Planeta Srbija

Ceedo je program koji vrlo dobro obavlja svoje radne zadatke, kojeg ću pokušati da vam predtavim na nači kao što je meni objasnio prijatelj Joker pre par dana.

Dakle, recimo da ste zaposleni u firmi u kojoj postoje strikna pravila korišćenja samo određenog broja progrma ili vrste programa a Vi ste kod sebe kući navikli na noviji, bolji ili sasvim neki drugi. Nemate internet na poslu, ne možete da skinete svoj omiljeni messinger, ili vam neko iz treće smene promeni podešavanja u TotalCommanderu, ili obriše program kojeg ste taman “naštelovali” onako kako Vama paše!?

Da ne bi bilo onoga *ebem mu *ajku ćelavu zašto on mora da čačka kad to nije za njega… Ceedo baš kao i CillitBANG rešava stvar

Step 01. Instalirate Ceedo na vaš USB stick, zatim na njega instalirate Operu (sa svojim bookmarksima), ICQ, Word, Excel, Nero, Gtalk, Twitter… dakle sve što želite da imate i na poslu.

Step 02. Odete na posao, bocnete ga, pokreće se Ceedo i svi vaši programi unutar StartMeni-ja, koristite sve programe, instalirate nove, obrišete neke, bilo šta da uradite s njima, kada izvičete USB na Windowsu ne ostaje ni jedan trag koji može da ukaže na to da je tu nekada bilo pokretano nešto, da je neko čatovao na 3 messingera i sl. Sva Vaša privatnost ostaje na USB-u do sledećeg dolaska na posao

Na poslu je najgore kada se odrasli ponašaju kao djeca, a kod kuće zaborave nevinost. Tako nastaju mnogi oksimoroni kao lukava dječurlija, ozbiljna igra i slično.

Posebno je opasno kada ovu igru započinju šefovi. Glatko zalizane kose unazad, sa najboljim osmijehom na usnama, sa smjelim kombinacijama smeđih cipela i crnog kaiša, košulje kratkih rukava i kravate, pristojno pozdrave u prolazu, pitaju za zdravlje i slično, a onda uđu u svoje velike kancelarije i pošalju ti svađalački e-mail kao kukavičje jaje koje treba da se izleže u Inboxu. Već u sljedećem momentu žurno napuštaju kancelariju ostavljajući jedino mogućnost stiskanja dugmenceta Replay.

Njihova nevolja, ili, bolje rečeno, moja nevolja kao njihovog prinudnog suigrača, je to što vječito jure, život provode u automobilu, ljuti što su zbog posla nedovoljno sa familijom. Ironija u tome je što se zapravo oni rijetko viđaju da sjede i misle, ili da nešto rade. Možda baš zato kod nas još dugo neće da zaživi politika otvorenih vrata. Proćiće mnogo vremena dok ne budemo imali organizacije bez unutrašnjih zidova i radna mjesta bez gomile papira i registratora po stolu iza kojih se lako može skrivati nerad.

I tako, mlađi uče od starijih, u nasljedstvo im bivaju ostavljeni kompleksi, cake za zabušavanje i desetak mudrih savjeta kako organizovati ostatak svijeta oko predstave sopstvene superiornosti i nadmoći.

Zloćka