Planeta Srbija

Znam da mnogi od vas koji čitate blog, radite social media projekte ili akcije, neki i strategije online nastupa organizacija. U ovom postu sumirala sam neka važna lična iskustva stečena unutar firmi sa kojima sam radila, kao i iskustva nekih … Continue reading →

Nakon celogodišnjeg napornog rada, letnji odmor može na najbolji način ponovo napuniti naše baterije energijom, novim doživljajima i rezervama dovoljnim za ostatak godine. Međutim ni u ovom periodu ne smemo da zaboravimo na odgovorno i obazrivo ponašanje, kojim se možemo zaštiti od nelagodnosti i obolenja.

Tokom leta češći su slučajevi pojave raznih infekcija i trovanja hranom. Iako se obe pojave svrstavaju među obolenja vezana za ishranu, a i simptomi su skoro isti, ipak ova dva zdravstvena poremećaja nisu ista. Dok se u slučaju trovanja hranom radi o problemu nastalom usled toksina proizvedenih od strane štetnih mikroorganizama, u slučaju infekcija se radi o problemu nastalom usled direktnog uticaja samih mikroorganizama.

Česta je pojava i takozvane „putničke dijareje”, koja se manifestuje na sličan način, sa povraćanjem, prolivom ili u težim slučajevima čak i nastajanjem komplikacija. Izvor toga mogu biti drugačiji lokalni običaji i higijenski uslovi, kao i nepoznavanje istih. Najbolje je da se uvek podrobno pripremite na putovanje u daleke zemlje: informišite se o eventualnim obaveznim vakcinama i nabavite na vreme probiotike. Takođe se preporučuje da se unapred informišete o zdrvstvenim i higijenskim uslovima u dotičnoj  državi, kao i o tome, da li se u datoj regiji preporučuje za piće voda sa česme i da li se sme konzumirati sirovo voće i povrće.

Prema proceni Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) iz 2007-e godine, 5 najznačajnijih patogenih uzročnika koji se prenose putem hrane su Escherichia coli (E. coli), salmonela, Campylobacter, Vibrio cholerae i mikroorganizam koji izaziva listeriozu.

Postoji više vrsta e. coli koje se mogu naći u crevnom traktu životinja i ljudi. U većini slučajeva su bezopasne, ali u zavisnosti od tipa i specifičnih okolnosti mogu dovesti i do nastajanja obolenja. Najtipičniji način zaraze je putem unosa sirovih namirnica, pa ukoliko dospeju u urinarni trakt, mogu prouzrokovati razne nelagodnosti i prehladu. Ukoliko u toj situaciji želite da  koristite „nežniju terapiju”, preporučuje se upotreba preparata koji sadrže D-manozu i brusnicu, jer one mogu značajno pomoći u uspešnom tretiranju simptoma prehlade.

Dospeće uzročnika na namirnice se može desiti čak i usled ekstremnih pH vrednosti i temperatura, koje isti mogu preživeti, pa čak i nastaviti da se razmnožavaju, međutim prilikom pažljivog i pravilnog skladištenja i termalne obrade (kuvanje, pečenje), veoma su male šanse za to da u namirnicama preostane toliki broj uzročnika koji mogu dovesti do nastajanja obolenja. Međutim, tokom leta, kada u velikim količinama imamo na rapolaganju sveže voće i povrće, i koje obilno konzumiramo kako bi smo dopunili naše rezerve hranljivih materija, te namirnice uglavnom se uzimaju sirove ili bez „termalne dezinfikacije”. E. coli se može širiti putem zaraženog i nepravilno skladištenog mleka, mlečnih proizvoda, termički nedovoljno obrađenih mesnih prerađevina ili putem zaražene vode za piće.

Ostale bakterije koje mogu izazvati obolenja uglavnom dospevaju u hranu usled nepravilnog skladištenja, transporta, toplotne obrade ili hlađenja, i baš iz tog razloga treba nabavljati namirnice isključivo iz pouzdanih izvora. Mesta koja se redovno kontrolišu i gde se pridržavaju strogih higijenskih propisa za prehrambenu industriju poseduju HACCP sertifikate, koji potvrđuju da je na tim mestima daleko manja mogućnost za nastajanje infekcija, pa se preporučuje nabavka namirnica sa takvih mesta. Pored toga, možemo pružiti i dodatnu podršku imunom sistemu sa unosom probiotika, bez obzira na to da li ih unosimo posebno kao dodatke ishrani ili u vidu probiotskih proizvoda. Ako znamo da odstupanjem od uobičajenih higijenskih okolnosti raste i opasnost od zaraza, i odlazimo na takva mesta, preporučuje se preventivna primena takvih sredstava, jer dokazano mogu doprineti delotvornoj prevenciji.

Pored „prijateljske bakterijske flore” nam mogu pomoći i razne lekovite biljke sa antimikrobnim dejstvom, kao što je na primer noni (Morinda citrifolia). Noni se zbog svog antibakterijskog dejstva koje ostvaruje zahvaljujući nekim svojim aktivnim materijama (akubin, alizarin, L-asperulosid) preporučuje kao sredstvo protiv E. coli, salmonele i šigele.

Više studija se bavilo i sa ispitivanjem antibakterijskog dejstva određenih biljnih ulja, kao na primer ulja origana i belog luka. Utvrđeno je da u oba slučaja poseduju određena antimikrobna svojstva koja se mogu primeniti protiv određenih tipova E. coli, kao i protiv salmonele.

Blage i neškodljive metode iz narodne medicine mogu doprineti prevenciji i efikasnoj dopuni klasičnim sredstvima prepisanim od strane lekara.

Univerzalno pravilo je, da je uvek bolje sprečiti nego lečiti, a to se takođe odnosi i na obolenja i poremećaje koji se stiču putem hrane. Leti treba obratiti posebnu pažnju na to, da se pravilno bira, skladišti i priprema hrana koju unosimo, i da se posveti dodatna pažnja na odbranu organizma. Na žalost, čak i pored povećanog stepena pažnje je moguće da dođe do nekog poremećaja i tada treba ozbiljno shvatati nastali problem, obratiti se svom lekaru i pridržavati se dobijenih instrukcija. U međuvremenu dok ne stignemo do lekara, u slučaju proliva i povraćanja bi trebalo da dopunimo izgubljenu tečnost i mineralne materije, kako bi smo prevenirali dehidraciju!

 

Izvori:

Calivita International

www.who.org

Slični tekstovi:

Respiratorne infekcije II deoRespiratorne infekcije i upotreba antibiotikaAstma, imuni sistem i probiotici

Kako se izboriti sa letnjom vrelinom

Kako preživeti letnje vrućine?

Kako po ovim velikim vrućinama i vlazi u vazduhu normalno funkcionisati i obavljati svakodnevne poslove?

Šta jesti i piti po vrućini?

Kako podesiti klimu u kući, kolima, na radnom mestu?

Ovo su pitanja koja verovatno svi mi postaljamo ovih dana.

Da li pomaže klima uređaj  koja hladi na 19-20 stepeni dok ne napolju 35?

Na toploti se otvaraju pore na koži i gubi se dragocena tečnost. Najteže je kada je vreme sparno a mi smo u nekoj zatvorenoj prostoriji (gradski prevoz, kola…) i bez vazduha. Šok za organizam je kada sa famoznih 34-35 stepeni uđemo u rashlađenu  prostoriju. Onda se naše pore „zalede“ i ostanu otvorene (pošto je organizam spreman za leto i to je normalno stanje). Hladnoća i promaja koje uđu u telo stvaraju niz tegoba, kao što su vrtoglavica, nesvestica, glavobolja ili krvarenje iz nosa. Iako mnogi tvrde da je promaja “slovenska bolest” i da promaja ne postoji, ona može izazvati niz tegoba i nije idealno rešenje za borbu protiv vrućine.

Pre svakog izlaska na ulicu treba provesti nekoliko minuta u ulazu da bi se kardiovaskularni sistem prilagodio i da ne bi došlo do kolapsa.

Veliki šok za organizam je i kada iz rashlađene prostirije izađemo na spoljašnju vrelinu. Zato klima uređej treba podestiti da tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperarure bude maksimum 7 stepeni. Veća temperaturna razlika je veoma opsana po naše zdravlje.

Mali saveti za klimatizaciju prostorija

Prilikom ugradnje rashladnog uređaja, odaberite njegovu veličinu prema veličini prostorije. Veći rashladni uređaj ne znači bolje hlađenje, a troši znatno više energije.

Ponekad su i obični ventilatori mogu biti dovoljni za rashlađivanje.

Otvaranje prozora ne košta ništa, a štedi energiju. Otvorite prozore po noći kada je vazduh hladniji, a preko dana ih držite zatvorene kako bi sprečili ulazak toplog vazduha. Takođe preko dana držite navučene zastore, roletne.

Važno!

Koliko god da nam je ugodno uz klimu, naš organizam je podređen klimatskim uslovima u kojima živimo. Telo zna da je leto i tako se i ponaša nezavisno da li smo napolju ili u rashlađenoj prostoriji. Sebe možemo zaštititi tako što ćemo svesno poštovati pravila prirode i iskoristiti odbrambene mehanizme koje naš organizam već ima.

 

 

Pravilna ishrana najdeltvornija po vrućinama

Hladni napici ili hladna hrana takođe neće pomoći, jer onda odbrambeni sistem mora da bira hoće li da zagreje želudac ili da rashladi kožu, pa se može javiti iznenadno znojenje i gubitak svesti.

Osvežavajuće namirnicePraktična stvar koju možemo uraditi leti jeste da povećamo unos osvežavajućih namirnica i onih koje stvaraju tečnost. Salate, voće i voćni sokovi  (od ceđenog voća, ne kupvni), masline, stara dobra boza, sojino mleko u raznim kombinacijama sa voćem, paradajz (posebno kuvani), tikvice, čorbe sa mnogo biljnih začina, alge, i zatim žitarice, bundeva, krompir, orasi i semenje, sve vrste kupusa – kao varivo ili salata sa susamom, šargarepa, celer, pečurke su perfektna hrana za organizam koji se prilagođava promenama. Zbog toga sve treba konzumirati na nekoj srednjoj temperaturi (supe se takođe jedu mlake, jedino boza se pije blago rashlađena).

U letnjim mesecima treba stalno da imamo nešto slatko kod sebe (suvo voće, slatkiš od meda i susama…) i flašicuvode ili još bolje nekog blagog  čaja. Ni sa vodom ne treba preterijati,  ako se pije previše vode do gubitka elektrolita i minerala. Čaj nadoknađuje oba. Sa čejevima treba biti obazriv , neki čajevi jačaju izbacivanje tečnosti.

Čaj protiv vrućineRaznim čajevima možemo pomoći organizmu da se lakše prilagodi. Sledeća mešavina je izuzetno ukusna i efikasna u borbi protiv vrućine: 1 kašika šipka (nadoknađuje tečnost i čuva je) 1 kašika hibiskusa (drži pore pod kontrolom i čuva tečnost – pomaže da se smanji znojenje) ¼  kašičice đumbira (jača trostruki grejač i odbrambeni sistem – vraća porama i koži sposobnost prilagođavanja) 1 kašika matičnjaka (opušta mišiće, pore, glatku muskulaturu i izuzetno je dobar za krvne sudove) 2-3 kesice rooibos čaja (stvara tečnosti, umiruje digestivni trakt, jača slezinu i krv, razređuje limfu i pomaže čišćenju organizma) 3 dl soka od ribizle, borovnice, kupine ili višanja (mnogo dobrih efekata – bobičasto voće čini da se poboljša kvalitet krvi i sačuva tečnost – preduhitri dehidratacija) Posebno skuvati pola litra zelenog čaja (antioksidant, drži cirkulaciju pod kontrolom, rashlađuje i vraća energiju ka dole – pošto energija na vrućini ima tendenciju da se kreće ka gore i stvara razne simptome zbog viška toplote u telu)

Čajeve i đumbir preliti sa 4l vrele vode i ostaviti da stoji 20 minuta. Procediti i dodati zeleni čaj i sok. Može se zasladiti sa 2-3 kašike meda ili malteksa (med i malteks, kao i smeđi šećer jačaju krv i slezinu i čuvaju tečnost. Ovaj napitak se ne pije hladan več treba da je na sobnoj temperaturi. Može se dodati i čaj od brusnice.

Ako se doda nekoliko kašika jabukovog sirćeta, ovaj napitak će biti od velike koristi u pregrejanom autobusu ili pre nego što iz rashlađene prostorije izjurite na ulicu. Dobro je što se može piti umesto vode i u većim količinama jer nadoknađuje elektrolite i jača otpornost.

Savet plus:

Tečnost treba uzimati na svakih par minuta po gutljaj kod izuzetne vrućine a u hladnim prostorijama se treba zaštititi toplijom odećom.

Za prvu pomoć: - Jedna hladna gorka kafa može pomoći kod izuzetno jakih reakcija na toplotu kao što su jake vrtoglavice, napad migrene, krvarenje iz nosa, mučnina sa željom za povraćanjem, iznenadna malaksalost i slabost u nogama. (1 kašičica jabukovog sirćeta u kafi pojačava efekat).

Nadoknada elektrolita: - Jabukovo sirće sa medom je provereno sredstvo protiv raznih boljki a jedno je od efikasnijih i kad se radi o nadoknadi elektrolita i zaštiti od preteranog znojenja.

Masaža i hladne kupke Stopalo, koje je najudaljeniji deo od tela ima na sebi tačke i zone preko kojih se deluje direktno na organe.

Masažu stopala možete izvesti sami ili se prepustiti profesionalcu. Noge treba rasteretiti i pripremiti za tretman. Blaga kupka sa eteričnim uljima koja pojačavaju cirkulaciju (ruzmarin, bergamot, citrusi…) će biti odličan uvod u masažu a hladna kupka posle masaže će pripremiti ceo organizam za ono što sledi. Naime, hladna kupka više puta u toku dana (posle masaže ili bez nje) mnogo jača otpornost tela i krvne sudove a samim tim može sprečiti kolaps.

Pušta se blagi mlaz vode (najbolje iz bokala ili creva – ne iz tuša) prvo preko levog stopala, pa preko desnog. Polako se podiže dok se ne dođe do kolena. Nakon toga stopala se spuštaju u hladnu kupku na par minuta.

Ovaj način rashlađivanja je trajniji i efikasniji od bilo kog hladnog napitka ili klima uređaja, a nije nimalo opasan. Da bi se pojačao efekat u kupku se može dodati i šaka morske soli kao i par kašika čaja od nane i 1 kašika čaja od žalfije. Redovnom primenom organizmu se vraća potrebna energija za prilagođavanje spoljašnjim uslovima i u stanju smo da bolje podnesemo sve promene.

Vežbe disanja

Tokom letnjih meseci i kada je napolju velika vrućina koja dovodi do otežanog disanja, vežbe disanja mogu biti od velike pomoći, posebno osobama sa astmom.

Fizička aktivnost leti

Iako su temperature izuzetno visoke, to nikako ne znači da tokom leta treba zaboraviti fizicku aktivnost. Upravo ovo godišnje doba je pogodno za rekreaciju. Ovo se posebno odnosi na plivanje i boravak u vodi, bilo morskoj, rečnoj, jezerskoj ili na bazenu. Pre svega, valja iskoristiti mogućnost plivanja ili ronjenja, jer se ovim aktivnostima podsticu svi mišici tela. Plivanje je dragoceno za mišice ledja, ramenog pojasa, kao i za stomačne mišice, dakle one koji se tokom godine veoma malo aktiviraju zbog toga što najveći deo vremena sedimo. Takođe plivanje je najkorisnije sport za asmatičare.

Kako se vi preživljate letnje vrućine?

 

Slični tekstovi:

Kako da se pravilno izborite sa kijavicomKako izbeći pogoršanje astme leti?Velike vrućine pogoršavaju asmatične tegobe!Kako se daje dijagnoza astme?

Približava se godinu dana kako sam postao samozaposlen, i svoju ne tako uspelu korporativnu karijeru zamenio ličnim biznisom. Lepo je biti svoj gazda, ali preduzetništvo sobom nosi i par vrlo zanimljivih zamki kojih se nije tako lako otrgnuti pa eto imam potrebu da ih podelim sa vama u slučaju da dođete/jeste ili ste bili u ovakvoj situaciji. Razmena iskustava nikada dosta.

Photo: Yume photo

-  Preduzetništvo bih uporedio sa procesom učenja plivanja kod beba. Ubace te u vodu i čekaju da izroniš jer ti je tako nešto urođeno. Retko kad te izvade, češće to moraš sam da uradiš. Odrastanje može da počne, faks je za devojčice.

- Posao vrlo često zahteva rast, finansije to gotovo po pravilu ne dozvoljavaju. Kada zbrojite na kraju meseca troškove za kiriju, porez, hranu budite sigurni da će vam jedino ostati lep osećaj ukoliko ste radili dobre stvari. Znate kako kažu - Overnight success takes years.

- Odvojite uvek vremena da uradite nešto za sebe. Pre ili kasnije zabava u poslu nestane i zato je neophodno da odvojite onih nekih 10-20% vremena na lične projekte. Neka to budu gluposti ali osećaj ličnog postignuća je zajebana droga. Da ne pričamo o tome koliko je velikih stvari proizašlo baš iz te male količine vremena, pogledajte Google servise.

- Niko vam neće čuvati vreme ako ga ne čuvate vi sami. Klasičan problem koji imam u poslu jeste nedostatak vremena zbog previše toga što mora biti urađeno. Pre podne bude potrošeno na sastanke, i dok hitate ka sve boljem sales manageru kući vas čeka gomila posla koja treba da bude obavljena. Na rast se još uvek čeka. Odavde posao nije aktivnost od 9 do 5 već stil života. U slobodno vreme radim.

- Fokus jeste bitan ali je često nemoguć. Najveći broj zamerki dobijam na činjenicu da nisam fokusiran na jednu stvar već ih radim hiljadu. I to je potpuno tačno, ali nije uvek i sa razlogom. Kad ste mala kompanija, poslovi za 10 ljudi se svode na vas – administracija, pregovaranje, redovna komunikacija sa klijentima, dizajn, razvoj, ostala kreativa, logistika… sve u jednoj osobi. I to nije tako lako rešivo. Fokusiram se do tad na novac :D koji će omogućiti rast a ovaj fokus na jednu konkretnu stvar.

- Think big je zaista jedan od najboljih saveta koje iko može da vam udeli. Ako vam klijenti malo plaćaju, sa jačanjem portofilia pojurite veće projekte. Ako vam je Srbija malo tržište probajte da se proširite negde na stranu. Koliko samo znate web dizajnera i developera koji rade sa klijentima iz inostranstva? Prosto je, za isto vremena dobijete više novca, a često je i mnogo manje naporna komunikacija od rada sa domaćim klijentima (sastanci su brži i efikasniji, nema viđanja za svaku sitnicu 3x dnevno…).  Nezadovoljstvo je preduslov za progres.

- Slušaj ali i budi svoj. Često će svi znati da žive tvoj život bolje od tebe, poslušaj ali nemoj da odustaneš, slobodno vreme je najopasnija bolest današnjeg društva i mnogi će pokušati da te zaraze.

- Uživaj. Super je biti nalickani menadžer sa naduvanim službenim automobilom, ali ako ti nije hobi skupljanje srčanih udara to je put koji možeš da preskočiš. Retke su kompanije koje mogu da prate tvoj lični rast sa pozicijom u kompaniji, sigurna plata ima svojih prednosti ali malo je onih koje će tolerisati mobilnost koju svako od nas priželjkuje. Konferencije, putovanja, promene prebivališta imaju vrlo važnu ulogu u kreativnim procesima. Promena uvek prija.

Moram priznati da sam zadovoljan na kraju. Davno sam prešišao nivo plate koju sam imao u prethodnoj firmi. I dalje sam loše organizovan, i dalje srljam – ali to ne znači da ne napredujem i to je ono što čini celu priču zabavnom. Učenje na tuđim greškama je često i nemoguće, a dečje bolesti moraju da se odleže. Promena ima puno i uvek prijaju. Radi se na drugim projektima, sa drugim ljudima, u različitim industrijama. Različistost podstiče kreativnost, a ona se kao i bilo koja druga disciplina vežba. Lepo je biti u top formi :)

 

Neugodan osećaj stranog tela u grlu zavisi od niza faktora: faringitisa, štitne žlezde, cervikalne spondiloze, gastroezofagealnog refluksa… Upoznajte simptome i – najbolju odbranu

Neprijatni osećaj opstrukcije, čvor zbog kojeg gutanje postaje bolno, ponekad i žarenje: svakom se bar jednom dogodilo da mu se steglo grlo. Razlozi mogu biti najrazličitiji: od većih ili manjih nepravilnosti u anatomskoj građi grla i okolnih zona, pa sve do mentalnih poremećaja koji u nekim slučajevima imaju i fizičke posledice, posebno na grlo. Razlog? Spletovi nerava, specijalno oni oko unutrašnjih organa, nisu “precizni”, pa i nevolja nastala podalje od grla može uzrokovati osećaj opstrukcije u samom grlu i proizvesti čuvenu “knedlu”. Ako neugodni osećaj potraje, treba otići otorinolaringologu koji će proceniti stanje. Da vidimo šta sve može da “veže” čvor.

Faringitis i tonzilitis

- Dva najčešća i istovremeno najbezazlenija uzroka. U prvom slučaju, reč je o upali ždrela, to jest “kanala” koji spaja grlo i jednjak. Otečena i nadražena sluzokoža stvara osećaj stranog tela: kao da nam je nešto zastalo u grlu iako, u stvari, nema ničeg. U drugom slučaju, zapaljeni su verovatno najpoznatiji limfni organi – nepčani krajnici s obe strane ždrela. Zbog strateškog položaja na samom početku disajnog aparata, predstavljaju prvu liniju odbrane od mikroorganizama i sastavni deo imunog sistema. Inficirani krajnici su uvećani, što se lako vidi i golim okom.

Kod oba oblika uzrok je u 80 % slučajeva viralnog porekla, a knedlu u grlu prate bol i temperatura (do 38 stepeni kad je viralna, ali i veća ukoliko je krenula bakterijska infekcija). Reč je najčešće o sezonskim tegobama, izazvanim temperaturnim razlikama koje smanjuju odbrambenu moć disajnih puteva.Šta činiti – Lekar, uglavnom, prepisuje analgetike i antizapaljenjske lekove. Tek kad se pojavi bakterijska infekcija, određuje terapiju antibioticima.

Gastroezofagealni refluks

- Reč je o vraćanju želudačne kiseline nazad u jednjak. Događa se i da kiselina uđe u grkljan i ošteti glasnice. Poremećaj nastaje kada dva ventila koja razdvajaju želudac i ezofagus (kardija) i ezofagus i ždrelo (gornji ezofagealni sfinkter) istovremeno oslabe i dozvole da deo kiselog želudačnog soka stigne do ždrela i nadraži ga. Zbog toga osećamo knedlu u grlu i bol koji može potrajati i 2-3 nedelje. U većini slučajeva, količina kiseline suviše je mala da bi trajno oštetila jednjak (koji je zaštićeniji od ždrela). Uzroci gastroezofagealnog refluksa su oslabljena funkcija kardije, povećani unos namirnica koje doprinose popuštanju ventila (masna jela, čokolada, alkohol, gazirani napici, crni i beli luk) ili podstiču stvaranje kiselinu (agrumi, kafa, paradajz, pušenje, preterana upotreba antizapaljenjskih nesteroidnih lekova).Šta činiti - Izbegavati namirnice koje pogoršavaju stanje. Ako smatra da je neophodno, lekar će preporučiti alginate. U lakšim slučajevima deluju sami, u težim se kombinuju s drugim lekovima. Natrijum-alginat ima osobinu da u dodiru sa kiselim sadržajem želuca formira gel i stvori barijeru koja, kao neka vrsta plutajućeg zapušača, mehanički sprečava refluks.

Nevolje sa tireoideom

- Tireoidea je žlezda smeštena na prednjem delu vrata. Kad je reč o zapaljenju (tiroiditis), može se stvoriti knedla u grlu mada takav utisak češće izazovu kvržice (uglavnom benigne formacije zbog kojih je tireoidea uvećana) ili gušavost (uvećanje štitne žlezde zbog nedostatka joda u ishrani). Nekad se umešaju i drugi faktori kao što su genetska sklonost ili ambijentalne situacije.Šta činiti – Ako postoje kvržice, u 95 % slučajeva dobroćudne, lekar će prepisati oralne preparate na bazi tiroksina, aktivnog principa koji je isti kao hormon koji proizvodi tireoidea. Upotreba te supstance omogućava žlezdi da radi manje, a kura duga godinu dana uspeva da redukuje dimenzije čvorića. Ukoliko se ne smanjuju već, naprotiv, rastu – odstranjuju se hirurškim putem. I u slučaju gušavosti najpre treba pokušati sa lekovima, a tek kad pojava uzme maha, odstranjuje se jedan deo ili cela štitna žlezda. Posle delimičnog ili potpunog uklanjanja, osoba mora redovno da prima terapiju zamene hormona tireoidee, što joj omogućava normalan život.

Cervikalna artroza (bolovi u vratu)

- Kod starijih ljudi knedla u grlu može biti posledica artroze pršljenova u vratnom delu kičme. Ždrelo se, naime, naslanja direktno na kičmeni stub i, ukoliko je ovaj deformisan degenerativnim promenama na kostima (dakle, upravo artrozom), to se negativno odražava na disajni i digestivni sistem i stvara osećaj stranog tela u grlu.Šta činiti- Artroza je hronična degenerativna bolest zglobova i kostiju i zato nema trajnog izlečenja. Tegobe se ublažavaju antizapaljenjskim lekovima i fizioterapijom.

Prisustvo stranog tela

- Ponekad nehotice progutamo nešto sitno, najčešće riblju kost ili pileću koščicu: zariju se u sluzokožu grla i naprave nevolju, u ovom slučaju stvarno izazvanu stranim telom u organizmu.Šta činiti – Kad se to dogodi, treba otići u ORL Urgentnog centra (ili Hitnu pomoć) gde će lekar izvaditi strano telo: u lakšem slučaju pomoću ogledalca i duge pincete, u težem endoskopijom (metod koji omogućava vizuelizaciju organa i šupljina u telu uvođenjem optičke sonde). Ukoliko je od gutanja prošlo nekoliko dana, otkrivanje će biti otežano: sluzokoža usne duplje i ždrela brzo se regeneriše pa strano telo posle 24 sata ostaje “zarobljeno”. U tom slučaju, najpre se locira radiografijom, pa tek onda nastavlja sa vađenjem.

Značaj lekarskog pregleda

- Imajući u vidu šta sve može da “zaglavi” knedlu u grlu, treba otići specijalisti za uho, nos i grlo čim iskrsne opisani simptom. Lekar će zatražiti osnovne podatke, a zatim pristupiti vizuelnom pregledu, posmatrajući gornji deo grla, vidljiv i bez posebnih instrumenata. Za dublje osmatranje radi se fibroskopija grkljana: kroz nos se uvodi instrument s optičkim vlaknima koji daje kompletnu sliku grla i načina na koji funkcioniše (za vreme disanja ili gutanja hrane, na primer). Sledeći korak je ultrazvučni pregled (ehografija) vrata kojim se otkriva 75-80 % tegoba. Ako ni tada nema rezultata, a simptomi ne jenjavaju, prelazi se na složenije dijagnostičke postupke.

Izvor Viva

Slični tekstovi:

Trovanje amonijakomKomplikovani simptomi i astma sa slabijom kontrolomAko vas muči kašalj…

Nismo ni svesni koliko jedno obično spremanje ručka / večere  može pokrenuti pogoršanje simptoma astme među ukućanima obolelim od astme.

Jako je važno da budemo svesni koliko se u kuhinji kriju okidači koji mogu ugroziti disanje kod obolelih od astme.

Isparenje koja dolaze iz kuhinje treba da su na najniže mogućem nivou.

Svako sagorevanje proizvodi gasove i čestice koje mogu izazvati bolesti disajnog sistema, uključujući i astmu. Kuvanje je samo jedan od obilka sagorevanja. Čestice koje su dovoljno male mogu se neprimetno taložiti u disajnim putevima, kao i gasovi poput Nitrogen Dioxida (NO2), mogu pogoršati simptome astme.

Šporeti na plin ugrožavaju asmatičare

Dim iz pržene hrane nije jedini problem koji vreba iz kuhinje.

Kuvenje na plinskom šporetu takođe je jedan od veoma opasnih uzročnika lošije kontrole astme. Plinske peći ispuštaju Nitrogen Dioxid, veoma moćan okidač astme.

Čak  i ako se dečija i spavaća soba nalaze na drugom kraju kuće ili čak na drugom spratu, daleko od kuhinje, nivo NO2 iz plinskih šporeta je dovoljno isok da može uticati na pogoršanje simptoma astme ili na lošiju kontrolu astme.

Savet je upotreba električnog šporeta prilikom kuvanja.

Ventilacija kuhinje

Drugi važan faktor ukoliko u kući živi asmatičar je dobra ventilacija kuhinje. Bilo bi poželjno imati aspirator (kuhinjska napa) koji izvlači paru i sva isparenja sa šporeta. Prevelika koncentracija pare tokom kuvanja  može pokrenuti simptome astme.

Ukoliko nemate aspirator obavezno otvorite prozor u kuhinji, dobro luftirajte kuhinju.

Ventilator koji izvači paru i gasove van kuhinje takođe može biti od koristi. Ventilatori koji samo samo vrte vazduh u krug nisu od koristi.

Šporeti na čvrsto gorivo i roštilj provociraju astmu

Ugalj i drva prilikom sagorevanja stvaraju gasove koji mogu pokrenuti simptome astme. Dim iz bilo kog izvora može biti pokretač za napad astme.

Roštilj na otvorenom

Isto kao što smo rekli za šporete na čvrsto gorivo, tako i kod roštilja, bez obzira što je na otvorenom, dim i sagorevanje mogu pokrenuti simptome astme i isprovocirati napad.

Roštilj sa porodicom ili prijateljima je jedna od lepih zabava sa druženejm, deluje vrlo opušajuće te ne treba da je 100% ukinete. Konsultujte se sa lekarom šta treba uraditi da što bolje zaštitite vaša pluća od mogućih okidača.

Redovna preventivna terapija ima veliku ulogu, kao i upotreba simptomatskih lekova.

Zdravija kuhinja za asmatičare

Ukoliko trenutno ne možete izbaciti plinski šporet ili kuvanje na šporetima tipa „Smederevac“, obavezno dobro luftirajte kuhinju, koristite sudove u kojima se hrana brzo priprema.

Kako bi izbegli udisanje gasova iz plinskog šporeta i dima prilikom prženja hrane na roštilju, koristite električni roštilj, non-stick tiganje i posuđe, toster, mikrotalasnu pećnicu.

Važno je znaiti i da upotreba oštećenih teflonskih tiganja i oštećenog emajliranog posuđa mogu izazvati isparenja koja pokreću simptome astme.

Ukoliko vi ili vaše dete i pored redovne terapija nemate zadovoljavajuću kontrolu astme, razmotrite situaciju u vašoj kuhinji..

Moja kuhinja

Ja koristim električni šporet, AMC posuđe, Metalac posuđe, non-stick tiganj, jena činije i mikortalasnu pećnicu za podgrevanje hrane. Imam ventilator koji izvlači isparenja iz kuhinje i uvek prilikom kuvanja držim otvoren prozor u kuhinji, a vrata od spavaće soba zatvaram.

Kako izgleda vaša kuhnija? Na koji način pripremate hranu? Koje posuđe koristite?

Slični tekstovi:

Kako izbeći pogoršanje astme leti?Kako postupiti u napadu astme?Simptomi astmeEdukacija pacijenata kao bitan deo lečenja astmeTipovi astme

Šta je kašalj?

Kašalj je najčešće indikator postojeće bolesti, ali on je i odbrambeni mehanizam za pročišćavanje disajnih puteva. Međutim, ukoliko postane jak i dugotrajan, može nepovoljno uticati na kvalitet života pacijenata i dovesti do komplikacija. Terapija zavisi od funkcije kašlja. Ako je indikator određenog oboljenja, lečenje će prvenstveno biti usmereno na postojeću bolest, ali i na pokušaj da se kašalj eliminiše lekovima koji ga suzbijaju (antitusivni lekovi).

Kašalj je pre svega simptom respiratornih oboljenja, ali bez obzira na njegov uzrok, neophodno je da se suzbije lekovima. Kratkotrajan je i prolazan kada se javi nakon virusnih infekcija gornjih disajnih puteva, dok je uporan ili stalan kašalj udružen sa velikim brojem oboljenja i stanja, kao što su bronhijalna astma, rinosinusitis i GERB (eng. GERD). Procena dužine trajanja kašlja predstavlja prvi korak pri sužavanju liste njegovih mogućih uzroka: akutni traje manje od tri nedelje, subakutni od tri do osam nedelja, a hronični više od osam nedelja. Pošto su sva tri tipa kašlja akutni na svom početku, spektar verovatnih uzroka određuje njegovo trajanje do trenutka pregleda.

KAKO SE LEČI KAŠALJ?

Antitusicima se leči samo neproduktivan (suv) kašalj, koji smeta pacijentima ili može da dovede do komplikacija, dok se kod produktivnog (vlažnog) kašlja uglavnom primenjuju ekspektoransi i sekretolitici (acetilcistein, karbocistein, ambroksol hlorid, bromheksin).

Najefikasniji lekovi u grupi antitusika su opioidi – morfin, kodein, folkodin, metadon, dekstrometorfan ili noskapin, koji kada se primenjuju u efektivnim dozama imaju česta neželjena dejstva (pospanost, mučninu, zatvor i fizičku zavisnost). To su takozvani centralni antitusici sa opioidnim delovanjem. S druge strane, postoje sintetski centralni antitusici (butamirat, fedrilat, glaucin, pipazetat, klofedanol), koji imaju brojne prednosti: smanjuju razdražljivost centra za kašalj i efikasno smiruju suvi nadražajni kašalj, ne deluju depresivno na CNS i centar za disanje, selektivno utiču na centar za kašalj, ne deluju na opijatne receptore, i ne dovode do stvaranja zavisnosti i imaju veliku terapijsku širinu.

Postoje i periferni antitusici: pentoksiverin, prenoksidiazin, benzonatat i sluzave droge (koren i list belog sleza, cvet crnog sleza).

Istraživanja u oblasti refleksa kašlja i potencijalnih mehanizama senzibilisanog refleksa kašlja otkrila su nekoliko potencijalnih mesta dejstava za nove lekove i razvijeni su novi opioidni lekovi, lokalni anestetici i inhibitori refleksa kašlja. Za veliki broj ovih lekova još uvek nisu sprovedena sva neophodna klinička ispitivanja, međutim, efektivniji lekovi protiv kašlja su na vidiku.

AKO VAS MUČI… AKUTNI KAŠALJ

Na osnovu kliničkog iskustva, najčešći uzroci akutnog kašlja su infekcije gornjih disajnih puteva, kao što je nazeb – prehlada i akutni bakterijski sinusitis, veliki kašalj – pertusis, pogoršanja hronične opstruktivne bolesti pluća (koja obuhvata hronični opstruktivni bronhitis i emfizem pluća), alergijska kijavica, rinitis uslovljen iritansima iz spoljašnje sredine.

Virusne infekcije gornjih disajnih puteva najčešći su uzročnici akutnog kašlja koji se javlja usled stimulacije refleksa kašlja u gornjim disajnim putevima usled slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, nakašljavanja ili zbog oba pomenuta mehanizma. Nazeb, odnosno akutni zapaljenski proces sluzokože nosa, izazivaju virusi, a ovo oboljenje naziva se još i “common cold”, coryza i “rhinitis acuta epidemica”. Pacijenti se javljaju sa akutnim simptomima i znacima koji se primarno odnose na prolaz kroz nosne hodnike (na primer, curenje sekreta iz nosa, kijanje, opstrukcija nosnih hodnika i otežano disanje na nos, slivanje sekreta niz zadnji zid ždrela). Bolesnici, takođe, mogu imati povišenu telesnu temperaturu (obično od 37,2 do 37,5° C), suzenje očiju, iritaciju grla, glavobolje i opštu slabost i malaksalost. Pri tom je fizikalni nalaz na plućima normalan. Dijagnoza nazeba je relativno laka, ali moramo razlikovati alergijsku i vazomotornu kijavicu, kao i onu koja prati grip. Ukoliko se zaista radi o gripu, može se primeniti antivirusna terapija.

Terapija akutnog kašlja

Terapija koja se primenjuje može biti opšta, koja podrazumeva strogo mirovanje, uzimanje aspirina i vitamina – naročito vitamina C. Antibiotici se daju samo u slučaju dodatne sekundarne infekcije, dok se antihistaminici (prve generacije – sedativni) primenjuju češće, kao i lokalna terapija koja se odnosi na “regulisanje” sluzokože nosa, na primer kapima efedrina od 0,2 do 2%, maceratom belog sleza. Ne preporučuju se razni želei i masti zbog već oštećene sluzokože.

Lečenje kašlja usled nazeba

Za lečenje kašlja usled nazeba koriste se sledeći lekovi: deksbromfeniramin (sedativni antihistaminik), kapi za nos – tokom sedam dana i analgetici, u trajanju od pet dana. Ukoliko su pacijenti preosetljivi na ove lekove, preporučuje se primena antiholinergika tokom četiri dana. Preparati cinka (cink glukonat i acetat), iako često pominjani u stručnoj javnosti u poslednje vreme, nisu se pokazali naročito efikasni u otklanjanju simptoma nazeba.

Lečite kašalj AKO VAS MUČI… HRONIČNI KAŠALJ

Uzroci hroničnog kašlja gotovo uvek se mogu detektovati a njihovo otkrivanje vodi do primene specifične terapije koja je uspešna u 84-98% slučajeva.

Najčešći izazivači hroničnog kašlja su pušenje, iritansi spoljašnje sredine, sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, bronhijalna astma, GERB, hronični bronhitis, privremena hiperreaktivnost disajnih puteva, odnosno njihovo pojačano reagovanje opstrukcijom protoka vazduha u disajnim putevima na uobičajene stimulanse, na primer nedelju ili više dana nakon nazeba, lekovi. Ređe, hronični kašalj uzrokuju srčana slabost, kancer (najčešće pluća ili jednjaka), sarkoidoza, tuberkuloza, cistična fibroza, iritacija receptora za kašalj u ušnom kanalu (nagomilavanje cerumena), strano telo u disajnim putevima, psihogeni ili tik kašalj.

Kada se danas u medicinskim krugovima govori o hroničnom kašlju, prvenstveno se misli na dugotrajni kašalj gde se rutinskim dijagnostičkim procedurama ne može otkriti njegov uzrok.

AKO PATITE OD… CVA sindrom

Pacijenti koji pate od CVA (sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela) imaju sledeće karakteristike: nije im prethodno dijagnostikovana astma, kašlju bar tri nedelje, nemaju ostale simptome astme (sviranje i teskobe u grudima), imaju normalne nalaze na fizikalnom pregledu, normalnu ili skoro normalnu plućnu funkciju, nemaju normalnu plućnu funkciju kada koriste lekove koji izazivaju kašalj i dobro reaguju na primenjenu antiastmatičnu terapiju. CVA mogu da imaju i odrasli i deca, ali on se često dugo ne dijagnostikuje. Leči se kao i drugi oblici astme, mada se dešava da pri prvoj upotrebi lekova u obliku aerosola (pumpice – inhaleri) dođe do kašlja, jer glasne žice nisu prilagođene inhalacionim lekovima. Ponekad pomaže uzimanje vode neposredno pre i posle korišćenja pumpice.

Sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela čini da se pacijenti osećaju kao da im se nešto stalno spušta niz grlo. Takođe, mogu da osećaju potrebu za čestim nakašljavanjem, osećaju bol u grlu, a nos im je ili zapušen ili curi. Više od jedne trećine populacije ima ovaj sindrom bar jednom u životu. Ovaj sindrom sličan je zapaljenju sinusa, pri čemu pacijenti osećaju bol u predelu lica ili zubobolju, a ponekad i povišenu temperaturu. Infekcije sinusa leče se antibioticima, dok se sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela leči kombinacijom antihistaminika i dekongestanata. CVA se takođe leči lokalnim kortikosteroidima primenjenim putem nazalnog spreja.

AKO PATITE OD… GORUŠICE

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB, eng.GERD) čest je uzrok hroničnog kašlja. Odlikuje se vraćanjem želudačne kiseline u jednjak i grlo. Pacijenti imaju gorušicu, kašlju i osećaju kiseo ukus u ustima. Za lečenje ovog oboljenja u SAD godišnje se izdvoji više od milijardu dolara. Refluks želudačne kiseline je izraženiji u ležećem položaju, a smanjuje se pri podignutom uzglavlju. Takođe je manje izražen ukoliko se izbegava jelo i piće bar dva sata pre spavanja. Tada treba izbegavati i alkoholna pića, kao i pića koja sadrže kofein, čokoladu, jake začine i masnu hranu. Lekovi koji pomažu u ovakvim situacijama su antacidi (aluminijum fosfat, aluminijum-magnezijum silikat hidrat, dihidroksialuminijum natrijum karbonat) i blokatori jonske pumpe (omeprazol, lansoprazol, pantoprazol). GERD i CVA često su “udruženi”, što može da predstavlja dodatni dijagnostički problem.

Internista-pulomolg dr. Branislav Gzovdenović

Najava: Sledeći ponedeljak,10.01.2011. fantastičan tekst dr. Dušice Jarić o  dijagnstičkim pristupima za utvđivanje uzroka hroničnog kašlja

Da li Vas muči kašalj i kako ga lečite?

Slični tekstovi:

KašaljSirupi za kašalj omamljuju decuLekovita hrana: crna rotkva umiruje kašalj

Svaki lek ima nuspojave, ali su one uglavnom retke i javljaju se kod malog broja pacijenata.

Međutim, među   registrovanim medikamentima ima i onih čija negativna dejstva mogu da izazovu teže poremećaje, oboljenja, pa čak i smrt. Svetska agencija za lekove (FDA) pažljivo istražuje svaki lek koji je pušten na tržište i upozorava na njihove nuspojave.

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije kažu da kroz aktivnosti Nacionalnog centra za praćenje neželjenih dejstava lekova, koji se nalazi u njegovom sastavu, kontinuirano prate situaciju na našem tržištu. - To se čini preko prijava neželjenih dejstava koje dostavljaju lekari i farmaceuti, ali i procenom periodičnih izveštaja o neželjenim reakcijama na lekove. Centar je u stalnoj saradnji i vezi sa kolaborativnim centrom Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) za praćenje neželjenih reakcija lekova u Upsali – kaže Pavle Zelić iz agencije. Prema prijavama se formira tzv. bezbednosni profil leka, ali se ne prave nikakve liste prema ozbiljnosti ili učestalosti neželjenih dejstava. Takođe se ne sprovode istraživanja o pojedinim lekovima jer je to odgovornost proizvođača.

Mogući rizici primene nekog leka sagledavaju se prema potencijalnoj koristi prilikom sprovođenja terapije tim lekom. Posledično, rizici pri primeni jednog leka, kada je benefit značajan, biće prihvatljivi, dok je za drugi lek stepen prihvatljivosti rizika značajno manji usled manjih „dometa” primenjene terapije, objašnjava Zelić. - O tome da li neki lek treba da se povuče sa tržišta procenu vrši Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) na osnovu novih bezbednosnih informacija sagledanih u svetlu benefita primenjene terapije, kao i na osnovu procene dokumentacije dostavljene od strane proizvođača. ALIMS zatim sprovodi povlačenje leka sa tržišta u koordinaciji sa Ministarstvom zdravlja i nosiocem dozvole za stavljanje leka u promet u Srbiji – kaže on za Pressmagazin. Poslednji slučaj povlačenja leka dogodio se nedavno, kada je iz upotrebe izbačen lek za mršavljenje „reduktil” jer je utvrđeno da rizik prevazilazi korist.

Evo nekih lekova koji su na  listi FDA, od 10 najopasnijih medikamenata, nalazi se sedam koji se mogu kupiti i u apotekama u Srbiji: „Xenical”, „Avandia”, „Gardasil”, „Seroquel”, „Actonel”, „Nexium” i „Viagra”.

Saveti:

-lekove uvek uzimajte po savetu lekara i nikada nemojte sami korigovati terapiju!

-uvek upozorite lekara ako uzimte druge lekove, računajući i one koji se nabavljaju u slobodnoj prodaji

-napomenite lekaru ukoliko imate neku hronično bolest, poremećaj metabolizma

-upozorite lekara ukoliko ste preosetljivi na lekove ili ste imali alergijske reakcije na neke od njih

-napomenite lekaru ako ste trudni, planirate trudnoći ili dojite bebu

-uvek pažljivo pročitajte uputstvo koje se nalazi u kutiji sa lekom i sačuvejte ga

-ako imate dodatna pitanja o vašem leku obratite se lekaru ili farmaceutu

-lek koji je prepisan vama nemojte davati drugima, drugima vaš lek može da škodi čak i ako ima znake bolesti slične vašim

-ukoliko se ne osećate dobro i imate bilo koji drugi problem za koji mislite da je vezan za upotrebu leka obavezno obavestite vašeg lekara i postupajte po njegovim savetima

-lekove čuvajte prema preporučenom načinu čuvanja

-lek nemojte upotrebljavati posle isteka roka upotrebe označenog na etiketi i kutiji

Slični tekstovi:

Kada je potrebna vanredna kontrola Vašeg lekara?Kašalj sa otežanim disanjem – da li moje dete ima astmu?Lista lekova o trošku zdravstvenog osiguranjaKako se daje dijagnoza astme?

Ponekad i pored redovne primene preventivnih lekova i izbegavanja faktora rizika, nastaje napad astme.Sa zdravstvenim radnicima obavezno razgovarati kako se postupa u napadu astme.

•Odmah inhalirati lek za otklanjanje simptoma

•Ostati miran i relaksiran koliko dozvoljava disanje

•Bolji je sedeći položaj, nego ležeći

•Ruke staviti na kolena radi oslonca

•Pokušati da se disanje uspori, pošto to smanjuje zamor

•Sačekati 5-10 minuta

•Ako se poprave simptomi, može da se vrati svakodnevnim aktivnostima

•Ako nema efekta, ponoviti inhalaciju i obratiti se lekaru.

Ne plašite se da uznemirite okolinu, čak ni usred noći.

Slični tekstovi:

Kako izbeći pogoršanje astme leti?Astma pod kontrolomKako se daje dijagnoza astme?Kako da se pravilno izborite sa kijavicomTipovi astme

Tekst :”Deset saveta za ulaganje na berzi” iz kategorija “Biznis” i “Menadžment” 2007.g. objavljen, redovno privlaći veliki broj posetioca a najviše iz Srbije i okruženja. Posle tri godine na taj tekst stigao je komentar Deja Genija koji očigledno ima još bolje i kvalitenije savete za ulaganje na berzi. Da ne bih dužio, prenosim njegov komentar [...]

Slađa – Crna Gora 22.10.2010. u 14:08

Čitajući predhodne članke odlučila sam da napišem moje iskustvo sa jednim poznatim travarom .

Moj sin je dobio astmu od dvije godine ,probala sam razne preparate na bazi domaćih proizvoda : med i maslo, kozji loj ,kozje mlijeko, nanu i majčinu dušicu ,med-limun -jaja i td… To sve pomaže za imunitet djeteta, al da će izliječiti astmu to su samo lažne nade . Ja ,kao što i svaki roditelj u sebi ima neku nadu, da će možda proći u pubertetu ….pa da probamo još ovo ….i tako uvijek u krug. Tako da sam i ja pošla kod travara ,on mi je dao punu kesu melema (na bazi raznih trava) i neke male bočice sa sirupom od borovnice da pije.Naravno uz određenu cijenu novca. Tvrdio je da će tokom dva mjeseca da mu prođe. Da nekoristimo nikakve ljekove uz melem pa ni pumpicu. Da mu masiram po pola sata uveče leđe i prsa i da pije sirup po malo tokom dana. Svaki dan po jednu flašicu sirupa. Masirala sam ga svaku veče ,pio je sirup svaki dan . Ja noćima nisam spavala mislila sam bože šta mu ja to davam ko zna šta je unutra ,al opet nada, pa možda mu pomogne. Moj sin je bio dobro mjesec ipo dana ,nije koristio pumpicu . Kad bi trčao nije se zamarao . Onda se jednu veče probudio sa kašljom i škripom u plućima, Navodim da nam je rekao da nesmije koristiti pumpicu dok traje terapija.

Tako da ja nisam znala šta da radim (a rekao nam je da ako bude škripio da ga masiram svakih petnes minuta i da pije sirup ,da će ga tako proći) . Ja sam ga vjeruj te, čitavu noć masirala . Dok ga masiram njemu je malo lakše, al ne prolazi. Teško je disao- škripao… Plakala sam više njega ….bože šta da radim ? Zašto mu nesmijem dati pumpicu ….. ko zna šta je u tom sirupu . Pred zoru sam se spremila da ga vodim u hitnu jer je teško disao . Odlučila sam da prvo nazovem “nadri doktora” – travara ,rekla mu da nepomaže masiranje, a on mi je ladno rekao : “Daj te mu slobodno pumpicu.” Ja sam samo spustila slušalicu i dala sinu inhalaciju . Naravno odmah mu je bilo lakše. A sin mi je rekao : “Mama sto ti je tesko bilo da mi das inhalaciju ,vidis da mi je sad lakse. Nego si me čitavu noć masirala ” Rekla sam mu : ” Izvini dušo ,neću više nikad .” Legla sam ga . Suzdržala sam se da ne vidi da plačem. A vjerujte došlo mi je da vrištim od muke ….. misleći Bože šta se sve moglo desiti.

Vjerujto to su samo Lažne nade. Da ne nasedate na priče (kao ja) , da neki preparati liječe astmu 100% i da “bacite” redovnu terapiju! Pridržavaj te se onom što vam je ljekar propisao ,ako niste zadovoljni sa terapijom i mislite da vašem djetetu nepomaže .Potražite konsultaciju sa drugim doktorom – pumologom .

Kad vidite da svi imaju istu, to jest sličnu metodu liječenja , odluči te kod kog će te doktora svoje dijete da vodite -redovno idite na kontrolu i drži te se njegove terapije.

Slični tekstovi:

Iskustvo mama Gordane Lečenje alergije i astme – iskustvo mama Sanje Edukacija pacijenata kao bitan deo lečenja astme Kako se daje dijagnoza astme? Tipovi astme

Gordana je asmatičar, ima dvoje dece, starije petogodišnje dete  ima astmu.

Svoje iskustvo je podelila sa nama. Evo šta nam mama Gordana poručuje:

Čitajući sva vaša pisma želim da Vam ispričam i moju priču.Imam 39 godina. Ja sam asmatičar a i moje starije dete (5 godina) ima teži oblik astme. Kao dete sam imala bronhitise i zapaljenja pluca, alergije na jagode, aspirine…, a pumpicu sam pocela da koristim u 25 godini posle 6 mesecnog lečenja od CitoMegalo virusa. Imam osetljiv imuni sistem. Do sad sam isprobala sve sto sam čula da moze da nam pomogne. Prvo na sebi a onda i na detetu. Pumpicu sam zadnji put koristila u trudnoci pre 3.5godine (Alvesko). Od biljnih preparata mogu da preporučim Todoxin 1 (kaša i sirup) koji mozete kupiti u BGD-u u Domu sindikata za jačanje imunog sistema – sastav je med, limun, maslačak. Alergična sam na polen korova pa mi ne prija livadski med zato koristim isključivo bagremov. Prijale su mi joga vezbe – Tibetanske vežbe za podmladjivanje, jer se primenjuju tehnike disanja. Takodje kada se prehladimo izbegavam antibiotike dokle god je moguće, jer ne leče viruse a obaraju imuni sistem. Pijem tada čaj koji jednaka mesavina majčine dušice i bokvice (1 kk) i sprema se tako što na šolju čaja ide 1 kk žutog šećera i kriška limuna, pa kad provri doda se čajna mešavina i vri tako 2-3 minuta a odstoji 1min. Treba piti što toplije. Dobar je čaj za kašalj, astmu i bronhitis. Što se mog deteta tiče on je imao do 8 meseca ekcem, a onda na mesec do mesec i po bronhitis pa zapaljenje pluća. Bili smo u bolnici sa 14 meseci, na aminofilinu, longacefu, inhalacijama. Posle smo startovali sa todoksinom. Tada sam koristila i gušću mast i Ivinu mast (iz Idvora – imaju sajt na internetu) naravno ne zajedno. Sinu je ojacao imuni sistem tako da je bolest mogao da prebrodi uz inhalaciju berodualom, eventualno sada uključujući durofilin. Na pumpici je flexotide skoro non stop, isključujemo samo preko leta 2-3 meseca. Sa 3 godine je krenuo u vrtić i dobro prihvatio. Sada ima dermatitis več 2 meseca, koristi flonidan, pulmikort i singular trenutno. Bili smo u avgustu na letovanju i vratili se 5 dana ranije jer smo pokupili virus od komsije i dobio je jak spazam tako da sam mu u toku puta morala da dala pronizon. Prošle nedelje smo radili alergiske testove iz krvi i alergičan je na belanac, žumanac, mleko, kikiriki i grinje, ecp mu je 38 (granica je 15.7), a IgE 192 (manje od 60 treba za njegov uzrast). Moj zaključak na kraju: astma je neizlečiva bolest koja može da se drži pod kontrolom i sa njom mora da se živi, mora da joj se prilagodi. Psiha ima veliki uticaj na bolest. Preterana debljina joj ne prija. Umereneost u svemu i disciplina u življenju je neophodna. Stres je okidač kao i za druge bolest. Barem je to moje iskustvo, pozdrav svima

16.09.2010. Gordana K.

Slični tekstovi:

Lečenje alergije i astme – iskustvo mama Sanje Moje iskustvo sa astmom – bolest pod kontrolom Pridruženost hroničnog rinitisa kod obolelih od astme Lečim astmu 100%??? Da li je astma OPAKA bolest?

Kako se moje ponašanje može okarakterisati kao pf… ekscentrično recimo, verujem da ste imali već prilike da saznate da mi je FB profil ukinut. Moji pokušaji da ga povratim baš i nisu saslušani, i ako neki jesu uspeli u tome, te sam ovaj period od 20ak dana iskoristio da se malo preispitam koje su posledice nestanka jednog značajnog dela online prisustva.

Photo: Smilons12

Jedno vreme furali smo onu priču ne postojiš ako nisi na Facebooku i to se u poslednjih godinu nekako i ostvarivalo. Tetke, strine, babe, stričevi “primili” su se na novi hit idealan za povraćaj kontakta sa starim prijateljima, ubijanje vremena i preispitivanje svojih zavodničkih mogućnosti skriven u ekranu računara koji su kupili deci da uče školu (što se opet nekako nije desilo). Neki od nas, koji su “na vreme” krenuli sa Facebook životom počeli su isti da koriste i u poslovne svrhe kao i pomažu drugima da poboljšaju svoje online prisustvo. Krenulo se stidljivo sa profilima, grupama pa i stranama, a onda smo rešili i da se uozbiljimo i pljunemo neku kintu na oglašavanje. I sve se to fino odvijalo, dok nismo počeli da doživljavamo intezivne promene koje su počele sve više da nam kopaju oči, a Facebook-ova nebriga o korisnicima postala nešto što će osnovcima zameniti temu Jesen u mom kraju za koju godinu. Zašto bi uopšte i brinuli kad i dalje imaju ludački rast – pola milijarde korisnika kojima smo promenili život, dovoljno je valjda to zar sad moramo i da se brinemo o njima? Znam da je teško, radio sam tako nešto slično ali opet, da li bi bilo svega toga da nije nas?

Tako, jedne večeri surfujući naglo sam bio izlogovan, a svaki sledeći pokušaj da se ulogujem bio je sankcionisan obaveštenjem – Account disabled. U međuvremenu je stigao i mail sledeće sadržine:

Hi,

You were disabled because you created or posted content (i.e., photos, groups, shares, etc.) that violated Facebook’s Statement of Rights and Responsibilities.

Types of content that are prohibited from Facebook include, but are not restricted to the following:

• No nudity or other sexually explicit content • No content that contains hate speech or directly attacks an individual or group • No content that contains self harm or excessive violence • No content that contains illegal drug use

Unfortunately, we won’t be able to reactivate your account or respond to your email directly. This decision is final and cannot be appealed. You can visit the Warnings section of the Help Center for more information:

http://www.facebook.com/help/?topic=warnings

Thank you for contacting Facebook,

The Facebook Team

Naravno ništa od ovoga nisam radio ali nešto je morao biti razlog. Ispostaviće se da su to bile fan strane koje sam kreirao, ali ne i održavao a sadržaj na njima otišao u pogrešnom pravcu. Nisam ih moderisao jer nisam imao toliko vremena a ispostaviće se da je to bila pogrešna odluka. No svako normalan bi očekivao neko upozorenje…

Čuo sam već u međuvremenu da je Istok imao sličnih problema i uspeo zahvaljujući upornosti i slanju jednog istog maila beskonačno puta da povrati nalog, ali tek posle 20 dana. Po Internetu je uglavnom moguće naći tekstove koji kažu da ako niste Robert Scoble vrlo verovatno nećete ni vratiti nalog, postoje i spiskovi e-mailova na koje možete pisati ali sve se uglavnom svodi na ignorisanje ili eventualno odgovore nekih botova koji vas ubeđuju da ste uradili nešto što zaista i niste. Naravno da nisam kačio eksplicitne slike (osim ako se ne računaju one iz kupatila), imao sam previše normalnih ljudi tamo da bih to radio, o govoru mržnje verujem da nije potrebno komentarisati, self violence sam im objasnio svojim narcisoidnim ponašanjem a za droge čak i nudio urin. Međutim ni jedan od odgovora nije našao svog čitaoca, jbg nebitan sam.

To nebitan zna malo da zaboli kada pogledate poslednje 3 godine i svaku moguću konferenciju na kojoj sam spomenuo Facebook, preporučio ljudima da se aktiviraju na istom, pozvao ih da se druže, pokazao kako pametno da ulože novac. Daleko od toga da mislim da sam sad Bog sam kome trebaju da ljube cipele, ali makar malo poštovanja su mogli da pokažu prema ljudima koji ih “guraju”. Naravno oni to ne znaju.

I onda se desi da sve što ste sticali u prethodne tri godine najednom nestane. Gomile konferencija i putovanja, poznanstava, prijatelja iz detinjstva koje ste jedva čekali ponovo da vidite ali i poslovnih detalja nestalo je tek tako. Facebook disabled kažu.

Posledice

Ok, najmanji problem je vratiti prijatelje. Štaviše nije loše vratiti se na početke i malo bolje reorganizovati svoje virtualne drugare ali postoje neke stvari preko kojih nije tako lako preći. Profesionalne, pre svega, jer kada se bavite društvenim medijima najmanje što vaš klijent očekuje je da vam nalog bude obrisan zbog nedozvoljenog korišćenja. Svaki normalan čovek upitaće se: “Ako nije mogao da sačuva svoj profil, da li će uspeti da sačuva i naš”. To znatno povećava rizik ulaganja. Uz sve to, deaktivacijom profila gubite i sve strane na kojima ste samo vi bili administrator, što nije bio redak slučaj te je tako nestala i Facebook strana ovog bloga (napravio sam novu večeras) ali i strana nekih klijenata koji su ovako dobili nebranjen ugao da mi upute packu. Odatle i topao savet da podelite svoja administratorska prava sa klijentima, ili makar lažnim profilima.

Izgubljeni su i podaci o kampanjama koje su vođene (a za koje je nekad trebalo dati i izveštaje) te sam tim povodom kontaktirao i FB Ads, odgovorili su ali već posle trećeg maila dobijate odgovor da to nije u njihovoj jurisdikciji. Žao mi je, ali vi ste “disabled”.

Ne smem da zaboravim i hvaljeni Facebook Connect koji dobija novi smisao onda kada izgubite nalog preko kog ste se “connectovali”. Super laka registracija za slučaj da vam Facebook ne stane na žulj, u tom slučaju predstavlja super lako izgubljene podatke.

I na kraju kad preživite sve ovo i pomirite se nekako da više nemate stari profil (Nesta fejsa, nesta prijatelja) dobijete pitanja od vama bliskih ljudi zašto ste iz izbrisali sa Facebooka i koji problem imate sa njima. Oduvek sam voleo scenu kako se ruše domine…

Šta raditi na kraju? Verovatno ništa, probajte, šaljite mailove, sličice, pesmice, sve što vam padne na pamet pa možda vas i primete… Meni nije uspelo ali svakako nije nemoguće, samo treba da vas pogledaju oni odozgo. Umesto toga krenuo sam od početka jer mi to obaveze nalažu, ali i mnogo opreznije. Naravoučenije je valjda da se nikada ne treba u potpunosti oslanjati na nekog drugog, kako nikada ne znate kad će da vas izda i u najmanju ruku pomuti ono što ste do sada radili. Pomutili jesu, ali proći će već i to, na kraju bili smo ovde i pre Facebooka verujem da ćemo preživeti i bez njega…

PS. Zaboravio sam da dodam da sam u sličnom periodu pisao Twitteru oko @grandkafa naloga koji je bio zauzet sa jasnom porukom koja ukazuje da je cilj prodati vlasniku brenda. Odgovorili su mi isti dan, kroz 2 dana je vraćen nalog. Ne zaboravite da i oni imaju skoro 150 miliona korisnika, pa ipak mogu.

Broj obolelih od astme je u stalnom porastu, zbog čega je astma dijagnostički i terapijski problem u našoj sredini. Svi konsenzusni dokumenti o lečenju astme sadrže segment o edukaciji bolesnika čime se potencira njen značaj i stavlja u ravnopravni položaj sa ostalim vidovima lečenja ove bolesti.Edukacija je proces planiranog sticanja znanja o vrsti bolesti kako bi se osoba osposobila da donosi odluke na osnovu naučenih rešenja u vezi sa faktorima koji remete zdravlje.Porast obolelih od astme i još uvek prisutna panikazbog postavljene dijagnoze astme, kao i predrasude da je astma veoma teška i “strašna ” bolest, strah od primene pumpica, kortikofobije ukazuju na potrebu sprovođenje kontinuirane medicinske edukacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i primeni koncepta samolečenja astme, formiranjem savetovališta za bolesnike sa astmom. Dijagnoza astme postavlja se u Domovima zdravlja i dispanzerima za plućne bolesti a hitne slučajeve pogoršanja astme zbrinjava služba hitne medicinske pomoći. Lekar u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je zato najpozvaniji da, kao deo tima, sprovodi kontinuiranu medicinsku edukacija bolesnika kroz odgovarajuća savetovališta.

Kao i u svakoj hroničnoj bolesti, tako i u astmi, osnovni preduslov za uspešno lečenje ili bolje reći “kontrolu” nije samo primena lekova, već edukacija i prava i tačna informacija. Astma se više od 10 godina dijagnostikuje i leči na osnovu GINA smernica, odnosno internacionalnih smernica koje su obuhvaćene u Globalnoj inicijativi za astmu sa ciljem da se u svim zemljama usvoji jedinstven način dijagnostike i lečenja koji će garantovati uspeh. Ove smernice definišu “šest koraka” u programu lečenja od kojih se kao prvi navodi “edukacija bolesnika sa ciljem da se uspostavi partnerski odnos u vodjenju bolesti”. U našoj zemlji 1998 godine objavljene su nacionalne smernice za dijagnostikovanje i lečenje astme u odraslih, a 2000 godina smernice za astmu u dečijem uzrastu.

Cilj edukacije: pružanje aktuelnih informacija o bolesti, bolje prihvatanje predložene terapije, pravilna tehnika primene aerosola, smanjenje učestalosti hospitalizacije, smanjenje troškova lečenja i stvranje partnerskog odnosa lekar-bolesnik. Načini edukacije: predavanja zdravstvenih radnika, brošure, video kasete, kursevi, seminari, organizovanje “škole za bolesnike sa astmom”. Svi oblici edukacije mogu se najjednostavnije sprovoditi kroz savetovališta u primarnoj zdravstvenoj zaštiti timskim radom koji čine: lekar, medicinska sestra,psiholog i socijalni radnik. U savetovalištu je najjednostvnije sprovesti organizovani pristup ovom problemu pravljenjem registra ovih bolesnika, edukacija ciljnih grupa, i uključivanje porodice i šire društvene zajednice.

 

 Edukacija bolesnika i koncept samolečenja obezbedjuju maksimalnu efikasnost terapije, smanjenje troškova lečenja, smanjenje morbiditeta i mortaliteta od ove bolesti, čime se opravdava potreba postojanje ovakvih savetovališta.

Slični tekstovi:

Osnovni principi lečenja astme Kretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporom Filozofija lečenja astme Ciljevi lečenja astme Astma

Već svi znamo da velike vrućene loše utiču na hronične bolesnike, na prvom mestu asmatičare. Svaki dan u redovnim vestima i Dnevniku u okviru vremenske prognoze slušamo upozorenje za hronične bolesnike, posebno asmatičare i srčane bolesnike.

Po ovako velikm vrućinama naše telo se bori da održi normalnu telesnu temperatutu a to  zahteva veću potrošnju kiseonika iz arterijske krvi. Pored udisanja toplog i vlažnog vazduha koji iritira disajne puteve i izaziva suženje bronhija i nakupljanje sluzi, veća potrošnja kiseonika iz arterijske krvi kod asmatičara uzrokuje ubrzano disanje. Zbog svega ovog se smanjuje prohodnost te dolazi do gušenja i poznatog „zviždanja“ u plućima.

Još jedna loša stvar koja asmatičarima u ovom periodu koja stvara tegobe je i korov ambrozija, čije je cvetanje već uzelo maha. Polen biljke (korova) ambozija je jedan od najčešćih alergena. Već smo da sada naučili da je astma alergijska bolest. Zabrinjavajuća je činjenica da se broj onih koji su preosetljivi na ambroziju, tj čestice polena ambrozije drastično povećava. Najteža komplikacija alergije na ambrozije jeste astma.

Najveće količine polena oslobađuje se tokom toplih, vetrovitih i suvih dana (vlažnost vazduha 30-40%), posebno u jutarnjim časovima. Zbog toga se u tom periodu ne preporučuje provetravanje prostorija. Vazduh je najčistiji posle polučasovne kiše, te je to najbolji period za šetnju ili trčanje.

Osobe sa sezonskim alergijama trebalo bi da dva do tri puta dnevno ispiraju nosne šupljine i na taj način uklone polen iz nosa. Uvak kada je reč o alergijskom rinitisu i astmi, moram da naglasim ono što naša dr. Dušica Jarić stalno podseća-da nikada ne smemo da zaboravima da je disajni put jednistven i da lečenjem alergijskog rinitisa ujedno sperčavamo i razvoj i pogoršanje stanja kod astme.

Postoji čitav niz lekova za ublažavanje simptoma alergijskog rinitisa koji se mogu naći u slobodnoj prodaji, ali njihov glavni nedostatak su neželjeni efekti. Važno je naglasiti da ovi lekovi mogu da uzrokuju znatan niz komplikacija ukoliko se kombiniju sa nekom drugom terapijom, te sa pre upotrebe bili kog preparata iz slobodne prodaje OBAVEZNO KONSULTUJETE SA LEKAROM.

Najčešće korišćeni lekovi za lečenje alergijskog rinitisa su antihistaminici (mogu se kupiti u slobodnoj prodaji). Njihova glavana uloga je ublažavanje i zaustavljanje kijanja, curenja iz nosa i svraba, suzenja očiju. Ovi lekovi ne leče već samo ubalažavaju ili zaustavljaju simptome. Ovi lekovi mogu izazvati pospanost i umor, poremetiti koordinaciju pokreta, zatim suvoću usta, glavobolju, zamućen vid, bolu u želucu,mučninu i proliv,  lupanje srca, promene u glasu. Svi ovi simptomi prestaju odah po prestanku uzimanja antihistaminika. Kako bi izbegli neželjena dejsta najbolje je da o upotrebi antihistaminika porazgovarate sa lekarom, neka lekar bude taj koji je procenio da li treba uzeti antihistaminki ili ne.

Druga vrsta lekova čijoj su kupovini u slobodnoj prodaji skloni pacijenti sa alergijskim rinitisom su “obične” kapi za nos. Kapi za nos smanjuju začepljenje i otok sluznice nosa, olakšavaju oticanje sekreta i nelagodnost u području sinusa. I ovi lekovi (kapi) imaju neželjena dejstva u vidu iritacije, peckanja i svraba u nosu i kijanje i isušivanje sluznice nosa. Kapi za nos ne traba uzimati duže od 3 dana zaredom.

U slučaju alergijskog rinitisa najbolje je obratiti se specijalisti za ORL i alergologu koji će primeniti odgovarajući terapiju prema ARIA(Allergic Rhinitis and Impact on Asthma) smernicama. Najefikasniji lekovi za lečenje alergijskog (sezonskog) rinitisa sa sperjovi za nos koji sadrže kortikosteroide koji deluju protivzapaljenski. Sićišne čestice koje se rasprše u vaš nos pomažu da se smanji otok i nadražaj, svrab, kijanje, zapušenist ili curenje iz nosa.  Upotrebom nazalonog spreja sa kortikosteroidom otklanjamo upalu (inflamaciju) i time štitimo ceo disajni put, jer je nos “prvi ulaz” alergenima u naše disajne puteve. Ovakvoj vrsti leka (Nasonex, Flixonase) potrebno je nekoliko dana da počne da deluje i zbog toga je veoma važno da ga uzimate redovno i ne prekidate lečenje (čak i kad se osećate bolje) dok vam vaš lekar to ne kaže. Nikada nemojte povećavati dozu od one koju vam je lekar preporučio. Ako lek nema dejstva na vaše simptome, obavezno o tome obavestite lekara. U saradnji sa lekarom pronaćićete dozu koja će najbolje kontrolosati vaše simptome i biti bez štetnog dejstva.

Kako bi u ovo doba godine i pod ovakvim vremenskim uslovima sprečilo pogoršanje stanja sa astmom, najboljeje  pridržavati se praktičnih i jednostavnih saveta uz saradnju sa lekarom i poštovanju preporuke o preventivnoj terapiji i upotrebi odgovarajućih lekova. 

Savet asmatičarima :  da izbegavaju boravak van kuće od 10 do 18 časova. U tom periodu sa preporučuje mirovanje u umereno rashlađenim prostorijama uz nošenje odeće od prorodnih, laganih materijala ( sintetika  sprečava isparavanje znoja što dovodi do pregrevanja organizma). Ishrana asmatičara po ovakvim vrućinama trebalo bi da se bazira pretežno na voću i povrću, jogurtu i voćnom jogurtu, ribi.  Češći, manji obroci koji nisu masni i mesnati, umesto teških poslastica uzeti manji sladoled , zatim dovoljan unos vode (najmanje 2 litre dnevno), šetnja u periodu kad nije velika vrućina i kad je koncentracija polena najniža.

Mnogim osobama obolelim od alergijskih bolesti i astme pomaže i promena mesta boravka kao što je odlazak na more, planinu, vazdušne banje, slane pećine. Važno je naglasiti da osobe koje imaju urođenu sklonost ka alergijama na polen često i u novoj sredini “pronađu” nove alergne (drugih trava, drveća) na koje će reagovati.

Kako bi se što bolje zaštitili od pogoršanja disajnih tegoba po vrućini i dok cveta ambrozija, važno je da asmatičari redovno prate vremensku prognozu i dnevne izbeštaje o količini polenskih zrnaca u vazduhu, ta na osnovu toga planiraju svoje aktivnosti. Ovo je često teško izvesti zbog naših svakodnevnih obaveza, ali ipak je važno znati kakvi nas uslovi čekaju pa spram toga prilagoditi i terapiju i maksimalno se zaštititi kako ne bi došlo da pogoršanja. Primera radi, osobe koje se bave telesnim aktivnostima u prirodi (i po ovakim uslovima ne traba zaboraviti na telesnu aktivnost, samo je treba prilagoditi), tokom vežbanja u prirodi udišu veće količine vazduha (toplog vazduha) i u organizam dospevaju veće količine alergena.

Zbog toga se po velikim vrućina i kad je koncentracija polena visoka preporučuje fizička aktivnost u umereno klimatizovanim prostorima, a šetnje i trčanje u večernjim satima i na mestima gde nema zelenih površina,tj gde ima najmanje korova. Naravno to ne znači da treba šetati i trčati po zagađenim bukevarima i prometnim ulicama gde će nas “ugušiti” izduvni gasovi iz automobila.  Intenzitet telesne aktivnosti treba prilagoditi vašim mogućnostima i trenutnom zdravstvenom stanju. U slučaju pogoršanja disajnih tegoba prekinuti sa vezbanjem, odmoriti se, istuširati, pa nastaviti kad se budete osećali bolje.

Po savetu dr. Gailena D. Maršala, direktora odelenja za alergijske bolesti univerziteta u Mičigenu, sintetički materijali često isprovociraju alergijsku reakciju, jer trenjem proizvode elektricitet koji privlači prašinu i polen. Odeća mora da bude od prirodnih materijala, najbolje pamuka i treba je često menjati.

Često tuširanje (ne pod kišobranom kao na ovoj simpatičnoj sličici) može ubalažiti alergiske reakcije, jer se polen iz kose, obrva, trepavica i tela može efikasno skinuti dobrim trljanjem i vodom. Češće tuširenje umereno toplom vodom pomeže i da se naše telo rashladi. Ne treba preterivati sa upotrebom gelova, pena i sapuna prilikom tuširanja, ponekad je dovoljno istuširati se samo običnom vodom.

Takođe je veoma važno češće menjenje posteljine, kao i joga vežbe pred spavanje, koje pored relaksacije pomažu da se savladaju korisne tehnike disnja koje doprinose povećanju kapaciteta pluća, što je za asmatičare veoma korisno. Joga vežbe ne zahtevaju fizički napor i veoma su korinse za osobe sa astmom kojima su drugi vidovi fizičke aktivnosti teški.

Japanski naučnici su otkrili da moćni antioksidant EGCG iz zelenig čaja može pospešiti imunološki odgovor organizma na čitav niz alergena. Znači preventivno popite šolju-dve zelenog čaja.

Kako vi podnosti ove vremenske prilike i da li polen ambrozije utiče na vas? Da li  je vaša astma pod kontrolom?

Slični tekstovi:

Velike vrućine pogoršavaju asmatične tegobe! Stiže nam Ambrozija Ambrozija – pravi saveti protiv alergije Tipovi astme Statistika i učestalost astme kod dece u Srbiji

1. Budi… …na mreži, aktivan, optimista, idejan, inovativan, koristan, zanimljiv, 2. Prati… 3. Ostavi trag… 4. Bez monologa, bitna je konverzacija… 5. Uživaj… ps. ove savete sam izmislio kako bih olakšao ljudima koji žele da koriste Twitter, Facebook ili druge društvene mreže. Ali i da malo pametujem svojim iskustvom… addthis_url = 'http%3A%2F%2Fwww.dedabor.com%2Ftu-sam%2Fiskrice%2F5-saveta-za-uspesno-koriscenje-drustvenih-mreza%2F'; addthis_title = '5+saveta+za+uspesno+koriscenje+drustvenih+mreza'; [...]

Šta je astma?

Astma je hronična upalna bolest disajnog sistema. Često započinje već u detinjstvu. Iako ponekad sama nestane, veliki je broj bolesnika ima ceo život.

Važna  odlika astme je trajna prisutnost upale bronhija. Hronično zahvaćeni upalom, disajni putevi posta­ju preosetljivi na nadražaje iz oko­line. Nakon što se izlože određenim nadražajima, disajni se putevi zbog grča muskulature, čepova sluzi i otoka sluznice sužavaju, a protok vazduha postaje ograničen. To suženje disajnih puteva po pravilu nije trajno, prolazi spontano ili primenom lekova.

Glavni  pokretači (trigeri) upale u disajnim putevima  (u genetski predis­poniranih osoba)su  specifični nadražaji (alergeni) i nespecifični nadražaji (duvanski dim, zagađen vazduh, hladan vazduh, fizički napor), kao i razne bakterijske i virusne upale disajnih puteva.

Šta je imuni sistem?

 Imuni sistem je  temelj odbrane ljudskog organizma!

   Funkcija imunog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti naše zdravlje. Teško oštećen imuni sistem nikako ne može da se izbori protiv bolesti  uprkos terapiji  najefikasnijim antibioticima i lekovima.

   Imuni sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu.To su najčešće mikroorganizmi ( bakterije, virusi, gljivice ), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takve činioce nazivamo antigenima.Postoje milioni antigena koji među sobom mogu imati čak i neznatne razlike, a koje imuni sistem prepoznaje i protiv kojih započinje reakciju zvanu imuni odgovor.Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.

                         Značaj probiotika u jačanju imunog sistema

Svedoci smo intenzivnih istraživanja koja ispituju povezanosti debelog creva, mikroflore i zdravlja, a čiji nam rezultati donose bogata saznanja. Debelo crevo se sve do kraja 20-og veka smatralo samo mestom gde se reapsorbuju joni i voda, i gde se sakuplja nesvarena hrana.

 Međutim, postoji tesna veza između funkcionisanja debelog creva i zdravlja čoveka. A prvobitan razlog za to se može potražiti u kvalitetu brojnih biohemijskih procesa koji se odvijaju u crevima. Preovladavanje mikroorganizama koji izazivaju truljenje, štetne materije (na primer toksini, metan, amonijak, itd.) mogu da prouzrokuju pojavu nekih bolesti.

Eli Mečnikov (Eli Metchnikoff), naučnik nobelovac, otkrio je pre 70 godina da stanovništvo u nekim delovima Evrope u proseku duže žive nego drugde u svetu. Istražujući ovu zanimljivu pojavu, ustanovio je da se ishrana ljudi sa tih područja u velikoj meri zasniva na kiselom mleku, u čijem pripremanju odlučujuću ulogu ima jedna specifična „dobroćudna“ bakterija koju je on nazvao Lactobacilulus Bulgaricus. Kako su ljudi iz tih krajeva unosili mnogo kiselog mleka, njihovi organi za varenje kontinuirano su sadržali ovu bakteriju.

Dalja istraživanja su otkrila da postpji jedna druga bakterija, još efikasnija od Lactobacillus Bulgaricus, a to je Laktobacillus Acidophilus, koja se popularno naziva samo Acidofilusom. Ova bakterija može unutar probavbih organa da opstane čak 10 dana i duže. Ovo je značajan podatak zbog toga što većina korisnih (saprofitnih) bakterija crevne flore ugine vać nakon 4-5 dana, ukoliko im se kontinuirano ne obezbedi priliv mlečne kiseline ili mlečnog šećera (laktoze), koji pak može da se obezbedi posredstvom Acidofilusa.

U neposrednoj kao i daljoj mikrookolini Acidofilusa razvijaju se uslovi veoma nepovoljni za razvoj raznih štetnih mikrokoka, klostridija, coli bakterija i gljivica. Pored toga što obezbeđuje normalnu crevnu floru, Acidofilus ima još jednu povoljnu osobinu, on naime sintetiše jedan antibiotik relativno slabog dejsta, koji se naziva Kolicin (Colicin), ali koji je u nekim blažim oblicima crevnih infekcija dovoljno efikasan protiv uzročnika, tako da je lečenje antibioticima nepotrebno.

Acidofilus potpomaže i snižavanje nivoa holesterola u krvi, saučestvuje u procesu prerade i asimilacije mlečnog šećera (laktoze), belančevina, masti i aminomkiselina iz mleka. Ima određenu ulogu i u procesu sinteze vitamina B-grupe koji su neophodni u organizmu.

Ko uništava našu crevnu floru?

 Antibiotici koji se unose oralno mahom uništavaju crevnu floru, pa stoga posle upotrebe antibiotika često dolazi do poremećaja ravnoteže crevne flore. To rezultira bujanjem nekih kvasnih gljivica, konkretno Candide Albicans, koja često izaziva proliv, zatvor ili neke druge smetnje u radu organa za varenje. Kao sporedan neželjeni efekat antibiotskog lečenja često nastaje naseljavanje organizma gljvicama. Gljivične promene mogu da nastanu u plućima, u ustima, na rukama, nogama, između prstiju, ispod noktiju i u vaginalnoj sluznici. Razvoj gljivica često nastaje i kao neželjeni efekat usled upotrebe inhalacionih kortikosterodia,  (zato posle inhalacije usta treba dobro isprati rastvorom sobe bikarbone i vode), sistemskih kortikosteroida i imunosupresivnih terapija (metotreksat). Sve ove promene mogu sa primenom Acidofilusa izlečiti za nekoliko nedelja.

Kao povoljan sporedni učinak Acidofilusa treba navesti i nestanak neprijatnog zadaha iz usta (foetor ex ore), koji je čest pratilac dispepsija usled poremećaja crevne flore.

Redovno uzimanje Acidofilusa obezbeđeuje opstajanje uravnotežene crevne flore, odnosno “čistoću creva”.

Nauka ne poznaje niti jedan soj Acidofilusa koji bi štetno delovao po zdravlje čoveka!

Najpovoljniji učinak uzimanja kapsula Acidofilusa je ako se uzima na prazan želudac.

Kako uneti “dobre” bakterije u organizam?

Dobre bakterije, odnosno probiotike možemo uneti u organizam putem kiselo-mlečnih proizvoda ili putem dodataka ishrani sa sadržajem probiotika.

Da li su sve bakterije mlečne kiseline probiotici?

Probiotici su vrsta dobroćudnih bakterija koje dospevaju u organizam putem hrane i u stanju su da se nastane i razmnože u crevnom traktu, gde ispoljavaju blagotvorno dekstvo na zdravlje domaćina. Pošto su probiotici ustvari  bakterije, oni se dele na nekoliko vrsta, na primer bifidobakterije i laktobacilli. Važno je napomenuti da nisu sve bakterije mlečne kiseline probiotici.

Šta su prebiotoci?

Dok reč probiotik označava samu bakteriju, prebiotik označava molekule ugljenih hidrata (tzv. Ologosahraida) koji predstavljaju hranu za probiotike.

Znači prebiotici nisu bakterije, već kompleksni ugljeni hidrati, koji su eksluzivna hrana probiotika. Ovi nakon unošenja takođe neoštećeni stižu do debelog creva, gde – zbog činjenice da se na ovom mestu sakuplja pretežno svarena hrana – vlada relativni nedostatak hranljivih materija, pa oni mogu poslužiti kao isključiva hrana korisnim bakterijama, i tako pomažu opstanak i razmnožavanje probiotika. Proizvodi koji pored probiotika sadrže i prebiotike, nazivaju se sinbioticima.

Često možemo pročitati da probiotici utiču na čitav imuni sistem! Kako je to moguće?

 

Rekacija imunog sistema na strane materije obično započinje na nekoj od unutrašnjih ili spoljašnjih telesnih površina. Pošto putem hrane dospevaju veće količine nepoznatih materija u organizam, nije slučajno da se u toku evolucije crevni trakt razvio kao jedna od najvažnijih graničnih površina između organizma i stranih materija koje u njega dospevaju iz spoljašnje sredine. Tako skoro 80%  ljudskog imunog sistema boravi u crevima, pa su zato zdrava creva od naročite važnosti. Probiotske bakterije su u stanju da potisnu štetne bakterije iz creva, a sa druge strane vrše i stimulaciju imunih ćelija fagocita, koje su zadužene za „čišćenje“ patogena.

Pored kiselo-mlečnih prozivoda koji sadrže probiotkse kulture postoji i niz savremenih preparata koji sadrže prohumane kombinacije probiotika, koje bilo ko, pa čak i deca mogu uzimati potpuno bezbedno.

Ipak, u slučaju bolesti digestativnog trakta treba konsultovati lekara.

 

Slični tekstovi:

Aditivi u ishrani i astma Zašto treba piti jogurt Vitamin D i astma Komplikovani simptomi i astma sa slabijom kontrolom Šta je astma?

Disanje je neophodno za život. Svi naši osećaji i emocije, ali i naše zdravlje- povezani us sa disanjem; pritom, svesna kontrola disanja je moguća, te svako dnas disnjem može uticati na sopstveno zdravlje i psihičko stanje.

Mehanizam disajnih poktereta zasnivaju:

- donje (abdominalno, dijafragmalno) ili trbušno disanje,

- srednje (sterno-kostalno) ili grudno disanje (zasnovano na pokretima rebara i grudne kosti) i

- gornje (klavikularno) ili disanje ključnim kostima.

Pri trbušnom disanju- dijafragma se pri udisaju zateže nadole, tako da se donji deo grudnog koša proširuje, trbuh ispupči, a donji deo pluća ispunjava vazduhom.

Pri grudnom disanju, grudni koš se proširuje, pre svega bočno.

Pri disanju ključnim kostima dah je kratak i brz i stoga previše površinski; ovaj način disanja je najčešće uzrokovan razdraženim ili drugim psihičkim uzrocima.

Efikasno i pravilno disanje podrazumeva sklad trbušnog, grudnog, pa i klavikularnog disanja. I u radu, i u odmoru- dišite dovoljno duboko da napunite vazduhom i gornji i donji deo pluća.

Vežbajte disanje! Dišite bolje!!!

Preporuke autora:

- Prilikom učenja vežbi disanja- svakom vežbom ili tehnikom ovladavajte postupno, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i subjektivnim osećanjem ugodnosti ili neugodnosti.

- Osnovne vežbe disanja uvrstite u svoj svakodnevni program telesnih vežbi; kad je reč o jutrnjoj gimnastici u kućnim uslovima (vežbe razgibavanaja, istezanjai oblikovanja ili korektivne i kineziterapeutske vežbe) ili o vežbama zagrevanja pre sportskih ili trenažnih aktivnosti- odgovarajuće vežbe disanja uvek iskoristite za predah u svakom od ciklusa vežbi koje izvodite u stojećem, sedećem, klečećem ili ležećem stavu. Odabranu vežbu disanja ponovite tri od pet puta: to će vas osvežiti, a rezultirati “smirivanja pulsa” i boljim efektima telesnog vežbanja!

- Vežbama disanja svesno poboljšajte kvalitet sopstvenog disanja u svakodnevnim aktivnostima. Naučene vežbe disanja (kao pojedinačne vežbe) svakodnevno možete izvoditi u pauzama fizičkog i umnog rada, ili u toku kretnih i ostalih dnevnih aktivnosti. Rukovodeći se subjektivnim mogućnostima i osećajem ugodnosti- svakoj pojedinačno izvedenoj vežbi disanja posvetite dva do tri minuta, ponavljajući je četiri do osam puta u ravnomerno održavanom ritmu udisanja i izdisanja (ukoliko u tekstu nije dato nešto drugačije uputstvo za izvođenje odrđenih vežbi i tehnika disanja)

- Pri izvođenju osnovnih vežbi disanjapreporučuje se disanje punim plućima (mešovit tip disanja). Vežbe kojese izvode u stanju opuštenosti i mirovanja- podrazumevaju udisanje vazduha kroz nos, a izdisaj s poluotvorenim ustima. Vežbe i tehnike disanja koje se izvode u stanju akutnog zamora ili u toku intenzivnih sportskih i drugih fizičkih napora- podrazumevaju udisaj i izdisaj sa otvorenim ustima.

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (II deo) Disanje i vežbe disanja (I deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja

 

Verovatno i sami zapažate da Vam se način disanja menja u naporu, prilikom odmaranja ili u različitim emcionalnim stanjima. Čaki i nagli pokret ili promene položaja tela menjau disanje. Ove promeme prate svakoga od nas, ali… …neki ljudi umeju da dišu, a neki- ne, niti na disanje obraćaju pažnju.

Osobe koje „ne znaju“  da dišu – lakše se zaduvaju i slabije podnose fizičke napore; odmor im je neefikasan, a san slabiji. Osobe koje nikada nisu učile tehnike pravilnog disanja, praktično nisu imale priliku da nauče najjednostavnije tehnike vladanja sobom, sopstevnim zdravljem i sposobnostima. Primera radi, kada ste uplašeni, verovatno ćete disati plitko i suzdržavati dah. To se, u trenutku, dešava svakome od nas, ali nam neće pomoći u savladavanju straha i kontroli sopstvenih postupaka: u takvoj situaciji našem umu i telu potreban je (kao podrška) brz priliv kiseonika koji može da  obezbedi samo ustaljeno, ritmičko ubacivanje vazduha u pluća. Stoga će osoba naučena da idše, u takvoj situaciji započeti se dubokim, svesnim disanjem, dajući sebi šansu da se pribere i tako lakše prevaziđe nastalu stresnu situaciju.

Pravilno disanje blagotvorno utiče i na telo, i na dušu; kada ste zamoreni, naspokojmni ili bezvoljni- najpre se zapitajte: Kako ja to dišem? Zatim pokušajte da sišete staloženo, duboko, ritmično. Obraćanje pažnje na disanje će Vas umiriti i osvežiti, uslovljavajući promene u organizmu koje dovode do olakšanja.

 Uostalom, hajed da napravimo jednu probu koja je namenjena odraslim zdravim osobama: duboko udahnite i izdahnite, a zatim pokušajte da zadržite dah tokom 30 sekundi; ukoliko te ne možete, vrlo je verovatno da nemate navike pravilnog disanja, ili ste vć stekli naviku hiperventilacije. U tom slučaju (ponavljamo!) za zdrave osobe koje žele da vode dinamičan, aktivan život prožet zdravim navikama potrebne su vežbe. Sposobnost zadržavanja daha ukazuje na dobro zdravsveno stanje orgasnizma, dobru kondiciju i razvijene sposobnosti svesne kontrole disanja koja u mnogim zadesnim životnim situacijama može da ima presudan značaj.

Evo kako izgledaju VEŽBE ZADRŽAVANJA DAHA koje takve sposobnosti razvijaju:

-uzmite štopericu ili st sa sekundarom; sedite opušteno, ali ispravite leđa, bez oslonca na naslon stolice; usta držite zatvorena tokom čitave vežbe;

-normalno udahnite, a onda prstima (kao štipaljkom) zatvorite nod i izbrojte koliko sekundi možete da zadržite dah; zatim polako i bez naprezanja izdahnite. NE TAKMIČITE SE SA SOBOM, NE POSTAVLJAJTE REKORDE!!!

Smanjite vreme zadržavanja daha ako osetite slabost, vrtoglavicu ili trnjenje prstiju! Vežbajte bez napora svakodnevno, više puta na dan, ukupno ne preko pola sata u toku jednog dana. Neka vam cilj bude produženje vremena tokom kojeg ste u stanju da nesmetano zadržite dah tokom 40 do 60 sekundi. Za to će vam možda biti potrebno nekoliko meseci redovnog vežbanja. Da biste lekše postigli cilj, obavezno savkog dana izvodite neki oblik aerobnih vežbi i preduzmite sve moguće korake za uspešno savladavanje svakodnevnog stresa.

Osobe koje dišu ubrzano, nepravilno, “gutajući” vazduh bez valjanog izdisaja- sklpne su pojavi hiperventilacije, pri čemu u organizam pristiže previše kiseonika, ali osoba koja hiperventilira ima paničan osećaj nedostatka vazduha koji uslovljava još žešće “gutanje” vazduha i pogoršavanje stanja. Najbolja pomoć ili samopomoć u ovakvoj situaciji jeste disanje u papirnatu kesu: tako će udisanje izdahnutog vazduha doprineti bržem uspostavljanju odgovarajuće srezmere kiseonika i ugljendioksida u telu, i normalizovati disanje.

Dobra prevencija pojavi hiperventilacije jesu svakodnevne kretkotrajne vežbe dubokog ritmičkog disanja, kojima se osobe sklone hiperventilaciji privikavaju na efikasno izdisanje vazduha. Ovo duboko, ritmičko disanje izvodite polako tokom dva do tri minuta (više puta na dan) u sedećem ili stojećem položaju.

Tehnici efikasnog izdisanja doprinosi i svesno naglašeno duboko ritmičko disanje pri hodanju ili trčanju.

Efikasan odmor i dobar san- moćna su oružja u ublažavanju strespgenih dejstava u svakodnevnom životu.

Dve jednostavne vežbe disanja preuzete iz brojnih tehnika joge mogu da pomognu osobama koje se teško “isključuju” pre spavanja, te im “san ne dolazi na oči”.

1. Stanite ruku pruženh pravo pred sebe, sklopljenoh dlanova i pruženih prstiju; dok udišete, razmaknite ruke do odručenja; potom ih vratite u početni položaj dok izdišete. Dišite u ritmu s pokretima ruku. Vežbu ponovite desetak puta, neposredno pre spavanja.

2. Stanite i naslonite dlanove na grudi,prepletenih prstiju; udišući- ruke ispružite ispred sebe u nivou grudi, okrećući dlanove unapred, uz opružanje prstiju. Vratite ruke u početni položaj dok izdišete. Potom vežbu ponovite, ovoga puta opružajući ruke naviše, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na trup. Pri izdahu dlanove vratite na grudi, a zatim vežbu ponovite podižući ruke okomito iznad glave. Ovakva tri disajna ciklisa ponovite 6 puta neposredno pre spavanja.

Kad je reč o odmoru i oporavku od svakodnevnih napora i napetosti, ali o efikasnom učenju pravilnog disanja, ponajbolje rezultate će dati potpuno ovladavanje tehnikama “potpunog disanja”, ustvari- tehnika svesnog disanja kojima se poboljšavaju ritam, regulacija i efikasnost disanja, a vazduh raspoređuje u sve delove pluća.

UVEŽBAVANJE POTPUNOG DISANJA

1. Najpre bi trebalo da sagledamo kako ustvari dišemo, jer obično na to uopšte ne mislimo. lezite na leđa, ruke opustite pored tela, dlanove okrenite nagore, kolena savijte, a stopala oslonite na tle tako da se trbušni zid opusti; opusite leđne mišiće, kukove i kičmu; dišite mirno i duboko, a pažnju usredsredite na disanje, prateći sopstvene disajne pokrete i osećanje vezano za dah.

Nakon 5-6 disajnih ciklusa- posmatranje sopstvenog disanja nastavite u istom položaju, u još 4 faze od po 5-6 disajnih ciklusa, uz postepeno odmicanje obe ruke bočno od tela, za po 45 stepeni (ruke ostaju oslonjene na podlogu, ostali delovi tela se na pomeraju), na sledeći način:

- ruke odmaknite pod uglom od 45 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u punom odručenju, pod uglom od 90 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

- ruke u poluzručenju, pod uglom od 135 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u uzručenju, iznad glave, u širini ramena (5-6 disajnih ciklusa).

Zapazite: pri svakoj promeni položaja ruku manjaju se osećanja povezana sa disanjem! U poslednjem položaju (kad su Vam ruke iznad glave) ostanite ovako neko vreme duboko dišući i osetite kako se disanje produbljuje. Koristite ovo iskustvo da biste naučili da dišete duboko.

2. Ovakav ležeći pšoložaj sa rukama iznad glave pogodan je i za učenje i ubežbavanje potpunog disanja: nakon dubokog udisaja, prateći izdisaj, polako vratite ruke uz telo.

Potom nastojte da dah uskladite sa kretanjem ruku: udišući, širite obe ruke u širokom luku do iznad glave; izdišući- vraćajte ih istom putanjom pored tela. Pri kraju svakog izdaha pokušajte da uvučete stomak.

 Udah započnite abdominalnim disanjem: uvlačeći vazduh ispupčite stomak nagore i nastavite bez prekida (kako to pokreti ruku nalažu) sa grudnim disanjem, maksimalno šireći svoj grudni koš.

Izdah ide obrnutim redom: svesno započnite izdah u području ključnih kostiju, nastavite izdisaj grudnim košem, a kada ruke dođu blizu tela- završite izdah uvlačenjem trbuha.

Kada ovladate pokretim aruku u ritmu disanja, obratite pažnju na kontrolu daha, tako da disanje bude što dublje i potpunije. Kontrolu sopstvenog disanja sprovodite na sledeći način:

-dlanove postavite na trbuh i pratite pokrete trbušnog zida;

-zatim šake postavite bočno na rebra (prstiju usmerenih ka grudnoj kosti) i posmatrajte kako se rebra šire i skupljaju pod rukama.

- pri najdubljem disanju-posmatrajte i pokrete svog ramenog pojasa postavljanjem dlanova naposredno ispod ključnih kostiju.

Ove vežbe treba da izvodite lagano, bez nepotrebnog napora, uz težnju da se disanje postepeno uspori i produbi; dišite isključivo na nos; dah treb ada je nečujan.

3. Uvežbavanjem potpunog disanja nastavite izvođenjem OSNOVNE VEŽBE DISANJA i VEŽBE RITMIČKOG DISANJA u sedećem ili stojećem položaju.

OSNOVNA VEŽBA DISANJA

U stojećem ili sedećem položaju (sa uspravnom kičmom), koncentrišite se na disanje na sledeći način:

faza I- udisanje: tokom ove faze udišite vazduh kroz nos, brojeći u sebi da 8;

faza I.1- (udisanje  ”stomakom”) udahnite postepeno vazduh prvo u donji deo pluća, isturajući pri tome stomak, kao da želite da udahnete “stomakom”; vazduh će ispuniti donji deo Vaših pluća; (Napomena: ako Vam je stomak uvučen dok udišete, vazduhom možete ispuniti samo gornji deo pluća, a to je manje od polovine raspoloživog prostora za prihvatanje vazduha.)

faza I.2- ( udisanje “sredinom i gornjim delom pluća”) udišući dalje “puštajte” polako vazduh u sredinu pluća (isturajući najpre donja rebra i grudnu kost), i tek na kraju u gornji deo pluća (puštajući ramena da se malo podignu, a stomak malo uvuče);

faza II- zadražavanje vazduha: zadržite vazduh u plućima brojeći do 8;

faza III- izdisanje: izdišite kroz nos, brojeći u sebi do 8; vazduh ispuštajte lagano najpre iz “stomačnog dela”, zatim iz središta pluća, a tek na kraju iz vrha pluća (stomak se pritom najpre uvalači, a zatim  opušta i lagano spušta).

 U početnoj fazi vežbanja vežbajte sa fazama udaha, zadržavanja i izdaha kraćim od 8 sekundi. Ponavljajte vežbu više puta na dan: biće potrebno da udahnete seriju “potpunih udisaja” po nekoliko puta dnevno da biste razvili ovaj stil disanja! Možda ćete morati da vežbate i pred ogledalom, sa šakom na stomaku- da biste osetili kako se kreće vazduh i tako sbe postepeno odvikli od tipičnog načina disanja koji prati uvalačenje stomaka prilikom udisanja.

U kasnoj fazi vežbanja, možete preći na vežbe disanja u kojj se nozdrve koriste naizmenično, pri čemu se nozdrve naizmenično blago zatiskuju i zatvaraju jagodicom palca leve ili desne šake.

VEŽBA RITMIČKOG DISANJA

Sedite uspravnih leđa i sa rukama udobno opuštenim u krilu. Sastavljenim jagodicama tri prstajedne ruke- opptajte puls na podlaktici druge ruke (iznad pregiba ručnog zgloba, neposredno iznad korena palca) i počnite dabrojite: 1, 2, 3, 4, 5 – 1, 2, 3, 4, 5… tj. – po pet otkucaja pulsa, svesno usklađujući ritam disanja sa ritmom kucanja srca. Onda počnite vežbu potpunog disanja na već opisani način. Polako udahnite jedan potpuni udisaj, odbrojavajući pet otkucaja srca; zadržite dah tokom pet otkucaja srca; izdišite polako tokom pet otkucaja srca.

Po potrebi- izbegnite pojavu zaduvavanja ili zamora pravljenjme kraćih pauza ( u tajanu od 2-3 otkucaja srca) između dva udisaja.

Svakodnevne vežbe potpunog disanja doprineće brzom razvoju svesne kontrole disanja i samokontrole raspolženja i psihofizičke spremnosti.

 

 

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Disanje i vežbe disanja (II deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja POSEBNE TEHNIKE DISANJA

/primeri tehnika disanja pogodnih za samopomoć u predupređivanju ili otklanjanju zdravstvenih smetnji i tegoba/

Primer 1. ASMATIČNI NAPAD

U toku napada- najpre pokušajte da savladate napade straha ili panike; štedite snagu, a svesnim disanjem kontrolišite ritam disanja i pojačajte dijafragmalno disanje- dišite stomakom, sa telom lako nagnutim unapred i postavljanjem u položaj koji vam najviše odgovara (sedeći položaj). Efikasnu pomoć u asmatičnom napadu može da pruži brzo trbušno disanje kojim se opušta grudni koš: najpre opustite vrat, ramena i mišiće lica, pa snažno izdahnite stežući trbušne mišiće; zatim dok udišete, opustite trbuh. dišite i dalje na taj način, pokrećući trbuh u blagom ritmu i udišući svake 2 (dve) sekunde; zatim postepeno povećavajte brzinu disanja sve do brzine do 2 (dva) udaha u sekundi i do smirivanja asmatičnih tegoba.

Napomena: za osobe koji pate od astme- korisno je uvežbavanje trbušnog disanja: počnite sa 3 (tri) niza od 10 (deset) udaha, zatim svake nedelje dodajte još 10 (deset) dok ne postignete po 30 (trideset) u svakom nizu Između svaka 2 (dva) niza udaha napravite pauzu od 20 (dvadeset) sekundi.

Primer 2. SMETNJE DISANJA PRI JEDNOSTRANOJ UPALI PLUĆA

Dišite mirno, pravilnim ritmom, što dublje. Disanje sebi olakšavajte što udobnijim položajem sa uzdignutim uzglavljem u postelji (polusedeći položaj); češće menjajte položaja tela, posebno pri ležanju nastrani. Provetravajte prostoriju u kojoj boravite, a veću vlažnost obezbedite postavljanjem vlažnih ubrusa na radijatore ili otklopljene metalne posude sa vodom na peć.

Smetnje disanja otklonite i povremenom vežbom svesnog disanja protiv otpora (dubok udisaj sa pažnjom koncentrisanoj na obolelo plućno krilo, uz pružanje otpora širenju rebara pritiskom dlanova i prstiju obe šake na obolelu stranu grudnog koša).

Primer 3. OSEĆAJ STRANOG TELA U GORNJIM DISAJNIM PUTEVIMA

Otok sluzokože gornjih disajnih puteva u nekim bolestima i manja strana tela koja zapadnu u grlo i zalepe se (na primer- mrvica hrane ili tablete vitamina koje nismo uspeli da progutamo) ili zabodu (na primer- riblja kost) u sluzokoži ždrela- izzivaju grčevit, žestok kašalj. U slučaju neuspešnog iskašljavanja, osećaj stanog tela i zastrašujući osaćaj nelagodnosti dodatno otežavaju disanje i, ne retko, vode u napad panike i gubitka kontrole nad sobom. Čak i u najtežim situacijama- neophodno je sačuvati prisustvo duha i svesnu kontrolu nad disanjem. Najpre plićim i površnim, zatim sve dubljim disanjem uspostaviti kontrolu nad sobom, obezbediti sebi pomoć ljudi iz okruženja ili lekarsku pomoć. Disanje će biti olakšano u polusedećem položaju (položaj “laktovi-kolena”: noge blago raširene i čvrsto oslonjene o pod; laktovi oslonjeni na kolena; glava povijene unapred i oslonjena na šake, pri čemu palčevi podupiru bradu, a ostali prsti pridržavaju čelo). Eventualne pokušaje otklanjanja stranog tela činiti promišljeno, na najpogodniji način, bez dodatnog pozleđivanja sluzokože ždrela!

Primer 4. LUPANJE I UBRZAN RAD SRCA

U zdravih osoba, pojave “preskakanja” ili ubrzanog rada srca mogu da budu povezane sa takozvanim sedantnim (sedećim) načinom života (boravak u zatvorenim prostorijama, malokrvnost, hronični zamor, stresogeni uticaji), odsustvom fizičke kondicije, lošim držanjem tela i lošim životnim navikama.

Najčešći “okidači” za pojavu takvih tegoba su:

-snažni duševni potresi

-nagle promene vremena i meteropatski uticaji na osobe u stanju hroničnog premora

-prekomerni fizički napor neutreniranih osoba

-nagli pokreti glave ili ruku koji remete krvotok osoba sa krutim i nerazgibanim mišićima vrata i ramenog pojasa

-neredovni i prekomerni obroci hrane kojima naposredno usledi odmor u polusedećem položaju, kada pun želudac podiže dijafragmu, a pregibanje tela u struku dovodi do oslonca srca na dijafragmu i blagog “uvrtanja” velikih krvnih sudova koji vode od srca.

Osećaj preskakanja srca najčešće mogu da otklone mekoliko svesnih dubokih udisaja pretećih kratkotrajnim zadržavanjem vazduha u plućima, promena polžaja (uspravljanje tela), savladavanje osećaja straha i odvraćanje pažnje od često prisutne pojave “samoposmatranja” i prćenja otkucaja sopstvenog srca.

Naglo ubrzan rad srca može da smiri što dublji udisaj, potpuno zatvaranje usta i nosa (šakom, palcem i kažiprstom jedne ruke) i pokušaj što snažnijeg izdisanja. Ukoliko dva do tri ovakva pokušaja ne daju rezultat, kažiprst jedne šake- uvesti sebi duboko u ždrelo i dodirnuti sebi meko nepce i resicu na nepčanom luku (kao kad se izaziva povraćanje), a zatim snažnim iskašljavanjem suzbiti nagin za povraćanjem. Ova tehnika najčešće efikasno usporava rad srca, a iskašljavanje suzbija “preskakanje” srca. Nakon ozbiljnih ili ponovljenih tegoba ove vrste- svakako potražite savet svog lekara.

Primer 6. GLAVOBOLJA USLED NAGLOG POVEĆANJA ILI PADA KRVNOG PRITISKA

Osobe sklone visokom pritisku pojavu glavobolje često navode kao znak  “da im je skočio pritisak”; takav napad glavobolje moguće je ublažiti ili otkloniti kratkotrajnim odmoromu udobnom sedećem ili ležećem položaju, produbljenim i smirenim svesnim disanjem, psihičkim opuštanjem i opuštanjem mišića ruku, nogu i trupa u “fiziološkim” položajima (šake i laktovi polusavijeni i blago odmaknuti od tela; noge polusavijene u kolenima, kolena blago razmaknuta; glava i vrat udobno oslonjeni o naslon ili podlogu).

Dodatno, svakodnevno upražnjavanje vežbi  “disanja sa zadrškom” u ležećem opruženom ili opuštenom polžaju na leđima- utiče se na snižavanje povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Osobe sa niskim krvnim pritiskom često pokazuju osetljivost na vremenske i klimatske prilike i promene; ove metereopatske smetnje ne retko prati i pojava glavobolje koja se može ublažiti ili otkloniti dubokim udisanjem, nakon čega se snažan pokušaj izdisaja tokom 2 do 3 sekunde sprečava prekrivanjem usta i nosa šakom jedne ruke (palac i kažiprst poput štipalje zatvaraju nos, a dlan i ostali prsti prekrivaju usta). Nekoliko odmerenih ponavljanja ove vežbe utiču na blag porast krvnog pritiska.

Dodatno, tegobe uslovljene niskim krvnim pritiskom moguće je preduprediti svekodnevnim upražnjavanjem vežbi razgibavanja mišića vrata i ramenog pojasa, ali i jednostavnih jutarnjih vežbi koje se izvode u postelji, pre ustajanja. Ove vežbe, u ležećem položaju, obuhvataju:  

-   istovremeno brzo razgibavanje (pokreti grčenja i opuštanja) mišića šaka i stopala, uz nekoliko stisaka šaka “u pesnice”, pri čemu prsti brzo protrljaju dlanove. Ova vežba treba da potraje 3 do 4 sekunde;

- kratko opuštanje, a zatim istovremeno napinjanje svih mišića nogu i ruku, uz održavanje napetosti tokom sledeće 3 do 4 sekunde;

- istovremeno protezanje i razgibavanje velikih zglobova na rukama (ručni i lakatni zglobovi) i nogama (skočni zglobovi i kolena) tokom 3 do 4 sekunde.

Ove tri vežbe se izvode u nizu, jedna za drugom i bez ponavljanja, nakon čega je pre ustajanja potrebno provesti još desetak sekund u sedećem položaju- na ivici postelje, sa stopalama spuštenim na pod.

Primer 7. ANKSIOZNOST, TREMA I NERVNA PRENAPREGNUTOST

Osećaj nerve napetosti, slabosti i praznine u stomaku nakon buđenja ili u toku aktivnog dela dana- efikasno se mogu eliminisati dvominutnim jednostvanom vežbama disanja (preuzetim iz joge) sa ritmičkim usporenim udisanjem i izdisanjme vazduha, uz zadržavanje vazduha punim plućima između udaha i zdaha (udah + zadržavanje+ izdah= 5+5+5 sekundi). Vežba se izvodi u ležećem ili stojećem položaju (vidi vežbe “disanja sa zadrškom” u ležećem i stojećem polžaju).

Primer 8. MUKA, BOLESTI VOŽNJE (KINETOZE)

Muka i nagon za povraćanjem koji se javlja kod osetljivih osoba pri vožnji automobilom, brodom ili avionom efikasno se mogu ublažiti svesnim dubokim trbušnik (dijafragmalnim9 disanjem. Želudac pre vožnje ne sme biti prazan, ni prepun. Tegobe ćete izbeći ili brže otkloniti čvrstim osloncem tela na naslon sedišta i osloncem stopala na pod; pogled usmeravajte u pravcu vožnje, bez naglih okreta ili kretnji glave i vrata; opustite se svesnim disanjme, a pažnju i misli usmerita ka prijatnim temama.

Primer 9. DISANJE OTEŽANO PREHLADOM ILI ALERGIJSKIM OBOLENJIMA GORNJIH DISAJNIH PUTEVA

Kijavica i bolesti sinusa čest su pratilac infektovnih i alergijskih obolenja dosajnih puteva. Karakteriše ih prepunjenost krvlju (brojnih, najsitnijih krvnih sudova) kapilara nosne sluznice, što dovodi do otoka nosne sluzokože i pojačanog lučenja sekreta iz nosa; otok sluzokože pritom zatvara otvore sinusnih šupljina u čeonim kostima i kostima gornje vilice, izazivajući nakupljanje sekreta u sinusima i dodatne tegobe.

U sklpou samopomoći, disanje na nos i “otvaranje” sinusa olekšaće blago ispiranje nosa hladnom vodom- više puta na dan, a naročito izjutra: povijeni nad kadom (drenažni položaj, glava postavljena u visini karlice), nekoliko puta odmereno “ušmrkajte” čistu hladnu vodu u nos i odmah je izduvajte. Hladna voda izaziva grč minijaturnih mišića u najsitnijim krvnim sudovima; grč mišića izaziva sužavanje i pražnjenje kapilara, a time i istanjivanje sluzokože; pritom se lučenje sekreta smanjije, a sinisi “otvaraju” i njihov sadržaj eliminiše.

Suv, nadražajni kašaj i produktivni kašalj (praćen iskašljavanjem sekreta) često su pratioci bolesti pluća i disajnih puteva. Pomoć i savet lekara u lečenju ovih bolesti- Svakako su potrebni!

 U kućnim uslovima, za samopomoć u smirivanju nadražajnog kašlja mogu da posluže: vlaženje vazduha u prostoriji, smanjivanje razlike u temperaturi udahnutog i izdahnutog vazduha disanjem “pod pokrivač” kojim se nos i usta prekrivaju pri ležanju u postelji, stavljanju suvih obloga oko vrata, bolja svesna kontrola disanja i povremeno glasno pročišćavanje grla koje proređuje napade kašlja. Polusedeći položaj i visoko uzglavlje u postelji najčešće olakšavaju disanje, ali le poromene položaja i zauzimanje udobnih položaja koji dovode da opuštanja- doprineti smirivanju kašlja.

Psihička podrška i odvraćanje pažnje obolele osobe imaju dodatno značenje u ublažavanju smetnji.

Ukoliko je reč o produktivnom kašlju, “sazrevanje” i brže iskašljavanje sekreta mogu da ubrzaju vlaženje vazduha u prostorijama i inhalacije, pri čemu se ( do pribavljanja lekarske pomoći) u kućnim uslovima inhalacija dva do tri puita dnevno može izvoditi na sledeći način: u loncu zapremine od dva litra zagrejati litar vode do ključanja, zatim u vodu ubaciti pola kašike morske kuhinjske soli i dve kašike kamilice; otklopljen lonac skinuti se šporeta i postaviti ga na stabilnu stolicu. rubove lonca brižljivo prekriti široko smotanim i prstenasto oblikovanim peškirom, tako da u sredini ostane otvor dovoljan da se samo usta i nos nadnesu nad vodu koja isparava (pritom ostali delovi lica ostaju zaštićeni od pare ili dodira sa usijanim rubom posude). Čuvajući se od opekotina, tokom 5 do / minuta povremeno (u drnažnom, povijenom položaju) nadneti nos i usta nad otvor i oprezno i odmereno udisati paru (praveći pauze prema subjektivnom osećaju mogućnosti i mere). Po završetku inhalacije poželjno je bar polučasovno mirovanje u postelji, uz disanje ” pod pokrivač”,

U fazi iskašljavanja, kašalj olakšavati potpomognutim disajnim pokretima (pritiskom ruku na grudni koš i trbuh) i zauzimanjme položaja koji olakšava disanje i rad pomoćnih mišića izdisača trbuha i grudnog koša.

Primer 10. POROĐAJNI BOLOVI (TRUDOVI)

Plitko i brzo “grudno” (rebarno) disanje efikasno ublažava bolove pri naponima koji se javljaju uoči porođaja. Ovu tehniku disanja uvežbajavu buduće majke u “školama” za trudnice tokom trudnoće i pripreme za porođaj i negu novorođenčeta.

PRIMER 11. AKUTNI ZAMOR

Brzo zamaranje, pojava akutnog zamora ili hroničnog premora- mogu da budu i delom uslovljeni lošom tehnikom disanja. Pojavu akutnog zamora moguće je predupreti ili otkloniti višeminutnim vežbama disanja u stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Kratkotrajne preventivne pauze u toku sedećih ili fizičkih poslova (prošetati, prodisati, protegnuti se, provežbati!!!), boravak na otvorenom prostoru i svežem vazduhu, vežbe za razgibavanje i rasterećenje ramenog pojasa i kičmenog stuba, samomasaža, slušanje prijatne muzike, kultivisani i prijatni odnosi sa ljudima iz okruženja- dodatno sprečavaju i odlažu pojavu zamora.

PRIMER 12. DISANJE PRI VEŽBAMA RAZGIBAVANJA, OBLIKOVANJA I ISTEZANJA

Korisna preporuka je da se ove vežbe započnu vežbom disanja, a da se u tok vežbanja ubace dodatne, primerene vežbe pri svakoj promeni stava. Tehnike disanja tokom fizičkih vežbi prate ritam i intenzitet vežbanja, ali i anatomsko-fiziološku zasnovanost disajnih pokreta, vodeći računa o pravilnom položaju tela i angažovanju pomoćnih disajnih mišića svesnim tehnikama disanja.

PRIMER 13. DISANJE PRI PODIZANJU TERETA I VEŽBAMA SNAGE

Prilikom vežbanja sa tegovima ili vežbama na gimnastičkim spravama neophodni su kontrola disanja i posbne tehnike disnja koje se uče- posebno za svaku vežbu. Pravilo je da izdisaj prati težu fazu vežbe, dok se udisaj izvodi u lakšoj fazi, pri rasterećenju!

(primer, ako radite vežbe sa tegovima u rukama u stojećem stavu-udah ide dok vam ruke stoje uz telo, a izdah prilikom podizanja ruku sa tegovima do iznad glave, pa prilikom spuštanja ruku udah)

PRIMER 14. DISANJE PRI STATIČKIM NAPORIMA I IZOMETRIJSKIM VEŽBAMA

Prilikom podizanja većeg terata ili izvođenja izometrijskihvežbi i mišićnih kontrakcija- naglo raste krvni pritisak u grudnoj i trbušnoj duplji, čime se remete funkcije srca i krvnih sudova i funkcija disanja. Rizike ublažava izbor pravilne tehnike disanja.

Pre podizanja većeg tereta- načinite nekoliko dubljih udisaja; prilkikom prihvatanja terata, deo vazduha izdahnite iz pluća, smanjujući pritisak u grudnom košu; teret podižite i premeštajte u pogodnom i pravilnom (“zaštitnom”) položaju tele, angažujući što više telesnih mišića. Po potrebi, pri premeštanju terata pravite zastoje i prodišite; kada je posao obavljen, dubokim, mirnim disanjem doprinestite smirivanju pulsa (broj srčanih otkucaja se naglo ubrzuava pri statičkim naporima)

Izometrijske vežbe izvode se u pauzi između izdaha i udaha, određenom snagom i trajanjem vežbe (po savetu trenera ili terapeuta); nakon sveke pojedine vežbe sledi dubok izdisaj i svesno, smireno disanje do smirivanja pulsa.

PRIMER 15. IZNENADNI BOLOVI U TRBUHU PRILIKOM TRČANJA I TELESNOG VEŽBANJA

Ponekad se prilikom naglog ubrzavanja hoda ili trčanja javljaju iznenadni oštri bolovi ispod rebarnih lukova. (Ovi bolovi rezultat su aktiviranja i rada mišića nogu koji, kao svojevrsna “mišićna pumpa”, naglo potiskuju bensku krv naviše prema srcu; deo venske krvi biva naprosto utisnut i u venski krvotok trbušne duplje i trbušnih organa, posebno jetre i slezine, izazivajući zastoj venskog krvotoka i prolazni otok jetre i slezine; nadimanje čvrstih i neelastičnih ovojnica ovih organa izaziva oštar bol)

Zastanite u blago raskoračnom položaju, a šake oslonite na bokove. Nakon dubokog udisaja, izdišite lagano, povijajući se unapred, produbljujući izdisaj blagim pritiskom obe šake na gornju trećinu prednjeg trbušnog zida; pritisak usmeravajte naviše, pod rebarne lukove. Vežbu ponivite nekoliko puta. do smirivanja bola, a zatim hod ili trčanje nastavite laganijim tempom.

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Osnovne vežbe disanja Disanje i vežbe disanja (II deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva PowerLung – trenažeri disanja

Još uvek pod utiscima sa seminara održanog u subotu 8.maja u hotelu Prezident u Novom Sadu, odlučula sam da nam prvi radni dan posle seminara počne ovim tekstom.

Seminaru su prisustvovali roditelji dece obolele od astme, odrasli asmatičari, predstavnici kompanije GlaxoSmithKline- vodeće farmaceutske kuće  za proizvodnju lekova za lečenje astme, jedan fantastičan lekraski tim- dr. Dušica Jarić pulmolog i alergolog iz Novog Sada, dr. Mirjana Dokić-Jovanović alergolog i imunolog iz Subotice, dr. Snežana Radić iz Beograda dečiji pulmolog, jedna mlada doktorka iz Vrbasa lekar opšte prakse koja je  asmatičar, Veroljub i ja.

Posle odličnog predavnja koje smo videli bila je pauza sa zakuskom a polse pauze usledio je okrugli sto. Svi prisutni su se prvo predstavili i ukratko ispričali zbog čega su došli na seminar. Poslednji koji se predstvaio bio je jedan stariji gospodin koji je došao na seminar sa ciljem da proda svoje prirodne preparate koji leče astmu. Doneo je punu torbu preparata i ponudio se da nam da brojeve telefona onih kojima je svojim preparatima pomogao. Posle predavnja koje smo videli verujem da je svima bilo jasno kako si i čime leči, odnosno drži astma pod kontrolom. Gospodin je bio spreman da odgovori na pitanja prisutnih i ponovo ponudio brojeve telefona onih koje je izlečio.

Da ne bih pokvarila dobru komunikaciju koje se odvijala među učesnicima seminara, uzdržala sam se svakog komentara po pitanju prisustva gospodina koje je nudio preparate.  Ono što sam htela a nisam pitala gospodina je “KO DAJE GARANCIJU KVALITETA NJEGOVIH PROIZVODA I KOJA LABORATORIJA VRŠI ANALIZU PROIZVODA? NISU NAM POTREBNI BROJEVI TELEFONA ONIH KOJI SU KORISTILI PREPARATE VEĆ GARANCIJA  ZA BEZBEDNU UPOTREBU I SASTAV”

Na seminaru smo imali priliku da na osnovu niza iskustva čujemo da se u nekim teglicama raznih preparata koji 100% leče astmu i skidaju sa pumpica nalazi i PRONISON (PRENDIZON), sistemski kortikosteroid  koji  smanjuje inflamaciju, otok i stvaranje sluzi u disajnim putevima. Deluje 6 – 12 sati. Duža primana Pronisona može izazvati :Cushingov sindrom, akne, gojaznost lica, vrata i trupa, atrofija mišića, dispeptičke tegobe i razvoj ulkusa, osteoporoza i spontane frakture, smanjena tolerancija na glukozu i razvoj dijabetesa, pogoršanje i prikrivanje infekcije, euforija, uznemirnost, konvulzije, psihotičke reakcije, zastoj rasta u dece. Pronizon (generičko ime Prednizon) je sintetski glukokortikoid sa jakim antiinflamatornim i imunosupresivnim dejstvom. Sistemski efektni kortikosteroida su ono što želimo da izbegnemo. Npr ljudi sa astmom mogu ga uzimati samo nedelju dana da bi se bolest smirila.

Isto tako i u nekim “prirodnim” kapima za nos koje leče alergijski i nealergijski rinitis, upalu sinusa nalazi se efedrin. Efedrin je klasifikovan kao teška droga! Efedra je biljka, a efedrin je ekstrakt, ubrzava  metabolizam i daje snagu, ali diže pritisak i prilikom dužeg korišćenja ostećuje kardiovaskularni sistem. Uobičajena neželjena dejstva su mišićni tremor, lupanje srca, dehidracija, nesanica, glavobolja, vrtoglavica, dijareja,  a ređi su bol u grudima, kamen u bubregu, u većim dozama moze izazvati i infarkt. Na svakog ima različit efekat, nekima ne smeta i nuspojave traju dan-dva, ali nekima nikako ne odgovara, iritira im stomak, boli ih glava, ne mogu spavati kad ga redovno uzimaju. Efedrin kapi u nos (0.5-2% – odrasli; 0.25-0.5% – deca) uzimaju se na svaka 2-3 sata koliko im i traje dejstvo, najviše tokom sedam dana koliko je rastvor stabilan .

Nažalost do Pronizina (ili bilo kog drugog kortikosteroida) i do Efedrina veoma je lako doći. Na taj način veoma je lako i napraviti “prirodni” preparat koji će izlečiti vaše  ili vaše dete “prirodnim” putem.

 

I pored upozorenja da se pre upotrebe nekog prirodnog preparata ipak obratite lekaru za savet, mnogi i dalje uzimaju takve preparate na svoju ruku.

Odlučili ste se da vaše dete ili sebe ne “trujete” lekovima koje vam je preporučio lekar koji za to što radi ima diplomu a ima i odgovornost  za ono što vam je prepisao. Za smrt devojčice iz Novog Sada,čiju su roditelji odlučili da ne koriste su pumpice jer su štetne i naseli na to da će se upotrebom nekog preparata njena astma izlečiti još niko nije odgovarao.

Pročitali ste koje štetne posledice može imati neki lek (ali malo ko obrati pažnju na onaj deo koji kaže “Sigurnosni profil leka nije upitan kada se koristi u skladu sa  uputstvom”). Da li ste se ikada zapitali šta ima u nekom preparatu za koji ste čuli da 100% leči neku hroničnu bolest i koje štetene posledice može da izazove taj preparat (o čijem sastavu nemate pojma)?

U izlaganju dr. Dušice Jarić imali smo priliku da čujemo  koje su to minimalne količine kortikosteroida koje unosimo “pumpicama”, odnosno ako koristimo inhalacione kortikosteroide. Naučili smo da su lekovi za lečenje astme podeljeni u dve grupe: 

lekovi za dugotrajnu prevenciju i lekovi za brzo otklanjanje tegoba. Cilj lečenja astme je život bez tegoba, te o dobroj kontroli bolesti govorima onda kada je potreba za lekovima koji otkalnjaju simptome (ventolin, berodual..) veoma retka. Ukoliko  je potreba za ovim lekovima češća od jednom nedeljno ili se jave noćne tegobe onda je neophodna primena odgovarajućih lekova za dugotrajnu prevenciju astme.

U lekove za dugotrajnu prevenciju astme spadaju protivzapaljenski lekovi od kojih su najbolji i najefikasniji inhalatorni kortikosteroidi. To su lekovi  koji deluju samo lokalno na sluzokožu disajnih puteva. Nemaju neželjene sistemske efekte, bezbedni su za primenu i u dečijem  uzrastu, pa čak i tokom trudnoće. U našoj zemlji su odavno registrovani i poznati su pod nazivom Flixotide, Becloforte, Pulmicort, Alvesco i dr. U slučajevima lake perzistentne astme samo njihovom redovnom primenom uspostavlja se potpuna kontrola bolest. Ukoliko se radi o umereno teškoj ili teškoj astmi potrebno je uz navedene lekove dodati i tzv. dugodelujuće bronhodilatatore. Do nedavno u Srbiji su iz ove grupe primenjivani samo preparati aminofilina, ali zahvaljujući novijim, efikasnijim i bezbednijim lekovima, aminofilin se sve ređe primenjuje. Najbolji rezultati pa i potpuna kontrola astme postiže se primenom lekova koji sadrže kombinaciju kortikosteroida sa dugodelujućim bronhodilatatorom (u našoj zemlji registrovan preparati- Seretide i Symbicort). Cilj lečenja astme je kontrola bolesti sa što manje medikamenata. Ukoliko se stabilnost astme održava najmanje tri meseca, moguće je postepeno smanjivati terapiju, sve dok se ne dodje do najmanje količine neophodnih lekova ili se u odredjenim slučajevima lakše astme preventivna terapija u potpunosti obustavi.

Naučili smo i to da savremen koncept u terapiji alergijske astme i rinitisa glasi “jedan disajni put – jedna bolest” te je vrlo važno na vreme, pre pojave pogoršanja, početi preventivnu terapiju alergijskog rinitisa da bi se izbeglo pogoršanje i same astme.

Dobro edukovani pacijenti koji imaju partneski odnos sa svojim lekaru prihvatiće propisanu terapiju, ali još uvek pospoji veliki broj onih koji će se radije prihvatiti neke “prirodne” varijanete lečenja.

Nisam protiv lekovitog bilja i meda, naprotiv. Pristalica sam integrativne medicine. 

Integrativna medicina podrazumeva sveobuhvatni pristup problemima zdravlja čoveka i od savremene i tradicionalne, zvanične i alternativne medicine preuzima najbolje.

 Protivnik sam odustajanja od onoga što vam je lekar prepisao! Da li propisana terapija nije dala zadovoljavajuće rezultate?

Nemojte je odbaciti bez konsultacije sa lekarom! Nemojte koristiti proizvode za koje nemate garanciju kvaliteta i čiji sastav nije istaknut na pakovanju!

Mnogi preparati koji se izdaju pod nazivom “prirodni” u sebi sadrže usitnjene lekove hemijskog porekla!

Ono što želim da vam poručim je PRE NEGO ŠTO POSEGNETE ZA NEKIM PRIRODNIM PREPARATOM PROVERITE KO DAJE GARANCIJU KVALITETA, KOJA ZVANIČNA USTANOVA KONTROLOŠE TAJ PREPARAT, KOJA ZVANIČNA LABORATORIJA RADI ANALIZU, SASTAV PREPARATA I OBAVEZNO SE KONSULTUJTE SA LEKAROM PRE UPOTREBE! ISTO TAKO OBRATITE PAŽNJU NA ONOGA KOJI VAM NUDI PROIZVOD.

Nama sa sajta je poznat slučaj kada se pojavio čovek koji svojim proizvodom skida sa pumpice. Kada ga je doktorka upitala :” Sa koje pumpice?” odgovorio je :”ja se u pumpice ne razumem”!?!

ZAPITAJTE SE DA LI JE BEZBEDNIJE LEČENJE PREMA SVETSKIM SMERNICAMA ILI PO SAVETU KOMŠIJE, PRIJATELJA,

KOLEGE SA POSLA, SA REKLAME…

 

Slični tekstovi:

Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Kako (ne)lečiti astmu!?! Da li su lekovi za astmu opasni? I Dejvid Bekam ima astmu Mešavina meda i trava leči astmu? Moj komentar.

Bronhijalna astma i hronična opstruktivna bolest pluća (hronični bronhitis i emfizem pluća) su oboljenja disajnih puteva i zbog toga tzv. inhalacioni put (udisanjem) primene lekova ima prednost nad ostalim (tablete, sirup ili injekcije).

Udisanjem se unose lekovi u obliku aerosola ili suvog praha, i to preko doziranog inhalatora aerosola ( pumpice ), inhalatora aktiviranog udisanjem, inhalatora suvog praha leka i aparata za inhalaciju (nebulizatori). Prednosti ovakve primene lekova su: postizanje njihovih visokih koncentracija u disajnim putevima, primena malih doza i retka neželjena dejstva. Glavni nedostatak je potreba za dobrom tehnikom inhalacije od koje zavisi terapijski efekat, pa bolesnike i roditelje dece sa astmom treba naučiti kako se pravilno koristi inhalator.

Često se koriste i posebni produžeci (komore, spejseri) koji olakšavaju upotrebu inhalatora. Deca mlađa od dve godine treba da koriste pumpice sa produžetkom i maskom za lice ili nebulizator, a deca preko pet godina se mogu obučiti da sama uzimaju ovakvu terapiju.

Pumpicama se uzimaju dve grupe medikamenata – lekovi za brzo otklanjanje simptoma i dugotrajni preventivni lekovi.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma šire disajne puteve. To su: salbutamol (poznat i kao Spalmotil ili Ventolin), terbutalin, fenoterol, ipratropium i njihove kombinacije (npr. Berodual). Ovi lekovi se ne primenjuju stalno, već samo “po potrebi”.

Dugotrajni preventivni lekovi se često koriste po nekoliko meseci, a koriste se i u periodima kada je bolesnik van pogoršanja. Zato se bolesnici (posebno starije osobe) ponekad i ne pridržavaju terapijskog režima koji uključuje primenu ovih lekova, što uveliko doprinosi sve većoj pojavi teških oblika bolesti i povećanom umiranju. Najintenzivnija antizapaljenska sredstva su hormonski lekovi – kortikosteroidi, koji se primenjuju u dugotrajnoj terapiji inhalacionim putem (Bekotid, Bekloforte, Fliksotid, Pulmikort i dr.). Ovde spadaju i tzv. dugodelujući bronhodilatatori – beta-2 agonisti (formoterol, salmeterol – Serevent). Posebno je preporučljivo koristiti produžetke za inhalator koji sadrži inhalacioni kortikosteroid, jer smanjuju mogućnost nastanka potencijalnih neželjenih efekata (promuklost i pojavu gljivica – kandida u usnoj duplji) usled njihove duže primene.

Da bi se lek koji se primenjuje inhalacionim putem (posebno doziranim aerosolom) pravilno primenio i odgovarajuća doza leka u potpunosti iskoristila, bolesnike treba obavezno obučiti da ga ispravno koriste.

Prema rezultatima brojnih istraživanja, velikom broju ovih bolesnika niko ne objasni (niti proverava) kako se pumpica ispravno koristi. Čudno je, ali istinito, da preko 20% njih zaobiđe uobičajene linije edukacije: lekar u ambulanti, lekar u bolnici, medicinska sestra, apotekar.

Inhalator aerosola se koristi na sledeći način:

Udisanje leka se vrši sporo.

• Skine se poklopac i promućka se pumpica.

• Izdahne se vazduh do kraja.

• Stavi se pumpica u usta ili neposredno ispred usta. Kada se počne sa udisanjem, istovremeno se pritisne vrh pumpice i nastavi spori udah.

• Zadrži se dah 10 sekundi i izdahne vazduh iz pluća.

• Sačeka se 1 – 2 minuta pre ponovne primene pumpice (pre ponavljanja koraka od 1 do 4).

Komora (spejser) pomaže da se lakše koristi pumpica. Primena je sledeća:

• Rasprši se jedanput lek iz pumpice u komoru.

• Zatim se udahne duboko i zadrži dah 10 sekundi.

• Izdahne se vazduh u komoru.

• Udahne se ponovo, ali se ne raspršava lek.

Najčešće greške pri upotrebi pumpice su sledeće: brz udah (53%), izdah do kraja (49%), kratko zadržan dah (38%), koordinacija pokreta istovremenog početka udaha i pritiska vrha pumpice (34%), nemućkanje pumpice pre početka primene (11%). Oko 80% ovih bolesnika uspeva da ispravi greške nakon kratkotrajne edukacije za pravilnu upotrebu doziranog aerosola.

Izvor: Mr sc. med. dr Branislav Gvozdenović

Slični tekstovi:

Pravilna upotreba pumpice – inhalatora Inhalacije Astma pojmovi Bronhodilatatori

da li vam vaše telo pokušava nešto da Vam kaže? Pročitajte o deset simptoma koje ne biste trebali ignorisati

1- Neočekivani gubitak težine

Ako dođe do neplaniranog gubitka težine, te izgubite više od 5% svoje ukupne težine kroz mesec dana ili 10 % kroz 6 meseci, ili do neke iznenadne promene, npr. ako se celi život borite s kilogramima i tada iznenada smršate trebali biste se javiti lekaru na pregled.

2- Uporna temperatura

Neki virusi mogu uzrokovati temperaturu i obično ako nije temperatura jako visoka (do 38°C) nekoliko dana ste sigurni. Ali, ako imate povišenu temperaturu (između  37,5 i 38,5) duže od nedelju obvezno se javite lekaru. Povišena telesna temperatura  može signalizirati ozbiljne infekcije iako nema drugih popratnih simptoma.  Što je viša temperatura to se što hitnije javiti lekaru.

3- Kratak dah

Ako ste zdrava osoba koja uobičajeno nema problema s disanjem, a osetite  iznenadne poteškoće ili kratak dah hitno se  javiti lekaru. Ako imate astmu ili znate šta uzrokuje probleme s disanjem tada biste trebali slediti preporuke vašeg lekara.

4- Neobjašnjive promjene u radu creva

Ključna reč je promena. Neki ljudi imaju crevnih problema godinama i ne bi trebali pomisliti kako sada zbog zatvora moraju hitno lekaru iako su već razgovarali s njim o tom problemu, nego ako dođe do promene iznenada.

5- Promena u mentalnom stanju

Dezorijentacija, zbunjenost, halucinacije ili iznenadno agresivno ponašanje zahtevaju hitnu lekarsku pažnju.

6- Nove ili učestalije glavobolje

Većina glavobolja je iritantna, ali nestaje sama od sebe, međutim u nekim slučajevima glavobolje signalizuju ozbiljniji poremećaj. Glavobolja koja dođe iznenadno i pomislite kako je to najgora glavobolja u vašem životu zahteva hitnu lekarsku intervenciju.

7- Kratkotrajni gubitak vida, sposobnosti govora ili paraliza dela tela

Ovo mogu biti rani signali udara i što pre dođete do lekara to ćete bolje proći.

8- Blicevi svetla                     

Ako vam se pojavljuju fleševi svetla, a nisu uzrokovani migrenom javite se lekaru. Osim toga simptomi na oku koji zahtevaju hitnu lekarsku pažnju su značajno povećanje tamnih mrlja koje plutaju pred očima, iznenadna „zavesa“ ili osećaj kao da gledate kroz filter.

9- Osećaj sitosti iako ste malo pojeli

 Ako neko vreme primetite promene u ponašanju za stolom, najedete se npr. ranije nego uobičajeno možda biste se trebali konsultovati s lekarom. Možda se radi o nekom poremećaju u funkciji probavnog sistema.

10- Vrući, crveni i znojni dlanovi

U nekim situacijama (stres, nervoza) kao izolovani simptomi mogu biti  su normalna stvar, ali ako se pojave zajedno javite se lekaru.

Slični tekstovi:

Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Koliko će me držati kijavica? Promena vremena i astma Prva pomoć kod napada astme

Prvi dani proleća donelu su i nove tegobe osobama sa alergijskim bolestima i astmom.

Podsetimo se šta je to alergija, astma, kako nastaje i kako držati bolest pod kontrolom. Iako je tekst dugačak pročitajte ga obaveno!

Alergijske bolesti, kao prejaka reakcija imunog sistema organizma,  mogu nastati na bilo kojem organu koji je u neposrednom kontaktu sa spoljašnjim svetom: na koži, koja je spoljni omotač našeg tela, na probavnom sistemu, gde materije iz okoline – hrana, direktno ulaze u telo, i na disajnom sistemu, jer udišemo vazduh iz okoline, zajedno s njime i razne čestice prašine te štetne gasove i pare. Na disajnom sistemu alergijska reakcija može zahvatiti gornje ili donje disajne puteve, ili oba sistema zajedno. Na gornjim disajnim putevima razvija se alergijski rinitis i/ili konjuktivitis, alergijska upala sluznice nosa i očiju, a na donjim disajnim putevima nastaje astma.

Alergijske bolesti disajnog sistema spadaju među najčešće alergijske bolesti čoveka, iako se to menja zavisno o starosti čoveka. Kod beba od tri-četiri meseca do godinu dana najčešći je alergijski dermatitis, ili neurodermitis, s crvenilom, svrabežom i hrapavošću kože na obrazima, iza ušiju, pregibima laktova, šaka, kolena ili stopala. U  najranijoj dečijoj dobi  najčešće su gastrointestinalne alergije sa preosetljivošću na mleko, jaja ili neke druge alergene iz hrane. U doba puberteta najčešća alergijska bolest postaje alergijski rinitis, koji kasnije kroz život čvrsto drži prvo mesto, uz pojavu bolesti u oko 10-15% odraslog stanovništva. Astma se obično javlja između druge i treće godine života, češće kod muške dece, i kroz život zahvata oko 5-7% odraslih ljudi.

Alergijski rinitis znači upala sluznice nosa potaknuta preosetljivošću na neki od alergena. Upala je u alergijskim bolestima izuzetno kompleksno zbivanje, koje je odgovorno za gubitak osnovne zaštitne funkcije sluznice disajnog sistema, i odgovorno za niz tegoba.

NOS

Osnovna funkcija nosa je priprema udahnutog vazduha iz spoljašnje atmosfere za ulazak u pluća. Nos služi kao fizikalni filter, rezonator, ovlaživač i grejač. Nos zagreje vazduh  na približno 37oC, vlaži ga do gotovo 100% saturacije, te odstranjuje sve čestice koje su veće od 5-6 mikrometara. Nos omogućava da vazduh, bilo kakav bio, postane idealan za donje disajne puteve  i alveole, kako bi se mogla odigrati razmena gasova, tj. kako bi mogao ući kiseonik u organizam, a odstraniti se – izlučiti ugljen dioksid. Ako je nos bolestan, ne može vršiti svoju funkciju, u pluća neće ulaziti kvalitetno pripremljen vazduh  i postoji  znatno veća verovatnoća da nastane bolest donjih disajnih puteva – astma. Smatra se da oko jedna trećina do jedna polovina bolesnika s rinitisom (oko 30-50%) razvija astmu.

Simptomi rinitisa nalikuju prehladi, no ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverojatnije se radi o alergijskom rinitisu. Najčešće se javlja kijanje, obično više puta za redom (u salvama), curenje vodenaste sekrecije, otok krvnih sudova, što bolesnici osećaju kao začepljenost nosa, ponekad uz gubitak čula mirisa. Alergijski rinitis smanjuje koncentraciju, izaziva glavobolju, utiče na radnu sposobnost i uzrok je izostanaka iz škole ili sa posla, te može znatno smanjiti kvalitet življenja. Do 75% odraslih bolesnika s rinitisom smatra da im bolest utiče na profesionalni život. Često je udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva poput upale sinusa, uha, ili s nosnom polipozom.

Uzroci alergijskog rinitisa su alergeni, koji mogu biti celogodišnji ili sezonski. Celogodišnji alergeni su najčešće sastojci kućne prašine, posebno grinje koje u njoj žive, dlaka životinja ili plesni, tada alergijski rinitis još zovemo perzistentni ili perenijalni rinitis. Sezonski alergeni su poleni (peludi) drveća, trava ili korova. Oblik rinitisa koji se javlja samo u određeno doba godine zovemo sezonski ili intermitentni (povremeni) alergijski rinitis.

Lečenje

U lečenju alergijskog rinitisa koriste se preventivne mere i terapijski postupci. Preventivne mere su mere izbegavanja alergena i poboljšanje životnih uslova ili promena sredine u kojoj živimo. Terapijski postupci su imunoterapija i primena lekova.

Najbolji način da se promeni alergijski status organizma, dakle da se deluje etiološki, a ne samo simptomatski jeste specifična imunoterapija (SIT), ili alergijska vakcinacija (ranije hiposenzibilizacija). Ona se primenjuje kada je sklop alergijske preosetljivosti takav da se može primeniti, pri čemu je najvažnije da je prisutna monosenzibilizacija. To znači da postoji preosetljivost samo na jednu grupu polena (peludi) ili na jedan celogodišnji alergen. Najbolji rezultati imunoterapije postižu se pri alergiji na polene trava ili na prašinsku grinju. Nakon sprovedene imunoterapije, kod velike većine bolesnika alergijske tegobe se smanjuju i proređuju, a kod nekih bolesnika gotovo nestaju. Radi se o unošenju alergena na koji je osoba preosetljiva na drugačiji način (potkožnim injekcijama), ono što se inače unosi kada nastaje alergijska reakcija (udisanjem). Organizam tada stvara blokirajuća antitela, a uključuju se i drugi zaštitni mehanizmi, te je pri ponovljenom susretu s tim alergenom alergijska reakcija manja. Bolesnik razvija toleranciju na alergen koji mu stvara tegobe. Ranije se  koristio se subkutani način aplikacije alergena tokom postupka imunoterapije. Danas se zna da primena otopine alergena ispod jezika u usnu šupljinu (sublingvalna hiposenzibilizacija) daje jednako učinkovite rezultate, s velikom prednošću što sublingvalnom primenom nema potencijalnih opasnih sistemskih alergijskih reakcija. Takođe se u svetu intenzivno radi na razvoju ostalih načina aplikacije alergena, te je napravljena oralna imunoterapija (u tabletama), koja će se uskoro početi učestalo primenjivati. Za sada postoje tablete samo za specifičnu imunoterapiju na polen (pelud) trava.

Kada primena preventivnih mera nije dovoljna, a imunoterapija se ne može primeniti, primenjuje se medikamentozno lečenje. Najvažnija grupa lekova u lečenju alergijskog rinitisa su antihistaminici. Oni se primenjuju redovno u sezoni polenacije, dakle kada su u vazduhu prisutne materije na koje je organizam razvio preosetljivost. Osim antihistaminika, u lečenju alergijskog rinitisa najčešće se koriste topički kortikosteroidi. Oni u terapijskim koncentracijama za lečenje nosa ne ulaze u krv, te nema sistemskih neželjenih pojava vezanih uz upotrebu ovih lekova, već samo poželjan učinak na sluznicu nosa. Topički kortikosteroidi uspešno smanjuju alergijsku upalu u sluznici nosa, time se smanjuje začepljenost nosa i svi ostali simptomi alergijskog rinitisa.

ASTMA

Astma se definiše kao hronična upala disajnih puteva, slično kako je napomenuto i za alergijski rinitis. Astma nije isključivo alergijska bolest. U oko polovine slučajeva kod odraslih osoba ona je nealergijska bolest. I alergijski i nealergijski oblik  astme leči se gotovo isto, osim što kod alergijske astme možemo preuzetii više preventivnih mera, a one ponekad mogu uspešno otkloniti bolest.

Tipični simptomi astme su nagli nastanak otežanog disanja uz kašalj i sviranje u grudima. Osim gušenja, neki bolesnici opisuju osećaj stezanja, pritiska ili “težine” u grudima i slabije podnošenje fizičkog napora. Učestali suvi kašalj, posebno noću, predstavlja sumnju na astmu kao uzrok kašlja. Astma je vrlo često povezana s alergijskim rinitisom, tako da čak oko 60-90% (zavisno o literatnurnim izvorima) bolesnika s astmom ima simptome rinitisa.

Dijagnostika astme je kompleksna i sofisticirana i postoje brojne metode i mogućnosti praćenja niza parametara. Osnova dijagnostike je razgovor s bolesnikom i merenje plućne funkcije, najčešće spirometrije. Kroz razgovor razluče se tegobe bolesnika, izvrši se fizikalni pregled, a potom slede dijagnostičke metode, zavisno o mogućnostima zdravstvene ustanove u kojima se bolesnici pregledaju.

Minimum predstavlja merenje pokazatelja plućne funkcije PEF-a (najveći ekspiracijski protok vazduha),  pomoću malog prenosivog aparata merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), uz procenu reverzibilnosti. Reverzibilnost se odnosi na poboljšanje pokazatelja PEF-a za 15% ili više od početnog merenja nakon 15-30 minuta od inhalacije brzodelujćeg bronhodilatatora (Spalmotil, Ventolin). Time se procenjuje da li se iza primene leka poboljšava protok vazduha kroz disajne puteve, što je osnovna značajka astme i sa sigurnošću razlikuje astmu od druge najčešće bolesti sa suženjem disajnih puteva– HOPB (hronične opstuktivne plućne bolesti).

Prirodni tok astme pokazuje varijabilnost, što znači da nakon razdoblja poboljšanja sledi  pogoršanje. Ono što se razlikuje kod bolesnika s astmom je dužina razdoblja bez tegoba i učestalost pogoršanja. Najčešći uzroci nastanka egzacerbacija astme, odnosno pogoršanja bolesti su virusne infekcije. Smatra se da su kod dece u 85% slučajeva uzroci egzacerbacije, a kod odraslih u oko 60% slučajeva. Tokom infekcije bolesnici s astmom obično imaju potrebu za većim dozama lekova za astmu (i inhalacionih kortikosteroida i simptomatika) prosečno kroz 7-14 dana, ali i do 6 nedelja zbog pogoršanja disajnih tegoba, a nakon toga obično nastupa ponovno stabilno stanje. Osim virusa koji su glavni pokretači (“trigger”) pogoršanja astme, tu su i ostali uzročnici respiratirnih infekcija (bakterije, gljivice). Kod osoba sa alergijom, pogoršanja pokreću poleni,  kućna prašina, dlaka životinja ili plesni. Kod velikog broja astmatičara česti triger je fizički napor. Kod izvesnog broja bolesnika s astmom lekovi mogu uzrokovati akutni  spazam, pri čemu je glavni predstavnik Aspirin (acetil-salicilna kiselina), kao i grupa nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Isto tako  promena temperaturnih uslova (toplo-hladno) može izazvati tegobe, zatim magla, aerozagađenje, dim cigareta. Astmu je teže kontrolisati ako osoba ima GERB (refluks ezofagitis, vraćenje želudačnog sadržaja u jednjak) uz pozitivnu bakteriju Helicobacter pylori u sluznici želuca. Postoje i osobe na koje značajno loše utiču i  emocionalni momenti (bilo pozitivni ili negativni)

Pogoršanje ili egzacerbacija astme može biti po život opasno stanje, gde se otežano disanje i pad kiseonika u krvi može tako produbiti da bolesnik izgubi svest, a ako se ne primeni terapija, može nastupiti smrt. 

Da bi se ovakva pogoršanja prepoznala na vreme i sprečile posledice najpraktičnije je samopraćenje bolesti pomoću merača vršnog  protoka  (peak-flow meter), koji meri najveći ekspiracijski protok vazduha, parametar PEF (peak expiratory flow). Radi se o maloj jednostavnoj spravi, koja ima usni nastavak i kazaljku sa skalom. Bolesnik dune najvećom snagom i brzinom kroz usni nastavak, a kazaljka se proporcionalno tome pomakne na skali. Broj koji se dobije poredi se s očekivanom vrednošću za zdravu osobu tog uzrasta, pola i visine i dobijemo postotak od predpostavljene vrednosti. Taj postotak kriterijum je za očitavanje nalaza. Smanjenje vrednosti do 20% od normale ( do 80%) može se tolerisati  kao uobičajena varijabilnost. Ako je PEF između 60% i 80% od normale, tada je potrebno pojačati doze lekova, a ako PEF padne ispod 60% od očekivane vrednosti treba obavezno potražiti stručnu lekarsku pomoć.

Cilj medicinskih postupaka u astmi je što manje simptoma bolesti bilo danju ili noću, što manje potrebe za beta2 –agonistima kratkog delovanja (Spalmotil, Ventolinom), što manje nuspojava lekova, što bolje podnošenje telesnih aktivnosti i održanje normalne plućne funkcije, te svakako izbegavanje egzacerbacija, hitnih intervencija i hospitalizacija. Kada su zadovoljeni svi navedeni elementi kažemo da je postignuta optimalna kontrola astme.

Bez obzira na to da li postoji neka alergijska etiologija u astmi ili ne, potrebno je primeniti preventivne mere u našoj životnoj sredini. U slučaju alergije to je izbegavanje alergena (iz kućne prašine, polena). Za sve bolesnike s astmom vredi da nikako ne smeju biti izložene dimu cigareta, bilo aktivno ili pasivno.

U dimu cigareta ima 4000 raznih hemijskih materija, koje dugogodišnjim inhaliranjem mogu oštetiti krvne sudove, disajne puteve, želudac (jer podstiču  lučenje kiseline u želucu), kožu, oči i svaki drugi delić našeg tela. Posebno loše deluje na alergiju, povećava stvaranje alergološkog antitela IgE i pogoršava stanje alergije. Na nos pušenje takođe deluje pogubno, jer uništava prirodne trepetljike, koje odstranjuju sluz i strane čestice. Na taj način prirodna odbrana u nosu postaje umanjena, te nos ne izvršava važne funkcije, koje bi trebao raditi: ne zagreva vazduh, ne vlaži ga i ne odstranjuje čestice, tako da vazduh koji ulazi u pluća nije dovoljno kvalitetan. U disajnim putevima uništavaju se takođe  prirodne trepetljike na disajnim stanicama, podstiče se umnožavanje  vrčastih stanica i olakšava prianjanje (adhezija) bakterija. Zbog toga protok vazduha otežano prolazi, te se pogoršavaju svi ostali simptomi astme.

 Ukoliko postoji preosetljivost osobe s astmom na polen (peludi) , prašinske grinje ili dlaku životinja, treba razmotriti mogućnost primene specifične imunoterapije (SIT). Rizik primjene SIT u astmi je veći no u rinitisu, te je potrebna pojačana opreznost. Ona se stoga primenjuje samo u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.  Dobro indikovana  imunoterapija kod bolesnika sa astmom donosi značajnu korist, proređuju se simptomi bolesti, njihov intenzitet pada, potrebne su manje doze lekova za optimalnu kontrolu astme, te se sprečava nastanak novih senzibilizacija na druge alergene.

Lekovi za astmu

 Da bi astma bila što bolje kontrolisana potrebo je redovno  uzimati protivupalne (antiinflamatorne) lekove. “Zlatni standard” u grupi protivupalnih lekova predstavljaju inhalacijski kortikosteroidi, koji dokazano uspešno sprečavaju posledice astme. Kortikosteroidi primenjeni u obliku injekcija ili tableta mogu imati sistemske nuspojave, ili neželjene posledice. Njihovu primjenu potrebno je pažljivo razmotriti, u smislu odnosa koristi za osnovnu bolest koja se leči i mogućih štetnih nuspojava. Međutim, u slučaju inhalacionih kortikosteroida čitava priča o nuspojavama je svedena na minimum. Lek primenjen u obliku inhalacije udiše se i ulazi samo u disajne puteve, tamo gde treba postići željeni učinak delovanja, a ne ulazi u cirkulaciju. Tačna merenja koncentracije kortikosteroida u krvi pokazala su da do 500 mikrograma  kortikosteroida u inhalaciji (doze se najčešće iskazuju za beklometazon dipropionat BDP, a ostali oblici kortikosteroida se preračunavanju kao ekvivalent BDP), nema tragova leka u krvi. Jedina češća nuspojava inahalacionih kortikosteroida je oralna kandidijaza, nakupljanje gljivica u usnoj šupljini. Iskazuje se otežanim gutanjem i pečenjem u ždrelu, bezazlena je i lagano se leči primenom lokalnih lekova u rastvoru ili gelu. Može se sprečiti ispiranjem usne šupljine vodom nakon inhalacije (udisanja) leka. Među ne-steroidne protiv-upalne lekove ubrajamo stariju generaciju kromona i noviju generaciju antileukotrijena (Singulair). Ukoliko se i pored uzimanja protiv-upalnih lekova jave tegobe (otežano disanje i/ili sviranje u prsima), primenjuju se simptomatski lekovi, među kojima je najvažniji beta2-agonist kratkog delovanja i teofilini.

Uz razumevanje bolesti od koje boluju, uz primenu preventivnih mera, redovno i prilagođeno uzimanje lekova, uz adekvatnu ishranu i  fizičku aktivnost, danas bolesnici s astmom mogu živeti pun i normalni život bez ograničenja.

Slični tekstovi:

Alergijski rinitis – gasite požar na vreme Alergija i astma – epizode Hlor iz bazena – problemi sa disanjem i astma Astma kod odraslih Mali podsetnik o alergijama i astmi

Amonijak  je gas koji jako nadražuje oči i gornje disajne puteve tokom dužeg izlaganja.

Trenutna nadraženost očiju, nosa, ždrela nastupa kod koncentracije od 400 – 700 ppm, izaziva suzenje očiju, podražaj na kašalj, koji traju samo tokom izlaganja, a ako se udišu duže vreme, mogu uzrokovati upalu grla i bronhitis.

Iznad 1 000 ppm, i nakon kratkog izlaganja, nastaje teško nadraživanje očiju i gornjih disajnih puteva.

Koncentracije od 2 000 – 3 000 ppm izazivaju jaki kašalj, plućne ozlede i jake nadražaje očiju. Plućni edem može nastati i nakon 48 sati nakon udisanja s mogućim smrtnim ishodom.

Koncentracije veće od 5 000 ppm mogu uzrokovati respiratorni grč i ugušenje. Kapi tečnog  amonijaka izazivaju jake  opekotine. Gas jako nadražuje kožu, posebno ako je vlažna.

Tečni  amonijak može uzrokovati trajna oštećenja očiju, čiji je potpun rezultat vidljiv tek nakon nekoliko dana. Pare nadražuju oči i izazivaju suzenje, a visoke koncentracije mogu ih teško ozlediti.

U slučaju da dođe do gutanja odmah nastaje nagrizanje i oštećenje želudačno – crevnih organa. Češće izlaganje koncentracijama koje su veće od maksimalno dopuštene može uzrokovati hronične nadražaje očiju, sluznica nosa i gornjih disajnih puteva.

Slični tekstovi:

Mali podsetnik o alergijama i astmi Šta je alergija? Kašalj Pomoć kod urtikarije