Planeta Srbija

Amonijak  je gas koji jako nadražuje oči i gornje disajne puteve tokom dužeg izlaganja.

Trenutna nadraženost očiju, nosa, ždrela nastupa kod koncentracije od 400 – 700 ppm, izaziva suzenje očiju, podražaj na kašalj, koji traju samo tokom izlaganja, a ako se udišu duže vreme, mogu uzrokovati upalu grla i bronhitis.

Iznad 1 000 ppm, i nakon kratkog izlaganja, nastaje teško nadraživanje očiju i gornjih disajnih puteva.

Koncentracije od 2 000 – 3 000 ppm izazivaju jaki kašalj, plućne ozlede i jake nadražaje očiju. Plućni edem može nastati i nakon 48 sati nakon udisanja s mogućim smrtnim ishodom.

Koncentracije veće od 5 000 ppm mogu uzrokovati respiratorni grč i ugušenje. Kapi tečnog  amonijaka izazivaju jake  opekotine. Gas jako nadražuje kožu, posebno ako je vlažna.

Tečni  amonijak može uzrokovati trajna oštećenja očiju, čiji je potpun rezultat vidljiv tek nakon nekoliko dana. Pare nadražuju oči i izazivaju suzenje, a visoke koncentracije mogu ih teško ozlediti.

U slučaju da dođe do gutanja odmah nastaje nagrizanje i oštećenje želudačno – crevnih organa. Češće izlaganje koncentracijama koje su veće od maksimalno dopuštene može uzrokovati hronične nadražaje očiju, sluznica nosa i gornjih disajnih puteva.

Slični tekstovi:

Mali podsetnik o alergijama i astmi Šta je alergija? Kašalj Pomoć kod urtikarije

Pri unosu alergena( ili kontaktu sa njima) koji  izazivaju  kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika.

Urtikarija je alergijska kožna bolest kod koje nastaju uzdignute tvorevine na koži pod nazivom urtike. Mnogima je bolest poznata pod nazivom koprivnjača jer urtike na koži izgledaju kao što koža izgleda kad dođe u kontakt s koprivom.

Kako sve to izgleda?

Pri unosu alergena koji će izazvati kliničku sliku prvo nastaje crvenilo, svrab i dolazi do pojave urtika. Urtike su izdignute tvorevine na koži (takozvane eflorescencije) i mogu biti različitih veličina. Te urtike se mogu seliti s jednog mesta na drugo, mogu se spajati (konfluirati) pa na taj način nastaju jako velike urtike čak do veličine dlana. Sve je dobro dok se alergijska reakcija zadrži na koži i izaziva samo nelagodu. Stanje je komplikovanije ako se jave povišena temperature i edem mekih tkiva,  odnosno otok usnica, jezika, kapaka, dlanova ili jako opasan otok ždrela koji može radi gušenja završiti i smrću. U teškim slučajevima alergijska reakcija može biti tako opsežna i generalizirana te dovesti do anafilaktičnog šoka koji može imati takođe smrtni ishod.

Šta može biti uzrok?

Najčešći krivci koji izazivaju reakciju su hrana i lekovi (penicilin, acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antinflamoatorni lekovi-analgetici..), inhalacioni alergeni (polen i prašina) i ubodi insekata (pčela, osa, stršljen). U medicini kao alergeni mogu biti kontrastna sredstva koja se koriste u dijagnostici. Osim navedenog, kao alergen može bit i hladnoća, pritisak na kožu ili kontakt kože sa određenim materijalom (lateks rukavice).

Ako se urtika pokaže odmah nakon kontakta sa alergenom radi se o akutnoj korivnjači. Tada se obično zna što je uzrok a koprivnjača prođe ili spontano ili uz lečenje. Postoji i hronična koprivnjača kojoj se uzrok najčešće ne zna, ona traje duže od 6 nedelja i obavezno je imati lekarski nadzor i upotrebljavati lekove koje će  ublaiti simptomi bolesti.

Lečenje

Najbitnije je kod alergijskih reakcija ukloniti alergen koji dovodi do pojave simptoma. Ako je alergen čoveku već pozna, treba izbegavati kontakt s njim da ne dođe do razvoja reakcije. Urtikarija se leči antagonistima H1 i H2 receptora a u teškim slučajevima treba primeniti i kortikosteroide. Ako đođe do otoka ždrela i gušenja treba pod hitno otići lečniku da se uspostavi normalno disanje (bilo intubacijom ili u dramatičnim slučajevima traheotomijom- rezanjem grkljana da se omogući dotok vezduha).

Vrlo je važno znati na što je čovek alergičan da bi se izbegao alergen i nastanak simptoma. Ako je uzrok alergije nepoznat rade se alergološki testovi koji će otkriti uzročnika pa kada on postane poznat, opet ga je potrebno izbegavati i upotrebljavati potrebne lekove.

Kada lekar propisuje neki lek obratite pažnju da niste slučajno alergični na njega i o tome obavestite lekara. To je vrlo važno da ne bi došlo do alergijske reakcije na lek i teških posledica.

Dijeta kod urtikarije: treba smanjiti unos belančevina jer su oni nosioci alergena u našem organizmu.

Preporuka za dijetu  kod urtikarije:

1. dan- čaj sa šećerom 2. dan - riža na vodi, prežgana juha, dvopek i keksi bez jaja 3. dan- supa sa kuvanom piletinom, krompir, jabuka 4. dan- berena teletina, banana 5. dan- kuvana govedina, zelena salata i šergarepa 6. dan -mleko

Slični tekstovi:

Prva pomoć kod napada astme Alergija na hranu Ujed tigrastog komarca Alergija na kravlje mleko Simptomi astme – kašalj

Svi daju savete. To je dobro. Što više saveta to više opcija. Bolje je dobiti 50 saveta umesto samo 3. Evo par mojih saveta u formi pravila kako da se ćivi zdravije. Savetiti su veoma jednostavni i neprovereni, govorim samo iz sopstvenog iskustva sa ciljem da vidim koliko mogu da se pojednostave ovakve informacije. Ovo su [...]

 Neke metode borbe protiv nazeba, koje su koristile još naše bake, nauka je ipak dovela u sumnju. Koje su najcešce zablude vezane za lečenje kijavice: u slučaju visoke temperature treba se dobro utopliti i preznojiti. Netačno! Ako se pokrijete debelim ćebetom, na veštacki način održavate visoku spoljnu temperaturu, a to remeti našu termoregulaciju. Time se pojačano opterećuju srce i krvni sudovi, što može da izazove lupanje srca, otežano disanje i nagle skokove pritiska. Što je najvažnije, tako sigurno nećete skinuti temperaturu.

Naprotiv, lagano ćete je oboriti ako telo bolesnika trljate hladnom vodom ili mu na celo stavljate hladne obloge. I uopšte, kad ste bolesni ne treba da se utopljavate. Sigurno ćete se oznojiti, pa vam neće prijati ni najmanja promaja. Možete samo još više da iskomplikujete bolest. Kad se čovek prehladi, mora da leži u krevetu. Nema nikakve potrebe da osobu koja kija i kašlje prikujete za krevet. Stvar je u tome što se pri dugotrajnom ležanju smanjuje ventilacija pluća i bronhija, pa se u njima nagomilava sluz. A pošto se infekcija „spušta” odozgo naniže disajnim putevima, onima koji su odlučili da preleže grip preti opasnost od bronhitisa i upale pluća. To naravno ne znači da bolesnik treba da ide na posao i tamo seje viruse. Ali slobodno može da se šeta po kući i obavlja sve uobicajene lakše poslove. Pri tom treba voditi računa da što ćešce pere ruke da ne zarazi ukućane. Treba često i dovoljnojesti da se ne gubi snaga. Zavisi šta se jede. Na varenje masne hrane ili namirnica bogatih belančevinama organizam troši mnogo vremena i energije. A svu snagu organizam bolesnika mora da usmeri na borbu protiv infekcije. To znači da se mesni proizvodi i variva s mesom svedu na minimum. Kobasice, slanine, šunke, masnoće ispod kožice pečenja, masnu ribu, guščije pečenje takođe treba svesti na minimum.

Treba jesti namirnice koje se lako vare i ne zdržavaju dugo u želucu: sveže i bareno povrće, voće, narocito južno, sokovi (domaći) i vitaminski napici. Treba možda napomenuti da virus gripa ne voli gaziranu sredinu, pa se preporučuje prirodno mineralna voda s dodatkom vitamina C ili svežeg soka od limuna. Mineralna voda takode pomaže da se iz jetre izbace lekovi, recimo paracetamol koji često uzimamo kad smo prehladeni ili imamo visoku tempertauru.

Najbolje sredstvo protiv prehlade – čaj od malina

Plod maline zaista sadrži dosta minerala i vitamina A i C. Stoga čaj od malina ili sirup od malina, takozvani malinovac, zaista imaju svojstvo da snižava temperaturu. Malina je dragocena i u lečenju astme, ekcema. Ona poboljšava krvnu sliku, reguliše rad creva i smiruje bolove u želucu, a zaustavlja i povraćanje. Kinezi smatraju da malina umanjuje opasnost od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnom kanalu i olakšava menstrualne tegobe. Elaginska kiselina, koja se nalazi u malini, ima višestruko blagorodno dejstvo i na zdrav i na bolestan organizam. Ona pravi komplekse sa toksičnim metalima i tako utiče na njihovo izbacivanje iz organizma. Ona, takođe, deluje na maligne ćelije koje se brzo umnožavaju tako što usporava i, u određenoj koncentraciji – potpuno stopira njihovu deobu. Ova kiselina izaziva programiranu smrt malignih ćelija i blokira oštećenje DNK, odnosno ima antimutageno dejstvo. I, konačno, ona ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološki odgovor organizma, odnosno – ne ubija ih.Ali treba imati na umu da velika količina napitka od malina može da izazove srčanu aritmiju i uspori rad bubrega. Sveže maline  se ne preporučuju kod težih oboljenja bubrega i gihta.

 

Osim plodova, svežih ili suvih, u lekovite svrhe koristi se i lišće, koje je još bogatije vitaminom C, cvetovi i koren. Od lišća i korena prave se čajevi, kao i od suvih malina, koji se koriste kod upale grla, za jačanje srca, kod hemoroida, lišajeva, osipa i drugih alergijskih reakcija, i za opšte jačanje organizma.

Eksperimenti koji su vršeni na životinjama, ( radili su ih inostrani istraživači), nedvosmisleno su utvrdili da elaginska kiselina inhibira (eliminiše) nastanak karcinoma jednjaka,jetre i pluća. Posebno se ističe da se vremenski vakum upotrebe maline ne postavlja kao problem, jer i smrznuta malina zadržava sadržaj elaginske kiseline. Takođe je utvrđeno da je džem od malina bogatiji elaginskom kiselinom od sveže voćke jer je njen sadržaj u semenki veći nego u soku. Amerikanci su već proizveli tabletu sa osušenom malinom kao preventivu protiv kancera.

Slični tekstovi:

Kako ojačati pluća uz ručak Kako živeti sa alergijom na jaja Kako (ne)lečiti astmu!?! Prevencija gripa – slabe vajde od vitamina U vestima Fox televizije o astmi i gripu

Zbog silnih obaveza i lošeg vremena, Veki davno nije pisao o svom omiljenom sportu –  trčanju. Zato ću je da iskoristim priliku i napišem nešto o svom omiljenom sportu – brzom hodanju. Svakako sam obećala Vekiju članak o tome.

Hodanje kao sport

Poznato je da se asmatičarima preporučuje bavljenje sportom kao deo terapije u prevenciji tegoba. Zbog alergije na prašinu ne odgovaraju mi vežbe u zagušljivim vežbaonama, kao što su razne teretane i sale za fizičko vaspitanje. Volim plivanje i veoma je korisno, ali to je sport koji mi nije “legao” kao nešto čime mogu da se bavim svaki dan i da ga uskladim sa svakodnevnim obavezama (a i smeta mi hlor iz bazena). Kao veliki ljubitelj prirode ja sam izabrala hodanje kao svoj sport:

planinarnje nordijsko pešačenje brzo hodanje

Hodanje nam je zapisano u genima. Kao oblik sportske rekreacije, brzo ili sportsko hodanje (“walking”) može nam omogućiti da, bez obzira na uzrast i na to jesmo li se ili nismo pre bavili sportom, postignemo i održimo zavidnu telesnu i psihičku kondiciju.

Pešačenje po zimi

Hodanjem se povećava kapacitet srca i stabilizuje krvni pritisak, povećava se kapacitet pluća, a celokupni organizam se bolje snebdeva kiseonikom. Brzo hodanje jača celokupnu muskulaturu, povećava njenu izdržljivost i elastičnost, znatno usporava “trošenje” koštanoga tkiva, hrskavice i zglobova, te tako, između ostaloga, predstavlja izuzetno koristan oblik za prevenciju osteoporoze. Ono doprinosi kvalitetu sna, smanjuje psihičku napetost, doprinosi boljem raspoloženju, ublažava negativne posledice promene vremena, ali doprinosi i boljem trošenju kalorija i topljenju masnoća kod prekomerne težine.

Brzo hodanje, atletska sportska disciplina prerasla je u oblik masovne sportske rekreacije prvo u Americi odakle se potom vrlo brzo raširila i širom evropskog kontinenta. Popularnost i masovnost brzog hodanja uopšte ne čudi. U uslovima savremenoga življenja koje karakteriše nedostatak kretanja, brzo hodanje predstavlja idealan način rekreacije za sve, bez obzira na godine i trenutnu kondiciju.

Tehnika brzog hodanja

Da bi hodanje, naše uobičajeno svakodnevno kretanje, preraslo u oblik sportske rekreacije ono mora zadovoljiti određene kriterijume.

Prvenstveno, mora biti brže od svakodnevnog hodanja, a koraci učestaliji. Za vreme kretanja telo mora biti gotovo potpuno uspravno, noge (kolena) za vreme oslanjanja na podlogu ispružene, a ruke aktivnije.

Dakle za vreme brzog hodanja gornji deo tela mora biti uspravan, leđa što opuštenija, a pogled usmeren uglavnom ispred sebe, a ne na podlogu kojom se kreće. Ruke koje su savijene u laktu pod uglom od 80 do 90 stepenio, rade zamahe uz telo, tj. kreću se ritmički napred i unutra, približno do sredine tela, a potom unatrag i malo prema napolje, otprilike od visine bokova do ramena. Dlanovi moraju biti ili opušteno zatvoreni ili lagano otvoreni. Noga na koju se oslanja (stopalo jedne noge mora uvek biti u kontaktu s podlogom!) za vreme dok je na podlozi mora biti ispružena u kolenu, a savija se tek neposredno pre odvajanja od podloge. Disanje mora biti duboko i usklađeno s ritmom koraka.

Kada je reč o brzini kretanja i učestalosti koraka, najbolji rekreacijski efekat se postiže sa 110 do 130 koraka u minuti. Kako bismo osetili pozitivno delovanje, brzo hodati treba tri puta nedeljno u trajanju od 45 do 60 minuta, brzinom od oko 6 do 7,5 km na sat. Ja ga praktikujem svakodnevno.

Saveti za početnike Ako se duže vreme niste bavili nikakvim oblikom rekreacije ili imate zdravstvenih tegoba, pre početka treninga se obavezno posavetujte s lekarom Ako je ikako moguće, za trening odaberite prirodnu podlogu, dakle stazu u prirodi, parku ili šumarku, radije nego asfalt (ja nažalost često koristim asfalt) Ako hodate u usamljenom području, trenirajte u grupi ili u makar u društvu psa Za trening odaberite udobnu sportsku odeću od prirodnih materijala ili sportsku obuću posebno prilagođenu brzom hodanju koja ublažava pritisak na podlogu Pri izboru obuće ne štedite novac, i ne zaboravite da ona mora biti za broj veća od običnih cipela Pri izrazito lošim vremenskihm uslovima trenirajte po sobnoj traci za brzo hodanje Pre svakog treninga obavezno se rastegnite i zagrejte svoje mišiće Pre, za vreme i nakon treninga pijte dovoljno tečnosti, najbolje negazirane prirodne vode (posebni energetski napici imaju smisla samo ako hodate duže od sat vremena, ja ih lično mrzim i ne korsitim) Kako je nadoknada tečnosti posebno važna za vreme treninga, ne čekajte da ožednite, već svakih 15 minuta popijte velik gutljaj vode (vodu nosite u rancu a ne uruci, ruke moraju biti slobodne) Vreme treninga uskladite sa svojim bioritmom, najbolje ujutro ili rano uveče Osim za poboljšanje psiho-fizičke kondicije i zdravlja, trening iskoristite za dobrobiti i na drugim nivoima. Primer, ako hodate sami, iskoristite okruženje te se dodatno psihički opustite uživajući u prirodi, njenim bojama, mirisima i oblicima, trening u grupi, pak, iskoristite za sticanje prijateljstva, negovanje društvenih kontakta, a odlučite li se na trening sa životnim partnerom, poboljšajte komunikaciju i otkrijte nove dimenzije vaše veze.

Ja sa repićem

Ovo sa repićem sam ja, slikala preko svoje glave. Ovo iza mene je moja drugarica Goca iz Beograda koju sam upoznala na “pešačenju”. Ustvari ja sam je i ubedila da mi se pridruži. Neposredno pre našeg poznanstva preležala je bronhitis, bila je beldunjava, neraspoložena i uzdržavala se svako fizičkog napora. Disala je veoma “plitko” i imala često lupanje srca i povišen krvni pritisak.

Ubedila sam je da krene samnom u pešačenje, prvo laganim tempom i učila je tehnike pravilnog disanja. Uskoro je Goca postala pravi šampion u brzom hodanju, naučila da diše, zategla mišiće i osećala sa kao devojčica.

Šteta što je Goca  iz Beograda pa nismo u prilici da često hodamo zajedno.

Ni ja sama nisam često u prilici da hodam po prirodi i svežem vazduhu, ali svaki dan posvetim bar sat, (trudim se da hodam po parkovima ili tamo gde nema puno saobraćaja) a po lepšem vremenu i kad imam slobodnog vremena i po 3 sata dnevno, svom omiljenom sportu.

Hodanje je i veoma jeftin  i “zgodan” sport, najveća investicija (novčana) je kupovina dobre obuće, garderobu za hodanje svi već imamo kod svoje kuće, ne plaća se ništa za upotrebu prostora za hodanje, nije vezano za termine , lako se može prilagoditi vašim svakodnevnim obavezama. Glavna investicija je vaša dobra volja:)

Slični tekstovi:

Hodanje za početnike u sportuKoji sport za dete sa astmom?Astma i sportI Dejvid Bekam ima astmu

Poznato je da različita godišnja doba imaju svoje verne pratioce.  Obično zimu povezujemo s različitim bolestima, naročito respiratornim infekcijama, tj infekcijama disajnog sistema. Posebno su osetljiva deca.

Uzročnici respiratornih infekcija su virusi i bakterije. Jedan te isti uzročnik može izazvati različite kliničke slike, ali isto tako različiti oblici infekcija, npr. ‘prehlada’, mogu biti izazvani različitim uzročnicima. Tako je malo teži zadatak povezati vrstu infekcije s njezinim uzročnikom. Dijagnostičke metode koje nam to omogućavaju, nisu lako dostupne u svakodnevnoj ambulantnoj praksi. Stoga se u svakodnevnom radu lekari oslanjaju na klasifikaciju koja se temelji na anatomskoj rasprostranjenosti upale disajnih organa, na lokalnom kliničkom nalazu, na simptomima infekcije te epidemiološkim podacima.

U Topviti sam pronašla veoma koristan članak o bakterijskim uzročnicima respiratornih infekcija i njenom lečenju. Reč je o pneumonijama:

Infekcije respiratornog sistema predstavljaju najčešće infekcije u humanoj populaciji. Od akutnih respiratornih infekcija odrasli prosečno obole 3-5 puta godišnje, deca češće, u proseku 4-7 puta godišnje, dok ona koja borave u dečjim kolektivima još češće. Od infekcija respiratornog sistema umire gotovo 3,9 miliona ljudi godišnje, prema izveštaju Svestske zdravstvene organizacije za 2002 godinu. Pneumonije su vodeći uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu, te zbog toga predstavljaju ozbiljan epidemiološki problem. Vanbolnički stečena pneumonija predstavlja jedno od čestih i ozbiljnijih oboljenja u dece sa visokom godišnjom incidencom od 34-40 na 1000 dece u Evropi i Severnoj Americi .

Najčešći izazivači respiratornih infekcija su Gram – pozitivne bakterije, dok su u kolektivima posebno među adolescentima česte infekcije izazvane atipičnim intracelularnim mikroorganizmima i virusima. Oko dve trećine svih vanbolničkih pneumonija izazvano je Streptococcusom pneumoniae , dok među ostalim patogenima značajno mesto zauzima: Haemophilus influenzae, Moraxella catarrhalis, Mycoplasma pneumoniae, respiratorni virusi i Staphylococcus aureus .

Principi racionalne antibiotske terapije

Od otkrića penicilina 1929 godine (A. Fleming) prošlo je više od 70 godina. U početku je bio efikasan u lečenju gotovo svih infekcija uzrokovanih Gram – pozitivnim bakterijama koje predstavljaju oko dve trećine bakterijskih humanih infekcija od kojih su najčešće: respiratorne, infekcije kože i rana, septikemija itd. Danas se za lečenje akutnih respiratornih infekcija troši se više od 70% svih peroralnih antibiotika, dok za sve ostale bolesti 30%. Posledica toga je neracionalno, često nepotrebno, lečenje sa brojnim neželjenim posledicama, a posebno porastom bakterijske rezistencije i ogromnim materijalnim troškovima. Najveća zloupotreba antibiotika događa se pri nepotrebnom lečenju virusnih infekcija, posebno kod dece.

Terapijski algoritmi za lečenje pneumonija

Algoritam (vodič, smernice) daje sažete preporuke pri dijagnostikovanju i lečenju pneumonija, a sa ciljem ujednačavanja i racionalizacije rada. Zbog geografskih i drugih razlika u pojedinim sredinama, postoje različiti algoritmi: američki, kanadski, britanski, Evropskog udruženja za plućne bolesti (ERS ) i td. Savremeni algoritmi, osim izbora antibiotika, propisuju i dijagnostičke postupke, kriterijume za hospitalizaciju, dužinu lečenja, prelazak sa parenteralnog na peroralni način lečenja, dužinu hospitalizacije.

Pronalaskom novih sve efikasnijih antibiotika, kao i rastućom rezistencijom pneumokoka na stare dobre antibiotike koji su se decenijama široko primenjivali, odabir antibiotika u savremenoj kliničkoj praksi se menja i prilagođava. Principi racionalne antimikrobne terapije uzimaju u obzir najmanje tri neophodne karike u lancu infekcije: osobine uzročnika infekcije, osobine domaćina i osobine leka. Zbog brojnih teskoća s etiološkom dijagnostikom pneumonija, principi lečenja su bazirani na najčešćim prouzrokovačima pneumonija, a to su u vanbolničkoj sredini: Streptococcus pneumoniae , atipični intracelularni uzročnici i respiratorni virusi, posebno u kolektivima među decom i omladinom. Naravno, uz sve navedene opšte principe lečenja pneumonija, važno je prilagoditi lek prema individualnim karakteristikama bolesnika, posebno pri prisustvu alergije ili dodatnih faktora rizika kao što je: dijabetes, kardijalna ili bubrežna insuficijencija, neoplazme i druga oboljenja.

Danas je prihvaćen stav da u inicijalnom empirijskom lečenju pneumonija treba primeniti antibiotik koji je efikasan protiv Streptococcus pneumoniae i atipičnih uzročnika ( Mycoplasma pneumonia, Chlamidia spp, Legionella pneumophilia i td.), a lečenje treba započeti odmah po postavljanju kliničke dijagnoze, jer je pneumonija akutna, potencijalno teska bolest .

Kriterijumi za procenu težine vanbolničke pneumonije

U svakodnevnoj kliničkoj praksi polazna osnova u dijagnostici i lečenju respiratornih oboljenja polazi od procene težine bolesti koje se bazira na: prisustvu demografskih osobenosti (pol, životna dob bolesnika), prisutvu drugih akutnih ili hroničnih bolesti, uslovima pod kojima je pneumonija nastala, prisustvu kliničkih, radioloskih i laboratorijskih znakova bolesti.

Bolesnici iz opste populacije se razvrstavaju na mlađe i starije, kao i na one sa pridruženim bolestima (hronična opstruktivna bolest pluća, dijabet, kardiomioaptija, bubrežna insuficijencija i dr.). Terapijski pristup se razlikuje i prema epidemioloskim uslovima pod kojima je stečena pneumonija. Stare osobe u gerijatrijskim domovima, alkoholičari, ponavljane hospitalizacije, česta upotreba beta-laktamskih antibiotika, posebno u poslednjih nekoliko meseci nose veliki rizik od rezistentih sojeva bakterija Gram-pozitivnih, Gram-negativnih i anaeroba .

Razvrstavanje pneumonija na bakterijske i atipične, moguće je na osnovu epidemioloske anamneze, kliničkih simptoma, radioloskog i laboratorijskih nalaza.

Inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije

U inicijalnoj empirijskoj terapiji vanbolnički stečene pneumonije koristimo preporuke Evropskih i Američkih vodiča: Evropskog respiratornog udruženja (ERS), Britanskog torakalnog udruženja (BTS), Centra za kontrolu bolesti (CDS), Američkog torakalnog udruženje (ATS), Američkog udriženje za infektivne bolesti (IDSA) i Kanadskog udruženje za infektivne bolesti (CIDS)..

Prema smernicama Evropskog respiratornog udruženja, inicijalna empirijska terapija vanbolnički stečene pneumonije u ambulantnoj praksi započinje se primenom amoksicilina, potom makrolida ili doksiciklina. Ukoliko se radi o umereno teškoj pneumoniji ili specifičnoj epidemioloskoj anamnezi (hroničari, starije osobe koje žive u domovima i druge imunokopromitovane osobe), lečenje se moze započeti antipneumokoknim fluorohinolonom – levofloxacin, moksifloksacin.

Hospitalizovani bolesnici sa teškom pneumonijom leče se parenteralnom primenom beta-laktamskog antibiotika (najčešće cefalosporini II ili III generacije), shodno težini pneumonije, a u kombinaciji sa makrolidom.

Bolesnici hospitalizovani u jedinicama intenzivne nege leče se intravenskom primenom beta-laktamskog antibiotika (cefalosporin III generacije u kombinaciji sa makrolidom ili fluorohinolonom.

Ukoliko se sumnja, ili se izoluje Pseudomonas aeruginosa , tada se lečenje započinje antipseudomonasnim beta- laktamom u kombinaciji sa antipseudomonasnim fluorohinolonom, ili aminoglikozidom, odnosno makrolidom.

Praćenje toka i dužina lečenja pneumonije

Ukupna dužina lečenja vanbolničke pneumonije, sem ukoliko nije veoma teška, ili je došlo do komplikacija, najčešće traje dve nedelje, odnosno do normalizacije leukocitoze, pada sedimetacije eritrocita i kliničkog poboljšanja.

Bakterijske pneumonije na ambulantnom tretmanu mogu se lečiti i kraće, do 10 dana, dok je preporuka za atipične pneumonije da lečenje traje 14 dana.

Evaluacija uspeha lečenja pneumonije potrebna je posle 24 do 48 h od započinjanja lečenja. Ukoliko nema odgovora na terapiju, ili se kliničko-radioloski nalaz pogoršava, tada treba korigovati terapiju

U hospitalizovanih bolesnika primena parenteralne terapije potrebna je do stabilizacije vitalnih parametara (najčešće 48 do 72 sata), i tada treba preći na peroralni oblik istog ili sličnog antibiotika (switch therapy).

Zaključak

Među razlozima za nastanak bakterijske rezistencije je neracionalna upotreba antibiotika, a jedna od važnih mera u sprečavanju rezistencije je kontrola upotrebe antibiotika putem terapijskih protokola, komisija, ciklične primene antibiotika zbog vraćanja osetljivosti bakterija na ređe upotrebljavanje antibiotike.

Pročitajte i o ostalim respiratornim infekcijama

Slični tekstovi:

Respiratorne infekcije II deoSvakodnevna upotreba pumpice (Ventolina)Pravilna upotreba pumpice – inhalatoraKomplikovani simptomi i astma sa slabijom kontrolomKoji preparat za izbacivanje šlajma?

U prvom delu članka smo pričali o tome koje ideje bi mogli da usvojite da bi počeli sa mršavljenjem. Važno je da shvatite da se mršavljenju treba pristupiti studiozno, uz maksimalnu posvećenost cilju. Dajte sebi dovoljno vremena i rezultati neće izostati. Ovde nastavljamo tu listu:

Ohrabrujte sebe. Govorite sebi pozitivne stvari, na primer: Mogu da kažem “ne”, Znam da mogu da to uradim, Ovo će mi omogućiti da budem zdraviji, Sad ću da se pazim i sve će biti u redu, Ne moram sve da uradim perfektno, ali danas ću se potruditi da bude kako želim, itd. Opraštajte sebi. Ako vam se desi da preterate sa hranom ili jedete ono što izbegavate, ne znači da je plan propao. Podsetite se da će se ovo dešavati sve ređe, kako budete razvijali zdravije navike i praksu obedovanja. Nikada se ne kažnjavajte, bilo preterivanjem bilo postom. Umesto kazne, shvatite taj osećaj i oprostite sebi. Ne odustajte od plana. Ispoštujte sebe. Vi ste taj (ta) ko odlučuje šta će jesti i koja hrana će vam dati pozitivan uticaj. Prihvatite stvari koje vas učvršćuju u tom cilju i ponavljajte ih dok vam ne postanu rutina. Ovako se najbolje stiču dugoročni efekti. Razmišljajte. Ako dobijete nagon za jelom, razmislite: da li ste zaista gladni? Ako niste, pokušajte da zaključite šta u stvari u tom trenutku želite da uradite i uradite to. Postoje 7 najčešćih razloga zašto se neko prejeda: glad, ljutnja, usamljenost, umor,dosada, frustracija i nervoza. Hrana nije pravi odgovor ni na jedan od njih. Mislite o tome. Nagradite se. Napravite listu aktivnosti koje ne uključuju jelo i koje će vam omogućiti da se relaksirate, pregrupišete i tako se nagradite. Listu stavite na vidno mesto gde ćete je videti pre nego što bez razmišljanja krenete da jedete, na primer na frižider. Budite optimistični. Mnogi koji su počeli da drže dijete i isprobali nekoliko bezuspešnih, misle da je svaka osuđena na propast. Kako pokušavate da napravite izmene, možete se  obeshrabriti zbog “neuspeha” koji vam se dešavaju usput. Onako kako gledate na stvari, utičete na to kakav će vaš plan imati ishod. Tako, umesto da se obeshrabrite neuspesima, gledajte da to zaobiđete, optimističkim stavom. Oni uspešniji, koji su naišli na probleme i izborili se, posmatrali su to kao privremene prepreke na tom putu a ne kao znak za propast. Budite smireni. Učinite da vam svaki dan počne smireno, meditacijom, dubokim disanjem, dovoljno je 10 minuta. Ovo vam može učiniti dan lakšim. U toku dana činite kratke odmore i opustite se. Tako ćete izbegnuti nagomilavanje stresa i ostati smireni. Planirajte društveni život. Hrana nebi trebala da bude osnova vašeg društvenog života. Pozovite prijatelje na partiju karata umesto na klopu, pođite na koncert pre nego u restoran i slično. Učite. Sve što doživite gledajte kao lekciju. Ako ste nezadovoljni putem kojim se krećete da biste smršali, razmislite o tome da li postoje bolji načini da se izvesne stvari promene. Analizirajte greške iz prošlosti, tako ćete lakše moći da ih ispravite. Poštujte druge. Svi smo mi različiti. Pošujte razlike, imajte na umu da je težina samo jedan mali deo onoga što vas čini osobom. Budite pažljivi prema drugima, ne davajte nepotrebne i neprijatne komentare na račun drugih. Uživajte. Najzad, uživajte u hrani koju jedete. Hrana može biti vaš saveznik, ali i neprijatelj, pa se postavite na pravi način.

Zapamtite, vi ste odgovorni za vaše zdravlje i izbor hrane koju jedete, a ne vaša rodbina, prijatelji, partneri i ostali.

Na sličnu temu pročitajte i:

Pripremite se za mršavljenje – 1. deoProgram za mršavljenjeIshrana za mršavljenjeIntezitet trčanja i mršavljenjeInstant mršavljenje uvek rizično po zdravlje

Praznična trpeza. Flickr: Tracy Hunter

Uskoro kreće sezona slava i praznika, što može biti naporno za vas koji želite da se rešite nepotrebnih kilograma. Praznična trpeza je bogata što je zvono za uzbunu, te vas savetujemo da na vreme počnete pripreme za sledeće leto. Najbolje što možete za sebe da uradite jeste da isplanirate vreme potrebno da se dovedete u formu. Instant rešenja ne postoje, a što pre to shvatite, pre ćete i uspeti u vašoj nameri.

Udahnite duboko, kažite sebi “uspeću, ja to mogu”, pronađite cilj i počnite. Trudite se da bude pozitivini i ne dozvolite da vas zlonamerni komentari vaših poznanika sputaju. Setite se kako ste se osećali ranije, a kako sada. Rešenje sigurno postoji, prepreke se mogu premostiti, želje ostvariti i zdravlje poboljšati. Budite uporni i učinite pravu stvar.

Pripremite se za mršavljenje

Budite spremni. U napred razmišljajte o problemima na koje možete da naiđete. Pokušajte da predvidite dešavanje koje vam može biti veliki izazov. Zatim napravite izbor kojim situacijama ćete prisustvovati, a kojima ne. Ako će neki društveni događaj da vam donese više stresa nego radosti, bolje je da ga izbegnete. Napravite plan. Ne zadržavajte se pored švedskog stola. Jedite iz tanjira, tj. u tacnu stavite određenu količinu hrane koju nameravate da pojedete. Tanjir ne dopunjavajte ni po cenu da ne isprobate sve moguće specijalitete. Oprezno sa taktikom: neću da jedem pre slave. Ukoliko odlučite da čekate slavski ručak, očekujući bogat izbor jela, samo narušavate svoj bioritam. Pored toga što ćete, verovatno kasno obedovati, poješćete i više od potrebnog. Dezert preskočite. Ne dozvolite da vas nagovore da probate još ovo ili ono, ostanite nepokolebljivi. Na našim slavama i veseljima domaćina bukvalno možete uvrediti ako ne jedete. Objasnite mu da ste pod specijalnim režimom ishrane pre nego što dođete na slavu. Tada nećete biti pod pritiskom, a ispoštovaćete domaćina. Skrenite svoju pažnju na razgovor umesto na hranu. Posvetite se cilju. Ako su težina i ishrana ciljevi koje ste postavili pred sebe, dajte im prioritet. Da li zaista želite da smršate? Razmišljajte o tome kao o poduhvatu. Promena vašeg režima ishrane traži vreme, pažnju i odlučnost. Ne gubite vaše vreme, novac i motivaciju na nešto drugo, odlučite kakav život želite da vodite i budite uporni u svom naumu. Jedite redovno. Redovni umereni obroci smanjuju šansu za prejedanje i neprekidna razmišljanja o hrani. Nagradite se. Dozvolite sebi ponekad malo zadovoljstvo, slatkiš, ako je to ono što želite. Ako se potpuno oslobodite onoga što ste voleli to vam može doneti razočaranje i ozlojeđenost. Budite strpljivi. Većina dugogodišnjih navika se stiče u dužem periodu. Istražujte šta je dobro za vas, a šta je kontraproduktivno. Učinite napor da steknete bolje navike. Napunite baterije. Planirajte vreme za odmor, relaksaciju i regeneraciju i preispitajte vaše ciljeve. Izađite napolje, šetajte, trčite, idite u bioskop, uživajte u toploj kupki, slušajte muziku, pozovite prijatelja ili voljenu osobu, meditirajte ili radite bilo šta drugo što vas opušta. Više se krećite. Napravite dnevni plan aktivnosti. Ako niste za tip osobe koja vežba – čistite kuću, idite pešice u kupovinu, zaboravite lift i koristite stepenice. Neka vam aktivnosti postanu rutina. To je odličan način vežbanja, ako možda toga niste svesni. Naravno, bolji rezultati se postižu ciljanim vežbanjem, na primer trčanjem. Dajte novi zamah vašim ciljevima. Pomozite drugima. Razmislite o volonterskom radu u neprofitnoj organizaciji. Ovakvim radom ćete imati priliku da radite sa drugima, što će vam omogućiti da skinete fokus sa sebe. Postavite smernice u razgovoru. Planirajte do koje granice smete da idete sa ostalima. Na primer, ako vas neko pita o vašoj težini, odgovorite: “Hvala na brizi, ali zaista ne želim da pričam o tome”.

U sledećem nastavku ćete saznati šta još možete da uradite da ostvarite vaš cilj i budete fit. Ostanite uz Trčanje.rs

Na sličnu temu pročitajte i:

Ishrana za mršavljenjeProgram za mršavljenjeIntezitet trčanja i mršavljenjeInstant mršavljenje uvek rizično po zdravljePromenite navike i smršajte

Počnite od toga da se više krećete i zdravije hranite i trudite se da to ne zaboravite. Ne dozvolite da preko vikenda ili praznika budete rob loših navika. Naravno, nije greh s vremena na vreme dozvoliti sebi poslasticu, ali potrudite se da to bude više izuzetak nego pravilo.

Verovatno ste primetili da vam se posle trčanja otvara apetit. To nije bez razloga, jer organizam nastoji da popuni energetske zalihe što je moguće brže. Varenje hrane se posle intezivne fizičke aktivnosti ubrzava i do tri puta i traje 30-45 minuta posle te aktivnosti. Nakon toga metabolizam se vraća u normalno stanje. Ako želite da smršate sačekajte sa obrokom i tek nakon ovog perioda obedujte.

Trčanje spada u intenzivnije oblike vežbanja, pa je potrošnja energije, tj. kalorija veća nego pri drugim vrstama aktivnosti. Na taj način trčanje vam može pomoći da smršate na zdrav način. Sa trčanjem počnite polako, upoznavajući se sa savetima za početnike.

Saveti za mršavljenje Ako osetite iznenadnu glad, sačekajte dva minuta, a u tom periodu hodajte, šetajte i vašu pažnju usmerite na nešto drugo. Moguće je da će glad prestati, a vi ćete se osećati bolje. Ako vas zaista privlači neka nezdrava poslastica, zapitajte se: “Šta mi je u interesu”? Slatkiši ili dobra figura? U posebnim prilikama i parče čokoladne torte je u redu, ali nemojte da vam izgovori pređu u naviku. Ne dozvolite da zbog jednog preterivanja za stolom ceo dan potpadnete pod uticaj loših navika. Koncentišite se. Ne obedujte mehanički, nesvesno, dok gledate TV ili čitate knjigu. Kada god stavite hranu u usta, neka vas obuzme osećaj kako telu dajte ono što mu treba. Ne preskačite doručak. Doručak treba da bude jak sa manjim sadržajem masnoća. Na taj način ćete izbeći dodatni unos kalorija u toku dana. Jedite dosta povrća. Za ručak i večeru obavezno jedite i povrće. Ne zaboravite da je povrće važan izvor minerala i vitamina. Jedite iz tanjira. Ne konzumirate namirnice iz ambalaže. Kada stavite hranu na tanjir, pažnju će vam biti usmerena na to što je pred vama i znaćete tačno koliko ste hrane pojeli. Ne kupujte grickalice – čips, smoki, čokoladice… Time ćete izbeći iskušenje da ih jedete. Jedite dosta voća. Voće povoljno utiče na metabolizam, smanjuje glad i telu daje neophodne vitamine. Obratite pažnju šta pijete. Smanjite unos kaloričnih napitaka: sokova iz tetrapaka, ledenog čaja, limunade sa šećerom, gaziranih pića i posebno alkohola. Mnogi su smršali obraćajući samo pažnju na to šta piju.

I najvažnije za kraj. Trčite, budite optimista i vodite aktivan život!

Na sličnu temu pročitajte i:

Smršajte zdravo i trajno!10 osnovnih fitnes saveta: smršajte zdravoKalorijski deficitAtletska anoreksijaIshrana za mršavljenje

Pojačane doze vitamina i minerala nemaju značajnijeg efekta za trenutnu zaštitu od gripe.  Jedna od vodećih zabluda je uzimanje vitamina C. On je važan vitamin i koristi imunitetu, međutim dnevna doza koja nam zaista treba je jako mala i može se namiriti komadićem voća ili salate koje pojedete u roku od nedelju dana, a ne dnevno. Sve iznad toga prolazi kroz naš probavni sistem kao višak i izbacuje se iz organizma. Slična je stvar s vitaminom D, s tim da uzimanje prevelikih doza, za razliku od vitamina C koji se izbacuje, može i štetiti. Vitamini mogu koristiti samo izrazito slabim pojedincima čiji je organizam krajnje iscrpljen i u nedostatku važnih hranjivih sastojaka.

Vitamin C ne štiti od prehlade, objavio je nemački institut za kvalitet zdravstva IQWiG pozivajući se na istraživanje Cochrane Collaborationa. U istraživanju te međunarodne zdravstvene institucije učestvovalo je više od 11000 ljudi. Jedan deo učesnika uzimao je placebo, a preostali su uzimali najmanje 0,2 grama vitamina C dnevno.

Osobe koje su uzimale veće količine vitamina C pošto su se prehladile, nisu primetile nikakvu razliku u trajanju i intenzitetu bolesti. Učesnici koji su uzimali vitamin C pre nego su se razboleli trajanje bolesti skratilo se u proseku za manje od jedan dan.

IQWiG je istakao da neki prehrambeni preparati sadrže i do gram vitamina C, što je deset puta više od preporučene dnevne doze. Naše telo ne može apsorbovati tako velike količine, tako da se većina vitamina C  izlučuje kroz urin nekoliko sati kasnije.

Prevelike količine tog vitamina mogu izazvati dijareju, upozorio je IQWiG.

Najbolja prevencija:

Higijenske mere, poput pranja ruku, vetrenja prostorija, dezinfekcije radnih površina sredstvima na bazi alkohola i nošenja maski (kako bismo sprečilii širenje s obolelih na zdrave), najbolje su nam za sada dostupne mere prevencije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vitamin C ne štiti od prehlade, objavio je nemački institut za kvalitet zdravstva IQWiG pozivajući se na istraživanje Cochrane Collaborationa.

U istraživanju te međunarodne zdravstvene institucije u;estvovalo je više od 11000 ljudi. Jedan deo u;esnika uzimao je placebo, a preostali su uzimali najmanje 0,2 grama vitamina C dnevno.

Osobe koje su uzimale veće količine vitamina C pošto su se prehladile, nisu primetile nikakvu razliku u trajanju i intenzitetu bolesti. U;esnicim koji su uzimali vitamin C pre nego su se razboleli trajanje bolesti skratilo se u proseku za manje od jedan dan.

IQWiG je istakao da neki prehrambeni preparati sadrže i do gram vitamina C, što je deset puta više od preporučene dnevne doze. Naše telo ne može apsorbirati tako velike količine, tako da se većina vitamina C  izlučuje kroz urin nekoliko sati kasnije.

Prevelike količine tog vitamina mogu izazvati dijareju, upozorio je IQWiG.

 

Najbolja prevencija

 

Higijenske mere, poput pranja ruku, vetrenja prostorija, dezinfekcije radnih površina sredstvima na bazi alkohola i nošenja maski (kako bismo sprečilii širenje s obolelih na zdrave), najbolje su nam za sada dostupne mere prevencije

Razmišljajući o brojnim razlozima zašto nisam počinjala sa trčanjem setila sam se ovih zabluda o trčanju:

Za trčanje je potrebno da se počne sa treningom od ranog detinjstva Da bi počeo/-la da trčim potrebna je fizička spremnost i utreniranost Trčanje je skupo Da bi trčao/-la, potreban mi je guru/trener/učitelj/instruktor Dovoljno je da trčim ponekad ili bar jednom nedeljno da bi postigao/-la dobru fizičku kondiciju Trčati mogu samo na atletskoj stazi Ako sam bio/-la poslednji/-a na školskom krosu to znači da ne umem da trčim Bez talenta i atletskih veština nema dobrog trkača i dobre trkačice Bez dobre opreme, ne mogu da trčim Trčanje donosi povrede, bezbednije je mirovati Nisam ja za to. Znojenje, napor, bol neka hvala. Potreban mi je mir. Šta će drugi da kažu?

Moje preporuke za trčanjeUsvojite i negujte dobre navike. Trčati možete svuda, samo obujete svoje patike i spremni ste da istražujete nove krajeve, nove gradove, nove staze. Pamtićete mesta koja posećujete po stazama koje ste u njima otkrili.Definišite svoje ciljeve i napravite svoj plan vežbanja, pronađite svoj uzorPratite promene koje vam se dešavaju – vodite dnevnik svojih postignućaNe brinite, budite strpljivi,  upornost se isplati, postupno se pripremajte na velike naporeVodite računa da ne postanete osoba koja priča samo o trčanjuTrčanjem najviše angažujete noge, zato nemojte da zaboravite ostale delove tela. Kombinujte trčanje sa drugim sportovima: plivanje, biciklizam. Moje iskustvo kaže da sportski marketing podržava i da su trčanje i joga idealna kombinacija.Ako ste u prilici kupite dobru opremu: dobre patike čuvaju vaša stopala i noge, dobre helanke i majice vam omogućavaju da se prijatno osećate u toku napora a da uz to i dobro izgledate i naravno ako imate puls metar i pedometar imate dodatnu motivaciju jer pratite svoj puls, kilometražu, plan treninga i napredovanje.Gradite svoj vlastiti sistem podrške: informišite se, upoznajte druge trkače, pričajte o svojim rezultatima, promovišite ih i time ćete pomoći sebi i drugima. Vi najbolje znate šta vam je potrebno.Zadržite osmeh. Nije važno koliko brzo trčite i koliko kilometara savladate najvažnije je da ste zadovoljni i srećni a to izrazite širokim osmehom.Upoznajte se sa Trčanje.rs

O čemu vi razmišljate kada se dvoumite da počnete da trčite. Ostavljam vam da razmislite da li su to vaše zablude vezane za ovaj sport,  a koje vas sprečavaju da napravite prvi korak ili nešto drugo.  A zašto je važan prvi korak?

Na sličnu temu pročitajte i:

Preporuke za apsolutne početnike u trčanjuMotivacija za početnike – Zajedno je lepšeJuče, danas, sutra…ili moja motivacija i trčanjeKako se motivisati za trčanjeLično iskustvo u izboru opreme za trčanje

Fizička aktivnost u obliku sporta zdrava je i korisna. Ona međutim nosi sa sobom povećan rizik od povređivanja. Bilo da su u pitanju jednokratne ozbiljne traume ili više puta ponovljene tzv. mikrotraume – intenzivni bolovi i otežano kretanje uzrokovani oštećenjima ili trajnim degenerativnim promenama mišića, ligamenata, tetiva ili zglobova, tako da postaju mučni deo svakodnevice.

Upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) rešavamo se bola, ali ovakvi lekovi moge uzrokovati probleme, već svima poznata neželjena dejstva, naročito kod duže primene.

Umesto NSAIL  postoje preparati za zdravo funkcionisanje, sprečavanje oštećenja i  povreda hrskavice i ligamenata, zglobova, kao i ublažavanje bolova kod sportista. Glukozamin sulfat, hondroitin i MSM su najvažniji sastojci ovakvih preparata. Vrhunski sportisti bi  trebali i da preventivno koriste neke od ovih preparata da bi maksimalno produžili svoje aktivno bavljenje sportom

Najnovija istraživanja pokazuju da je za dobre rezultate u sportu, pored određenog režima u ishrani potreban dodatni tretman u smislu pojačanog unosa vitamina, minerala kao i niza hranljivih komponenata koje omogućuju bolje funkcionisanje našeg organizma u uslovima povećanog fizičkog napora. Dokaz za to pružile su brojne studije u različitim sportskim disciplinama. Dobijeni rezultati ukazuju da je postignuti uspeh u korelaciji sa aktivnim unosom sledećih materija:

 

-Voda – veoma značajna stavka u dijeti sportista. O značaju unosa potrebnih količina vode dovoljno je ilustrativan sledeći podatak – gubitak od samo 3% rezultira uočljivim nedostatkom snage i umanjenjem sposobnosti da se postigne brzina za čitavih 8%. Pomenute činjenice dobijaju na značaju ako se zna da 75% mišićne mase čini upravo voda.

Svakom od nas potreban je unos od najmanje 1,5 litre čiste negazirane i nehlorisane vode dnevno, a sportistima i više.

 

Pročitajte sve o  potrebama aktivne populacije (sportista i rekreativaca) za vodom na http://www.vma.mod.gov.rs/cms/sr/meni_link/14/tekst/629/

 

-Vitamini sa antioksidantnim svojstvom – pomažu telu da koristi kiseonik, a istovremeno detoksikuju sporedne produkte, što značajno redukuje stres u sportovima koji su iscrpljujući.

Odmah pozovite svog doktora ako:

•  kašljete, ispuštate zvuk pištanja kad dišete ili imate teškoce sa disanjem.

•  osećate potrebu za uzimanjem više lekova nego što Vam je doktor propisao.

•  imate temperaturu preko 38 °C (101 °F).

•  imate sluz koja nije bela ili bistra, ili je i suviše zgusnuta da se iskašlje.

•  imate probleme uzrokovane svojim lekovima, na primjer drhtavicu, smetenost, uzrujanost, osecaj nervoze u želucu ili loš ukus u ustima.

•  niste u stanju obavljati normalne aktivnosti ili vežbe.

Odmah pozovite 92 (hitnu pomoć) ako imate:

•  teško „pištanje“ pluća kad dišete, teškoce sa disanjem ili kašalj.

•  bol u prsima.

•  sive ili plave usne i nokte na rukama.

Razgovarajte sa svojim doktorom ili medicinskom sestrom ako ste zabrinuti ili imate pitanja.

Vaša nega može ukljuciti:

•  uzimanje razlicitih lijekova za:

-  otvaranje dišnih puteva

-  smanjivanje reakcije tijela na alergene

-  smanjivanje oticanja Vaših dišnih puteva

- smanjenje kongestije

•  pronalaženje uzroka Vaših simptoma.

•  Alergotest.

•  korištenje mjeraca vršnog protoka za provjeru i prevenciju astmaticnih napada

•  uzimanje velike caše tecnosti svaka 1-2 sata; to pomaže da sluz ostane rijetka, a tijetka sluz je lakša za iskašljavanje i smanjuje oticanje u plucima. Prozracne tecnosti su najbolje, kao što je voda, vocni sok, caj, corbe i bistre supe.

•  izbjegavati mlijecne proizvode prilikom „pištanja“ jer oni mogu zgusnuti sluz.

Za prevenciju astmatičnih napada

•  Držati lijekove za astmu uz sebe cijelo vrijeme. Uzimati lijekove u odredeno vrijeme iako su simptomi nestali.

•  Izbjegavati dim od cigareta, lule i cigara.

•  Držite se podalje od namirnica, lijekova ili stvari koje Vam uzrokuju pojavljivanje simptoma astmaticnih napada. Oni se nazivaju okidacima.

•  Izbjegavajte kontakt sa osobama koje su prehladene ili imaju gripu.

•  Odmarajte se i uzimajte dosta tecnosti na prvi znak prehlade.

•  Dišite kroz šal ili neki drugi „prekrivac“ kad je hladno vrijeme.

•  Sa svojim doktorom razgovarajte o vježbama za ojacavanje Vaših pluca.

•  Smanjite stres.

Slični tekstovi:

Koji preparat za izbacivanje šlajma?Asmtatičarima psiholog može pomoći da se nose sa svojom bolešćuAstma i sportLog merenja protoka (Peak Flow log)Astma pod kontrolom

Iako je tema ovog sajta prvenstveno namenjena astmi i životu sa astmon, pre svega pozitivnom pristupu života sa astmom, želela bih da ovaj teks podelim sa vama. Nedavno sam saznala da bolujem od Sarkoidoze i priključila sam se grupi za podršku. Sarkoidoza je multisistemsko, multiorgansko oboljenje nepoznate etiologije, karakterisano prisustvom specificnih nekazeifikovanih, epiteloidnih granuloma u zahvaćenom tkivu ili organu. Klinička slika i oblici javljanja su raznovrsni, a kreću se od asimptomatskog, ali patološkog nalaza na radiografiji grudnog koša, kod mnogih bolesnika, do progresivne multiorganske,multisistemske bolesti kod izvesnog procenta obolelih.

Bolest može biti ograničena, akutna, sa tendencijom spontane remisije i samoizlečenja, ili hronična, sa epizodama recidiva i trerapijske remisije. Mogu biti zahvaćeni svi organi. Najcešca je ipak, zahvaćenost torakalnih limfnih žlezda i pluća, ( u preko 95% bolesnika), te se većina obolelih i žali na simptome od strane respiratornog sistema. Simptomi su neprestani kašalj, otežano disanje kao i simptomi na drugim

organima npr. promjene na koži putem infiltrata (erithema nodosum), oštećen vid usled upale oka, srčane

smetnje usled upala srčanih mišića itd.

Gotovo ceo tekst može da koristi i obolelima od astme.

 

 Osnovi života sa sarkoidozom

Osnovi života sa sarkoidozom – “Stepping Stones for Daily Living” by Dolores O` Leary1. Simbol “snežne pahulje” – Svakodnevni život sa sarkoidozom ili nekim drugim zdravstvenim problemom (napr. astmom) znači promeniti životni stav, aktivnosti, kao i način života u zavisnosti od same bolesti ali isto tako i u zavisnosti od podrške, nade i optimizma koje sama bolesna osoba poseduje.

Život može postati izazov u mnogim aspektima. Niko nije u mogućnosti da nastavi dalje kao da se ništa nije dogodilo, ni pacijent a ni porodica. Snežna pahulja je simbol sarkoidoze. Kako ni jedna pahulja snega nije ista tako ni jedna osoba sa sarkoidozom nije ni nalik drugoj, uporedjujući ovde različitost simptoma bolesti. Osobe sa sarkoidozom mogu biti slične, ali nikada identične, te je potrebno puno ispitivanja i samoispitivanja kako bi se odredilo šta je najbolje za svakog pojedinca i kako bi se porodicni život i posao odvijali nesmetano dalje. Gotovo svi oko nas , svi koje volimo i poznajemo sa kojima živimo i radimo moraće da načine odredjene izmene. Najčešce su ove izmene nesvesne ili neprepoznatljive ali svakako da jesu promene. One se mogu se postići sa vrlo malo ili čak bez predhodnog planiranja bilo da se radi o manjim modifikacijama ili totalnim izmenama načina života.

Sve ovo može se odnosi i na obolele od astme.2. Dnevnici i časopisi- neophodno je da vodite zapise o svome zdravlju. Za mnoge ovo se svodi na zapisivanje datuma vakcinacije i revakcinacije. Neke osobe vode evidenciju o svome zdravlju dnevno, neke nedeljno, mesečno, ali ih većina to ne čini uopšte. Neophodno je zapisivati sve veće zdravstvene probleme, hirurške intervencije, terapije. Potrebno je voditi evidenciju o rezultatima godišnjih pregleda, laboratorijskih nalaza; poželjno je sačuvati rezultate. Vrlo je važno sačuvati kako negativne tako i pozitivne nalaze. Lekovi koji su vam dati i prepisani sastavni su deo svakog zdravstvenog dnevnika. Pored doze i učestalosti uzimanja, uvrstite ovde kada ste sa nekom terapijom počeli i kada je ona obustavljenja, i kakve je efekte , dobre ili loše ova terapija na vas imala.

Ovakav oblik zapisa pomaže da se kasnije svega setimo, ali ovde postoji još puno prostora da se zapišu i utisci ili razmišljanja koja se odnose na neke druge aspekte života tokom terapije, a odražavaju zapravo Vas same. Upotrebite ovaj prostor da slobodno iskažete sebe.3. Postavite sebi ciljeve – bez cilja, život nema smisla. Utvrdjivanje ciljeva daće Vam dodatnu životnu energiju, zato je to veoma važno. Svi imamo ciljeve. Maladeca imaju za cilj da nauče da puze, stoje, hodaju, pričaju. Studenti imaju za cilj da polože ispite. Zaposleni rade kako bi ostvarili svoj cilj- zaradu. Roditelji postavljaju sebi cilj da podignu svoju decu. Većina ljudi planira sebi vreme za odmor, rad, vreme za penziju. Kada se medjutim pojavi zdravstveni problem ovi se ciljevi ne smeju napustiti. Način na koji ćemo ih ostvariti u takvim situacijama zahteva posebnu pažnju. Onda kada više nema cilja život je izgubio svrhu. Postavite sebi ciljeve koje možete ostvariti. Rasporediti ih kao kratkoročne, srednje ročne i dugoročne. Ciljevi koje ste sebi postavili moraju biti ostvarljivi ili ćete ubrzo biti obeshrabreni i izgubiti inicijativu. Snovi su posebna kategorija. Ukoliko želite nešto da učinite a sasvim je izvesno da je to malo verovatno, stavite to u ovu kategoriju snova. Uredu je. Snovi su kategroija koja se obično ne može ostvariti ali imate pravo na svoje snove.4. Vreme za odmor i relaksaciju – svaki vaš dan trebalo bi da ima neko vreme koje ćete provesti sami, opušteni i u razmišljanju. Ovo bi bilo vreme koje ćete iskoristiti da načinite svoj sopstveni inventar dogadjaja u životu. Kako ste proveli vreme od poslednjeg perioda iskorišcenog za odmor i relaksaciju; koji su vaši ciljevi u živitu, šta su prioriteti; da li je potrebno da izmenite svoje ciljeve, postavite nove i pokušate da analizirate na pravi način i u potpunosti iskoristivost vaše maksimalne energije. Vreme odmora i razmišljanja je vreme kada najbolje možete postaviti sebi ciljeve, trenutne, kratkoročne i dugoročne, razmišljati o najboljim danima vašega života, razmišljati kako bi život mogao da izgleda i istovremeno šta da učinite kako biste ostvarili ovu svoju viziju života. Ukoliko ste već upotrebili ovaj metod, onda vi već imate neku svoju sigurnu osnovu ili bolje reći idealnu osnovu u koju možete sebi dozvoliti i da ” mentalno odlutate” kako biste se relaksirali od stresa. Na temu upotrebe zdravog misaonog procesa u svrhe relaksacije postoji mnoštvo programa, knjiga, audio – video traka.5. Duhovna- spiritualna orijentacija -duhovnost može imati mnogo formi. Svaka osoba prirodno teži svome sopstvenom izboru duhovnog. Za neke to može biti čak jednostavno putovanje ili izlet u prirodu gde može naći mir i spokojnost u odnosu sa prirodom. Za neke duhovnost može simbolizovati čitanje knjige, čak prave teološke kao na primer Biblije ili sličnih knjiga. Svaka osoba zapravo se okreće izvoru neke svoje unutarnje konsolidacije koji u potpunosti zadovoljava njene ili njegove potrebe. Aktivno učešce i / ili učenje to zavisi od licnog izbora. Svejedno da li se sa sarkoidozom borite individualno ili ste uključeni u široku mrežu onih koji rade na pomoći obolelima kao sto su udruženja, duhovna orijentacija je značajni izvor ohrabrenja u suočavanju sa budućnošcu.Čuda se ipak dogadjaju. Ovi iznenadni preokreti koje nazivamo ČUDA, često su posledica vere koju osoba ima. Verovanje u moguće , verovanje u naizgled čudo deo je duhovnosti i fokus terapije kako fizičke tako i psihičke, odnosno emotivne.6. Zdravstvena zaštita – Uključite se u program zdravstvene zaštite. Odlučite se za tim zdravstvene zaštite kome možete da verujete, sa kojim možete da razgovarate i aktivno učestvujete u odlukama o vašem programu lečenja. Ovo je veoma važno.Ukoliko ne možete da razgovarate sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite, trebalo bi da nadjete nekoga lekara sa kojim to možete. Ovo i nije baš tako lako i može zahtevati ozbiljno vreme i strepljenje. Sarkoidoza je oboljenje koje ne razumeju mnogi lekari, a naročito ne bolesnici ili članovi njihovih porodica. Ovo podrazumeva mnoštvo pitanja, uključujući i primenu brojnih dijanostickih i monitoring testova i bez potpune saradnje obe strane, bolesnika i porodice kao i lekara ni jedan dijagnosticki ili terapijski program neće biti adekvatno ostvaren. Standardna terapija za sarkoidozu su kortikosteroidi, koji mogu imati svoje brojne neželjene efekte, koji sa svoje strane vode ponekad u nove zdravstvene probleme. Ovo zahteva stalni nadzor i kontrole zdravstvenog osoblja. Često lekovi korišceni u terapiji sarkoidoze imaju svoje neželjene efekte koji zahtevaju ceste oftalmološke preglede i / ili preglede uzoraka krvi. Čak i kada su ovi nalazi normalni, potrebno ih je redovno pratiti i kontrolisati jer se neželjeni efekti terapije mogu pojaviti čak i po prestanku terapije.

7.Stres – je deo svakodnevnog života svake osobe, bilo da je ona zdrava ili bolesna. Naravno, kada se ne osećate dobro i stres se dožiljava mnogo ozbiljnije i komplikovanije nego inače. Ne pokušavajte da se sa stresom borite sami. Svaki teret je lakši kada se sa nekim podeli. Na vama je da odlučite ko može biti vaša podrška, vaš savetnik i prijatelj. Porodični lekar (izabrani lekar) je taj koji poznaje pacijenta u potpunosti, fizički, socijalno,emocionalno i duhovno. Sa današnjim načinom života medjutim, osobe sa zdravstvenim problemima moraju imati nekoliko lekara istrovemeno a zapravo ih ni jedan ne upoznaje u potpunosti.

 Ja imam sreće, pa imam lekara kod kojeg se lečim zbog astme i koji se potrudio da me dobro upozna, u kojeg imam neograničeno poverenje i sa kojim mogu da pričam o svim zdravstvenim problemima, o emotivnim, socijalnim, fizičkim problemima, ne samo o astmi i sarkoidozi. (Marija)

Koliko je uloga stresa u životu bolesnika zapravo nepoprepoznata ako ne i sasvim zanemarena?

 Znači, oboleli, vi ste upravo ti koji morate biti sami svesni uticaja stresnih situacija na vaš život. Ovde će vam ponovo pomoći vodjenje neke vrste dnevnika kako biste se fokusirali na odredjene oblasti svoga života. Svaki stres u vašem životu morate prepoznati. Nekih ćete moći vrlo lako i uz sasvim malo truda da se sami rešite. Neke stresne situacije ćete moci da modifikujete ali će postojati i neke stresne okolnosti sa kojima nećete moći baš ništa da uradite. Pojedine stresne situacije zahtevaju pomoć profesionalaca. Možda je potrebno da se u nekim okolnostima vaš život dramatično izmeni kako biste se rešili stresa.8.Depresija – depresija nije jednostavan problem i ne treba je olako shvatiti. Takodje sa depresijom bolesnik ne može da se sam izbori. Simptomi depresije mogu se tretirati i medikamentozno ali dok se sam uzrok depresije ne pronadje ovo može i da potraje. Sa dostupnom , dosta popularnom literaturom osoba danas može biti u stanju da vrlo lako otkrije način na koji mu je pomoć u ovakvim prilikama potrebna. Dugotrajna bolest upravo predstavlja vid depresije. Prolazak kroz proces sopstvene konsolidacije može pomoći bolesniku a i članovima porodice da prihvate činjenicu o narušenom zdravlju na lakši način. Sporo prilagodjavanje na novonastalo stanje bolesti ponekada je mnogo teže nego nagli gubitak zdravlja kao na primer pri saobraćajnim nesrećama ili srčanom udaru. Često se ovaj spori proces i ne prepozna na pravi način te tako i dobronamerni saveti mogu biti sasvim pogrešni. Poremećaji sna danas se navode kao jedan od uzroka depresije. Sa jedne strane uzroci poremećaja sna odnose se na plućna oboljenja, sa druge na hronicni bol. I sam stres može biti uzrok poremećaja sna. U sarkoidozi pristni su jedan a moguće i svi od navedenih uzroka Ovde će ponovo dnevnik pomoći u prepoznavanju možda i skrivenih ,neprepoznatih zdravstvenih problema , koji kada se jednom prepoznaju i leče, značajno pomažu celokupnom izlečenju. Kroz diskusije o osećaju potištenosti i depresivnosti sa vašim lekarom steći ćete bolje razumevanje za bilo koje oboljenje.Ljutnja i bes – osećaj ljutnje može biti ponekad od koristi, mada može biti i bolan. Na koji način vi ovom problemu pristupate upravo pogadja vaše zdravlje. To je takodje jedna od karika u lancu sospstvene konsolidacije. Sama ljutnja neizostavno pojaćava stres u životu. Ovde ponovo dnevnici i vodjenje zapisa mogu pomoći da se prepozna i skriveni bes, a ovo takodje može biti i najbolji način da se bes prevazidje. Sam čin pisanja o besu i ljutnji najcešce minimizira ovaj osecaj. Razgovor je  jedna od formi kako da se bes prevazidje. Poseban prijatelj koji vas razume i pomaže vam da se oslobodite ljutnje i besa, veoma je dobra podrška. Pravi prijatelj je onaj koji vam pomaže onda kada je to vama potrebno i bez obzira na činjenicu šta vam je potrebno. Imajte to na umu. Promene raspoloženja mogu biti i posledica terapije. Članovi porodice i bliski saradnici na poslu treba da znaju da bolesnik uzima terapiju kortikosteroidima koja može imati i ovakve neželjene posledice. Bolesnici moraju vremenom naučiti da odbace situacije koje ih čine ljitima a upravo osobe iz porodice i najbliži saradnici im mogu pomoći u teškim trenutcima.10. Ograničenja – nikome nije lako da prihvati činjenicu da odjednom više ne može da radi sve što je do pre nekoliko dana radio. Nije problem u starenju ili odrastanju. I ovo verovatno nije razlog trenutnog gubitka pamćenja ili mišicne slabosti. Razlozi su sledeci: oboljenje kao što je sarkoidoza može dovesti do ovakvih simptoma naročito ako su zahvacena pluća. Redukcija kiseonika u ćelijama organizma može uzrokovati i usporenost moždanih funkcija. Mišicima je takodje potreban kiseonik za rad. Kada se ćelijama organizama ograniči snabdevanje energije, normalno je da i telu treba ograničiti aktivnost. Ne pokušavajte da intenzivirate umni rad dok vežbate ili neposredno posle toga. Dajte svom telu vremena da se oporavi. Ukoliko je potreban dodatak kiseonika, prihvatite i to imajuci na umu pozitivne efekte koje ce vaš organizam ovim postici i poboljšajte na taj način kvalitet života.

Svaka promena je teška. Ukoliko su promene manje to ih je lakše prihvatiti. Onda kada telo ima probleme što se ranije uvede bilo koja adapatacija na novonastalu situaciju to ce ubuduće život imati manje ogranicenja.11. Smeh – pozitivna energija smeha je već dugo poznata kao dobro sredstvo u lečenju. Zdrav smeh oslobadja endorfine u mozgu koji deluju kao prirodni analgetici. Humor nam pomaže da vidimo nas same i svet oko sebe u novom svetlu.12. Alternativna rešenja – preventiva je obuhvaćena programima zdravstvene zaštite odnosno preventive. Pridružite se nekoj od alternativnih terapija, promovišite teoriju da ce organizam uspeti da izleči sam sebe ako mu se da šansa. Režimi totalnog zdravlja mogu se naći u hrani koju jedemo, pročišcavanju vazduha koji udišemo, vode koju pijemo. Realno mi svi znamo da ovo i nije baš tako jednostavno u današnjem svetu zagadjenja.

13. Hrabrost i nada – nikada nemojte odustati! Za ovakav cilj svakako da vam je potrebna beskrajna hrabrost, zapravo veština da se život ispuni sa mnogo više pitanja nego odgovora .Prihvatite vašu bolest, sa pozitivnim stavom, kontrolišite vi vašu bolest a ne ona vas, i živite tako da vam svaki sledeći dan bude ispunjen uživanjem.

Tekst napisan po savetima: Doc Dr Violete Mihailović-Vučinić

Slični tekstovi:

Komplikovani simptomi i bolest sa slabijom kontrolomDa li je astma OPAKA bolest?Moje iskustvo sa astmom – bolest pod kontrolomKoliko je opasna hronična opstruktivna bolest pluća?Pasivno pušenje podstiče alergije kod dece

Nervoza ili stres se kod atletičara javlja kao vid atletskog pritiska na njih da ostvare dobar rezultat. Nervoza se trkačima može javiti zbog mnogo faktora, od uobičajenih, šta jesti, piti, koliko trenirati, kada i koliko odmarati, pa do razmišljanja da li treba pre takmičenja neko vreme koristiti odgovarajuće suplemente ili ne. Ovo razmišljanje o suplementima može poptuno poremetiti sav napor i mukotrpne treninge, jer neki suplementi uopšte nisu potrebni, iako reklama čini čuda. Zato se koncentrišite na ono što znate i maksimizujte svoj unutrašnji potencijal.

Dobar san je prioritet. Adolescentima treba bar 8 sati sna, a atletičarima je spavanje veoma važno. Organizujte svoje vreme tako da uklopite treninge sa obavezama u školi i na poslu, ne zanemarujući spavanje. Kasni izlasci nisu dobra ideja. Pokušajte da se opustite. Ako vam je raspored loš onda ćete s posla ili škole jurcati okolo na sledeće aktivnosti, ali znajte da je par minuta pauze za opuštanje blagotvorno. U tom opuštanju zamišljajte da uspevate u nekom naumu, a tada možete i da se fokusirate na disanje i pripremite na sledeću aktivnost. Birajte zdravu hranu. Pržena, masna, slatka hrana će vam smanjiti sportske preformanse. Umeto toga fokusirajte se na krto meso, integralne žitarice, povrće, voće i mlečne proizvode sa smanjenim procentom masti. Ako slavite sa timom neku pobedu, jedna pizza neće napraviti mnogo problema, ali ne često.  Za obroke birajte zdravu hranu i zadržite vašu liniju u rasponu koji vam odgovara, a vaši rezultati će biti bolji. Obedujte češće. Ponekad ljudi preskaču obroke, naročito doručak. Ovo je potpuno pogrešan načinishrane jer se ne unosi dovoljno nutrijenata na startu novog dana, tako se brzo zamarate, a povećavate i sklonost ka povredama. Ako ste gladni a želite da trčite, ponesite sa sobom neku voćku ili bonžitu u torbi. Posle treninga je obavezno da dobro obedujete, da nadoknadite potrošene kalorije i elektrolite. Izbegavajte štetne navike. Pušenje je siguran način da smanjite vaš kapacitet pluća i sposobnost da dišete, dok će vas alkohol usporiti i učiniti umornim, pored poznatog uticaja smanjenja koordinacije pokreta i budnosti. A možete se oprostiti od učešća u nekom važnom takmičenju ako vas uhvate da koristite drogu ili doping. Posledice su gadne, u bilo kojem slučaju, pa je najbolje da se manete poroka. Trenirajte jače i pametnije. Ako se brzo zadišete u toku treninga ili neke partije basketa sa prijateljima, i ako želite da povećate vašu izdržljivost, koncentrišite se na popravljanje vašeg kardiovaskularnog stanja. Ako vidite da vam fali snage u nogama, razmislite o treninzima snage u lokalnoj teretani gde ćete izgraditi mišiće, ali pre toga se obavezno konsultujte sa lekarom. Uz teretanu ide i odgovarajući program ishrane koji sadrži dosta proteina. Konsultujte dijetetičara i lekara. Ako ste zabrinuti da vaša težina ili dijeta ne daju odgovarajući uticaj na poboljšanje vašeg stanja, razgovarajte sa vašim dijetetičarem i lekarom koji će proceniti vaše stanje i pokrenuti vas u pravom smeru. Ako ste član nekog kluba i trener može da vam pomogne. Ako ste u nedoumici oko korišćenja suplemenata, obavezno pričajte sa lekarom, koji vam može poreporučiti šta vam najbolje odgovara, a šta ne, prema vašem stanju.

Mnogima nervoza dođe u poslednjim danima pred trku, a najvažnije je da u tom slučaju pronađete pravu misao vodilju i da idete prema njoj. To će vam potpuno ukloniti sve negativne misli i uputiti vas ka cilju.

A vi? Da li ste ikada bili u ovakvoj situaciji i šta ste uradili?

Na sličnu temu pročitajte i:

Spremite se za trku oko AdeKako postati trkačDehidracija (hipo-hidratacija)BulimijaKalorijski deficit

Pored nekih uopštenih pravila koje se mogu naći u drugim člancima, nije loše posebno naglasiti šta je to na šta svaki apsolutni početnik u trčanju, ali i u sportu uopšte treba da obrati pažnju. Pri tom se podrazumeva da je početnik onaj pojedinac koji još nije došao do nivoa da može neprekidno da trči pola sata. Evo nekih preporuka:

Pre nego što odete na trening, nekih 2-2,5 sati ranije pojedite neko voće ili bonžitu za energiju koju ćete potrošiti, a sat vremena posle toga i čašu 0.3L vode ili nekog energetskog pića da ne ožednite na stazi. Na trening nikako ne krećite odmah posle jela, biće vam loše. Ponesite štopericu, digitalni sat, da imate predstavu koliko vremena trčite. Pulsmetri nisu neophodni, ali tako možete pratiti i koliki vam je puls dok trčite i tako regulisati zonu u kojoj trenirate. Pre treninga, hodajte da se zagrejete par minuta, a posle treninga isto par minuta šetanja nije na odmet. U ovoj početnoj fazi istezanje još nije potrebno, eventualno, može posle svega. Vreme utiče na trčanje, kada je vlažno ili vruće, hladno ili vetar, obucite se prikladno prema vremenu. Ne žurite, sada stičete kondiciju a ne pripremate se za trku. Ako imate, kačket je dobar za zaštitu od vetra, kiše i sunca. Naočare su dobre za sunčane dane. Ako vreme ne dozvoljava ili jednostavno imate priliku, probajte i bicikle i kros trenažere u teretani, oni razvijaju komplementarne mišiće onima koji se koriste prilikom trčanja. Trčanje razvija mišiće, ali i kosti i zglobove, kojima treba kalcijum, a njega ima u mleku i zelenom povrću, čaša ili dve jogurta ili obranog mleka tu znače dosta. Izbegavajte zakrčene i zadimljene gradske ulice, već idite u prirodu i tamo trenirajte, čuvajte zdravlje. Uvek imajte na umu opasnosti od saobraćaja. Početnici ponekad imaju problema sa bolovima u zglobovima i mišićima. Ako se desi ova neprijatna sitacija, dobar tretman posle trčanja je led, na primer kesica leda na zglob pomaže da bol i eventualni otok brže prođe. Zato trenirajte na mekšim podlogama.

Pravila nisu tu da bi vas ograničavala, već da vas nauče osnovama. Izbegnite neke tipične početničke greške, a sve ostalo je u funkciji unapređenja treninga. Budite srećni svaki put kada obujete patike, lepo se motivišite i trčite. Osnovno pravilo je veoma prosto i glasi: ne preterujte ni u čemu.

Na sličnu temu pročitajte i:

10 osnovnih pravila u trčanjuMotivacija za početnike – Zajedno je lepšePsi i trčanje pored njihOsnovna pravila treningaKako postati trkač

Ono o čemu često govorimo na sajtu, a što posebno volim da naglasim jeste da Beograd žestoko smrdi. Često trčim i većim saobraćajnicama (Vojislava Ilića, Ustanička…) i kada zastanem na semaforu jednostavno moram da pokrijem usta majicom kako ne bih udisao dim automobila. I Vuja je pisao i ima odličan tekst o tome u kome spominje i objašnajva različite zagađivače vazduha. Naravno, za ovaj problem pojedinci nemaju rešenje, te je moja preporuka da uvek budete svesni gde živite i da se trudite da što više vremena provodite napolju na čistom vazduhu. Ako ništa drugo, a onda barem vikendom pravac na neku od oaza čistog vazduha… Ada, Košutnjak, Avala, Zvezdarska šuma…

Prenosim vam intervju iz lista Danas.

Beograd – Srbija je zemlja koja treba da postane članica EU, ali mora da se oslobodi zaostavština iz prošlosti, pre svega loše infrastrukture i industrije koja radi sa zastarelim tehnologijama i zagađuje okolinu. Takođe, godinama se trudimo da ubedimo nadležne u Srbiji da izbace olovni benzin iz upotrebe.

Samo tri ili četiri države na svetu ga koriste, a Srbija je jedna od njih. Ipak, Srbija gradi novu ekonomsku i ekološku politiku i menja zakonodavni sistem u skladu sa evropskim standardima – rekao je u razgovoru za Danas Ahim Štajner, podsekretar UN i izvršni direktor Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP). On je tokom dvodnevne posete Beogradu učestvovao na prvom sastanku Konsultativne grupe ministara o upravljanju životnom sredinom.

Kako ocenjujete stanje životne sredine u Srbiji i način na koji rešavamo probleme u toj oblasti?

- Donošenjem novih ekoloških zakona stvorena je dobra osnova da se napravi pozitivno okruženje za kompanije koje bi ulagale u „zelenu“ ekonomiju. Investiranje u obnovljive izvore energije i reciklažnu industriju je šansa, ne samo da se očuva životna sredina, već i da se otvore nova radna mesta. Uostalom, zajedničko upravljanje vodama može da bude jedan od načina da se povežete sa susedima i da regionalnu saradnju podignete na viši nivo.

Da li se ekološki problemi razlikuju od zemlje do zemlje, ili se oni svode na dva ključna – nedostatak prirodnih resursa i klimatske promene?

- Priroda ekoloških problema je univerzalna. Promena u atmosferi ili ekološkom ciklusu izazvaće isti fenomen u Srbiji, Brazilu ili Indiji. Razlika je u načinu na koji te promene utiču na ljude. Ukoliko živite u oblasti Sahare i imate samo jednu reku, njenim gubitkom nestaće izvor pijaće vode i mogućnost da se živi u toj oblasti. Ukoliko ste siromašni i vaša egzistencija zavisi od prirodnog resursa, kao što je plodna zemlja ili šuma, onda promene u životnoj sredini imaju dramatičan uticaj na vaš život. Eksploatacija resursa je dostigla tačku kada priroda više ne može da obnovi izvore, koje smo do sada uzimali zdravo za gotovo.

Da li su ljudi danas svesniji ekoloških problema nego pre 10 ili 20 godina?

- Apsolutno. Sama činjenica da danas razgovaramo o transformaciji industrijske ka zelenoj ekonomiji, o smanjenju zagađenja i pametnijem korišćenju resursa, govori u prilog tome. Čitav 20. vek proveli smo u ubeđenju da ćemo razvojem tehnologije i industrije postati nezavisni od prirode, međutim, upravo taj nekontrolisani razvoj doveo je do globalnog zagrevanja. Sada smo postali još zavisni nego ranije. Postojanje klimatskih promena i pretnju koju one nose više niko ne dovodi u pitanje. Uostalom, danas su ekološki problemi postali i ekonomski.

Koliki uticaj ima svetska ekonomska kriza na ekologiju?

- Kratkoročno kriza destabilizuje sve što smo planirali. Kada nema ekonomskog rasta, smanjuju se i svi budžeti namenjeni ekologiji. Ne ulaže se u nova istraživanja, programi se ne realizuju. Ali interesantno je da u ovoj krizi vlade donose stimulativne mere ulažući u energetsku efikasnost. U obnovljive izvore energije prošle godine je uloženo 165 milijardi dolara, više nego što je uloženo u ceo naftni, gasni i nuklearni sektor. Solarna i energija vetra danas su dostojna konkurencija ostalim izvorima energije. UNEP je razvio koncept zelene ekonomije u doba krize, takozvani globalni „grin nju dil“, u vidu stimulativnih paketa kojima bismo investirali u poslove budućnosti.

Koji su prioriteti UNEP-a u narednom periodu?

- Trenutno smo fokusirani na stvaranje pozitivnih veza životne sredine i ekonomskog razvoja. Centralne teme su poljoprivreda, transportni sektor i obnovljivi izvori. Želimo da pokažemo kako ekonomija može da ima koristi iz ovih oblasti, a da pri tom ne dođe do zagađenja. Šume, ribnjaci, izvori pijaće vode previše se eksploatišu, a očekuje se da će se stanje ubuduće još pogoršati. Rešenje za neke od tih problema treba da potražimo u nauci, odnosno u novim istraživanjima. Neophodno je i naterati države da više sarađuju, jer ekološki problemi ne mogu da se reše u granicama jedne zemlje.

Koliko su države zainteresovane za saradnju povodom rešavanja ekoloških problema, kada se mnoge od njih suočavaju sa krajnjim siromaštvom?

- U tome i jeste poenta. Odakle hrana dolazi, ako ne iz zdrave, plodne zemlje? Ako zagađujemo tu zemlju, prinosi će svake godine biti sve slabiji i hrane će samim tim biti sve manje. Voda, plodno tlo, čist vazduh, sve su to osnove našeg postojanja, ali i ekonomije. Ako o njima ne vodimo računa, u jednom momentu ćemo ostati bez tih resursa. Živimo u 21. veku, ali teški metali iz elektrana, saobraćaja i elektronskog otpada truju našu decu više nego pre 30 godina.

Reforma UN u oblasti ekologije Ministri životne sredine iz 40 zemalja potpisali su juče „Beogradski proces“, dokument koji predlaže smernice budućih aktivnosti i reformi UN u oblasti životne sredine i održivog razvoja. Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da je jedan od prvih koraka koje Srbija planira kao predsedavajuća Upravnim savetom UNEP, jeste formiranje neke vrste ekološke vlade koja bi reagovala u kriznim situacijama.

Izvor: Danas, Katarina Živanović

Slični tekstovi:

Astma i sportSimptomi astme – kašaljNekontrolisana astmaCitat dr Jarić i Pušenje u trudnoći

Trčanje u društvu može da oživi vašu trkačku rutinu. U društvu možete ići brže i dalje nego kada trčite sami. Pored koristi u trčanju, zajednički treninzi će uticati i na približavanje između dve osobe i poboljšavanje prijateljskih odnosa.

Ukoliko još uvek niste probali trčanje u paru ili grupi evo nekoliko saveta:

Vi se brinite: Drugi trče brže i duže nego što vi trčite

Rešenje: Neke grupe i pojedinci su veoma takmičarksi nastrojeni. Desiće se da naiđete na trkače koji rade tačno određene treninge koji su deo njihovih priprema. Oni vam se verovatno neće prilagođavati, ali velika većina drugih više daju značaja druženju. Pre trčanja upitajte grupu kojom brzinom trče i pokušajte da ugovorite tempo koji vam odgovara. Na primer kada sam u junu 2009. trčao sa Vujom krug oko Ade, išli smo 5:00/km što je brzina koja je za njega nešto sporija, a za mene nešto brza.

Vi se brinete: Grupa će vam pobeći i možete se izgubiti

Rešenje: Većina grupa će prilagoditi brzinu najsporijem trkaču. Često će se trkači koji su otišli ispred u nekom trenutku vratiti do vas da provere da li je sve u redu, a onda nastaviti opet svoj tempo. Takođe, pre trčanja možete proverite rutu, pronaći informacije gde koja staza izlazi i gde se završava. Možete poneti i mobilni telefon.

Vi se brinite: Često pravim pauze dok trčim, ostali u grupi ne

Rešenje: Vodite se uživanjem u trčanju. Grupno trčanje je lepo, ali ono nije razlog da ne uživate. Nemojte siliti vaš ritam ili izbegavati pauze. Ukoliko vam odgovara planirana distanca pristupite trčanju u grupi. Ipak, ispoštujte naprednije trkače i nemojte kretati na zajednički trening ako mislite da bi se neko osećao glupo zbog pauza koje nisu planirane. Informišite grupu o vašim ciljevima.

Vi se brinite: Nisam siguran da li je OK da pričam dok trčimo

Rešenje: Mogućnost da se opustite i socijalizujete često je i pokretač zajedničkih trčanja. Samo napred, predstavite se, vašu trkačku karijeru i slobodno postavljaljte pitanja. Ja, recimo, obožavam da pričam dok trčim u društvu. To je zato što su zajednički treninzi retki, a sa trkačima uvek imate barem jednu zajedničku temu.

Šta vi mislite o trčanju u društvu i razgovoru u toku trčanja?

Na sličnu temu pročitajte i:

Osnovna pravila treningaUlošci za patikeTrčanje u SrbijiPojam trčanjaBulimija

Interesantan post o osnovnim razlikama između formalnog i neformalnog engleskog jezika.

Akronimi su verzalne skraćenice a čine ih spojeno napisana velika slova bez tačaka. Kako se pišu, da li im se dodaju nastavci i da li ih ostavljati u originalu ili praviti nove u skladu sa prevodom punog naziva?

Evo šta kaže pravopis:

I domaći i strani akronimi nekad se pišu kao nepromenljive reči, a nekad im se iza crtice dodaju nastavci muškog roda:

Iz VMA, iz USA, iz NATO-a.

Strani akronimi se pišu na tri načina: a) u izvornoj latinici - FBI, (gen. FBI-ja), WMO (gen. WMO-a) b) preslovljene na naša slova - ФБИ (ген. ФБИ-ја), ВМО (ВМО-а) c) ponekad prema stranom izgovoru slova - Би-Би-Си (ген. Би-Би-Сија),

Neki strani akronimi se ponekad verbalizuju, tj. postaju reči. Za takve skraćenice onda važe pravopisna pravila za obične reči:

Бибиси (Бибисија)

Akronimi se obično ne prevode. Pogotovo oni koji se često sreću pa su se već odomaćili u našem jeziku. U poslednje vreme, doduše, postoji tendencija da se značenje akronima približi široj javnosti pa se mogu sresti i  prevedeni akronimi kao što je OEBS (eng. OSCE). Čini mi se da su prevodi akronima često zbunjujući za čitaoca jer se dosta razlikuju od opšte poznatog akronima.  Takođe, ako se navede samo prevod akronima, čitaoci će imati dosta problema da pronađu više informacija o onome na šta se akronim odnosi.

Ja se trudim da čitaocu pružim sve što mu je potrebno da lakše dođe do više informacija,  pa pri prvom spominjanju u tekstu obavezno navedem akronim i pun naziv u izvornom obliku i prevod punog naziva. Ponekad, u zavisnosti od izvornog teksta, upotrebim zagrade, a ponekad fusnotu.

U slučaju da postoji preveden akronim koji je već prihvaćen u srpskom jeziku, navedem taj oblik i preveden pun naziv, a u zagradi stavim pun naziv i akronim u izvornom obliku.

Ukoliko klijent napomene da želi da se u prevodu koriste određeni akronimi koji su vezani za datu oblast, poštujem njegove želje.

Veoma lako :) Ukoliko imate određene namirnice u kući i ne znate kako da ih uklopite, ovaj sajt će biti savršen za to. Uz minimalno poznavanje engleskog jezika koj vam je potrebno da biste razumeli šta piše, otkačite namirnice koje imate u kući i prepustite sajtu da ih ’smiksa’ za vas :) Takođe, na sajtu možete pronaći [...]

U prethodnom postu sam pokušala da dam odgovor na pitanje da li transkribovati strana imena prilikom prevođenja teksta na srpski jezik ili ne. Za one koji se ipak odluče da  u svom prevodu upotrebe transkribovan, tj. prilagođen oblik stranog imena, detaljna pravila za transkripciju stranih imena iz različitih jezika će sigurno biti od koristi.

Pretpostavljam da onima koji počinju da se bave prevođenjem pitanje „Šta raditi sa stranim imenima?“ to jest „Transkribovati ili ne?“ stvara priličnu zbrku u glavi.  To je bar bio  moj slučaj. Razne diskusije i predlozi po forumima nisu pomogli. Zbrka je bila još veća. A onda sam odlučila da ne komplikujem suviše. Od tada se trudim da poštujem pravila navedena u Pravopisu srpskog jezika kad god je to moguće:

Pravopis srpskog jezika dozvoljava dva načina pisanja stranih imena:

Prilagođeno pisanje – transkripcija koje se može primeniti i u ćirilici i u latinici (Мајкл, Џорџ, Majkl, Džordž) Izvorno pisanje koje se može primeniti u latinici (Michael, George). Samo u izuzetnim slučajevima može se primeniti i u ćirilici.

Što se tiče padežnih nastavaka pravilo je sledeće:

Prilagođeno pisanje I u ćirilici i u latinici padežni nastavci se dodaju bez crtice (Џорџова кућа, Мајклов аутомобил, Džordžova kuća, Majklov automobil). Izvorno pisanjе Padežni nastavci se dodaju bez crtice (Georgeova supruga, Michaelovi prijatelji). U izuzetnim slučajevima kada se izvorno pisanje koristi u ćirilici padežni nastavci se dodaju sa crticom (George-ов бицикл, Michael-ове књиге).

Ako niste sigurni kako da pravilno „prilagodite pisanje“ to jest da izvršite transkripciju imena može vam pomoći Transkripcioni rečnik engleskih imena, autora Tvrtka Prćića, izdavač Prometej, Novi Sad , a detaljna pravila za transkripciju se takođe mogu naći i u Pravopisu srpskog jezika, autori Pešikan, Jerković, Pižurica, u izdanju Matice srpske.

E sad, što se tiče izuzetnih slučajeva vezanih za ćirilično pisanje stranih imena u izvornom obliku, ja nisam baš uvek sigurna koji su to slučajevi pa se trudim da u ćirilici strano ime uvek pišem transkribovano. Prilikom prvog spominjanja imena u zagradi obavezno stavim izvorni oblik imena i smatram da sam tako rešila problem. Isti princip koristim i ako pišem latiničnim pismom. Umesto zagrade može da se upotrebi i fusnota što mi ponekad deluje profesionalnije, ali možda je to samo moj utisak. Većinu ljudi mrzi da čitaju fusnote (i mene ponekad, moram priznati).

Ne mogu da kažem da je to definitivno najbolje rešenje, ali gledano iz ugla jednog prevodioca, mislim da je najelegantnije. Ne samo da zadovoljava pravopisna pravila, nego i potrebu čitaoca da bude upoznat sa izvornim oblikom nečijeg imena, ali i sa načinom na koji se to ime izgovara u srpskom jeziku (koji je, uzgred, najčešće veoma sličan načinu na koji se izgovara i u izvornom jeziku).

Lisje žuti veće po drveću, Lisje žuti dole veće pada … Branko Radičević Dogovor je bio da se u deset do šest bude već ispred auta. Ok, ustala sam u pola šest. Iako sam legla u pola tri. A ko zna kada zaspala. Ali eto, preživela sam. Nekako. Ustala sam i spremila se za deset minuta. Super, taman [...]

Egipćani su veoma neobičan narod. Njihovi načini razmišljanja i društveni kodeksi se veoma razlikuju od onoga na šta smo mi navikli. Pokušaću da navedem par najčešćih tipova koje možete sresti: Trgovci - prepoznaćete ih ispred svoje radnje kako spremno čekaju i oštrim pokretima saleću potencijalnog kupca/turistu koji je samo krajičkom oka pogledao u pravcu njegove [...]