Planeta Srbija

Како РНИДС јавља, ICANN је прихватио предлог да ћирилични домен Србије на Интернету буде „срб“. Ево и комплетног саопштења:

Београд, 8. Новембар 2010 – Интернет корпорација за додељена имена и бројеве (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers, ICANN), урадила је техничку процену предлога који је упутио Регистар националног Интернет домена Србије (РНИДС) и прихватила да ознака „срб“ буде ћирилички домен Србије. Read more ...

Kao što sam obećao većina rantovanja na temu trenutnih dešavanja je prebačena na Twitter i FlossPro. Zato ovde nema tako puno teksta. Ali evo jednog kojim se priključujem hiljadama ljudi u Beogradu želji da sprečim da još jedno kultno mesto zauzme neki tatin sin a sve u cilju "evropskog prosperiteta". Tekst je trebalo da bude objavljen danas u "Politici" a pisao ga je Feđa Dimović iz BG Sindikata. Kako je kvalitetna cenzura dotičnog lista odradila svoje tekst nikada neće videti svetlost dana ukoliko ga ne prenesemo ovako. Loki je brend Beograda Malo ko u Beogradu nije probao čuvenu pljeskavicu kod «Lokija» u srcu starog kraja Dorćola. Lično preferiram njihov leskovački đevrek koji me savršeno otrezni na povratku iz celovečernjeg lumperaja. Moji sestrići i njihovi prijatelji iz Slovenije nikada ne propuste priliku da se propisno ožderu na uglu ulica Kralja Petra i Jevremove. Ušuškan život u Evropskoj uniji ne podrazumeva i kvalitetno roštiljanje na ćumuru, pa zato umeju da cene dobru pljesku ko što bi mi cenili da nam ne uzimaju krv na analizu kad treba da putujemo negde van zemlje. Sumnjam da bi bili oduševljeni kada bi čuli da je po odluci opštine Stari grad predviđeno rušenje njihovog omiljenog mesta u Beogradu. Međutim medijski mrak u Srbiji je dovoljno gust da  vesti ne mogu da se probiju ni do Terazija, a kamoli da dobace do obala Ljubljanice. Ako opštinari ostvare svoj rušilački naum, čekaće ih šok sledeći put kada budu ogladneli, pa umesto «Lokija» zatekli hipermarket ili neki uštogljeni fensi restoran u kome sve valja osim hrane u tanjiru. Uostalom Evropska unija je preplavljena luksuznim restoranima gde razno-razni Džejmi Oliveri pripremaju jaja od prepelice u sosu od neoplođenog jazavca, tako da strancima u Beogradu duša traži samo staru dobru srpsku pljeskavicu ili možda punjenu vešalicu! Sto se tiče Beograđana, a ponajviše nas lokal patrijota sa Dorćola, mi ćemo ponovo biti osakaćeni za još jedno od malih, ali veoma značajnih elemenata koji čine duh ovog grada koji polako zamire. Tranzicija se sprema da uzme još jednu žrtvu, a da nekog svog miljenika počasti sa atraktivnom građevinskom lokacijom u centru prestonice. Predhodno je taj miljenik morao da podmže nekog opštinskog ćatu lepom svoticom. Naravno! Posle će u novoj izbornoj kampanji ponovo biti priče o podsticanju malih i srednjih preduzeća. Nakon podele fotelja, ona se ruše kako bi napravila mesto državnim tajkunima i nihovom krupnom kapitalu. I u ovom slučaju potpuno deluje kao da je neko bacio svoju pohlepnu šapu na zemlju ispod «Lokija». Ni Dorćolci nisu od juče pa da sede skrštenih ruku dok im neko ruši dvadeset godina uspešnog rada. Mirni protestima i konstantnim dežurstvima oko kioska pokušavaju da ostvare ono što nisu mogli kroz institucije. Nakon čuvene  «revolucije», kada su nam ubili poslednju želju da se borimo za svoju budućnost, ljudi se polako bude i postaju svesni svojih prava. Odbrana Petog parka, Zvezdarske šume, a evo sada i «Lokija» kao takođe jedne prestoničke znamenitosti, samo potvrđuju da je narod u Srbiji sve spremniji da pokaže zube kad na njega startuju đonom. Međutim, od uzurpacije medija od strane vodećih političkih partija, i donošenja inkvizitorskog zakona o javnom informisanju, zvuci građanskog otpora teško da odjeknu dalje od prve linije fronta. Političari su stvorili uspešan metod koji primenjuju u svim sličnim situacijama. Dolaze ko vampiri usred noći, sa bagerima i telesnom gardom. Na brzinu ti popiju krv do poslednje kapi i posle toga opet mrak. Nemaš kome da se žališ, nema medija da o tome izveštavaju. Danas to može biti «Loki», sutra neko drugo malo preduzeće ili radnja koja se zatekla na putu burazersko-kulovske verzije globalizacije koju sprovode ovdašnji moćnici. Opravdanja koja nam daju su slična onima koje su davali revolveraši na divljem zapadu kada su proterivali sitne farmere sa njihovih rančeva jer je na njima bila predviđena izgradnja železnice. Što bi reko Rambo Amadeus na koncertu za Zvezdarsku šumu: «Oni nisu nikakva građevinska mafija. To su samo prosti, primitivni ljudi koji se stide svog porjekla». Možda je to i glavni razlog zašto ti ljudi koji iskreno mrze Beograd, uništavaju sve njegove simbole i znamenja. Zanemaruje se činjenica da se odlazak kod «Lokija» preporučuje i u mnogim evropskim štampanim turističkim vodičima, rame uz rame sa nezaobilaznim Exitom, Gučom i Bijerfestom. Svake godine sve je manje kafana i starih dobrih mesta koja oslikavaju dušu ovog grada. Ono što se svuda u svetu ljubomorno čuva i sa ponosom prikazuje turistima, kod nas je samo još jedna tačka u nečijem prljavom urbanističkom planu. Brojni su argumenti protiv rušenja «Lokija» na Dorćolu. Kao prvo, dvadeset porodica će ostati bez sredstava za život, jer će njihovim hraniteljima srušiti radno mesto.  Kao drugo, jedan očigledni brend Beograda, koji traje već dvadeset godina, će biti nepovratno uništen i ko zna šta će biti izgrađeno na njegovom mestu!? Sumnjam da će se ova vlast sažaliti nad bilo čijom sudbinom, kad znamo da su u stanju da otpuste i po nekoliko hiljada ljudi a da ne trepnu. Takođe nisam sigurna da oni išta znaju o brendiranju Srbije. Setimo se samo da su nam Slovenci i Makedonci maznuli i zaštitili ajvar, Nemci prisvojili šljivovicu, a Hrvati bacili oko na čvarke. Za to vreme je turistička organizacija RS snimala promotivni spot o Srbiji u kome su s ponosno prikazivane crkve u Rumuniji. Bez obzira na sve, odbrana «Lokija» se nastavlja, a krug ljudi koji je podržavaju je svakoga dana sve širi. Građani se organizuju, povezuju i međusobno podržavaju, što je veoma važno u situaciji kad nam država ne pruža nikakvu zaštitu. Nije suvišno spomenuti da zemlja na kojoj se nalazi popularna pljeskavdzinica ima starog vlasnika, koji je pismeno saglasan da na njoj ostane «Loki» dok god mu ona ne bude jednog dana vraćena. Takođe, peticiju protiv rušenja je potpisalo nekoliko hiljada građana, a podrška je stigla od brojnih javnih ličnosti. Što se mene tiče, nikada ne bi ni ogrnuo bilo koji stranački dres, ali bih zato rado nosio majcu na kojoj piše «Loki je brend Beograda».

Kod kalibracije naših karata pojavljuje se jedan problem sa upotrebom geografskog datuma. Kao što znate iz mojih ranijih članaka, naše topografske karte su crtane u specifičnom geografskom koordinatnom sistemu koji se zove Hermanskogel (Hermannskogel) datum i to varijantu koju nazivam Hermanskogel Srbija (Hermannskogel Serbia).

Ovaj datum je tako nekarakterističan, da ga skoro nijedan geografski program ne podržava, a to drastično sužava mogućnost […]

I’m actually not killing the blog itself. Nor will I delete all the content. You see, I actually never planned to run a blog on this domain at first place. Long time ago, when I bought eccegeek.info, I had an idea to have just one page with my CV and that’s it. Then came bloga era. I’ve been thinking to change the domain for my blog for quite some time now. I just couldn’t find the right one. And the name is perhaps the most important thing for online presence. People like nice domain names they can remember without writing it down. I’ve been having quite some problems with my current domain. Is it with two "c"? No, wait. Two "e"? I play with security. I work with security. Security has became my preocupation. And when I say security I mean everything from server and network security to, what I find most interesting, human as a security risk. Human rights online, freedom of speech, free software… all very tightly connected with various aspects of security. So, before I reveal the new name for my website let me quote you a little story from our dear Wikipedia:"The Securitate (Romanian for Security; official full name Departamentul Securităţii Statului, State Security Department), was the secret service of Communist Romania. Previously the Romanian secret police was called Siguranţa statului (State Safety). Founded on August 30, 1948, with help from the SovietNKVD, the Securitate was abolished in December 1989, shortly after PresidentNicolae Ceauşescu was ousted.

The Securitate was, in proportion to Romania’s population, one of the largest and most brutal secret police forces in the Eastern bloc.[1] The first budget of the Securitate in 1948 stipulated a number of 4,641 positions, of which 3,549 were filled by February 1949. By 1951, the Securitate’s staff had increased fivefold, while in January 1956, the Securitate had 25,468 employees.[2] Under the regime of Nicolae Ceauşescu, the Securitate employed some 11,000 agents and a half-million informers.[1] (By way of comparison, as of September 2001, the CIA numbered about 18,000 employees.[3])" –> http://en.wikipedia.org/wiki/Securitate

Have you guessed by now? Yeah. I’ve bought myself so damn cool domain - sekuritatea.com :))) In two days period rehash.eccegeek.info will be out of service.. it’ll just redirect to www.sekuritatea.com. So, update your bookmarks and RSS readers on Thursday. I’ve got a lot of good stuff cooking for this "new" web site.:)

I’m actually not killing the blog itself. Nor will I delete all the content. You see, I actually never planned to run a blog on this domain at first place. Long time ago, when I bought eccegeek.info, I had an idea to have just one page with my CV and that’s it. Then came bloga era. I’ve been thinking to change the domain for my blog for quite some time now. I just couldn’t find the right one. And the name is perhaps the most important thing for online presence. People like nice domain names they can remember without writing it down. I’ve been having quite some problems with my current domain. Is it with two "c"? No, wait. Two "e"? I play with security. I work with security. Security has became my preocupation. And when I say security I mean everything from server and network security to, what I find most interesting, human as a security risk. Human rights online, freedom of speech, free software… all very tightly connected with various aspects of security. So, before I reveal the new name for my website let me quote you a little story from our dear Wikipedia:"The Securitate (Romanian for Security; official full name Departamentul Securităţii Statului, State Security Department), was the secret service of Communist Romania. Previously the Romanian secret police was called Siguranţa statului (State Safety). Founded on August 30, 1948, with help from the SovietNKVD, the Securitate was abolished in December 1989, shortly after PresidentNicolae Ceauşescu was ousted.

The Securitate was, in proportion to Romania’s population, one of the largest and most brutal secret police forces in the Eastern bloc.[1] The first budget of the Securitate in 1948 stipulated a number of 4,641 positions, of which 3,549 were filled by February 1949. By 1951, the Securitate’s staff had increased fivefold, while in January 1956, the Securitate had 25,468 employees.[2] Under the regime of Nicolae Ceauşescu, the Securitate employed some 11,000 agents and a half-million informers.[1] (By way of comparison, as of September 2001, the CIA numbered about 18,000 employees.[3])" –> http://en.wikipedia.org/wiki/Securitate

Have you guessed by now? Yeah. I’ve bought myself so damn cool domain - sekuritatea.com :))) In two days period rehash.eccegeek.info will be out of service.. it’ll just redirect to www.sekuritatea.com. So, update your bookmarks and RSS readers on Thursday. I’ve got a lot of good stuff cooking for this "new" web site.:)

Већина хришћанских цркви слави га 25. децембра. Међутим, источне цркве славе га 7. јануара, јер по Јулијанском календару 25. децембра пада на тај дан. Божић је у многим државама света државни празник.

Божић спада, заједно са Ускрсом и Духовима, међу три највећа хришћанска празника. Божићно време траје од Божића па до празника Светих Трију Краљева.

Будући да у Новом завету не стоји када се тачно родио Исус, први хришћани нису славили Божић, него само Ускрс. Божић се почео славити у Риму у 4. веку (у изворима доказана година 336.). До данас није јасно зашто се Божић слави баш 25. децембра. Превладавајуће је мишљење да се Божић почео славити тог датума зато што се тог датума у тада још увек већински паганском Риму славило рођење бога Сунца Сола па је Црква желећи потиснути тај пагански празник тада почела славити рођење Исуса Христа који је Божанско Сунце са висине.

Извор: Википедија.

Икона Рождество Христово

Мир Божји! Христос се роди! Ваистину се Христос роди!

… занимљива и делом другачија него претходне, па ипак прође. Ретроспективе на крају неког периода не знам чему служе — да се подсетимо шта се догодило у том претходном периоду и да уједно другима покажемо исто то… или можда нешто сасвим друго? Ах да, то се зове „самореклама“ :). Ал’ ред је ред, ваља сагледати учињено и поставити неке циљеве за наредни период. Зашто да будем најгори од све деце у песку, као и свих претходних година блоговања, и овог 31. децембра осврћем се за собом. Година за нама била је „најбрбљивија“, бар што се историје Записа тиче. Са овим и следећим који следи биће то година у којој сам написао 133 записа. Поређења ради, 2007. сам написао 73, 2006. тек 34, 2005. 62, док сам давне 2004. написао 53 записа.

Сасвим случајно сам се почетком године заразио веб игром MyMiniCity, чему сам пришао са едукативне стране и тај део веб играрије заокружио слободним извором информација. Из тога је чак проистекла једна мала заједница чланова из свих делова бивше СФРЈ. На срећу, успешно сам „излечен“ од зависности за овом игром

GNUzilla је ове године излазила веома ретко… али је ипак излазила. Када је слобода у питању, започет је пројекат ГНУ/Линукс мапа Србије и иста та држава Србија обратила је пажњу и на нас реализацијом пројеката локализације слободног софтвера од којих бих посебно издвојио локализовани OpenOffice.org. Додатак OOoTranslit постао је популарнији и коришћенији него раније и уједно допринео настанку додатка WP Translit за машину WordPress која је недавно дочекала издање 2.7.

Велики Гугл је још једном показао свој дискриминаторски став према корисницима слободног софтвера и објавио Google Chrome само за кориснике који гледају кроз прозор, али је зато један други „Велики брат“ познатији као Фејсбук доживео праву револуцију у Србији (и свету уопште), што ме је навело на идеју да постанем „Доктор за Фејсбук“ (Никола ми додели ту титулу). Кад сам већ код друштвених мрежа, и Твитер је почео да расте у овој години, чему сам допринео са два чланка у „Свету компјутера“ и сервисима Курсна листа и Временска прогноза. Неколико другова блогера покренули су пројекат Serbian Bloggers који упрскос злим језицима свакога дана расте.

Осврнуо сам се на политичка дешавања и пасивну пропаганду поводом још једних избора у земљи Србији. И наравно, незаобилазни осврт на питање Косова и вест о хапшењу Хашког оптуженика Радована Караџића (ко о ове две ствари није блоговао као да уопште није ни блоговао).

Освртао сам се и на дешавања у окружењу, а посебно на премлаћивање професора Веронауке у ОШ „Радоје Домановић“ (која убр ЈЕБОТЕ нема своју страницу на Интернету!!!), секс скандал крагујевачких тајкуна и малолетних средњошколки и духова у Шумарицама. Ове године је пропао план државе да јавно пусти у рад Великог брата (што не значи да исти „не гледа“ већ дуго и пажљиво), али то није представљало препреку у фабриковању приче о хапшењу Ивана Јелића због пиратерије (има ли ико икаквих свежих информација о тој причи, или је ипак ауторима филма „Турнеја“ требала реклама за исподпросечан филм?). На срећу, или жалост, и ове године је пропао „смак света“, па чекамо следећи 2011… или беше 2012. године?

Записе сам писао и већину других ствари чинио сам уз укусну Jacobs Monarch кафицу, која ми је у једном тренутку понестала. На срећу, снашао сам се. Само тренутак, да сркнем још један гутљај… ммм, тако.

Иако ни ове године нисам објавио збирку песама, имао сам успеха на поетском конкурсу књижевне заједнице Eniaroyah.com, којом приликом сам нагађен дивном монографијом о Лази Костићу.

На жалост, ове године своју породицу нисам почастио летовањем зарад прикупљања новца за куповину аута, који по свему судећи неће бити купљен ни у 2009… осим ако ми не умре неки заборављени рођак и остави у наследство џак девиза. Инвестиција „у кућу“ састојала се једино од куповине радног стола и столице за Микија, фотеље за мене и уградње клима уређаја.

Са друге стране, инвестирао сам „у себе“ — купио сам аматерску фотографску опрему (Canon EOS 400D) која тренутно чека да услика занимљиве тренутке; лењ сам, па шта! :), приручник да нешто научим о томе, ласерски штампач који није у боји (Canon i-SENSYS LBP-3010) и нови мобилни телефон (Nokia E51-1).

Извадио сам нови биометријски пасош, Мики (прво полугодиште трећег разреда завршио са врло добрим успехом) и ја смо почели да носимо наочаре а Ниџа је у децембру прележао овчије богиње (Varicella). Уједно могу да се похвалим како још увек нисам (поново) почео да грицкам нокте (данас је 185. дан како их више не грицкам). Ове 2008. се навршило десет година од смрти мог оца Михаила. Не недостаје ми ништа мање него ли сваког дана од тог 19. марта 1998. Живот је тежи кад вучеш без залеђине, али јебига. Идемо даље.

И сада је тренутак да оквирно испланирам шта ће бити сутра. Осим што још једном (изгледа, недовољно чврсто) желим да напокон издам ту фамозну збирку песама, било би лепо да баталим ону народну умотворину лењих мудраца „Све што можеш данас, остави за сутра.“ и почнем да примењујем „Све што можеш данас, не остављај за сутра!“. Можда бих могао почети да верујем у игре на срећу и уплатим који тикет лотоа? Ма неее, не ја… бар не још ову годину…

Предстојећа (како најављују: кризна) 2009. година неће ме истумбати ништа више од оних деведесетих година хиперинфлације… сећам се рефрена песме са укинутог 3K — „Пуно, пуно среће, деведесет треће“ — Бог те маз’о, прошло је 16 година од тада!

Поздрављам све читаоце у 11:11 (бројеви )

Ако сте geek са ових простора, или нисте баш толико „залуђени“ али вам недостаје нешто приче о слободном софтверу и ГНУ филозофији уопште, можда је ово један од ваших веселих дана… или можда да кажем вечери? Пази сад ‘вамо, тиче се GNUzilla магазина… Нова GNUzilla 38 (јануар 2009) на 45 страна угледала је светлост новогодишњих звезда!

…из пера главног уредника (широј јавности познатог као Иван Јелић):

ОДРЖАВАЊЕ ЖИВОТА НА АПАРАТИМА ЈЕ ВРЕДЕЛО, ШТО НЕ ЗНАЧИ ДА СМО ИХ УГАСИЛИ.

Без обзира на то што је новогодишњи, овај број је још један у низу специфичних. Довољно је каснио да су вероватно сви већ дигли руке од њега, али је опет довољно редован да се не заборави на ГНУзилу. Докле ћемо тако видећемо, то је све што сада можемо рећи, сви заједно.

Избор за најбољи и најгори догађај / пројекат / дистрибуцију / програм / шта год овог пута изостаје, чини ми се пре свега зато што смо овога пута ми ти који смо најгори, те не би било примерно да било коме лепимо било какву етикету. Наравно, година никако није била лоша глобално, локално ту и тамо.

Занимљив садржај и овог пута не изостаје, па ваља пренети неизмерну захвалност свима који су учествовали у раду на овом броју. Када је сам пројекат, односно часопис у питању, ствари су, као што поменух на почетку, прилично неизвесне па дефинитивно „видимо се“ или „до виђења“ остављамо за другу прилику. Позив новим и старим учесницима на пројекту је још увек на снази, па уколико овај број и порука да је ђаво однео шалу допринесу да се следећи појави релативно скоро, „до виђења“ можда остане нешто што се умало десило.

У сваком случају, уживајте у ГНУзили 38, све најбоље у 2009.

Свој примерак можете преузети са званичне странице за преузимање или одавде (RapidShare.com).

Posle nultog ide i prvo! Kao što sam najavio na zvaničnom OpenCoffee sajtu, u subotu 6.12 u 18h biće održano prvo okupljanje OpenCoffee kluba Beograd. Lokacija je kafe Kolačić u blizini Beogradske Arene, više info na blogu

Obzirom na lepe utiske od prošlog puta ne sumnjam da će i ovog puta biti tako, pa se nadam da ćemo se videti u subotu. Slike od prošlog puta možete videti na Facebook grupi, a možete prijaviti svoj dolazak na Facebooku ili Upcomingu.

Vidimo se tamo!

Svako ko je propustio jedan od najsjajnijih koncerata u gradu pre godinu i po dana će sada moći da ispravi grešku. Blackmore’s Night ponovo u Beogradu. 26.01.2009. Veliki Riči Blekmur ponovo sa nama. Ovo se ne sme propustiti ni po koju cenu.

Nisam verovao da će doći dan kada ću reći nešto lepo o nekoj banci u Srbiji. Ove naše su kao najgora pošast jer ako malo bolje pogledate grad u poslednjih par godina videćete da je više ekspozitura banaka nego kioska sa pljeskavicama. Izgleda da je bankarstvo izuzetno unosan posao. Hmm.. no dobro, jednom sam rekao da na blogu neću izlagati svoje državno-društveno-političke stavove te neću sada prekršiti datu reč. Ovaj blog je posvećen Slobodnom softveru, bezbednosti i geek stvarima. Često me ljudi pritaju šta mislim o el.bankarstvu u Srbiji. Mislim da je užasno nebezbedno i da do sada nije bilo većih problema jer ili ovde nikog ne zanima da krade preko Mreže (hahah, eto šale) ili banke uspešno kriju da tu i tamo ipak imaju probleme. Tipujem na ovo drugo. Gotovo ni jedna banka u nas ne poštuje opšta pravila bezbednog el. poslovanja a svaku moju želju da išta radim preko Interneta ubijaju činjenicom da je za takvu aktivnost potreban Internet Explorer. Pre 3-4 dana me zovu iz "moje" banke da me pitaju da li sam zainteresovan za korišćenje nove e-banking usluge. Société Générale sam izabrao iz razloga koji nemaju ama baš nikakve veze sa kvalitetom poslovanja. Već sam otprilike rekao šta mislim o bankama u Srbiji. Ovi su mi bili simpatični jer su francuska banka, šta ću Francuzi su mi draži od ostalih i drugo, koriste crno i crveno kao svoje boje - pao sam na taj estetski momenat - dopada mi se izgled čitave banke. LOL Elem, sada će neko reći da sam potpuno lud i neozbiljan ako su mi ovo bili kriterijumi za izbor lokacije za čuvanje para. To je… moguće. Sa druge strane, kako je u ovoj državi sve apsurdno pa i to bankarstvo zašto bih se uopšte opterećivao izborom banke kada su sve do jedne pijavice? Neću uzimati kredite, ne zanima me 99% usluga koje bilo koja banka nudi a opet ne želim da novac držim u slamarici. Kada znate te činjenice onda vam moj sistem odabira banke i neće biti tako besmislen, zar ne? Elem, da se vratimo na poentu priče i naslov ovog teksta. Dva dana pošto su me pozvali odem do banke da potpišem ugovor ili ga ne potpišem. Sve je zavisilo od toga šta će mi reći kada ih pitam koji su tehnički uslovi za taj e-banking. Došao sam do svoje ekspoziture i pre nego sam potpisao postavih ovo pitanje. Ljubazno osoblje (SoG ima izuzezno cool osoblje što se ne može reći za većinu banaka. Ljubazni su oni svuda ali su ovde u većini slučajeva i strašno cool ljudi, a posebno ekipa iz moje ekspoziture) mi je reklo da oni baš i ne vladaju tim tehničkim momentima ali da imaju prospekt koji će mi pomoći. Dobijam lepo dizajniranu knjižicu i već na prvoj strani mi se ozari lice. Strana kaže sledeće: Da bi koristili SOGE home-bank, potrebno je da ispunite minimalne tehničke uslove: - Internet konekcija : 28.8Kbps - Računar sa Windows, Linux ili Mac OS operativnim sistemom i Internet pretraživač koji podržava 128-bitnu SSL enkripciju, npr: - Windows : Internet Explorer 6.0, FireFox 2.0, Opera 9.0- Linux : FireFox 2.0, Opera 9.0 - Mac OS : Safari 1.0, Internet Explorer 6.0, FireFox 2.0 Da, da… SoG je GNU/Linux friendly i misli na ljude koji ne koriste Windows. A što je najlepše, čak i ako se neko zezne pa koristi Win i tamo može raditi koristeći Firefox. Baš lepo od njih. Kada sam pogledao dalja uputstva sa slikama video sam da su svi primeri rađeni upotrebom Firefox-a tako da ne samo da podržavaju upotrebu tog pretraživača već je ceo prospekt pun slika kako sistem izgleda u istom. A da li ću zaista koristiti pogodnosti ovog sistema? To ćemo tek videti. Čekam da mi stignu svi pristupni podaci pa ću onda pronjuškati da vidim koliko je zaista bezbedno koristiti ovaj sistem. Ipak ovaj pomak je zaista divna stvar i iskreno se nadam da će i ostale banke krenuti stopama SoG-a… a ne kao neke kod kojih je e-banking = Internet Explorer.

[tekst koji sledi je pun cinizma, sarkazma, eksplicitnog jezika i humora] Pre čitanja ostatka teksta videti: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=11&nav_id=318102 Dobro bre ljudi, koj’ vam je k*rac, bre! Ne stigoh juče da napišem komentar na događaje dok su trajali. Sedim tako na poslu i do mene dođe vest da su "srokali" opet nekoliko sajtova. Izgleda da juče ni mod.gov.yu nije radio neko vreme. Kada sam par puta išao na sajt umesto prezentacije sam video default stranicu CentOS Apache instalacije. WTF!? Šta treba da se desi da nekome dođe iz dupeta u glavu i da makar malo poradi na bezbednosti sajtova državnih institucija? Eto, čitam intervju sa Slobom Markovićem na B92. Voleo bih da se ono što on kaže zaista desi. Prosto mi je nezamislivo da ozbiljne institucije kao što su vojska ili Skupština sebi dozvole difejsovanje sajtova. I jedna poruka novinarima pošto znam da pre ili kasnije neko od njih dođe na ovaj blog. Ajd’ leba vam prekinite da koristite termin "haker" u kontekstu rušenja sajtova što kod nas što drugde, jel može? Kaljate ime čitavom jednom esnafu. :D Ozbiljno. Ako želite da napišete smislen tekst kontaktirajte bar nekog ko zna šta priča. Eto, sada imate Slobu u Ministarstvu. A ja vam sigurno neću odbiti pomoć ako me kontaktirate. Huh! Gledam ovaj tekst gore i nalazim da ne liči baš na moje uobičajeno pisanje. Eksplicitan jezik baš i nisam ja. Ali mi je prekipelo da slušam sve te priče o ‘akerima koji konstantno napadaju nezaštićene sajtove državnih institucija. Zar je tako teško uposliti ljude odavde da srede te servere? A imamo ih nije da ih nemamo. Znam da bi uobičajen srpski odgovor na ovo što se desilo bio vendeta. I verujte mi, nije problem da obrišemo celo Kosovo sa Interneta. Da sad imam nešto manje godina i da mi je glava usijana kao što je nekada bila verovatno bih zagovarao tako nešto. No, mene trenutno više zanima kako da se popravi bezbednosno stanje sajtova u Srbiji. Da mi lepo obezbednimo svoje dvorište pa ćemo lako da ugasimo Internet celom svetu. Dokle god se u našim medijima bezbednost online prisustva pominje samo u kontekstu rušenja sajtova i samo onda kada se takve stvari dešavaju ništa se neće promeniti. I da sumiramo. Bezbednosna kultura u Srba je jednaka nuli sa tendencijama da ode ispod nje.

Sinoć se velikom Mozilla žurkom završila prvo E-Tvrđava u Nišu. Kao što sam već ranije najavio prisustvovao sam tom događaju i održao dva predavanja i proveo se nikad bolje. Evo kratke priče na tu temu. Uzgred, u Nišu su devojke mnogo lepe. I pođoh tako ja jednog sparnog jutra ka Nišu. Ovako počinju sve sage. Dobro, nemaju baš sve kao svoje konačno odredište Niš ali je duh rečenice pravi. Elem, pođoh ja tako ka Nišu. Bus Subotica - Niška banja. Donedavno sam mislio da su najgori busevi na svetu oni koje ima Timas iz Zaječara. Zaboravite to. Ime prevoznika: Jugtrans. Lokacija: Leskovac. Kategorija: 9. krug pakla. Ozbiljan sam. Bus je bio prepun starijih sugrađana. Kada kažem starijih mislim na 70+. A i temperatura u prevoznom sredstvu je bila negde oko 70. I da stvar bude jos zabavnija, zbog, jel te, datuma proizvodnje veći deo putnika je imao probleme sa izbacivanjem viška tečnosti… na sve izlaze. Tako da smo X puta stajali kako bi neka starija sugrađanka ili sugrađanin otišli iza busa da uživaju u krajoliku. Putovasmo, brate mili, kao da je Niš preko pola sveta. A nije. Imam u glavi kartu Srbije i znam da je fizički nemoguće da se ovako dugo putuje. Ali, moje su teorije ipak bile pobijene. Ovaj bus je u potpunosti izmenio opšte shvatanje kvantne fizike o vremenu i prostoru. No, posle nešto više od tri sata puta stigosmo u Niš. Nisam posetio ovaj lepi grad skoro 10 godina sigurno. Čak ni putovanje nazovi busom od Beograda nije uspelo da mi potpuno uništi raspoloženje. Ova rečenica vam sada zvuči kao uvod u: ali me je u potpnusti dotuklo kada sam… jel da? Moša! Da sam i bio loše raspoložen mislim da bi se čitav sivi oblak iznad moje glave raspršio u momentu kada sam video odbor za doček koji se sastojao od jednog mnogo lepog ženskog lica. Niko me nije upozorio na činjenicu da Niš ima jako lepe devojke pa sam iz busa izašao sa spuštenim gardom. To uopšte nije fer. Žalio sam se organizatoru ali džaba… jedan od organizatora mi se samo nasmejao. No, da se vratimo priči… o lepim licima Niša ću nešto kasnije. Cela ekipa predavača je bila smeštena u centru grada u hotelu Duo D. Ako idete do Niša i nemate gde da odsednete topla preporuka je Duo D. U sred Kazandžijskog sokačeta hotel za svaku pohvalu. Odlične sobe i sjajna usluga. Čista 5. Zašto volim svoj rad u FSFE i generalno u FOSS svetu? Zbog ovih putovanja. Ali ne samih putovanja već činjenice da u toku njih upoznajem neverovatne ljude. Jedan od takvih je i moj cimer iz hotela. Roman Tolić. Naš čovek koji već dugo živi u Beču odakle je došao da ispriča ljudima svoju sjajnu ideju koju je nazvao Film 2.0. Šta je to? Eee… neću vam sada pričati o tome. Uskoro ću napisati jedan tekst na tu temu. Pored Romana u hotel je tog dana stigla i Nevenka Antić koju svi znaju po radu u Creative Commons - ona je glavni krivac što su CC licence ušle u Srbiju. Dan je bio sparan i onako letnje naporan. Ne volim leto. Otišli smo do rovova niške tvrđave gde se sve zapravo dešavalo. Dočekala nas je gomila mladih ljudi koji su trčali na sve strane i završavali poslednje detalje. Kako se ispostavilo tih dana je Niš imao problema sa snabdevanjem strujom tako da je i sama organizacija bila zatečena… čitavo prepodne nisu imali struju. Ipak, kada smo došli činilo se da će sve ići kako treba. Čitavu organizaciju su na svojom leđima teglila tri momka. Ja vrlo dobro znam kako je teško organizovati bilo šta u Srbiji. Posebno FOSS događaj. Joomla! Day prošle godine sam organizovao potpuno sam. Zbog toga imam puno razumevanje za sitne propuste kojih je bilo. Ali sam siguran da će sledeće godine ovo iskustvo biti neprocenjivo za organizatore. Prvi dan je bio posvećen elektronskom biznisu. Ili je tako trebalo da bude. Ispostavilo se da su sva predavanja zapravo bila neeeeeviđeeeeno smaranje sponzora. Ljudi iz Pakoma su nas ubili u pojam. Jedino je Dušan Kaličanin, njihov kreativni direktor, bio interesntan tj. bar je znao šta priča. Zapravo, jedni je znao da javno nastupa. Ostali… dear Goth! Zašto, o zašto, naše firme imaju tu neodoljivu potrebu da kao svoje predstavnike šalju direktore i sl. ljude. Ljudi, javni nastup je nauka. Retorika, to je umetnost. Šta vam je? Zar nije smislenije poslati tamo nekog ko zapravo zna da sklopi dve rečenice a da se pri tom ne zbuni pet puta ili ne pročita tekst? Zaista ne shvatam u čemu je problem. U svakom slučaju, vajni govornici su učinili da padne mrak.. ovaj, ne, pao je mrak dok su oni završili svoje hvalospeve na temu aktivnosti svojih firmi. Nekima od nas je pao mrak na oči još pre toga. Nevenka i ja smo odlučili da zamolimo organizatore da se njeno predavanje o CC licencama i moje o GPL 3 prebaci za sutra te da mi otvorimo Open Software day. Tako i bi. Pošto smo rešili taj problem odlučeno je da idemo da žderemo i pijemo. Nikome ni na momenat nije padalo na pamet da ode da spava. U toku padanja mraka na oči smo upoznali dvojicu sjajnih likova - Tomu i Aleksandra. Toma je, kako svi kažu prvi srpski bloger. U svakom slučaju, ako ovo čitate na Planeti Srbiji otidite na link ispod onih opanaka gore desno. Pa pogledajte tekst O planeti Srbiji. Videćete da je idejni tvorac toga izvesni Zombi. E pa zaj Zombi se zove Toma i o njemu sada pričam. Sa druge strane, ukoliko ste čuli ili posetili bizBuzz IT seminar nekada onda ste čuli i za drugog čoveka. Aleksandar je mozak operacije koja se zove bizBuzz. Elem, ta dva super lika su rešila da nam budu domaćini za izlazak. Organizatore smo ostavili da odmore posle napornog dana… mada se ja ne bih ništa bunio da su neki od njih pošli sa nama… kahm, kahm. Dakle, prvo je valjalo jesti. Ja sam zahtevao da se jede lokalna hrana. Nikakve pice i talijanske salate nisu dolazile u obzir. Shodno tome smo završili i jednoj od onih kafana koje je i vreme zaboravilo. Molio bih da ako neko od ljudi prisutnih te večeri čita ovo napiše kako se kafana zvala. Meni je mozak stao. U svakom slučaju, naždrali smo se odličnog niškog roštilja. Ovom prilikom pozdravljam konobra koji nas je tako savršeno uslužio. Ništa kao humor sa juga da se čovek lepo oseća. Ne znam čoveku ime ali: samo održavaj svoje raspoloženje kod tog 6. piva i sve će biti kako valja. Pošto smo se najeli i postavili podlogu za propisno piće odlučili smo da se teleportujemo u kafe Sunset gde me je čekala jedna jako draga prijateljica iz Zaječara. Ako ovo čita ekipa koja je bila sa mnom te večeri molim da se uzdrže komentara, OK?! Dakle, četvrtak veče i mi u Sunsetu. Tada je tamo živa svirka. I to kakva. Zapravo, to mesto je bilo tako nabijeno pozitivnom energijom da ja prosto nemam komentar. A i lepim devojkama. Da li su vam ikada rekli kako su Nišlijke lepe? Nisu. Znam, ni meni nisu. Kriju to kao zmija noge. Ali provalio sam ih. I sada tajnu zabranjenog grada iznosim u svet… kahm. Zaneo sam se. Dakle, posle ko zna koliko piva i ne znam čega došao je momenat za odlazak na spavanje… u 4 izjutra. Ne sećam se kada sam se poslednji put tako komirao. Roman, kao svaki profesionalni geek, se odmah okačio na Net kako bi postavio slike i snimke naših aktivnosti. Uzgred, u Nišu imate wi-fi na svakom ćošku. Dakle, koma. Trajala je samo 4 sata. Kao najgori ludak sam ustao u 8. Navika. Počeo je još jedan sparan dan. Čitavo prepodne smo proveli u šetnji i ispijanju hladnih sokova. Onda je negde oko tri došao i Ivan Jelić. On je planirao da ostane samo tog dana i da pali za BG odmah posle predavanja. Preselili smo se svi na tvrđavu i posle skoro sat i po počeli. Ivan je držao prvo predavanje i govorio o Slobodnom softveru i svim onim stvarima koje uvek volite da čujete od nas dvojice. Zatim sam ja govorio o Slobodnom softveru… iznenađeni? Elem, govorio sam o Slobodnom softveru, GPL 2 i GPL 3 kao i o radu FTF-a. Popričao malo sa ljudima posle predavanja a zatim scenu prepustio Nevenki Antić. Ona je održala interesantno predavanje na temu CC licenci. Posle toga smo napravili malu pauzu. A onda, kada je prvi mrak prekrio tvrđavu došlo je vreme da ja malo pričam o Joomla!CMS-u. Opet nekoliko pitanja i kraj. Bar što se mene tiče. Kako nismo stigli da krenemo ni jednim busom pre 21:30 morali smo da čekamo onaj u pola jedan. No, ništa strašno. Pokupili stvari, klopali pa se vratili na tvrđavu gde smo se družili sa organizatorima i gledali kratke filmove koji su bili deo čitavog događaja. Video sam par sjajnih radova. Te večeri je bila planirana žurka širih razmera. Mi smo, na žalost, morali poći kući. Meni je iskreno žao što nisam mogao ostati na toj žurci kao ni na Mozilla žurci sutra uveče. I to je to. Bilo je zaista zabano i nije mi žao što sam nekoliko meseci skratio život putovanjem onim busom. Isplatilo se. E-Tvrđava je događaj sa neverovatnim potencijalom. Niš je divan grad i ja se uvek obradujem kada se nešto od IT okupljanja dešava van Beograda. Smorili smo više Beograda. Sve je ovde. Dosta bre! Iskreno se nadam da će lokalne vlasti shvatiti potencijal E-Tvrđave. Velika je šteta ako dopustimo da ostali lepi gradovi ove zemlje postanu slepa creva za događaje većih razmera. Ja ću svoj doprinos dati tako što ću uvek rado ići da govorim kada god neko pravi nešto van glavnog grada. A namera mi je da i Joomla! Day selim po Srbiji. Ali o tome kada dođe vreme. Hvala svima iz Niša na predivnom gostoprimstvu i divnom vremenu koje smo proveli dole… verujem da smem govoriti u ime ostatka društva koje je ovaj put spojio.P.S. U Nišu su mnogo lepe devojke… i neću vam oprostiti što ste to krili od mene. Čuješ Milorade? :PP.P.S. Očekujte i fotke uskoro… kao svaki pogubljeni geek nisam poneo svoju kameru ali su ljudi oko mene uradili brdo fotki.:)