujed tigrastog komarca Alergija na kravlje mleko Simptomi astme – kašalj

Svi daju savete. To je dobro. Što više saveta to više opcija. Bolje je dobiti 50 saveta umesto samo 3. Evo par mojih saveta u formi pravila kako da se ćivi zdravije. Savetiti su veoma jednostavni i neprovereni, govorim samo iz sopstvenog iskustva sa ciljem da vidim koliko mogu da se pojednostave ovakve informacije. Ovo su [...]

 Neke metode borbe protiv nazeba, koje su koristile još naše bake, nauka je ipak dovela u sumnju. Koje su najcešce zablude vezane za lečenje kijavice: u slučaju visoke temperature treba se dobro utopliti i preznojiti. Netačno! Ako se pokrijete debelim ćebetom, na veštacki način održavate visoku spoljnu temperaturu, a to remeti našu termoregulaciju. Time se pojačano opterećuju srce i krvni sudovi, što može da izazove lupanje srca, otežano disanje i nagle skokove pritiska. Što je najvažnije, tako sigurno nećete skinuti temperaturu.

Naprotiv, lagano ćete je oboriti ako telo bolesnika trljate hladnom vodom ili mu na celo stavljate hladne obloge. I uopšte, kad ste bolesni ne treba da se utopljavate. Sigurno ćete se oznojiti, pa vam neće prijati ni najmanja promaja. Možete samo još više da iskomplikujete bolest. Kad se čovek prehladi, mora da leži u krevetu. Nema nikakve potrebe da osobu koja kija i kašlje prikujete za krevet. Stvar je u tome što se pri dugotrajnom ležanju smanjuje ventilacija pluća i bronhija, pa se u njima nagomilava sluz. A pošto se infekcija „spušta” odozgo naniže disajnim putevima, onima koji su odlučili da preleže grip preti opasnost od bronhitisa i upale pluća. To naravno ne znači da bolesnik treba da ide na posao i tamo seje viruse. Ali slobodno može da se šeta po kući i obavlja sve uobicajene lakše poslove. Pri tom treba voditi računa da što ćešce pere ruke da ne zarazi ukućane. Treba često i dovoljnojesti da se ne gubi snaga. Zavisi šta se jede. Na varenje masne hrane ili namirnica bogatih belančevinama organizam troši mnogo vremena i energije. A svu snagu organizam bolesnika mora da usmeri na borbu protiv infekcije. To znači da se mesni proizvodi i variva s mesom svedu na minimum. Kobasice, slanine, šunke, masnoće ispod kožice pečenja, masnu ribu, guščije pečenje takođe treba svesti na minimum.

Treba jesti namirnice koje se lako vare i ne zdržavaju dugo u želucu: sveže i bareno povrće, voće, narocito južno, sokovi (domaći) i vitaminski napici. Treba možda napomenuti da virus gripa ne voli gaziranu sredinu, pa se preporučuje prirodno mineralna voda s dodatkom vitamina C ili svežeg soka od limuna. Mineralna voda takode pomaže da se iz jetre izbace lekovi, recimo paracetamol koji često uzimamo kad smo prehladeni ili imamo visoku tempertauru.

Najbolje sredstvo protiv prehlade – čaj od malina

Plod maline zaista sadrži dosta minerala i vitamina A i C. Stoga čaj od malina ili sirup od malina, takozvani malinovac, zaista imaju svojstvo da snižava temperaturu. Malina je dragocena i u lečenju astme, ekcema. Ona poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Kinezi smatraju da malina umanjuje opasnost od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnom kanalu i olakšava menstrualne tegobe. Elaginska kiselina, koja se nalazi u malini, ima višestruko blagorodno dejstvo i na zdrav i na bolestan organizam. Ona pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona, takođe, deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava i, u određenoj koncentraciji – potpuno stopira njihovu deobu. Ova kiselina izaziva programiranu smrt malignih ćelija i blokira oštećenje DNK, odnosno ima antimutageno dejstvo. I, konačno, ona ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološki odgovor organizma, odnosno – ne ubija ih.Ali treba imati na umu da velika količina napitka od malina može da izazove srčanu aritmiju i uspori rad bubrega. Sveže maline  se ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.

 

Osim plodova, svežih ili suvih, u lekovite svrhe koristi se i lišće, koje je još bogatije vitaminom C, cvetovi i koren. Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma.

Eksperimenti koji su vršeni na životinjama, ( radili su ih inostrani istraživači), nedvosmisleno su utvrdili da elaginska kiselina inhibira (eliminiše) nastanak karcinoma jednjaka,jetre i pluća. Posebno se ističe da se vremenski vakum upotrebe maline ne postavlja kao problem, jer i smrznuta malina zadržava sadržaj elaginske kiseline. Takođe je utvrđeno da je džem od malina bogatiji elaginskom kiselinom od sveže voćke jer je njen sadržaj u semenki veći nego u soku. Amerikanci su već proizveli tabletu sa osušenom malinom kao preventivu protiv kancera.

Slični tekstovi:

Kako ojačati pluća uz ručak Kako živeti sa alergijom na jaja Kako (ne)lečiti astmu!?! Prevencija gripa – slabe vajde od vitamina U vestima Fox televizije o astmi i gripu

Zbog silnih obaveza i lošeg vremena, Veki davno nije pisao o svom omiljenom sportu –  trčanju. Zato ću je da iskoristim priliku i napišem nešto o svom omiljenom sportu – brzom hodanju. Svakako sam obećala Vekiju članak o tome.

Hodanje kao sport

Poznato je da se asmatičarima preporučuje bavljenje sportom kao deo terapije u prevenciji tegoba. Zbog alergije na prašinu ne odgovaraju mi vežbe u zagušljivim vežbaonama, kao što su razne teretane i sale za fizičko vaspitanje. Volim plivanje i veoma je korisno, ali to je sport koji mi nije “legao” kao nešto čime mogu da se bavim svaki dan i da ga uskladim sa svakodnevnim obavezama (a i smeta mi hlor iz bazena). Kao veliki ljubitelj prirode ja sam izabrala hodanje kao svoj sport:

planinarnje nordijsko pešačenje brzo hodanje

Hodanje nam je zapisano u genima. Kao oblik sportske rekreacije, brzo ili sportsko hodanje (“walking”) može nam omogućiti da, bez obzira na uzrast i na to jesmo li se ili nismo pre bavili sportom, postignemo i održimo zavidnu telesnu i psihičku kondiciju.

Pešačenje po zimi

Hodanjem se povećava kapacitet srca i stabilizuje krvni pritisak, povećava se kapacitet pluća, a celokupni organizam se bolje snebdeva kiseonikom. Brzo hodanje jača celokupnu muskulaturu, povećava njenu izdržljivost i elastičnost, znatno usporava “trošenje” koštanoga tkiva, hrskavice i zglobova, te tako, između ostaloga, predstavlja izuzetno koristan oblik za prevenciju osteoporoze. Ono doprinosi kvalitetu sna, smanjuje psihičku napetost, doprinosi boljem raspoloženju, ublažava negativne posledice promene vremena, ali doprinosi i boljem trošenju kalorija i topljenju masnoća kod prekomerne težine.

Brzo hodanje, atletska sportska disciplina prerasla je u oblik masovne sportske rekreacije prvo u Americi odakle se potom vrlo brzo raširila i širom evropskog kontinenta. Popularnost i masovnost brzog hodanja uopšte ne čudi. U uslovima savremenoga življenja koje karakteriše nedostatak kretanja, brzo hodanje predstavlja idealan način rekreacije za sve, bez obzira na godine i trenutnu kondiciju.

Tehnika brzog hodanja

Da bi hodanje, naše uobičajeno svakodnevno kretanje, preraslo u oblik sportske rekreacije ono mora zadovoljiti određene kriterijume.

Prvenstveno, mora biti brže od svakodnevnog hodanja, a koraci učestaliji. Za vreme kretanja telo mora biti gotovo potpuno uspravno, noge (kolena) za vreme oslanjanja na podlogu ispružene, a ruke aktivnije.

Dakle za vreme brzog hodanja gornji deo tela mora biti uspravan, leđa što opuštenija, a pogled usmeren uglavnom ispred sebe, a ne na podlogu kojom se kreće. Ruke koje su savijene u laktu pod uglom od 80 do 90 stepenio, rade zamahe uz telo, tj. kreću se ritmički napred i unutra, približno do sredine tela, a potom unatrag i malo prema napolje, otprilike od visine bokova do ramena. Dlanovi moraju biti ili opušteno zatvoreni ili lagano otvoreni. Noga na koju se oslanja (stopalo jedne noge mora uvek biti u kontaktu s podlogom!) za vreme dok je na podlozi mora biti ispružena u kolenu, a savija se tek neposredno pre odvajanja od podloge. Disanje mora biti duboko i usklađeno s ritmom koraka.

Kada je reč o brzini kretanja i učestalosti koraka, najbolji rekreacijski efekat se postiže sa 110 do 130 koraka u minuti. Kako bismo osetili pozitivno delovanje, brzo hodati treba tri puta nedeljno u trajanju od 45 do 60 minuta, brzinom od oko 6 do 7,5 km na sat. Ja ga praktikujem svakodnevno.

Saveti za početnike Ako se duže vreme niste bavili nikakvim oblikom rekreacije ili imate zdravstvenih tegoba, pre početka treninga se obavezno posavetujte s lekarom Ako je ikako moguće, za trening odaberite prirodnu podlogu, dakle stazu u prirodi, parku ili šumarku, radije nego asfalt (ja nažalost često koristim asfalt) Ako hodate u usamljenom području, trenirajte u grupi ili u makar u društvu psa Za trening odaberite udobnu sportsku odeću od prirodnih materijala ili sportsku obuću posebno prilagođenu brzom hodanju koja ublažava pritisak na podlogu Pri izboru obuće ne štedite novac, i ne zaboravite da ona mora biti za broj veća od običnih cipela Pri izrazito lošim vremenskihm uslovima trenirajte po sobnoj traci za brzo hodanje Pre svakog treninga obavezno se rastegnite i zagrejte svoje mišiće Pre, za vreme i nakon treninga pijte dovoljno tečnosti, najbolje negazirane prirodne vode (posebni energetski napici imaju smisla samo ako hodate duže od sat vremena, ja ih lično mrzim i ne korsitim) Kako je nadoknada tečnosti posebno važna za vreme treninga, ne čekajte da ožednite, već svakih 15 minuta popijte velik gutljaj vode (vodu nosite u rancu a ne uruci, ruke moraju biti slobodne) Vreme treninga uskladite sa svojim bioritmom, najbolje ujutro ili rano uveče Osim za poboljšanje psiho-fizičke kondicije i zdravlja, trening iskoristite za dobrobiti i na drugim nivoima. Primer, ako hodate sami, iskoristite okruženje te se dodatno psihički opustite uživajući u prirodi, njenim bojama, mirisima i oblicima, trening u grupi, pak, iskoristite za sticanje prijateljstva, negovanje društvenih kontakta, a odlučite li se na trening sa životnim partnerom, poboljšajte komunikaciju i otkrijte nove dimenzije vaše veze.

Ja sa repićem

Ovo sa repićem sam ja, slikala preko svoje glave. Ovo iza mene je moja drugarica Goca iz Beograda koju sam upoznala na “pešačenju”. Ustvari ja sam je i ubedila da mi se pridruži. Neposredno pre našeg poznanstva preležala je bronhitis, bila je beldunjava, neraspoložena i uzdržavala se svako fizičkog napora. Disala je veoma “plitko” i imala često lupanje srca i povišen krvni pritisak.

Ubedila sam je da krene samnom u pešačenje, prvo laganim tempom i učila je tehnike pravilnog disanja. Uskoro je Goca postala pravi šampion u brzom hodanju, naučila da diše, zategla mišiće i osećala sa kao devojčica.

Šteta što je Goca  iz Beograda pa nismo u prilici da često hodamo zajedno.

Ni ja sama nisam često u prilici da hodam po prirodi i svežem vazduhu, ali svaki dan posvetim bar sat, (trudim se da hodam po parkovima ili tamo gde nema puno saobraćaja) a po lepšem vremenu i kad imam slobodnog vremena i po 3 sata dnevno, svom omiljenom sportu.

Hodanje je i veoma jeftin  i “zgodan” sport, najveća investicija (novčana) je kupovina dobre obuće, garderobu za hodanje svi već imamo kod svoje kuće, ne plaća se ništa za upotrebu prostora za hodanje, nije vezano za termine , lako se može prilagoditi vašim svakodnevnim obavezama. Glavna investicija je vaša dobra volja:)

Slični tekstovi:

Hodanje za početnike u sportuKoji sport za dete sa astmom?Astma i sportI Dejvid Bekam ima astmu

Poznato je da različita godišnja doba imaju svoje verne pratioce.  Obično zimu povezujemo s različitim bolestima, naročito respiratornim infekcijama, tj infekcijama disajnog sistema. Posebno su osetljiva deca.

Uzročnici respiratornih infekcija su virusi i bakterije. Jedan te isti uzročnik može izazvati različite kliničke slike, ali isto tako različiti oblici infekcija, npr. ‘prehlada’, mogu biti izazvani različitim uzročnicima. Tako je malo teži zadatak povezati vrstu infekcije s njezinim uzročnikom. Dijagnostičke metode koje nam to omogućavaju, nisu lako dostupne u svakodnevnoj ambulantnoj praksi. Stoga se u svakodnevnom radu lekari oslanjaju na klasifikaciju koja se temelji na anatomskoj rasprostranjenosti upale disajnih organa, na lokalnom kliničkom nalazu, na simptomima infekcije te epidemiološkim podacima.

U Topviti sam pronašla veoma koristan članak o bakterijskim uzročnicima respiratornih infekcija i njenom lečenju. Reč je o pneumonijama:

Infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u humanoj populaciji. Od akutnih respiratornih infekcija odrasli prosečno obole 3-5 puta godišnje, deca češće, u proseku 4-7 puta godišnje, dok ona koja borave u dečjim kolektivima još češće. Od infekcija respiratornog sistema umire gotovo 3,9 miliona ljudi godišnje, prema izveštaju Svestske zdravstvene organizacije za 2002 godinu. Pneumonije su vodeći uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu, te zbog toga predstavljaju ozbiljan epidemiološki problem. Vanbolnički stečena pneumonija predstavlja jedno od čestih i ozbiljnijih oboljenja u dece sa visokom godišnjom incidencom od 34-40 na 1000 dece u Evropi i Severnoj Americi .

Najčešći izazivači respiratornih infekcija su Gram – pozitivne bakterije, dok su u kolektivima posebno među adolescentima česte infekcije izazvane atipičnim intracelularnim mikroorganizmima i virusima. Oko dve trećine svih vanbolničkih pneumonija izazvano je Streptococcusom pneumoniae , dok među ostalim patogenima značajno mesto zauzima: Haemophilus influenzae, Moraxella catarrhalis, Mycoplasma pneumoniae, respiratorni virusi i Staphylococcus aureus .

Principi racionalne antibiotske terapije

Od otkrića penicilina 1929 godine (A. Fleming) prošlo je više od 70 godina. U početku je bio efikasan u lečenju gotovo svih infekcija uzrokovanih Gram – pozitivnim bakterijama koje predstavljaju oko dve trećine bakterijskih humanih infekcija od kojih su najčešće: respiratorne, infekcije kože i rana, septikemija itd. Danas se za lečenje akutnih respiratornih infekcija troši se više od 70% svih peroralnih antibiotika, dok za sve ostale bolesti 30%. Posledica toga je neracionalno, često nepotrebno, lečenje sa brojnim neželjenim posledicama, a posebno porastom bakterijske rezistencije i ogromnim materijalnim troškovima. Najveća zloupotreba antibiotika događa se pri nepotrebnom lečenju virusnih infekcija, posebno kod dece.

Terapijski algoritmi za lečenje pneumonija

Algoritam (vodič, smernice) daje sažete preporuke pri dijagnostikovanju i lečenju pneumonija, a sa ciljem ujednačavanja i racionalizacije rada. Zbog geografskih i drugih razlika u pojedinim sredinama, postoje različiti algoritmi: američki, kanadski, britanski, Evropskog udruženja za plućne bolesti (ERS ) i td. Savremeni algoritmi, osim izbora antibiotika, propisuju i dijagnostičke postupke, kriterijume za hospitalizaciju, dužinu lečenja, prelazak sa parenteralnog na peroralni način lečenja, dužinu hospitalizacije.

Pronalaskom novih sve efikasnijih antibiotika, kao i rastućom rezistencijom pneumokoka na stare dobre antibiotike koji su se decenijama široko primenjivali, odabir antibiotika u savremenoj kliničkoj praksi se menja i prilagođava. Principi racionalne antimikrobne terapije uzimaju u obzir najmanje tri neophodne karike u lancu infekcije: osobine uzročnika infekcije, osobine domaćina i osobine leka. Zbog brojnih teskoća s etiološkom dijagnostikom pneumonija, principi lečenja su bazirani na najčešćim prouzrokovačima pneumonija, a to su u vanbolničkoj sredini: Streptococcus pneumoniae , atipični intracelularni uzročnici i respiratorni virusi, posebno u kolektivima među decom i omladinom. Naravno, uz sve navedene opšte principe lečenja pneumonija, važno je prilagoditi lek prema individualnim karakteristikama bolesnika, posebno pri prisustvu alergije ili dodatnih faktora rizika kao što je: dijabetes, kardijalna ili bubrežna insuficijencija, neoplazme i druga oboljenja.

Danas je prihvaćen stav da u inicijalnom empirijskom lečenju pneumonija treba primeniti antibiotik koji je efikasan protiv Streptococcus pneumoniae i atipičnih uzročnika ( Mycoplasma pneumonia, Chlamidia spp, Legionella pneumophilia i td.), a lečenje treba započeti odmah po postavljanju kliničke dijagnoze, jer je pneumonija akutna, potencijalno teska bolest .

Kriterijumi za procenu težine vanbolničke pneumonije

U svakodnevnoj kliničkoj praksi polazna osnova u dijagnostici i lečenju respiratornih oboljenja polazi od procene težine bolesti koje se bazira na: prisustvu demografskih osobenosti (pol, životna dob bolesnika), prisutvu drugih akutnih ili hroničnih bolesti, uslovima pod kojima je pneumonija nastala, prisustvu kliničkih, radioloskih i laboratorijskih znakova bolesti.

Bolesnici iz opste populacije se razvrstavaju na mlađe i starije, kao i na one sa pridruženim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća, dijabet, kardiomioaptija, bubrežna insuficijencija i dr.). Terapijski pristup se razlikuje i prema epidemioloskim uslovima pod kojima je stečena pneumonija. Stare osobe u gerijatrijskim domovima, alkoholičari, ponavljane hospitalizacije, česta upotreba beta-laktamskih antibiotika, posebno u poslednjih nekoliko meseci nose veliki rizik od rezistentih sojeva bakterija Gram-pozitivnih, Gram-negativnih i anaeroba .

Razvrstavanje pneumonija na bakterijske i atipične, moguće je na osnovu epidemioloske anamneze, kliničkih simptoma, radioloskog i laboratorijskih nalaza.

Inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije

U inicijalnoj empirijskoj terapiji vanbolnički stečene pneumonije koristimo preporuke Evropskih i Američkih vodiča: Evropskog respiratornog udruženja (ERS), Britanskog torakalnog udruženja (BTS), Centra za kontrolu bolesti (CDS), Američkog torakalnog udruženje (ATS), Američkog udriženje za infektivne bolesti (IDSA) i Kanadskog udruženje za infektivne bolesti (CIDS)..

Prema smernicama Evropskog respiratornog udruženja, inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije u ambulantnoj praksi započinje se primenom amoksicilina, potom makrolida ili doksiciklina. Ukoliko se radi o umereno teškoj pneumoniji ili specifičnoj epidemioloskoj anamnezi (hroničari, starije osobe koje žive u domovima i druge imunokopromitovane osobe), lečenje se moze započeti antipneumokoknim fluorohinolonom – levofloxacin, moksifloksacin.

Hospitalizovani bolesnici sa teškom pneumonijom leče se parenteralnom primenom beta-laktamskog antibiotika (najčešće cefalosporini II ili III generacije), shodno težini pneumonije, a u kombinaciji sa makrolidom.

Bolesnici hospitalizovani u jedinicama intenzivne nege leče se intravenskom primenom beta-laktamskog antibiotika (cefalosporin III generacije u kombinaciji sa makrolidom ili fluorohinolonom.

Ukoliko se sumnja, ili se izoluje Pseudomonas aeruginosa , tada se lečenje započinje antipseudomonasnim beta- laktamom u kombinaciji sa antipseudomonasnim fluorohinolonom, ili aminoglikozidom, odnosno makrolidom.

Praćenje toka i dužina lečenja pneumonije

Ukupna dužina lečenja vanbolničke pneumonije, sem ukoliko nije veoma teška, ili je došlo do komplikacija, najčešće traje dve nedelje, odnosno do normalizacije leukocitoze, pada sedimetacije eritrocita i kliničkog poboljšanja.

Bakterijske pneumonije na ambulantnom tretmanu mogu se lečiti i kraće, do 10 dana, dok je preporuka za atipične pneumonije da lečenje traje 14 dana.

Evaluacija uspeha lečenja pneumonije potrebna je posle 24 do 48 h od započinjanja lečenja. Ukoliko nema odgovora na terapiju, ili se kliničko-radioloski nalaz pogoršava, tada treba korigovati terapiju

U hospitalizovanih bolesnika primena parenteralne terapije potrebna je do stabilizacije vitalnih parametara (najčešće 48 do 72 sata), i tada treba preći na peroralni oblik istog ili sličnog antibiotika (switch therapy).

Zaključak

Među razlozima za nastanak bakterijske rezistencije je neracionalna upotreba antibiotika, a jedna od važnih mera u sprečavanju rezistencije je kontrola upotrebe antibiotika putem terapijskih protokola, komisija, ciklične primene antibiotika zbog vraćanja osetljivosti bakterija na ređe upotrebljavanje antibiotike.

Pročitajte i o ostalim respiratornim infekcijama

Slični tekstovi:

Respiratorne infekcije II deoSvakodnevna upotreba pumpice (Ventolina)Pravilna upotreba pumpice – inhalatoraKomplikovani simptomi i astma sa slabijom kontrolomKoji preparat za izbacivanje šlajma?

U prvom delu članka smo pričali o tome koje ideje bi mogli da usvojite da bi počeli sa mršavljenjem. Važno je da shvatite da se mršavljenju treba pristupiti studiozno, uz maksimalnu posvećenost cilju. Dajte sebi dovoljno vremena i rezultati neće izostati. Ovde nastavljamo tu listu:

Ohrabrujte sebe. Govorite sebi pozitivne stvari, na primer: Mogu da kažem “ne”, Znam da mogu da to uradim, Ovo će mi omogućiti da budem zdraviji, Sad ću da se pazim i sve će biti u redu, Ne moram sve da uradim perfektno, ali danas ću se potruditi da bude kako želim, itd. Opraštajte sebi. Ako vam se desi da preterate sa hranom ili jedete ono što izbegavate, ne znači da je plan propao. Podsetite se da će se ovo dešavati sve ređe, kako budete razvijali zdravije navike i praksu obedovanja. Nikada se ne kažnjavajte, bilo preterivanjem bilo postom. Umesto kazne, shvatite taj osećaj i oprostite sebi. Ne odustajte od plana. Ispoštujte sebe. Vi ste taj (ta) ko odlučuje šta će jesti i koja hrana će vam dati pozitivan uticaj. Prihvatite stvari koje vas učvršćuju u tom cilju i ponavljajte ih dok vam ne postanu rutina. Ovako se najbolje stiču dugoročni efekti. Razmišljajte. Ako dobijete nagon za jelom, razmislite: da li ste zaista gladni? Ako niste, pokušajte da zaključite šta u stvari u tom trenutku želite da uradite i uradite to. Postoje 7 najčešćih razloga zašto se neko prejeda: glad, ljutnja, usamljenost, umor,dosada, frustracija i nervoza. Hrana nije pravi odgovor ni na jedan od njih. Mislite o tome. Nagradite se. Napravite listu aktivnosti koje ne uključuju jelo i koje će vam omogućiti da se relaksirate, pregrupišete i tako se nagradite. Listu stavite na vidno mesto gde ćete je videti pre nego što bez razmišljanja krenete da jedete, na primer na frižider. Budite optimistični. Mnogi koji su počeli da drže dijete i isprobali nekoliko bezuspešnih, misle da je svaka osuđena na propast. Kako pokušavate da napravite izmene, možete se  obeshrabriti zbog “neuspeha” koji vam se dešavaju usput. Onako kako gledate na stvari, utičete na to kakav će vaš plan imati ishod. Tako, umesto da se obeshrabrite neuspesima, gledajte da to zaobiđete, optimističkim stavom. Oni uspešniji, koji su naišli na probleme i izborili se, posmatrali su to kao privremene prepreke na tom putu a ne kao znak za propast. Budite smireni. Učinite da vam svaki dan počne smireno, meditacijom, dubokim disanjem, dovoljno je 10 minuta. Ovo vam može učiniti dan lakšim. U toku dana činite kratke odmore i opustite se. Tako ćete izbegnuti nagomilavanje stresa i ostati smireni. Planirajte društveni život. Hrana nebi trebala da bude osnova vašeg društvenog života. Pozovite prijatelje na partiju karata umesto na klopu, pođite na koncert pre nego u restoran i slično. Učite. Sve što doživite gledajte kao lekciju. Ako ste nezadovoljni putem kojim se krećete da biste smršali, razmislite o tome da li postoje bolji načini da se izvesne stvari promene. Analizirajte greške iz prošlosti, tako ćete lakše moći da ih ispravite. Poštujte druge. Svi smo mi različiti. Pošujte razlike, imajte na umu da je težina samo jedan mali deo onoga što vas čini osobom. Budite pažljivi prema drugima, ne davajte nepotrebne i neprijatne komentare na račun drugih. Uživajte. Najzad, uživajte u hrani koju jedete. Hrana može biti vaš saveznik, ali i neprijatelj, pa se postavite na pravi način.

Zapamtite, vi ste odgovorni za vaše zdravlje i izbor hrane koju jedete, a ne vaša rodbina, prijatelji, partneri i ostali.

Na sličnu temu pročitajte i:

Pripremite se za mršavljenje – 1. deoProgram za mršavljenjeIshrana za mršavljenjeIntezitet trčanja i mršavljenjeInstant mršavljenje uvek rizično po zdravlje

Praznična trpeza. Flickr: Tracy Hunter

Uskoro kreće sezona slava i praznika, što može biti naporno za vas koji želite da se rešite nepotrebnih kilograma. Praznična trpeza je bogata što je zvono za uzbunu, te vas savetujemo da na vreme počnete pripreme za sledeće leto. Najbolje što možete za sebe da uradite jeste da isplanirate vreme potrebno da se dovedete u formu. Instant rešenja ne postoje, a što pre to shvatite, pre ćete i uspeti u vašoj nameri.

Udahnite duboko, kažite sebi “uspeću, ja to mogu”, pronađite cilj i počnite. Trudite se da bude pozitivini i ne dozvolite da vas zlonamerni komentari vaših poznanika sputaju. Setite se kako ste se osećali ranije, a kako sada. Rešenje sigurno postoji, prepreke se mogu premostiti, želje ostvariti i zdravlje poboljšati. Budite uporni i učinite pravu stvar.

Pripremite se za mršavljenje

Budite spremni. U napred razmišljajte o problemima na koje možete da naiđete. Pokušajte da predvidite dešavanje koje vam može biti veliki izazov. Zatim napravite izbor kojim situacijama ćete prisustvovati, a kojima ne. Ako će neki društveni događaj da vam donese više stresa nego radosti, bolje je da ga izbegnete. Napravite plan. Ne zadržavajte se pored švedskog stola. Jedite iz tanjira, tj. u tacnu stavite određenu količinu hrane koju nameravate da pojedete. Tanjir ne dopunjavajte ni po cenu da ne isprobate sve moguće specijalitete. Oprezno sa taktikom: neću da jedem pre slave. Ukoliko odlučite da čekate slavski ručak, očekujući bogat izbor jela, samo narušavate svoj bioritam. Pored toga što ćete, verovatno kasno obedovati, poješćete i više od potrebnog. Dezert preskočite. Ne dozvolite da vas nagovore da probate još ovo ili ono, ostanite nepokolebljivi. Na našim slavama i veseljima domaćina bukvalno možete uvrediti ako ne jedete. Objasnite mu da ste pod specijalnim režimom ishrane pre nego što dođete na slavu. Tada nećete biti pod pritiskom, a ispoštovaćete domaćina. Skrenite svoju pažnju na razgovor umesto na hranu. Posvetite se cilju. Ako su težina i ishrana ciljevi koje ste postavili pred sebe, dajte im prioritet. Da li zaista želite da smršate? Razmišljajte o tome kao o poduhvatu. Promena vašeg režima ishrane traži vreme, pažnju i odlučnost. Ne gubite vaše vreme, novac i motivaciju na nešto drugo, odlučite kakav život želite da vodite i budite uporni u svom naumu. Jedite redovno. Redovni umereni obroci smanjuju šansu za prejedanje i neprekidna razmišljanja o hrani. Nagradite se. Dozvolite sebi ponekad malo zadovoljstvo, slatkiš, ako je to ono što želite. Ako se potpuno oslobodite onoga što ste voleli to vam može doneti razočaranje i ozlojeđenost. Budite strpljivi. Većina dugogodišnjih navika se stiče u dužem periodu. Istražujte šta je dobro za vas, a šta je kontraproduktivno. Učinite napor da steknete bolje navike. Napunite baterije. Planirajte vreme za odmor, relaksaciju i regeneraciju i preispitajte vaše ciljeve. Izađite napolje, šetajte, trčite, idite u bioskop, uživajte u toploj kupki, slušajte muziku, pozovite prijatelja ili voljenu osobu, meditirajte ili radite bilo šta drugo što vas opušta. Više se krećite. Napravite dnevni plan aktivnosti. Ako niste za tip osobe koja vežba – čistite kuću, idite pešice u kupovinu, zaboravite lift i koristite stepenice. Neka vam aktivnosti postanu rutina. To je odličan način vežbanja, ako možda toga niste svesni. Naravno, bolji rezultati se postižu ciljanim vežbanjem, na primer trčanjem. Dajte novi zamah vašim ciljevima. Pomozite drugima. Razmislite o volonterskom radu u neprofitnoj organizaciji. Ovakvim radom ćete imati priliku da radite sa drugima, što će vam omogućiti da skinete fokus sa sebe. Postavite smernice u razgovoru. Planirajte do koje granice smete da idete sa ostalima. Na primer, ako vas neko pita o vašoj težini, odgovorite: “Hvala na brizi, ali zaista ne želim da pričam o tome”.

U sledećem nastavku ćete saznati šta još možete da uradite da ostvarite vaš cilj i budete fit. Ostanite uz Trčanje.rs

Na sličnu temu pročitajte i:

Ishrana za mršavljenjeProgram za mršavljenjeIntezitet trčanja i mršavljenjeInstant mršavljenje uvek rizično po zdravljePromenite navike i smršajte

Počnite od toga da se više krećete i zdravije hranite i trudite se da to ne zaboravite. Ne dozvolite da preko vikenda ili praznika budete rob loših navika. Naravno, nije greh s vremena na vreme dozvoliti sebi poslasticu, ali potrudite se da to bude više izuzetak nego pravilo.

Verovatno ste primetili da vam se posle trčanja otvara apetit. To nije bez razloga, jer organizam nastoji da popuni energetske zalihe što je moguće brže. Varenje hrane se posle intezivne fizičke aktivnosti ubrzava i do tri puta i traje 30-45 minuta posle te aktivnosti. Nakon toga metabolizam se vraća u normalno stanje. Ako želite da smršate sačekajte sa obrokom i tek nakon ovog perioda obedujte.

Trčanje spada u intenzivnije oblike vežbanja, pa je potrošnja energije, tj. kalorija veća nego pri drugim vrstama aktivnosti. Na taj način trčanje vam može pomoći da smršate na zdrav način. Sa trčanjem počnite polako, upoznavajući se sa savetima za početnike.

Saveti za mršavljenje Ako osetite iznenadnu glad, sačekajte dva minuta, a u tom periodu hodajte, šetajte i vašu pažnju usmerite na nešto drugo. Moguće je da će glad prestati, a vi ćete se osećati bolje. Ako vas zaista privlači neka nezdrava poslastica, zapitajte se: “Šta mi je u interesu”? Slatkiši ili dobra figura? U posebnim prilikama i parče čokoladne torte je u redu, ali nemojte da vam izgovori pređu u naviku. Ne dozvolite da zbog jednog preterivanja za stolom ceo dan potpadnete pod uticaj loših navika. Koncentišite se. Ne obedujte mehanički, nesvesno, dok gledate TV ili čitate knjigu. Kada god stavite hranu u usta, neka vas obuzme osećaj kako telu dajte ono što mu treba. Ne preskačite doručak. Doručak treba da bude jak sa manjim sadržajem masnoća. Na taj način ćete izbeći dodatni unos kalorija u toku dana. Jedite dosta povrća. Za ručak i večeru obavezno jedite i povrće. Ne zaboravite da je povrće važan izvor minerala i vitamina. Jedite iz tanjira. Ne konzumirate namirnice iz ambalaže. Kada stavite hranu na tanjir, pažnju će vam biti usmerena na to što je pred vama i znaćete tačno koliko ste hrane pojeli. Ne kupujte grickalice – čips, smoki, čokoladice… Time ćete izbeći iskušenje da ih jedete. Jedite dosta voća. Voće povoljno utiče na metabolizam, smanjuje glad i telu daje neophodne vitamine. Obratite pažnju šta pijete. Smanjite unos kaloričnih napitaka: sokova iz tetrapaka, ledenog čaja, limunade sa šećerom, gaziranih pića i posebno alkohola. Mnogi su smršali obraćajući samo pažnju na to šta piju.

I najvažnije za kraj. Trčite, budite optimista i vodite aktivan život!

Na sličnu temu pročitajte i:

Smršajte zdravo i trajno!10 osnovnih fitnes saveta: smršajte zdravoKalorijski deficitAtletska anoreksijaIshrana za mršavljenje

Pojačane doze vitamina i minerala nemaju značajnijeg efekta za trenutnu zaštitu od gripe.  Jedna od vodećih zabluda je uzimanje vitamina C. On je važan vitamin i koristi imunitetu, međutim dnevna doza koja nam zaista treba je jako mala i može se namiriti komadićem voća ili salate koje pojedete u roku od nedelju dana, a ne dnevno. Sve iznad toga prolazi kroz naš probavni sistem kao višak i izbacuje se iz organizma. Slična je stvar s vitaminom D, s tim da uzimanje prevelikih doza, za razliku od vitamina C koji se izbacuje, može i štetiti. Vitamini mogu koristiti samo izrazito slabim pojedincima čiji je organizam krajnje iscrpljen i u nedostatku važnih hranjivih sastojaka.

Vitamin C ne štiti od prehlade, objavio je nemački institut za kvalitet zdravstva IQWiG pozivajući se na istraživanje Cochrane Collaborationa. U istraživanju te međunarodne zdravstvene institucije učestvovalo je više od 11000 ljudi. Jedan deo učesnika uzimao je placebo, a preostali su uzimali najmanje 0,2 grama vitamina C dnevno.

Osobe koje su uzimale veće količine vitamina C pošto su se prehladile, nisu primetile nikakvu razliku u trajanju i intenzitetu bolesti. Učesnici koji su uzimali vitamin C pre nego su se razboleli trajanje bolesti skratilo se u proseku za manje od jedan dan.

IQWiG je istakao da neki prehrambeni preparati sadrže i do gram vitamina C, što je deset puta više od preporučene dnevne doze. Naše telo ne može apsorbovati tako velike količine, tako da se većina vitamina C  izlučuje kroz urin nekoliko sati kasnije.

Prevelike količine tog vitamina mogu izazvati dijareju, upozorio je IQWiG.

Najbolja prevencija:

Higijenske mere, poput pranja ruku, vetrenja prostorija, dezinfekcije radnih površina sredstvima na bazi alkohola i nošenja maski (kako bismo sprečilii širenje s obolelih na zdrave), najbolje su nam za sada dostupne mere prevencije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vitamin C ne štiti od prehlade, objavio je nemački institut za kvalitet zdravstva IQWiG pozivajući se na istraživanje Cochrane Collaborationa.

U istraživanju te međunarodne zdravstvene institucije u;estvovalo je više od 11000 ljudi. Jedan deo u;esnika uzimao je placebo, a preostali su uzimali najmanje 0,2 grama vitamina C dnevno.

Osobe koje su uzimale veće količine vitamina C pošto su se prehladile, nisu primetile nikakvu razliku u trajanju i intenzitetu bolesti. U;esnicim koji su uzimali vitamin C pre nego su se razboleli trajanje bolesti skratilo se u proseku za manje od jedan dan.

IQWiG je istakao da neki prehrambeni preparati sadrže i do gram vitamina C, što je deset puta više od preporučene dnevne doze. Naše telo ne može apsorbirati tako velike količine, tako da se većina vitamina C  izlučuje kroz urin nekoliko sati kasnije.

Prevelike količine tog vitamina mogu izazvati dijareju, upozorio je IQWiG.

 

Najbolja prevencija

 

Higijenske mere, poput pranja ruku, vetrenja prostorija, dezinfekcije radnih površina sredstvima na bazi alkohola i nošenja maski (kako bismo sprečilii širenje s obolelih na zdrave), najbolje su nam za sada dostupne mere prevencije

Razmišljajući o brojnim razlozima zašto nisam počinjala sa trčanjem setila sam se ovih zabluda o trčanju:

Za trčanje je potrebno da se počne sa treningom od ranog detinjstva Da bi počeo/-la da trčim potrebna je fizička spremnost i utreniranost Trčanje je skupo Da bi trčao/-la, potreban mi je guru/trener/učitelj/instruktor Dovoljno je da trčim ponekad ili bar jednom nedeljno da bi postigao/-la dobru fizičku kondiciju Trčati mogu samo na atletskoj stazi Ako sam bio/-la poslednji/-a na školskom krosu to znači da ne umem da trčim Bez talenta i atletskih veština nema dobrog trkača i dobre trkačice Bez dobre opreme, ne mogu da trčim Trčanje donosi povrede, bezbednije je mirovati Nisam ja za to. Znojenje, napor, bol neka hvala. Potreban mi je mir. Šta će drugi da kažu?

Moje preporuke za trčanjeUsvojite i negujte dobre navike. Trčati možete svuda, samo obujete svoje patike i spremni ste da istražujete nove krajeve, nove gradove, nove staze. Pamtićete mesta koja posećujete po stazama koje ste u njima otkrili.Definišite svoje ciljeve i napravite svoj plan vežbanja, pronađite svoj uzorPratite promene koje vam se dešavaju – vodite dnevnik svojih postignućaNe brinite, budite strpljivi,  upornost se isplati, postupno se pripremajte na velike naporeVodite računa da ne postanete osoba koja priča samo o trčanjuTrčanjem najviše angažujete noge, zato nemojte da zaboravite ostale delove tela. Kombinujte trčanje sa drugim sportovima: plivanje, biciklizam. Moje iskustvo kaže da sportski marketing podržava i da su trčanje i joga idealna kombinacija.Ako ste u prilici kupite dobru opremu: dobre patike čuvaju vaša stopala i noge, dobre helanke i majice vam omogućavaju da se prijatno osećate u toku napora a da uz to i dobro izgledate i naravno ako imate puls metar i pedometar imate dodatnu motivaciju jer pratite svoj puls, kilometražu, plan treninga i napredovanje.Gradite svoj vlastiti sistem podrške: informišite se, upoznajte druge trkače, pričajte o svojim rezultatima, promovišite ih i time ćete pomoći sebi i drugima. Vi najbolje znate šta vam je potrebno.Zadržite osmeh. Nije važno koliko brzo trčite i koliko kilometara savladate najvažnije je da ste zadovoljni i srećni a to izrazite širokim osmehom.Upoznajte se sa Trčanje.rs

O čemu vi razmišljate kada se dvoumite da počnete da trčite. Ostavljam vam da razmislite da li su to vaše zablude vezane za ovaj sport,  a koje vas sprečavaju da napravite prvi korak ili nešto drugo.  A zašto je važan prvi korak?

Na sličnu temu pročitajte i:

Preporuke za apsolutne početnike u trčanjuMotivacija za početnike – Zajedno je lepšeJuče, danas, sutra…ili moja motivacija i trčanjeKako se motivisati za trčanjeLično iskustvo u izboru opreme za trčanje

Fizička aktivnost u obliku sporta zdrava je i korisna. Ona međutim nosi sa sobom povećan rizik od povređivanja. Bilo da su u pitanju jednokratne ozbiljne traume ili više puta ponovljene tzv. mikrotraume – intenzivni bolovi i otežano kretanje uzrokovani oštećenjima ili trajnim degenerativnim promenama mišića, ligamenata, tetiva ili zglobova, tako da postaju mučni deo svakodnevice.

Upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) rešavamo se bola, ali ovakvi lekovi moge uzrokovati probleme, već svima poznata neželjena dejstva, naročito kod duže primene.

Umesto NSAIL  postoje preparati za zdravo funkcionisanje, sprečavanje oštećenja i  povreda hrskavice i ligamenata, zglobova, kao i ublažavanje bolova kod sportista. Glukozamin sulfat, hondroitin i MSM su najvažniji sastojci ovakvih preparata. Vrhunski sportisti bi  trebali i da preventivno koriste neke od ovih preparata da bi maksimalno produžili svoje aktivno bavljenje sportom

Najnovija istraživanja pokazuju da je za dobre rezultate u sportu, pored određenog režima u ishrani potreban dodatni tretman u smislu pojačanog unosa vitamina, minerala kao i niza hranljivih komponenata koje omogućuju bolje funkcionisanje našeg organizma u uslovima povećanog fizičkog napora. Dokaz za to pružile su brojne studije u različitim sportskim disciplinama. Dobijeni rezultati ukazuju da je postignuti uspeh u korelaciji sa aktivnim unosom sledećih materija:

 

-Voda – veoma značajna stavka u dijeti sportista. O značaju unosa potrebnih količina vode dovoljno je ilustrativan sledeći podatak – gubitak od samo 3% rezultira uočljivim nedostatkom snage i umanjenjem sposobnosti da se postigne brzina za čitavih 8%. Pomenute činjenice dobijaju na značaju ako se zna da 75% mišićne mase čini upravo voda.

Svakom od nas potreban je unos od najmanje 1,5 litre čiste negazirane i nehlorisane vode dnevno, a sportistima i više.

 

Pročitajte sve o  potrebama aktivne populacije (sportista i rekreativaca) za vodom na http://www.vma.mod.gov.rs/cms/sr/meni_link/14/tekst/629/

 

-Vitamini sa antioksidantnim svojstvom – pomažu telu da koristi kiseonik, a istovremeno detoksikuju sporedne produkte, što značajno redukuje stres u sportovima koji su iscrpljujući.

Odmah pozovite svog doktora ako:

•  kašljete, ispuštate zvuk pištanja kad dišete ili imate teškoce sa disanjem.

•  osećate potrebu za uzimanjem više lekova nego što Vam je doktor propisao.

•  imate temperaturu preko 38 °C (101 °F).

•  imate sluz koja nije bela ili bistra, ili je i suviše zgusnuta da se iskašlje.

•  imate probleme uzrokovane svojim lekovima, na primjer drhtavicu, smetenost, uzrujanost, osecaj nervoze u želucu ili loš ukus u ustima.

•  niste u stanju obavljati normalne aktivnosti ili vežbe.

Odmah pozovite 92 (hitnu pomoć) ako imate:

•  teško „pištanje“ pluća kad dišete, teškoce sa disanjem ili kašalj.

•  bol u prsima.

•  sive ili plave usne i nokte na rukama.

Razgovarajte sa svojim doktorom ili medicinskom sestrom ako ste zabrinuti ili imate pitanja.

Vaša nega može ukljuciti:

•  uzimanje razlicitih lijekova za:

-  otvaranje dišnih puteva

-  smanjivanje reakcije tijela na alergene

-  smanjivanje oticanja Vaših dišnih puteva

- smanjenje kongestije

•  pronalaženje uzroka Vaših simptoma.

•  Alergotest.

•  korištenje mjeraca vršnog protoka za provjeru i prevenciju astmaticnih napada

•  uzimanje velike caše tecnosti svaka 1-2 sata; to pomaže da sluz ostane rijetka, a tijetka sluz je lakša za iskašljavanje i smanjuje oticanje u plucima. Prozracne tecnosti su najbolje, kao što je voda, vocni sok, caj, corbe i bistre supe.

•  izbjegavati mlijecne proizvode prilikom „pištanja“ jer oni mogu zgusnuti sluz.

Za prevenciju astmatičnih napada

•  Držati lijekove za astmu uz sebe cijelo vrijeme. Uzimati lijekove u odredeno vrijeme iako su simptomi nestali.

•  Izbjegavati dim od cigareta, lule i cigara.

•  Držite se podalje od namirnica, lijekova ili stvari koje Vam uzrokuju pojavljivanje simptoma astmaticnih napada. Oni se nazivaju okidacima.

•  Izbjegavajte kontakt sa osobama koje su prehladene ili imaju gripu.

•  Odmarajte se i uzimajte dosta tecnosti na prvi znak prehlade.

•  Dišite kroz šal ili neki drugi „prekrivac“ kad je hladno vrijeme.

•  Sa svojim doktorom razgovarajte o vježbama za ojacavanje Vaših pluca.

•  Smanjite stres.

Slični tekstovi:

Koji preparat za izbacivanje šlajma?Asmtatičarima psiholog može pomoći da se nose sa svojom bolešćuAstma i sportLog merenja protoka (Peak Flow log)Astma pod kontrolom

Iako je tema ovog sajta prvenstveno namenjena astmi i životu sa astmon, pre svega pozitivnom pristupu života sa astmom, želela bih da ovaj teks podelim sa vama. Nedavno sam saznala da bolujem od Sarkoidoze i priključila sam se grupi za podršku. Sarkoidoza je multisistemsko, multiorgansko oboljenje nepoznate etiologije, karakterisano prisustvom specificnih nekazeifikovanih, epiteloidnih granuloma u zahvaćenom tkivu ili organu. Klinička slika i oblici javljanja su raznovrsni, a kreću se od asimptomatskog, ali patološkog nalaza na radiografiji grudnog koša, kod mnogih bolesnika, do progresivne multiorganske,multisistemske bolesti kod izvesnog procenta obolelih.

Bolest može biti ograničena, akutna, sa tendencijom spontane remisije i samoizlečenja, ili hronična, sa epizodama recidiva i trerapijske remisije. Mogu biti zahvaćeni svi organi. Najcešca je ipak, zahvaćenost torakalnih limfnih žlezda i pluća, ( u preko 95% bolesnika), te se većina obolelih i žali na simptome od strane respiratornog sistema. Simptomi su neprestani kašalj, otežano disanje kao i simptomi na drugim

organima npr. promjene na koži putem infiltrata (erithema nodosum), oštećen vid usled upale oka, srčane

smetnje usled upala srčanih mišića itd.

Gotovo ceo tekst može da koristi i obolelima od astme.

 

 Osnovi života sa sarkoidozom

Osnovi života sa sarkoidozom – “Stepping Stones for Daily Living” by Dolores O` Leary1. Simbol “snežne pahulje” – Svakodnevni život sa sarkoidozom ili nekim drugim zdravstvenim problemom (napr. astmom) znači promeniti životni stav, aktivnosti, kao i način života u zavisnosti od same bolesti ali isto tako i u zavisnosti od podrške, nade i optimizma koje sama bolesna osoba poseduje.

Život može postati izazov u mnogim aspektima. Niko nije u mogućnosti da nastavi dalje kao da se ništa nije dogodilo, ni pacijent a ni porodica. Snežna pahulja je simbol sarkoidoze. Kako ni jedna pahulja snega nije ista tako ni jedna osoba sa sarkoidozom nije ni nalik drugoj, uporedjujući ovde različitost simptoma bolesti. Osobe sa sarkoidozom mogu biti slične, ali nikada identične, te je potrebno puno ispitivanja i samoispitivanja kako bi se odredilo šta je najbolje za svakog pojedinca i kako bi se porodicni život i posao odvijali nesmetano dalje. Gotovo svi oko nas , svi koje volimo i poznajemo sa kojima živimo i radimo moraće da načine odredjene izmene. Najčešce su ove izmene nesvesne ili neprepoznatljive ali svakako da jesu promene. One se mogu se postići sa vrlo malo ili čak bez predhodnog planiranja bilo da se radi o manjim modifikacijama ili totalnim izmenama načina života.

Sve ovo može se odnosi i na obolele od astme.2. Dnevnici i časopisi- neophodno je da vodite zapise o svome zdravlju. Za mnoge ovo se svodi na zapisivanje datuma vakcinacije i revakcinacije. Neke osobe vode evidenciju o svome zdravlju dnevno, neke nedeljno, mesečno, ali ih većina to ne čini uopšte. Neophodno je zapisivati sve veće zdravstvene probleme, hirurške intervencije, terapije. Potrebno je voditi evidenciju o rezultatima godišnjih pregleda, laboratorijskih nalaza; poželjno je sačuvati rezultate. Vrlo je važno sačuvati kako negativne tako i pozitivne nalaze. Lekovi koji su vam dati i prepisani sastavni su deo svakog zdravstvenog dnevnika. Pored doze i učestalosti uzimanja, uvrstite ovde kada ste sa nekom terapijom počeli i kada je ona obustavljenja, i kakve je efekte , dobre ili loše ova terapija na vas imala.

Ovakav oblik zapisa pomaže da se kasnije svega setimo, ali ovde postoji još puno prostora da se zapišu i utisci ili razmišljanja koja se odnose na neke druge aspekte života tokom terapije, a odražavaju zapravo Vas same. Upotrebite ovaj prostor da slobodno iskažete sebe.3. Postavite sebi ciljeve – bez cilja, život nema smisla. Utvrdjivanje ciljeva daće Vam dodatnu životnu energiju, zato je to veoma važno. Svi imamo ciljeve. Maladeca imaju za cilj da nauče da puze, stoje, hodaju, pričaju. Studenti imaju za cilj da polože ispite. Zaposleni rade kako bi ostvarili svoj cilj- zaradu. Roditelji postavljaju sebi cilj da podignu svoju decu. Većina ljudi planira sebi vreme za odmor, rad, vreme za penziju. Kada se medjutim pojavi zdravstveni problem ovi se ciljevi ne smeju napustiti. Način na koji ćemo ih ostvariti u takvim situacijama zahteva posebnu pažnju. Onda kada više nema cilja život je izgubio svrhu. Postavite sebi ciljeve koje možete ostvariti. Rasporediti ih kao kratkoročne, srednje ročne i dugoročne. Ciljevi koje ste sebi postavili moraju biti ostvarljivi ili ćete ubrzo biti obeshrabreni i izgubiti inicijativu. Snovi su posebna kategorija. Ukoliko želite nešto da učinite a sasvim je izvesno da je to malo verovatno, stavite to u ovu kategoriju snova. Uredu je. Snovi su kategroija koja se obično ne može ostvariti ali imate pravo na svoje snove.4. Vreme za odmor i relaksaciju – svaki vaš dan trebalo bi da ima neko vreme koje ćete provesti sami, opušteni i u razmišljanju. Ovo bi bilo vreme koje ćete iskoristiti da načinite svoj sopstveni inventar dogadjaja u životu. Kako ste proveli vreme od poslednjeg perioda iskorišcenog za odmor i relaksaciju; koji su vaši ciljevi u živitu, šta su prioriteti; da li je potrebno da izmenite svoje ciljeve, postavite nove i pokušate da analizirate na pravi način i u potpunosti iskoristivost vaše maksimalne energije. Vreme odmora i razmišljanja je vreme kada najbolje možete postaviti sebi ciljeve, trenutne, kratkoročne i dugoročne, razmišljati o najboljim danima vašega života, razmišljati kako bi život mogao da izgleda i istovremeno šta da učinite kako biste ostvarili ovu svoju viziju života. Ukoliko ste već upotrebili ovaj metod, onda vi već imate neku svoju sigurnu osnovu ili bolje reći idealnu osnovu u koju možete sebi dozvoliti i da ” mentalno odlutate” kako biste se relaksirali od stresa. Na temu upotrebe zdravog misaonog procesa u svrhe relaksacije postoji mnoštvo programa, knjiga, audio – video traka.5. Duhovna- spiritualna orijentacija -duhovnost može imati mnogo formi. Svaka osoba prirodno teži svome sopstvenom izboru duhovnog. Za neke to može biti čak jednostavno putovanje ili izlet u prirodu gde može naći mir i spokojnost u odnosu sa prirodom. Za neke duhovnost može simbolizovati čitanje knjige, čak prave teološke kao na primer Biblije ili sličnih knjiga. Svaka osoba zapravo se okreće izvoru neke svoje unutarnje konsolidacije koji u potpunosti zadovoljava njene ili njegove potrebe. Aktivno učešce i / ili učenje to zavisi od licnog izbora. Svejedno da li se sa sarkoidozom borite individualno ili ste uključeni u široku mrežu onih koji rade na pomoći obolelima kao sto su udruženja, duhovna orijentacija je značajni izvor ohrabrenja u suočavanju sa budućnošcu.Čuda se ipak dogadjaju. Ovi iznenadni preokreti koje nazivamo ČUDA, često su posledica vere koju osoba ima. Verovanje u moguće , verovanje u naizgled čudo deo je duhovnosti i fokus terapije kako fizičke tako i psihičke, odnosno emotivne.6. Zdravstvena zaštita – Uključite se u program zdravstvene zaštite. Odlučite se za tim zdravstvene zaštite kome možete da verujete, sa kojim možete da razgovarate i aktivno učestvujete u odlukama o vašem programu lečenja. Ovo je veoma važno.Ukoliko ne možete da razgovarate sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite, trebalo bi da nadjete nekoga lekara sa kojim to možete. Ovo i nije baš tako lako i može zahtevati ozbiljno vreme i strepljenje. Sarkoidoza je oboljenje koje ne razumeju mnogi lekari, a naročito ne bolesnici ili članovi njihovih porodica. Ovo podrazumeva mnoštvo pitanja, uključujući i primenu brojnih dijanostickih i monitoring testova i bez potpune saradnje obe strane, bolesnika i porodice kao i lekara ni jedan dijagnosticki ili terapijski program neće biti adekvatno ostvaren. Standardna terapija za sarkoidozu su kortikosteroidi, koji mogu imati svoje brojne neželjene efekte, koji sa svoje strane vode ponekad u nove zdravstvene probleme. Ovo zahteva stalni nadzor i kontrole zdravstvenog osoblja. Često lekovi korišceni u terapiji sarkoidoze imaju svoje neželjene efekte koji zahtevaju ceste oftalmološke preglede i / ili preglede uzoraka krvi. Čak i kada su ovi nalazi normalni, potrebno ih je redovno pratiti i kontrolisati jer se neželjeni efekti terapije mogu pojaviti čak i po prestanku terapije.

7.Stres – je deo svakodnevnog života svake osobe, bilo da je ona zdrava ili bolesna. Naravno, kada se ne osećate dobro i stres se dožiljava mnogo ozbiljnije i komplikovanije nego inače. Ne pokušavajte da se sa stresom borite sami. Svaki teret je lakši kada se sa nekim podeli. Na vama je da odlučite ko može biti vaša podrška, vaš savetnik i prijatelj. Porodični lekar (izabrani lekar) je taj koji poznaje pacijenta u potpunosti, fizički, socijalno,emocionalno i duhovno. Sa današnjim načinom života medjutim, osobe sa zdravstvenim problemima moraju imati nekoliko lekara istrovemeno a zapravo ih ni jedan ne upoznaje u potpunosti.

 Ja imam sreće, pa imam lekara kod kojeg se lečim zbog astme i koji se potrudio da me dobro upozna, u kojeg imam neograničeno poverenje i sa kojim mogu da pričam o svim zdravstvenim problemima, o emotivnim, socijalnim, fizičkim problemima, ne samo o astmi i sarkoidozi. (Marija)

Koliko je uloga stresa u životu bolesnika zapravo nepoprepoznata ako ne i sasvim zanemarena?

 Znači, oboleli, vi ste upravo ti koji morate biti sami svesni uticaja stresnih situacija na vaš život. Ovde će vam ponovo pomoći vodjenje neke vrste dnevnika kako biste se fokusirali na odredjene oblasti svoga života. Svaki stres u vašem životu morate prepoznati. Nekih ćete moći vrlo lako i uz sasvim malo truda da se sami rešite. Neke stresne situacije ćete moci da modifikujete ali će postojati i neke stresne okolnosti sa kojima nećete moći baš ništa da uradite. Pojedine stresne situacije zahtevaju pomoć profesionalaca. Možda je potrebno da se u nekim okolnostima vaš život dramatično izmeni kako biste se rešili stresa.8.Depresija – depresija nije jednostavan problem i ne treba je olako shvatiti. Takodje sa depresijom bolesnik ne može da se sam izbori. Simptomi depresije mogu se tretirati i medikamentozno ali dok se sam uzrok depresije ne pronadje ovo može i da potraje. Sa dostupnom , dosta popularnom literaturom osoba danas može biti u stanju da vrlo lako otkrije način na koji mu je pomoć u ovakvim prilikama potrebna. Dugotrajna bolest upravo predstavlja vid depresije. Prolazak kroz proces sopstvene konsolidacije može pomoći bolesniku a i članovima porodice da prihvate činjenicu o narušenom zdravlju na lakši način. Sporo prilagodjavanje na novonastalo stanje bolesti ponekada je mnogo teže nego nagli gubitak zdravlja kao na primer pri saobraćajnim nesrećama ili srčanom udaru. Često se ovaj spori proces i ne prepozna na pravi način te tako i dobronamerni saveti mogu biti sasvim pogrešni. Poremećaji sna danas se navode kao jedan od uzroka depresije. Sa jedne strane uzroci poremećaja sna odnose se na plućna oboljenja, sa druge na hronicni bol. I sam stres može biti uzrok poremećaja sna. U sarkoidozi pristni su jedan a moguće i svi od navedenih uzroka Ovde će ponovo dnevnik pomoći u prepoznavanju možda i skrivenih ,neprepoznatih zdravstvenih problema , koji kada se jednom prepoznaju i leče, značajno pomažu celokupnom izlečenju. Kroz diskusije o osećaju potištenosti i depresivnosti sa vašim lekarom steći ćete bolje razumevanje za bilo koje oboljenje.Ljutnja i bes – osećaj ljutnje može biti ponekad od koristi, mada može biti i bolan. Na koji način vi ovom problemu pristupate upravo pogadja vaše zdravlje. To je takodje jedna od karika u lancu sospstvene konsolidacije. Sama ljutnja neizostavno pojaćava stres u životu. Ovde ponovo dnevnici i vodjenje zapisa mogu pomoći da se prepozna i skriveni bes, a ovo takodje može biti i najbolji način da se bes prevazidje. Sam čin pisanja o besu i ljutnji najcešce minimizira ovaj osecaj. Razgovor je  jedna od formi kako da se bes prevazidje. Poseban prijatelj koji vas razume i pomaže vam da se oslobodite ljutnje i besa, veoma je dobra podrška. Pravi prijatelj je onaj koji vam pomaže onda kada je to vama potrebno i bez obzira na činjenicu šta vam je potrebno. Imajte to na umu. Promene raspoloženja mogu biti i posledica terapije. Članovi porodice i bliski saradnici na poslu treba da znaju da bolesnik uzima terapiju kortikosteroidima koja može imati i ovakve neželjene posledice. Bolesnici moraju vremenom naučiti da odbace situacije koje ih čine ljitima a upravo osobe iz porodice i najbliži saradnici im mogu pomoći u teškim trenutcima.10. Ograničenja – nikome nije lako da prihvati činjenicu da odjednom više ne može da radi sve što je do pre nekoliko dana radio. Nije problem u starenju ili odrastanju. I ovo verovatno nije razlog trenutnog gubitka pamćenja ili mišicne slabosti. Razlozi su sledeci: oboljenje kao što je sarkoidoza može dovesti do ovakvih simptoma naročito ako su zahvacena pluća. Redukcija kiseonika u ćelijama organizma može uzrokovati i usporenost moždanih funkcija. Mišicima je takodje potreban kiseonik za rad. Kada se ćelijama organizama ograniči snabdevanje energije, normalno je da i telu treba ograničiti aktivnost. Ne pokušavajte da intenzivirate umni rad dok vežbate ili neposredno posle toga. Dajte svom telu vremena da se oporavi. Ukoliko je potreban dodatak kiseonika, prihvatite i to imajuci na umu pozitivne efekte koje ce vaš organizam ovim postici i poboljšajte na taj način kvalitet života.

Svaka promena je teška. Ukoliko su promene manje to ih je lakše prihvatiti. Onda kada telo ima probleme što se ranije uvede bilo koja adapatacija na novonastalu situaciju to ce ubuduće život imati manje ogranicenja.11. Smeh – pozitivna energija smeha je već dugo poznata kao dobro sredstvo u lečenju. Zdrav smeh oslobadja endorfine u mozgu koji deluju kao prirodni analgetici. Humor nam pomaže da vidimo nas same i svet oko sebe u novom svetlu.12. Alternativna rešenja – preventiva je obuhvaćena programima zdravstvene zaštite odnosno preventive. Pridružite se nekoj od alternativnih terapija, promovišite teoriju da ce organizam uspeti da izleči sam sebe ako mu se da šansa. Režimi totalnog zdravlja mogu se naći u hrani koju jedemo, pročišcavanju vazduha koji udišemo, vode koju pijemo. Realno mi svi znamo da ovo i nije baš tako jednostavno u današnjem svetu zagadjenja.

13. Hrabrost i nada – nikada nemojte odustati! Za ovakav cilj svakako da vam je potrebna beskrajna hrabrost, zapravo veština da se život ispuni sa mnogo više pitanja nego odgovora .Prihvatite vašu bolest, sa pozitivnim stavom, kontrolišite vi vašu bolest a ne ona vas, i živite tako da vam svaki sledeći dan bude ispunjen uživanjem.

Tekst napisan po savetima: Doc Dr Violete Mihailović-Vučinić

Slični tekstovi:

Komplikovani simptomi i bolest sa slabijom kontrolomDa li je astma OPAKA bolest?Moje iskustvo sa astmom – bolest pod kontrolomKoliko je opasna hronična opstruktivna bolest pluća?Pasivno pušenje podstiče alergije kod dece

Nervoza ili stres se kod atletičara javlja kao vid atletskog pritiska na njih da ostvare dobar rezultat. Nervoza se trkačima može javiti zbog mnogo faktora, od uobičajenih, šta jesti, piti, koliko trenirati, kada i koliko odmarati, pa do razmišljanja da li treba pre takmičenja neko vreme koristiti odgovarajuće suplemente ili ne. Ovo razmišljanje o suplementima može poptuno poremetiti sav napor i mukotrpne treninge, jer neki suplementi uopšte nisu potrebni, iako reklama čini čuda. Zato se koncentrišite na ono što znate i maksimizujte svoj unutrašnji potencijal.

Dobar san je prioritet. Adolescentima treba bar 8 sati sna, a atletičarima je spavanje veoma važno. Organizujte svoje vreme tako da uklopite treninge sa obavezama u školi i na poslu, ne zanemarujući spavanje. Kasni izlasci nisu dobra ideja. Pokušajte da se opustite. Ako vam je raspored loš onda ćete s posla ili škole jurcati okolo na sledeće aktivnosti, ali znajte da je par minuta pauze za opuštanje blagotvorno. U tom opuštanju zamišljajte da uspevate u nekom naumu, a tada možete i da se fokusirate na disanje i pripremite na sledeću aktivnost. Birajte zdravu hranu. Pržena, masna, slatka hrana će vam smanjiti sportske preformanse. Umeto toga fokusirajte se na krto meso, integralne žitarice, povrće, voće i mlečne proizvode sa smanjenim procentom masti. Ako slavite sa timom neku pobedu, jedna pizza neće napraviti mnogo problema, ali ne često.  Za obroke birajte zdravu hranu i zadržite vašu liniju u rasponu koji vam odgovara, a vaši rezultati će biti bolji. Obedujte češće. Ponekad ljudi preskaču obroke, naročito doručak. Ovo je potpuno pogrešan načinishrane jer se ne unosi dovoljno nutrijenata na startu novog dana, tako se brzo zamarate, a povećavate i sklonost ka povredama. Ako ste gladni a želite da trčite, ponesite sa sobom neku voćku ili bonžitu u torbi. Posle treninga je obavezno da dobro obedujete, da nadoknadite potrošene kalorije i elektrolite. Izbegavajte štetne navike. Pušenje je siguran način da smanjite vaš kapacitet pluća i sposobnost da dišete, dok će vas alkohol usporiti i učiniti umornim, pored poznatog uticaja smanjenja koordinacije pokreta i budnosti. A možete se oprostiti od učešća u nekom važnom takmičenju ako vas uhvate da koristite drogu ili doping. Posledice su gadne, u bilo kojem slučaju, pa je najbolje da se manete poroka. Trenirajte jače i pametnije. Ako se brzo zadišete u toku treninga ili neke partije basketa sa prijateljima, i ako želite da povećate vašu izdržljivost, koncentrišite se na popravljanje vašeg kardiovaskularnog stanja. Ako vidite da vam fali snage u nogama, razmislite o treninzima snage u lokalnoj teretani gde ćete izgraditi mišiće, ali pre toga se obavezno konsultujte sa lekarom. Uz teretanu ide i odgovarajući program ishrane koji sadrži dosta proteina. Konsultujte dijetetičara i lekara. Ako ste zabrinuti da vaša težina ili dijeta ne daju odgovarajući uticaj na poboljšanje vašeg stanja, razgovarajte sa vašim dijetetičarem i lekarom koji će proceniti vaše stanje i pokrenuti vas u pravom smeru. Ako ste član nekog kluba i trener može da vam pomogne. Ako ste u nedoumici oko korišćenja suplemenata, obavezno pričajte sa lekarom, koji vam može poreporučiti šta vam najbolje odgovara, a šta ne, prema vašem stanju.

Mnogima nervoza dođe u poslednjim danima pred trku, a najvažnije je da u tom slučaju pronađete pravu misao vodilju i da idete prema njoj. To će vam potpuno ukloniti sve negativne misli i uputiti vas ka cilju.

A vi? Da li ste ikada bili u ovakvoj situaciji i šta ste uradili?

Na sličnu temu pročitajte i:

Spremite se za trku oko AdeKako postati trkačDehidracija (hipo-hidratacija)BulimijaKalorijski deficit