Planeta Srbija

Pre nešto više od nedelju dana primetio sam pojavu ovdašnjih lokalnih rezultata pretraživanja za firme na Google-u (i za Google.com i Google.rs). Google to ovde naziva: “Rezultati pretraživanja lokalnih preduzeća za upit…”

Kao što se može videti, u konkretnom upitu za auto servise u Novom Sadu nema za sada baš puno rezultata pretraživanja (za Beograd ima trenutno još manje). Kada se pogledaju linkovani lokalni rezultati pretraživanja na Google Maps, dobija se nešto više firmi:

Činjenica je da za sada nema baš puno oblasti u kojima se prikazuju ovi rezultati, što je uglavnom uslovljeno činjenicom da nije veliki broj ovdašnjih korisnika koji prave svoje Google mape (Google trenutno najviše uzima upravo mape koje su korisnici izradili u sklopu servisa Google Maps).

Pojava ovakvih rezultata pretraživanja na Google-u je veoma bitna sa aspekta SEO optimizacije, jer će se uskoro pojaviti veliki broj rezultata pretraživanja ovog tipa koji će potpuno promeniti preraspodelu poseta sa Google-a. Kako to izgleda možete videti na ovom primeru:

Kada postoji veliki broj reklama, uključujući i mapu, čak i ako je vaš rezultat pretraživanja prvi, isti neće biti vidljiv u prvom prozoru stranice sa rezultatima pretraživanja, što ima za posledicu dramatično smanjenje broja klikova,   naročito za različite vrste poslovnih adresara, direktorijuma i sl. Upravo ovakvi rezultati pretraživanja inače obično dominiraju pri pretragama lokalnih firmi.

Posebno je interesanta priča o tome kako prvo uopšte da se pojave ovakvi rezultati pretraživanja za različita mesta, a nakon toga i da se vaša firma nađe na mapi koja donosi posećenost.

Google naravno i prodaje pozicije na ovakvim rezultatima pretaživanja za razvijenija tržišta (pratiti opciju local search u AdWords-u)… Pa vi vidite gde i na koje sve načine Google zarađuje

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Amazon u Engleskoj je pre dve nedelje objavio informaciju onima koji učestvuju u njegovom parnerskom (affiliate, associate) programu da od prvog februara više neće dozvoljavati direktno upućivanje na partnerski link putem PPC i SEO tehnika. U aprilu mesecu prošle godine, Amazon je napravio sličnu promenu partnerskog programa za PPC tehnike u SAD.

U nastavku možete pročitati šta znači ova vest sa aspekta partnerskih programa, PPC i SEO tehnika i kakve veze ova vest ima sa ovim prostorima.

Šta je Affiliate SPAM?

Da li ste ikada postavili sebi pitanje ko su svi oni koji vam šalju neverovatne količine spama (prošle godine Cisco je izašao sa procenom da je preko 90 odsto kompletnog email saobraćaja na svetu – SPAM!), i još bitnije – zašto oni šalju spam?

Postoji više odgovora na ovo pitanje,  najbitniji je da se spam isplati! Pošaljete npr. 50.000 (validnih) email poruka, i aktuelna statistika kaže da 0.1 odsto (ili 50 u datom primeru) od poslatih poruka koji stignu na email primaoca jesu PRODAJA, u sasvim  prosečnom slučaju – prosečan proizvod, prosečan kvalitet prodajne poruke, BEZ OBZIRA NA CENU PROIZVODA (ako je postavljena cena tržišno realna)! Znači, čista primena statistike!

Ako vas ne interesuje šta generalno osobe koje primaju ovakve spamove misle o vama i vašoj firmi, tj. ako imate stomak za ovakav (ne-etički) tip poslovanja, eto odgovora na pitanje otkuda toliko spama.

Na svetskom nivou, ogroman procenat proizvoda i usluga koji se nude putem spama potiču od različitih partnerskih programa. Zato i postoji izraz affiliate spam.

Šta je PPC i SEO Affiliate SPAM?

Pre nekih godinu dana upozao sam našeg čoveka koji je došao iz Kanade, i koji mi je detaljno ispričao na koji je on način živeo od Interneta dok je boravio u Kanadi:

Odabere neku od oblasti (uzak segment tržišta – tržišnu nišu) preko najvećeg Affiliate sistema – CJ.com. Iz date oblasti odabere proizvode (usluge) koji donose najveće prihode. Za datu oblast i odabrane proizvode istraži koje ključne reči imaju najmanju konkurenciju za PPC oglašavanje (najjeftinije ključne reči). Neki prvo odaberu oblast i proizvode na osnovu analize jeftinijih ključnih reči za određenu državu. Krene da se oglašava preko (uglavnom) AdWords PPC sistema oglašavanja. Link koji postavlja u PPC sistem oglašavanja je praktično direktan affiliate link do konkretnog proizvoda (usluge)!

Prethodno znači sledeće – pominjana osoba uopšte nije imala Web sajt na kojem je predstavljala proizvode iz odabranih partnerskih programa, već je u AdWords ubacivala direktan link koji je uzela sa CJ.com sajta!

Napomena: Koraci od 1 do 4 se primenjuju i za kreiranje Web sajta koji ima zaradu od partnerskih programa.

Način kako se ovako dolazi do zarade jeste da se usklade troškovi oglašavanja po kliku sa konverzijom, odnosno sa pokazateljima koliko je potrebno klikova do ostvarenja provizije od prodatog proizvoda ili usluge! Ovakvu analiza se veoma lepo može raditi direktno preko AdWords administracije, i potrebno je dosta ozbiljno znanje i praksa PPC oglašavanja!

Prethodno napisano predstavlja opis pojave koja se naziva PPC affiliate spam.

Za slučaj SEO affilate spam-a, spameri postavljaju direktne affiliate linkove na različite sajtove. Na taj način spameri dižu rejting na pretraživačima za link do proizvoda ili usluge koji sadrži identifikaciju (ID) partnera (Affiliate ID), tako da ovaj link bude iznad klasičnog linka do istog proizvoda (ovo se često može videti na forumima i na nekim blog komentarima).

Iskreno, kada sam čuo za ovu priču, nisam mogao da verujem da ovakve stvari ljudima padaju na pamet, naročito za slučaj da se pravi PPC affiliate strategija bez postojanja sopstvenog Web sajta!

Šta znači kreiranje Affiliate Marketing strategije?

Vest sa početka ovog teksta (Amazonova izmena pravila partnerskog programa) se upravo odnosi na ovakve tzv. tipsone i tipsonke koji koriste slične tehnike po principu – što manje truda za što više para.

Ovde najveći trošak imaju upravo kompanije koje su vlasnici partnerskih programa, jer praktično gube kontrolu nad SEO i PPC promocijom svojih proizvoda. Takođe, praksa je pokazala da kompanija može mnogo više da zaradi samostalnom varijantom kreiranja adekvatne SEO i PPC promocije, nego da dozvoli ove tehnike onim partnerima koji ne kreiraju sopstvene Web sajtove.

Inače, praćenjem statistika posećenosti sajta može se veoma lako doći do toga koji partneri koriste ovakve nedozvoljene tehnike, i jednostavno ih isključiti iz partnerskog programa.

Potpuno je druga dilema dozvoljavanje ili ne-dozvoljavanje direktnog PPC oglašavanja za proizvode ili usluge koje predstavlja partner na svom Web sajtu, ili kako se nositi sa SEO taktikama partnera koji se pojavljuju ispred vlasnika partnerskog programa.

Upravo ovakva pitanja i varijante načina najisplativijeg rešavanja ovih problema predstavljaju razlog zašto je oblast kreiranja strategije vođenja partnerskog programa jedna od najsloženijih oblasti Internet marketinga. Ima razloga zašto je ova oblast najsloženija – zato što kvalitno sprovedena strategija vođenja partnerskih programa donosi najbolje efekte kombinacije promocije i prodaje proizvoda (usluga).

Srbija i Affiliate Marketing

Trenutno verovatno najuspešniji partnerski program za koji znam (možda ima neki uspešniji, a da nisam čuo za njega) je VizioShop sistem prodaje majica i postavljanja autorskih slika na majice. Karakteristika i ovog programa (u većini slučajeva) i još nekoliko postojećih ovdašnjih partnerskih programa (neke sam linkovao ranije u tekstu) je da prosečna zarada od ovih programa za posećenije Web sajtove teško može da prevaziđe cenu oglašavanja za pojedinačnu reklamu na sajtu koji postavi neki od ovih partnerskih programa (a za manje posećene da ne govorimo).

Osnova kreiranje uspešne strategije partnerskog programa glasi – pare koje mesečno zaradi od partnerskog programa prosečan Web sajt prosečne posećenosti, moraju da budu veće od cene mesečnog oglašavanja na baneru (baner mestu) gde se nalazi link do partnerskog programa.

Kada je zarada od partnerskog programa sigurno veća od cene oglasa koju postiže određeni Web sajt, tada se povećava broj kvalitetnih Web sajtova koji postavljaju partnerski program, tj. širi se affiliate mreža.

Sa druge strane, siguran sam da na ovim prostorima postoji stotine pojedinaca koji zarađuju od Interneta tako što su kreirali Web sajtove i promovišu različite inostrane proizvode i usluge za zaradu od prodajnih provizija. Ova strategija zarade ima više smisla od kreiranja sajtova za zaradu od oglašavanja, ali samo za internacionalna tržišta za sada.

Verovatno ovde ima i onih koji su opisani u prvoj polovini ovog teksta, a njima savetujem da napokon naprave svoj Web sajt i da prikupljeno iskustvo i znanje primene na pravi način.

Iskreno, nadam se da će se u narednom periodu i u Srbiji pojaviti ozbiljniji partnerski programi i da će se napokon razviti ovo veoma isplativo tržište za sve – i za buduće vlasnike partnerskih programa i za vlasnike Web sajtova koji žele da zarade od posećenosti Web sajta.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Bez obzira na iščekivanje skorašnje Google Caffeine promene algoritma pretraživanja, imam prilike već duže vremena da vidim da se i kod nas, i u svetu na SEO tržištu pojavljuju alatke koje veoma uspešno počinju da zamenjuju sve manje adekvatan Google PageRank (PR).

Naime, Google već mesecima najavljuje da će se odreći javnog predstavljanja PR-a, jer on navodno navodi na mnoge pogrešne zaključke i sve manje prikazuje pravu vrednost Web sajta. To se nedavno i desilo kada je PageRank nestao iz Webmaster alata Google-a.

Bitno je da se zna da postoje alati koji mnogo preciznije prikazuju pravu vrednost stranica Web sajta, nego što to radi Google PR, i takvi alati su veoma korisni za SEO aktivnosti.

MozRank u kombinaciji sa SearchStatus FireFox plugin-om

O ovoj kombinaciji alata MozRank i SearchStatus već sam pisao u martu ove godine, a vrednost ovih alata može se videti na primeru prve stranice mog bloga (razlika između Google PR-a i mozrank-a), a još bolje na primeru dubljeg linkovanja za jednu od najposećenijih stranica na ovom blogu – Razlika između specijalističkih i master studija.

Na primeru se vidi da je Google PR 0, a mozrank daje vrednost koja je u velikoj vezi sa vidljivošću ove stranice na pretraživačima. Prethodno znači da je ova stranica linkovana sa određenih drugih Web sajtova, i da iz tog razloga ima neki rang.

SEO for Firefox i Majestic SEO

Dodatak SEO for Firefox omogućuje veoma interesantnu opciju pri analizi Web sajtova, da se na jednom mestu nalaze linkovi do parametara i alata za analizu sajtova konkurencije, ili potencijalne sajtove za linkovanje.

U datom primeru vidi se deo opcija koje je moguće videti za pojedinačni rezultat pretraživanja. Takođe, veoma je korisno to što se pored rezultata pretraživanja vidi i pozicija rezultata pretraživanja, što je bitno kod analize 100 rezultata pretraživanja na jednoj stranici (što i preporučujem da se radi).

Jedan od alata koji se može iskoristiti u sklopu pomenutog dodatka za FF je i nedavno nagrađeni inovativni SEO projekat – Majestic SEO.

Ovaj alat dodatno omogućuje proveru broja linkova do posmatrane stranice, kao što rade pomenuti MozRank (LinkScape) ili Yahoo Site Explorer. Njegova osobenost je činjenica da nezavisno od drugih servisa ima samostalan sistem analize medjusobnog linkovanja sajtova, što je veoma bitno za kontrolu podataka o linkovanju.

U datom primeru se vidi potvrda broja linkova do stranice o specijalističkim studijama sa mog bloga.

Pored pomenutih alata, korišćenjem Google alata za ključne reči, dovoljno je za veoma kvalitetno zaokruživanje procesa rada oko optimizacije za pretraživače.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U poslednjih nekoliko dana Google najavljuje veoma zanimljive novosti koje će veoma uticati na razvoj pretraživanja, ali i optimizacije za pretraživače u narednim godinama:

Prvo je najavljen novi veliki update generalnog sistema pretraživanja Google-a, pod nazivom Google Caffeine. Neke od najverovatnijih velikih promena leže u još većem fokusu na kvalitet sadržaja i na smanjenje uticaja linkovanja sa drugih sajtova (back-links). Još neke pretpostavke. Ova nova verzija pretraživanja očekuje se početkom sledeće godine. Jedan od najvećih svetskih stručnjaka za pretraživače i SEO, Danny Sullivan u poslednje vreme skreće pažnju na potpunu personalizaciju pretrage, koju je i Google najavio na svom blogu. U ovom slučaju, poznata mogućnost različitih rezultata za pojedince koji su bili prijavljeni na Google, sada se proširila na sve korisnike. Na ovaj način Google će pokazivati rezultate pretraživanja u zavisnosti od prethodnih akcija pojedinačnog korisnika. Sada će biti veoma teško pretpostaviti koji su to sve rezultati personalizovani, a koji ne (google će personalizovati samo one upite za koje ima podatke o predlozima drugačijih rezultata pretraživanja). Od danas je Google počeo da prikazuje rezultate u realnom vremenu, kao npr Twitter. Odete na http://google.com/trends i kliknete na neku od “vrućih tema” (hot topics). Sačekate malo, i videćete menjanje rezultata u realnom vremenu.

Uvod u društveno pretraživanje

Poznato je da će sledeća dekada biti u znaku značajnijeg pojednostavljenja filtriranja bitnih informacija u “moru Interneta”. U tom kontekstu, Google je nedavno otvorio mogućnost javnog eksperimentisanja na temu društvenog pretraživanja – Social Search (domaća vest).

Da bi ste probali društveno pretraživanje na Google-u:

Potrebno je da se prijavite na eksperiment. Morate postaviti neke od vaših RSS podataka o aktivnostima na društvenim medijima na vaš Google Profile Page (npr. Twitter i Facebook RSS, vaš blog, Linkedin…). Da biste otvorili stranicu sa vašim profilom, morate imati Google nalog, i u njegovom slopu editovati vaš profil, i dodati potrebne RSS podatke.

Odete na google.com i otkucate traženu frazu, odaberete “more options” (ispod formulara za pretraživanje), i odaberete opciju “social”:

Google praktično iz vaših RSS-ova prati vaše “prijatelje” na društvenim medijima, kao i prijatelje vaših prijatelja (one koji su relevantniji), i rezultate daje u odnosu na aktivnosti vaših prijatelja.

Ideja iza ovakvog pretraživanja jeste da kada nešto tražite, trebalo bi da je logično da najviše verujete svojim prijateljima. Upravo to pokušava da uradi Google sa ovim eksperimentom – da oceni koliko se stvarno može verovati pretraživanju između aktivnosti osoba koje bi trebalo da se poznaju, ili da su poznate.

Za vreme koje sam isprobavao ovaj servis, već sam oduševljen rezultatima, iako iskreno nisam tražio nešto što mi stvarno treba trenutno, već sam ocenjimao kvalitet rezultata za različite meni bitne ključne reči i fraze.

Svakako, u narednom periodu možemo očekivati veoma velike promene u percepciji online pretraživanja, što Google i predstavlja u poslednje vreme.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Na DPT forumu, u sklopu teme o SEO linkovanju, pomenuo sam primer dešavanja na domaćem tržištu optimizacije za pretraživače – “Soko Banja” (prebaciti u properties pretraživača da prikazuje prvih 100 rezultata pretraživanja, ako to već ne radite).

Ko sve može biti konkurencija?

Pre više od godinu dana saznao sam za ovaj “slučaj”  u kojem glavne uloge imaju dve strane: 1. određeni broj osoba koje inače rade iznajmljivanje smeštaja u Soko Banji i 2. jedna osoba koja je napravila prvima Web sajt i posle određenog vremena shvatila koliko para ima u ovom online biznisu, pa ih je napustila i krenula sa pravljenjem sopstvenih sajtova.

Prema informacijama koje sam dobio, preko 50 odsto prihoda od iznajmljivanja smeštaja u Soko Banji dolazi preko Interneta!

Kada sam poslednji put čuo ovu priču, svaka od grupacija je imala više od 30 (!) sajtova, a u međuvremenu su se uključile i poneke SEO osobe koje su ”osetile” tržište banjskog turizma.

Kako učiti iz ovog primera?

Način postizanja rejtinga za ove sajtove na pretraživačima oslikava i to kako se inače većinski radi SEO kod nas:

Redom izlistajte posmatrane sajtove preko http://siteexplorer.search.yahoo.com/ (inlinks). Tu ćete videti koji sve drugi sajtovi linkuju posmatrane sajtove. Ponovite istu proceduru i za ove druge sajtove, pa ćete videti koji sve besplatni servisi služe SEO svrhama u Srbiji. Procenite koliko od svih posmatranih sajtova (koji daju linkove) u ovoj “računici” ima onih za koje biste rekli da su na neki način relevantni.

Kako SEO tržište kod nas još nije dovoljno razvijeno, ove tehnike još prolaze (najviše se inače vrednuju relevantni linkovi sa relevantnih sajtova), ali u narednih godinu/dve teško će se na ovakav način dolaziti do kvalitetnih rejtinga za većinu bitnih ključnih reči.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Povod za pisanje ovog članka je aktuelna konferencija o e-poslovanju BizzBuzz, i predavanje Istoka Pavlovića i Dragane Vukajlović na temu viralnog marketinga.

Linkbaiting predstavlja jedan od najkvalitetnijih tipova generisanja linkova sa drugih sajtova do posmatranog sajta, sa ciljem poboljšanja rejtinga Web sajta (pojedinačne Web stranice) na pretraživačima (optimizacija za pretraživače). Suština ove tehnike povećanja broja linkova do posmatranog Web sajta svodi se na “kreiranje interesantnog sadržaja (mamac – bait) koji će privući dovoljnu pažnju” (Matt Cutts) online medija (novinara, blogera), da će oni linkovati na svojim medijima taj posmatrani sadržaj. Ova tehnika je bliska tehnici promocije pod nazivom viralni marketing.

Postoji pet osnovnih tipova linkbaiting strategije:

Objavljivanje neke novosti koja realno interesuje veliki broj osoba, kao što je npr. vest o besplatnom navigacionom sistemu koji je napravio Google. Objavljivanje utemeljenog stava koji se suprotstavlja većinski uspostavljenom stavu o nečemu (tzv. “kontriranje”). Primer ovoga smo imali nedavno na Literalog-u nakon održanog BlogOpen-a. “Napadanje” neke (obično) poznate ličnosti na osnovu utemeljenih razloga - Imamo dobar primer Web sajta urađenog besplatnim softverom koji je Veselin Jevrosimović procenio na 30.000 EUR. “Udica” po principima veoma informativnog sadržaja. To može biti bilo koji sadržaj koji detaljnije objašnjava manje ili više nepoznau tematiku, uz navođenje određenog broja veoma korisnih linkova. Određeni broj tekstova na ovom blogu, uključujući i ovaj tekst, su sadržaji informativnog tipa (koji produkuju manje ili veće interesovanje).  Humoristički sadržaji – Ljudi ipak od svega najviše vole da se zabavljaju i da se smeju, i ovakvi sadržaji skoro sigurno uvek “pale”.

 Linkbaiting je praktično sasvim legalna strategija povećanja linkova, jer je inače silj svakog Web sajta da privuče pažnju na neki način, jedino se postavlja pitanje da li su sva sredstva za to dozvoljena:

U poslednje vreme sve češće se objavljuju lažne vesti koje privlače ogromnu pažnju, kao što je npr. veći broj pokušaja da se “proturi” vest da je Barack Obama ubijen. Google je povodom toga objavio da će izbrisati sajtove iz svoje baze koji budu objavljivali lažne vesti. Objavljivanje sadržaja koji sigurno privlače pažnju, bez obzira što nemaju nikakve veze sa sadržajima koji se inače objavljuju na posmatranom sajtu. Ovakvi sadržaji možda donesu linkove, ali odnose reputaciju ostalih sadržaja. Klasična priča o privlačenju pažnje na sebe po svaku cenu.

Jedan od interesantnih aktuelnih primera strategije kreiranja “mamca” za linkovanje sa ovih prostora jesu redovni izveštaji blogera sa postojećih skupova (kao što je pomenuti BizBuzz), gde oni blogeri koji među prvima objave izveštaj sa skupa, ostali blogeri obično linkuju sve ostale koji su do tada objavili neki izveštaj o događaju (neki blogeri i naknadno dodaju ostale linkove do tekstova koji opisuju događaj).

U ovom tekstu možete naći još neke interesantne predloge koji upućuju na uspeh linkbaiting kmpanja.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Stigao je i taj dan!

Moram preneti ovaj post Derek Powazeka o praksi optimizacije za pretraživače. Oduvek sam govorio da je u pitanju vudu magija. Nema veće white-hat optimizacije od dobrog sadržaja, linkovanja i dobrog markupa. Sve ostalo je black-hat, šta god da vam kažu.

Ilija je imao neka iskustva sa SEO agencijama, koja koliko sam ja upućen potvrđuju ovo, možda se javi u komentarima da kaže nešto više.

Uvek dajem privilegiju zakona jedne zemlje nad “gerila zakonima”, njih priznajem tek kada zakon totalno zakaže i ignoriše nečija osnovna prava. Po defaultu, “gerila zakoni” nikada nisu dobri, ali mogu poslužiti kao alternativa ili presija nad jednim zakonskim aparatom da pomeri svoju guzicu i zaštiti SVE svoje građane.

Pre nego što bih ušao u objašnjenje: Šta je to KradiMamu.com, voleo bih da napravim dve definicije jednih čudnih bića/osoba/čega god…. (zaokružiti po želji).

Novinar kopipejster

Od kada su neki mainstream mediji shvatili da treba da se pojave na internetu, pojavila se i jedna nova i čudna sorta novinara – Novinari kopipejsteri. Možda su oni postojali i ranije, ali danas, zahvaljujući internetu ih je jako lako detektovati.

Photo by ibcbulk

Jedan Novinar kopipejster ima jaja prignječenja između diplome u kome mu piše da je novinar (ili ne), “zlog” šefa urednika koji ga “maltretira” da radi svoj posao i sa druge strane, posla za koji je plaćen i koji ne zna da obavlja! Novinar kopipejster zna jako dobro da koristi Google za razliku od njegovih kolega koji su još na mašini sa indigo trakom.

Ako i slučajno nahvatate Novinara kopipejstera u krađi na delu, on za to obično nikada ni ne sazna. Jedan pravi Novinar kopipejster obično ne čita ništa na webu osim kada Google-je svoj “domaći zadatak”

Bloger kopipejster

Bloger kopipejster je osoba koja šeta po webu, pronalazi zanimljive tekstove i kopira ih na svoju web destinaciju. Eventualno uloži malo vremena u prepravljanju svog CSS fajla na wordpress templatu, doda još ikonicu za Twitter i to je to!

Photo by bartmaguire

Postoje malo pametniji blogeri kopipejsteri, oni koji vladaju jednim stranim jezikom (wuaaauu!!). Ovi tzv. blogeri lingvisti, opušteno vežbaju strani jezik tako što pronalaze tekstove na stranom jeziku, prevode ih na svoj (lakše je ići u tom smeru) i onda ponosno pokazuju svojoj web zajednici kako su pametni.

Ovi drugi su nezgodniji kada ih nahvataš na delu. Tada obično oni tebe napadaju sa argumentima da oni tim činom edukuju svoj jadan komjuniti koji nema da čita kvalitetne tekstove, a da si ti u stvari jedan bezobrazni hejter koji im kalja čast!

Kradi Mamu

Postoje i neka treća vrsta ljudi opet, osobe koji provedu par sati ili nekada i par dana da napišu neki tamo svoj blog post. Ima i onih koji poštuju taj rad, čitaju ih i učestvuju u tim tekstovima kroz komentare.

U principu, na strani ovih osoba iz treće grupe je i zakon, koji jasno kaže da ovi gore kopipejsteri prelaze neke zakonske granice i postaju lopovi. Na žalost, izvršnu vlast zabole da se taj zakon i nešto primenjuje.

U tom zakonskom vakumu i totalnoj anarhiji na webu, neka tamo “zakerala” su odlučila da iskoriste sam Internet protiv kopipejstera na njemu. Odlučili su da otvore jedinstvenu web destinaciju gde će skupljati i javno objavljivati sve slučajeve vulgarnog kršenja zakona Intelektualne svojine.

Ali čemu sve to i koga još zabole za tu web destinaciju?

Pa, neću sada ovde ulaziti u detalje priče šta je to SEO, šta su to H1, H2, H3… tagovi, a šta digitalni identitet. Rekao bih samo, da je projekat Kradi Mamu skup svih tih tehničkih detalja na jednom mestu a u svrhu odbrane svoje Intelektualne svojine!

Zaista mi je žao što će u ovome neki naivni ljudi koji misle da je pokupiti nečiji tekst i objaviti ga pod svojim imenom cool – najebati, ali su mi bitniji oni ljudi koji stvaraju i koji ne pristaju da budu pokradeni!

U tom smislu, dok god državni aparat ne preduzme nešto i ne zaštiti SVE svoje građane, Kradi Mamu će imati moju moralnu, tehničku, logističku, blog podršku..

Web sajt Kradi Mamu Kradi Mamu na Twitteru Kradi Mamu na Facebooku

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Iako ćete na interentu pronaći mnoštvo linkova i izvora u vezi SEO tema i saveta za optimizaciju web lokacija u cilju poboljšanja tako vrednog rejtinga, većina tih linkova i izvora je, ili običan šum, ili tek delimična slika stvari. Pravih izvora je jako malo, a jedan od takvih je ova Google Ranking Factors SEO lista za [...]

Kada sam pre nekih godinu i po, napisao Kako do kvalitetnog web sajta, u jednoj stavci sam pominjao i Copywriting kao jednu od bitnih stavki.

Radite recimo korporejt sajt: angažovali ste najboljeg web dizajnera na svetu, development je prošao savršeno i tehnički sve funkcioniše, interfejs je ergonomski perfektan… Mislite da su svi sastojci za sajt tu. Fali vam još da Lorem Ipsum tekst zamenite pravim tekstom, onim koji bi trebao da cilja vašu publiku. E, tada se često napravi greška i ovaj potez poveri ljudima koji nisu specijalisti u toj oblasti.

Kolegijum je nova “niša” moje prijateljice Tanje koja se pored pisanja saržaja za web, bavi i lekturom/korekturom kao i klasičnim copywritingom pisanog materijala. Već dugo znam da se Tanja bavi Samizdat consultingom, kao i da je dobra u Desktop Publishingu, ali iskreno, nikada nisam čuo da postoji i usluga Ghostwritera. Ako bi Ken Loach snimao moju biografiju, defitivno bi angažovao Kolegijum da bude moj GhostWriter :)

A sada malo ozbiljno ;) Zaista treba da vodite računa o copywriteu, jer je sadržaj sigurno jedna od najbitnijih stvari u komunikaciji. Bilo da je to u pisanom materijalu, bilo na webu. A i kao sve ostalo u poslu, angažujte uvek profesionalce, i to one najbolje ;)

p.s. Da bi ostali profesionalni, napominjem da je ovaj post sponzorisan štrudlom koja se “dešava” jedom godišnje. Doduše, Kolegijum nije ništa tražio od mene, ali ja sebi zarađujem tu štrudlu unapred. Hvala Kolegijumu na razumevanju za ovu avansnu razmenu usluga / štrudli.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U sklopu mog predavanja na konferenciji Web Strategija 04 imao sam jedan slajd na temu budućnosti (sadašnjosti) SEO/SEM efekata, koja se manifestuje kroz termin “Post-Click Marketing“. Mario Francešević je u sklopu pripreme za predavanje u Zagrebu iskoristio ovaj termin u kontekstu priprema Web stranica pre i nakon klika korisnika. Post-Click Marketing predstavlja skup strategija i tehnika [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: keywords, SEO, web pretraživač Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Već neko vreme se na DPTu vodi diskusija o tome da li je, i kako moguće živeti od web sadržaja u Srbiji, gde se u šarolikoj diskusiji sve svoji da beznadežno klimanje glavom i nadu u novu budućnost. Razlog je jednostavan, kvalitetan web sadržaj se ne ceni onako kako bi to trebalo.

Kada je Peca uspeo da napravi zaista impozantan rast sa Vesti.rs mnogi su pomislili da je Srbija postala prva zemlja na svetu koja je izmislila perpetuum mobile, jednostavni mehanizam koji će nam gotovo ni uz kakav rad/trud, obezbeđivati veliku posetu, time i određene prihode. Ubrzo, potom Srbija je dobila novu fazu news-agregator-manija koja je uspešno zamenila prethodne velike dve sajtovi-za-poslove-manija i društvene-mreže-manija koje smo jedva čekali da se završe. I dok su prethodne dve bile koliko toliko legitimne u smislu da nisu narušavale vaš autorski rad, ova puca pravo u čelo svih onih koji se bave autorskim radom.

Otkud parazitiranje

Kao neko ko kreira sadržaje na svom, ali i na više drugih sajtova, prilično sam svestan činjenice koliko mi je vremena/truda potrebno da bih napisao jedan tekst, od ideje preko pripreme do same realizacije. Ok, mene neko kad pokrade pa i da preživim, ako me linkuje biću srećan. No, u slučaju profesionalnih novinara dodajte i činjenicu da su ti tekstovi glavni izvor njihovih prihoda, a zaista Vam nije svejedno kada vidite vaš tekst na 20 sajtova a pritom samo jedan subjekat je platio za isti.

Autorska prava se u Srbiji jednostavno ne poštuju i to je glavni razlog nemogućnosti zarade od sadržaja. Dok je filozofije, na Internetu je sve besplatno, teško da će se i to promeniti, a made-for-adsense sajtova će biti sve više i više sa Vašim sadržajima, i Vašim autorskim delima. News agregatori su naravno na čelu kolone.

Kako to sve funkcioniše

Agregatori vesti su ništa drugo do voli-nas-google sajtovi, napravljeni više za pretraživače nego za realne korisnike, koji koriste Vaše SEO brljotine da navuku posetu na svoju vodenicu. Ako Vas interesuje on site SEO slobodno se ugledajte na njih i nećete pogrešiti, većina ljudi koji rade ove sajtove su vrhunski SEO eksperti, i znanje u ovoj oblasti odvaja uspešne od neuspešnih news agregatora.

Fair deal

Ipak, u slučaju pojedinih domaćih sajtova poput Naslova i Vesti ovo i nije tako loše. Ovi sajtovi nisu samo botovi za Google već svojevrsni servisi za korisnike Interneta, i daju realnim korisnicima određenu vrednost, filtrirajući za njih sadržaj i pružajući im određene servise koje ne možemo naći baš svuda. Posebnu ulogu ima filtriranje, jer pre ili kasnije shvatite da većina sajtova mahom objavljuje agencijske vesti i malo svojih, te tako možemo na većini sajtova čitati identične vesti. I dodatno imaju politiku prenošenja delimičnih tekstova što koliko toliko brani prava autora, a sa druge strane generišu veliku broj poseta matičnim sajtovima i kreira se svojevrsna WIN WIN situacija.

Not so fair aka baca mi se pegla deal

Neću Vas lagati, razlog ovog teksta nastao je zbog jednog sajta - lepoizdravo.com (ne dam ni nofollow link iz principa) koji je recimo 5 sajt od istog autora (ko god to bio) koji brutalno prenosi kompletne tekstove sa sajtova, uz minimalni link na kraju samog teksta. Lik je napravio čitavu farmu sajtova (svevesti.com, decorreport.com, globalfashioreport.com, svetestrade.com) i svi slede istu filozofiju, kradi koliko možeš, autore kuliraj. Plus, svaka sličnost lepoizdravo.com sa Lepotom i zdravljem nije slučajna.

I tako, kukaćemo još koju godinu što na domaćem Internetu nema ‘leba, a pritom ovakve stvari niko neće sankcionisati. Ne kažem da sve treba biti podvedeno pod surovi zakon o autorskom pravu, ali makar neka osnovna kultura mora postojati. Makar e-mail sa pitanjem o preuzimanju tekstova, ne oduzima puno vremena, a opet mnogo bolje deluje na samu saradnju.

Postavili ste Google AdSense na svoj sajt i reklame su ubrzo počele da se prikazuju. Ali, primetili ste da reklame nemaju mnogo veze sa sadržajem vašeg sajta, a broj klikova na njih se graniči sa mizerijom?

Ako je vaš sajt na srpskom jeziku to i nije neobično, jer je mali broj oglašivača tako da gugl nastoji da prikaže bilo šta s […]

U poslednjih nekoliko nedelja sam za potrebe različitih poslova slučajno dolazio do nekih  “čudnih” sajtova (i blogova - naročito) sa većim brojem linkova, bez mogućnosti kontaktiranja bilo koga u vezi sa sajtom. Među ostalim linkovima, tu se nalaze i neki koji vode do sajtova koji pružaju usluge optimizacije za pretraživače.

Radi se se o najjednostavnijem (i najjeftinijem) načinu povećanja broja linkova, iako je veoma poznato da za ozbiljno pozicioniranje na pretraživačima za različite ključne reči važi pravilo da je bitniji kvalitet u odnosu na kvantitet linkova, i pravilnog linkovanja.

Kada se malo preko Google-a pogledaju rezultati pretraživanja za ključne reči “seo optimizacija“, “optimizacija sajta“, “optimizacija za google“, itd. mogu se dobiti sajtovi različitih (uglavnom) pojedinaca koji pružaju ove usluge.

Ako želite da procenite kvalitet pružalaca usluga optimizacije za pretraživače (ovo važi i za sve ostale sajtove), najjednostavniji način za to je da u Google.com ukucate link:http://www.imesajta.com/ za posmatrani sajt, i da vidite koliko i gde ima linkove na drugim sajtovima. Takođe, za istu namenu možete iskoristiti besplatni deo alatke SeoMoz Linkscape (MozRank - SearchStatus plug-in za Firefox).

Sa druge strane, u poslednje vreme mogu se primetiti dobro plasirani linkovi na veoma posećenim (i uticajnim) Web sajtovima koji realno i direktno utiču na poboljšanje rejtinga na pretraživačima, za tačno specificirane ključne reči. To govori da pojedine kompanije ulažu sve više u ozbiljne usluge optimizacije. Jeste da se uglanom radi o SEO kampanjama uglavnom internacionalnih firmi koje imaju iskustva sa SEO pozicioniranjem u drugim državama, pa im ovaj vid optimizacije kampanja za potrebe pretraživača nije stran.

Ukratko, ozbiljno tržište optimizacije sajtova za postizanje boljih rejtinga u rezultatima pretraživanja tek se rađa u Srbiji, i za sada smo ipak daleko od usluga tipa - Kreiranje kvalitetnog sadržaja i kvalitetno linkovanje:

Od juče se na Google-ovom oficijelnom blogu dostupan dokument na većem proju jezika (40), koji na 22 strane opisuje proces prilagođavanja sajta zahtevima pretraživača, sa ciljem poboljšanja vidljivosti. Jedna od verzija ovog dokumenta je i na srpskom jeziku.

Veoma je korisno pročitati ovaj priručnik, bez obzira na prethodno znanje iz ove oblasti, što ne znači da ga treba doslovno shvatiti.

Da li ste se nekada zapitali koliko brzo se otvara vaš sajt i šta sve korisnikov veb čitač mora da preuzme da bi prikazao stranicu? Ako se ne bavite veb dizajnom, verovatno o tome niste mnogo razmišljali, osim ako sporost učitavanja nije baš osetna, pa se to primeti i “golim okom”.

Problem ipak nije baš naivan, naročito ako je vaš sajt blog, CMS ili neki sličan sistem u kome se raznim dodacima povećava funkcionalnost, pogotovo ako postoji mogućnost da umećete dodatke koje je neko drugi pravio i ne znate šta sve oni u stvari rade u pozadini.

Proverite svoj sajt preko servisa WebPagetest. Ovo je vrlo jednostavan i besplatan servis kome date adresu strane koju treba proveriti, a on će napraviti prilično…

Bivši student Visoke škole Elektrotehnike i računarstva strukovnih studija (VISER, bivši VETŠ), Vojimirović Vladan objavio je na svom sajtu diplomski rad na temu SEO analize top 10 sajtova u Srbiji. Diplomski rad je rađen prošle godine u sklopu predmeta Internet marketing na smeru E-poslovanje ove škole. Vojimirović Vladan je jedan od nekoliko najboljih studenata koji su slušali [...]

Pišući članak o zaobilaženju pravila za preumeravanje putanja ka sajtu zbog optimizacije za internet pretraživače, shvatio sam da nisam nigde opisao sam postupak primene ovakve redirekcije na sajtu.

Pošto je to tehnika koja je u današnje vrme neophodna i verujem da bi mnogim novajlijama značilo jedno takvo uputstvo, evo ga.

Zašto je potrebna optimizacija putanja na sajtu (url rewriting)

Jedan od najvažnijih činilaca dobre optimizacije internet prezentacije je sama putanja do prikazanog dokumenta, Google, ali i drugi pretraživači adresu dokumenta uzimaju kao vrlo jak argument prilikom odlučivanja na kojoj poziciji u rezultatima pretrage da predlože taj konkretan dokument. Zbog toga je vrlo važno da putanja sadrži važne ključne reči.

Adresa dokumenta ipak pre svega služi da pokaže gde se dokument nalazi i mora da ispoštuje…

Za svaki savremeni sajt neophodan uslov je da adrese do dokumenata budu optimizovane za internet pretraživače. O tome kako se preusmeravaju optimizovane putanje na stvarni sadržaj pisao sam u članku Redirekcija domena sa .htaccess ali i bez njega.

Ponekad se desi da na sajtu koji već ima podešeno preusmeravanje optimizovanih putanja postoji potreba da se u poddirektorijum smesti sadržaj koji je nezavisan.

Ako imate uključenu običnu redirekciju i postavite nezavisan poddirektorijum, sadržaj tog direktorijuma nećete moći da prikažete, jer svaki upit ka sajtu prolazi kroz mehanizam redirekcije i biva usmeren na osnovni veb sajt.

Da biste to onemogućili na samom početku pravila za redirekciju (odmah ispod linije Rewrite Engine on dodajte:

RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-f RewriteCond %{REQUEST_FILENAME} !-d

Ove dve komande objašnjavaju veb serveru da prvo…

Zateknem večeras ping na članku Kako da povećate posećenost bloga - napišite članak o Suzan Bojl sa drugog članka koji ima isti naslov samo se nalazi na sajtu onlinemarketing.rs. Odem da proverim kad ono tamo…

Izgled članka sa ovog bloga, prekopiranog bez dozvole na onlinemarketing.rs

Ceo članak sa ovog bloga je od reči do reči prenet na taj blog. Naravno link na izvorni članak nije naveden, mada i da jeste, to ne menja stvar jer je tekst preuzet i objavljen na tom blogu suprotno licenci pod kojom su članci na mom blogu objavljeni, bez mog znanja kao autora članka, a samim tim i bez moje dozvole.

Kada sam malo bolje pogledao, ceo taj blog se u stvari sastoji od članaka koji su odnekud preuzeti.…

Prekjuče napisah članak osvrćući se na popularnost Suzan Bojl, sa namerom da komentarišem fenomen uloge koju je Internet imao u njenoj popularnosti. Od kako sam postavio članak, statistika posećenosti je poludela - dnevna poseta je utrostučena!

Ključna reč “Suzan Bojl” (da baš, srpska transkripcija) je vrlo brzo nadmašila sve ostale ključne reči po kojima dolazi poseta se pretraživača i to ne nadmašila, nego višestruko nadmašila. Sam članak je za nešto više od jednog dana izbio na prvo mesto po čitanosti članaka na blogu u poslednja dva meseca a i dalje se brojač žestoko povećava, preteći da će biti uskoro i najčitaniji na blogu ikada.

Naravno, ne mislim da je moj članak nešto posebno i da je zato izazvao interesovanje, već da je interesovanje…

Ako koristite Firefox plugin SearchStatus (najkorisnija alatka za evaluaciju Web stranica), verovatno ste primetili da u poslednjim verzijama postoji još jedan besplatan servis za analizu svake stranice nekog sajta na koji dođete - MozRank.

MozRank je generalni pokazatelj uspešnosti linkovanja neke Web stranice, i slično kao Google Page Rank, daje podatak o popularnosti nekog Web sajta (i pojedinačnih Web stranica) sa aspekta strategije linkovanja. Strategija linkovanja posmatranog Web sajta na drugim Web sajtovima je verovatno najvažniji faktor kvalitetnog rangiranja sajta na pretraživačima.

(more…)

Do sada sam svašta viđao na Internetu ali ovo je za Ginisa Dva dana uporno pokušavam da otvorim stari zvanični prezentaciju grada http://www.nis.org.yu, bez uspeha. Probao sam i sa www.nis.org.rs. Prvi ne radi drugi izbaci samo - Е-pošta: info@nis.org.rs Odustanem od pokušaja i čekam da prorade… i čekam, čekam. Ko zna do kada bih ja [...]