Planeta Srbija

Просто је невероватно колико се појединци или чудна удружења која ничу на све стране као печурке после кише, играју темом легалности у Србији. Већ сам писао о нелегалном софтверу у Влади Србије, а сада пишем о фамозном фантомском удружењу legalno.org чија „Програмска начела организације“ почињу овако:

2008. godina je na pragu. Srbija dobija novi nacionalni domen .RS i ubrzano se približava EU. Vreme je da sada svi zajedno radimo na boljem imidžu zemlje i popravljanju istog u svetu.

Како даље кажу

Državno zakonodavstvo je još slabo i nema institucije da se obračuna sa narastajućim web kriminalom

И само због тога је група вебмастера „душебрижника“, жељна да помогне држави, дошла на идеју да се скупи и оснује невладину организацију „Legalno.Org“. И то је супер, лепо је да се људи удружују, али би требали да знају и где се оснивају, пошто ја не знам где је место на коме је ова организација настала (цитирам: „Domu Sindikata Srbije“). Зар то постоји?

Поменути добротвори имају циљ да се обрачунају са свим веб гусарима и сачувају лик и дело Србије, и то како против оних у земљи, тако и оних ван земље. Користиће сва правна средства у те сврхе, утицаће на домаће хостинг провајдере, позиваће се на законску регулативу страних земаља у којима страни хостинг провајдери хостују гусарске сајтове, све како би исти били угашени а њихови власници кажњени. Не крију намеру да

U krajnjoj meri preduzećemo hakovanje istih, ako se sva legalna sredstva borbe iscrpe.

Да ли је неко обавестио ове „вебмастере“ и „легалисте“ да је хаковање у смислу у коме га они помињу нелегална радња? Да подсетим, помињу га у циљу коришћења сигурносних пропуста у туђем софтверу како би без правних основа дошли до информација о власницима. Дакле, legalno.org ће користити и нелегалне мере у свом циљу осветла образ Србије.

Реченица којом се „Програмска начела“ завршавају су прича за себе:

Da ne budemo tamna mrlja na svetskoj mapi u pogledu piraterije i drugih nepravilnosti na webu.

Србија је, као и у многим другим сферама, на жалост на дну листе било које врсте. Једино предњачимо по питању моралиста и легалиста. Господо, софтвер се не пиратизује у Србији већ у другим државама попут Амрике, Кине, Русије, Шведске и маси других. Информишите се о ономе о чему хоћете да пишете и „радите“.

Још једна занимљивост што се ове смејурије тиче јесте веб страница организације. Наиме, дотични користе WordPress CMS као софтверску основу уфиловану у тему Glossy Blue (коју сам раније користио за „Записе“). Једино што су превидели, случајно или намерно, јесте да су одстранили лиценцу и једног и другог производа из подножја стране (fotoer-а).

Поменута господа изгледа нису прочитала следећи услов лиценце за тему GlossyBlue:

A link back to N.Design Studio must be retained in the footer (either modified or unmodified)

Такође су превидели ГНУ ОЈЛ услов да се материјал објављен под том лиценцом може третирати на разне начине, докле год стоји референца о ауторима (члан 2, алинеја а). Како је са legalno.org странице уклоњена лиценца и WordPress Copyright а страница не служи у сврху блоговања појединца већ организације, тиме је, чини ми се, прекршена још једна заштита интелектуалне својине, коју legalno.org пропагира.

Право је чудо што је писање коментара на легалне текстове могуће само регистрованим члановима сајта legalno.org. Такође се питам да ли су ово све написали у легалном Microsoft Word-у на легалном Windows-у, или ипак лицемерно користе нелегалан софтвер?

Нигде име, нешто опипљиво, само виртуелно трабуњање о недовољно истраженој теми за коју су они потковани а државне институције нису. Да није тужно, било би смешно.

Лицемерни обрачун пирата?

Да будем искрен, мени цела ова прича личи на „рат домаће веб мафије“. Моја верзија (параноидне) приче гласи: Пера, Мика и Лаза који држе пиратски сајт „ми смо пирати“ због лошег пословања сајта дошла је на идеју да дискредитује све остале пиратске сајтове са домаћим матеирјалом како би се домогла популарности. Можда су се чак Жика (власник сајта „ми смо први“) и Пера (један од власника сајта „ми смо пирати“) покошкали на форуму „ми смо први“ па је Пера смислио паклени план да се Жики освети и угаси му сајт.

А сада одох да им пријавим сајт legalno.org за кршење права интелектулане својине да предузму све потребне мере и угасе га, као што су угасили остале нелегалне сајтове.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Веб, Скандал, Филозофија.

Зграда у којој са својом породицом живим саграђена је почетком шездесетих година прошлог века. Чим је зграда саграђена, мој покојни отац се са својим родитељима уселио у овај стан.

За протеклих четрдесетак година столарија је фарбана једном почетком деведесетих (да ја памтим), и можда још једном пре тога, мада чисто сумњам. Пошто је стан на јужној страни, под атмосферским ударима сунца, кише, снега, ветра, гдáда и других „алауџа“, дрвенарија на прозорима је већ дужи низ година била на ивици употребљивости. Расушено и испуцало дрво пропуштало је воду када пада киша скоро па исто као да су прозори широм отворени. Зато је стално неко морао да дежура у кући, и да мења и цеди пешкире, крпе и друге сакупљаче течности, када пада киша. О „дихтовању“ при чак и најслабијем поветарцу нећу ни да причам. Зими просто осећаш како између штока и прозора пролази хладноћа и увлачи с у просторије. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Филозофија.

Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.

Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.

И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије - Интернет.

Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.

Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:

сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.

Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.

Г-дин Бобар још каже:

Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“

Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.

НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Вести, Рачунари, Скандал.

Нисам од оних који мрзе, макар не превише. Више волим да презирем. Није хришћански, али је често сврсисходно и штеди ти време, да уместо да га тошиш на теби безвредне, време проводиш са људима који ти нешто значе.

Од свих људских особина, највише од свега презирем лицемерје. За оне са јефтинијим улазницама, то су дволичне особе, оне које из неке користи себе представљају позитивним и добрим ликовима, чине добра дела „за публику“, тапшу те по рамену и говоре ти и чине све позитивне ствари које можеш пожелети. Али се треба запитати, чему све то ако недостаје обавезна особина коју лицемери немају - искреност у томе што се чини. Срео сам и видео у свом животу доста лицемера, мушких и женских, старих и младих. Лицемер има хиљаду лица, скрива се иза ружичасте маске која се тешко и полако троши, па их је (можда?) тешко препознати. Често манипулатори, и људима њихова „доброта“ веома брзо досади, јер они који гледају умивеним очима лако прозру кроз фасаду лицемерја у погану позадину и нечисте намере.

Поред лицемера, једну врсту људи презирем. Због њих је потребно користити разне лубриканте да би се лакше поднеле њихове работе - улизице, у народу називани и као полтрони, дупеувлакачи, љиге, говнари, допуни-по-жељи. То су они који ће за статус, углед или корист јести сопствена говна, продати сопствено дупе, издати брата, заклати мајку, лизати дупе непријатељу, само да се домогну свог ситнокорисничког циља. То су обично особе којима недостаје самопоуздања, самосвести и самопоштовања.

Хришћанско учење каже да се против ових људи треба борити праштањем, јер Исус се Богу обратио речима „Оче, опристи им, јер не знају шта раде“. Владика Николај за каже да без праштања:

Нити цареви могу царевати, ни судије судити, ни мудраци мудровати, ни учитељи учити, ни богаташи и сиромаси живети животом човечанским а не скотским, ни плахи реформатори и бунџије што корисно учинити.

Осврните се око себе и истог момента ћете спазити најмање по једног представника из обе поменуте групе. А тако су се уклопили у друштво, да без њих универзум неби имао смисла. А вероватно већ и сами имате став о томе да ли лицемере и улизице волите да игноришете (презирете) или им праштате (приближите се чистоти изигравајући неуморну будалу).

Пљуни у лице свакоме ко ти каже да ти је пријатељ, јер тиме лаже и себе и тебе. (јер пријатељство се не казује већ показује)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Филозофија.

Немам обичај да учествујем у глобалним акцијама било које врсте, али се овога пута ИПАК придружујем Валкеру, Браци и Мушеми у дуго припреманој акцији „Bloggers Against Abuse“ на Блогкаталогу. Пре свега ћу поменути да је у питању глобални пројекат у коме учествују блогери широм света по слободној вољи, блогујући на данашњи дан о истој теми - [...]

Eh… danas je bas nikakav dan. Probudila sam se s glavoboljom, i po svemu sudeci sa istom cu i zaspati.

Kada covek umre za njim ostaju brige i pitanja. Gomila prakticnih stvari o kojima neko mora da brine. Tuga se nekako stopi sa svim tim, pa nekako sve to prodje… I kasnije, kada se osvrnes na taj deo zivota, uvek osecas neku muku, teskobu i brigu jednako jaku kao i tugu. Kada ti ljubimac ugine, ne ostaje nista sem praznine…

I sedim ovde… bez suza, sa dovoljno snage samo da gledam u njegove slike i lose snimke uhvacene fotoaparatom. Pa nekako sam se vec i oprostila od njega kada smo napustali Srbiju, i bio je i star, i bolestan, i nemocan, i znam da je ovako najbolje… ali opet…

Nedostajaces nam Oskare…

Прође одмор… Ове године сам себе частио са три недјеље одмора и сваким даном ми је бивало све теже да се вратим назад на посао. Још пар недјеља и ко зна да ли бих се и вратио :) Поготово што ме сачекало милион обавеза “за јуче”. Но добро, одморио сам се и највише времена провео у мом Требињу са дргаим људима. Идемо даље…

На моје изненађење Донеси.ком је одлично радио током љета, пали су и нови рекорди у броју наруџбина иако је много људи било ван градова и то је заиста изузетно и ван свих очекивања. Сада нас чека нови круг укључивања ресторана у Београду, и поготово Новом Саду.

Прије пар вечери причам са Милојем како би било добро направити неко окупљање у Београду, кад пар сати касније Никса шаље поруку да се ДТП екипа окупља у недјељу. Биће то фин скуп и прилика да се упознају неки људи са којима свакодневно комуницирам електроснки. А најављена је и неформална дискусија о новом Удружењу е-Старт. Остаје само још да укопим посјету Крушевцу (тазбина на првом мјесту :)) и долазак на окупљање.

belgrade, donesi.com, serbia, travel, trebinje

Нешто су утањили текстови на овоме блогу од када су кренуле врућине. Ем није баш најпријатније вријеме, ем сам се прилично изморио током прошлих мјесеци, тако да је право вријеме за одмор… пар недјеља у мојој Херцеговини и сусједном приморју.

У међувремену су се десиле двије фине ствари. Коначно је стигао мој Гранде Пунто аутић, а Донеси.ком изабран за представника Србије на овогодишњем WSA (World Summit Award) такмичењу по покровитељством Уједињених нација, у категорији E-Business.

business, donesi.com, internet, serbia, travel, trebinje

Кажу да песимиста за чашу до пола напуњену каже да је полупразна, док је оптимиста сматра полупуном. Ја сам некако цијелог живота непоправљиви оптимиста, некада и крајње нереалан и сањар. Мада је то релативно, све зависи од окружења. На домаћем интернету, постоји некакво благо песимистичко расположење. Вјероватно као одраз песимизма у друштву. Ево пар омиљених парола песимиста, на које сте сигурно могли наићи читајући блогове, форуме и сајтове:

У Србији нема довољно интернет корисника. Србија је исувише мало тржиште.

Има их још, али ове двије су ми најдраже. Зашто? Зато што ми изгледају као одговор песимисте на питање о чаши напола пуној. Ево одговора једног непоправљивог оптимисте:

Србија има довољно интернет корисника да би у њој започели интернет посао. У урбаним подручјима пенетрација интернета је преко 30%. Али то је само статистика. Погледајмо мало дубље, ко су тих 30% становника: образованији, са примањима већим од просјечних, отворени за нове технологије и искуства. Зар то није идеална циљна група за мноштво услуга и производа?

Србија јесте мало тржиште, али не толико мало колико се некима чини. И зашто се ограничити на Србију? Уколико на тржишту Србије, гдје је врло мала или непостојећа конкуренција у многим нишама, нисте у стању да направите нешто, колико је реално очекивати да то можете урадити на тржишту неке друге земље и на глобалном тржишту. А ако овдје можете нешто да направите, и поред свих реалних препрека, ништа вам не стоји на путу да посао проширите на веће тржиште.

Дакле, наведене пароле имају смисла као упозорење и као једна од ствари о којима треба водити рачуна при раду, али не као разлог зашто не радити. Број домаћих корисника интернета и њихова активност неизбјежно расте, право је питање имамо ли им шта понудити.

P.S. Телеком, НИЦ, процесори картица, инвеститори… знам ја да су проблем, али већ рекох да сам непоправљиви оптимиста:)

business, e commerce, internet, serbia

Претходних недјеља сам често био у Новом Саду, што је било право освјежење у односу на Београд. Разлог је наравно Донеси.ком и почетак рада сервиса у Новом Саду. И сад, коначно могу рећи да након Београда и Бањалуке почињемо са радом и у овоме граду.

Новосадски Донеси.ком је тренутно у бета верзији, док активирамо свих седам ресторана који су укључени у првоме кругу. Тренутно су на адреси www.donesi.com/novisad/ активна три ресторана (Чикен Тика, Централ Хаус и Марина), а у наредим данима ће бити постављена још четири ресторана (два кинеска и два италијанска), чиме ће почети званични рад. Сви постављени ресторани су активни и примају интернет наруџбине.

Сада Донеси.ком мрежа броји преко тридесет ресторана чланова који примају наруџбине путем интернета. У припреми су нове функционалности Донеси.ком-а и почетак рада партнерског програма за власнике посећених домаћих веб сајтова.

P.S. Једно велико име из индустрије пића се заинтересовало за Донеси.ком, можда ускоро буде неких лијепих новости :)

donesi.com, e commerce, food, novi sad, serbia, web2.0

Америчко-индијска компанија Ybrant Technologies Ltd, која за себе каже да је “eMarketing solutions company“, је саопштила да је постала власник београдске ИТ компаније Синетикс (Seenetix). Ова домаћа компанија (у којој сам и сам ангажован од њеног оснивања) није посебно позната у нашој земљи, јер дјелује у уској тржишној ниши и прије свега на тржишту САД. Има петнаестак запослених, са канцеларијама у Београду и Бањалуци, као и продајни тим на територији Америке. Њен главни производ је емаил маркетинг платформа ВолоМП (VoloMP) врхунских перформанси, са богатим скупом опција. Ybrant је већ власник неколико успјешних компанија које се баве дигиталним маркетингом. Услови и детаљи преузимања ове команије нису саопштени.

banjaluka, belgrade, business, serbia

Прије пар дана добио сам линк на сајт новина Курир са занимљивим текстом како је домаћа козметичка кућа Стеван Стил на ознакама својих производа Косово и Метохију не само издвојила из Србије, већ га ставила у сусједну Албанију. Како кажу, морају да напишу ознаку AL поред увозника за Косово и Метохију да би могли тамо да продају своје производе.

Јутрос, непријатно изненађење и на кутији кекса Соко Штарка, и овај домаћи произвођач одлучио да поред имена увозника за Косово стави међународну ознаку Албаније. Да не буде забуне, то није ознака језика, већ земље, пошто је изнад тога ознака BIH, а такав језик не постоји.

Надам се да ће тржишна инспекција урадити нешто поводом овога. А ако не, увијек остаје реакција јавности која такве бизнисмене може научити да бизнис некада није на првом мјесту. Засигурно овакве производе нећу куповати, као ни било који други који прејудицира издвајање Косова и Метохије из Србије. А не сумњам да их има још.

belgrade, food, kosovo, marketing, politics, serbia

На данашњи дан, прије годину дана, умрла je Слађана Кобас, једина од 13 беба из инкубатора бањалучког породилишта која је преживјела недостатак кисеоника који није могао бити допремљен те ратне 1992. У ствари, могао је, али није дозвољено и ова невинашца су жртвована, а посљедна шанса за допремање кисеоника авионом из Београда је осујећена одлуком тзв. међународне заједнице. Слађана је преживјела, али посљедице су је стигле тринаест година касније, када и поред извршене операције умире. Нека нам свима остане ово тринаестеро дјеце на памети и на наук за будућност.

banjaluka, children, serbia, srpska

Након десетодневног одмора у Грчкој, ево ме опет у Београду. Не могу баш рећи да сам одушевљен са овом кишом, након топлог времена у Елади, обиласка неких острва и моје омиљене морске хране, али шта да се ради. Разлог одласка сам већ поменуо - вјенчање мога брата Игора и његове жене Марије у Атини. Младенци су били супер, упознао сам нову ширу фамилију са грчке стране (који су врло пријатни), а сад назад на посао.

Будући да је ово било моје прво одсуство од почетка рада Донеси.ком-а, врло сам задовољан резултатима. У ствари, изгледа да посао иде још боље када ја нисам ту Мој партнер Горан завршава нови ресторански софтвер који ће побољшати комуникацију, PC Press је у свом јубиларном проглашењу 50 најбољих домаћих сајтова укључио два сајта на којима сам радио (Донеси.ком и Тикетсервис.ком), а број наруџбина и корисника је у сталном расту. Ускоро укључујемо два нова ресторана на подручју Београда, а и неке идеје о новим услугама полако добијају своје обличје. Тако да испада да ћу морати чешће да одмарам

belgrade, donesi.com, food, greece, serbia, travel

Данас сам видио промотивни спот Србије који се за пола милиона евра приказује на америчкој телевизији CNN. Ако га нисте видјели, ту је YouTube видео. А и немате Бог зна шта видјети. Обично расипање пара пореских обвезника обављено у познатом стилу “одрађивања”. У споту се не појављују људи, осим у два кратка кадра. Па је ли ово замља духова или мртвих људи? Аутор спота као да даје потврдан одговор на ово питање посљедњим кадром, у коме рода полијеће и одлази. Оде и она. Име Србије је написано неким азијским фонтом, и никако не асоцира на нашу културу. Укратко, као што је и очекивано, један скупи промашај. Тамо се не рекламирају озбиљне земље, већ назови - банана државе. Не треба нама реклама, нама треба сређена земља, наша кућа, а за рекламу ћемо лако - о добром домаћину се увијек чује.

belgrade, marketing, serbia, travel

Најављена је домаћа отворена енциклопедија на сајту wikisrbija.com.

internet, serbia, web2.0

Донеси.ком је захваљујући Дејану Бизингеру доживио и премијерно представљање на међународном тржишту Веб 2.0 апликација. У тексту Top Web Apps in Serbia, описан је сервис Донеси.ком, као и остале нове и популарне веб апликације на домаћем тржишту.

Read/WriteWeb је један од водећих глобалних технолошких блогова  фокусиран на нову генерацију Интернета кога уређује Ричард Макманус (Richard MacManus). Сајт дневно објављује податке о иновативним веб апликацијама и сервисима, као и опште новости са Интернета и ИТ индустрије.

blog, donesi.com, internet, serbia, web2.0

Прошло је седам бурних дана од почетка рада сајта Донеси.ком. Резултат - задовољан сам! Први корисници су почели да користе систем, имамо већ и неке редовне кориснике, први утисци о храни из понуђених ресторана су постављени, а драго ми је да се и рад на енглеској верзији сајта показао исправним - један од првих купаца је био странац у Београду који се додатно захвалио што мислимо и на њих

Ресторани су се углавном снашли са новим начином примања наруџбина, и што вријеме иде, све је мање питања и проблема. Припремамо и нову верзију софтвера за ресторане која ће бити још стабилнија и лакша за коришћење, а постављене су и нове опције на сам сајт као што је нпр. могућност постављања слике наручене хране уз утисак о ресторану.

Цијели пројекат је дообио веома позитивне реакције, а медијска ПР кампања тек слиједи. Двије ствари су ми посебно значајне. Прва је да се десило нешто што нисам ни помишљао, а то је да се јављају људи и из Србије и из иностранства који желе како да инвестирају у Донеси.ком, тако и да Донеси.ком имплементиирају на својим локалним тржиштима. То је веома добро!  Ускоро ћемо на сајту објавити позив за локалне партнере у другим градовима Србије.

Друга мени важна ствар је да ме је господин Варагић позвао да његовим студентима специјалистичких студија у Новом Саду демонстрирам студију случаја Донеси.ком у петак, 3. новембра.

Све заједно, првих седам дана Донеси.ком-а: доста рада, мало спавања, много контаката, укусна храна и идемо даље, још увијек смо на самом почетку!

belgrade, donesi.com, food, language, novi sad, serbia, web2.0

Дејан Бизингер најавио конференцију Serbia Online! посвећену искључиво Интернету, на прољеће 2007. године, уз могуће присуство веома звучних имена свјетске ИТ сцене.

belgrade, internet, serbia

Након вишемјесечног заиста напорног, али пријатног рада и већег броја непроспаваних ноћи, велико ми је задовољство и олакшање да коначно кажем - http://www.donesi.com/ коначно ради! На територији Београда, имамо осам ресторана, а већ сутра имамо преговоре са новим ресторанима.

 

Почетак рада је протекао без већих проблема. Први корисници и прве наруџбине које су стигле су на прави начин освијетлиле неке недостатке које смо углавном у лету сређивали. Најбитније је да је први утисак позитиван, и да су људи који су наручили храну задовољни - како храном, тако и самим системом.

Синоћ је систем пробао и Горан Ракић, и утисци су позитивни, а његове сугестије врло добре, већи број их је већ синоћ имплементиран. Јавио се и Бојан Рендулић са Поготка, такоће са позитивним реакцијама.

Моја партнери у овоме пројекту (супруга Ивана, која води бизнис дио Донеси.ком-а и Горан) су били на висини задатка, свака част!  Укратко, све је прошло како треба, скинули смо велики камен звани “кад ћемо коначно кренути” са срца и сада идемо даље - нове опције, нови ресторани и нове области услуге и наравно маркетинг.

На крају, морам да заиста похвалим људе у партнерским ресторанима, који су изненађујуће брзо прихватили нову технологију и промјене у свом свакодневном пословању. А биће још и боље сада када наруџбине заиста и стижу.

А ви, гладни сте?

belgrade, donesi.com, e commerce, food, pogodak, serbia, web2.0

Као што је најављено на Донеси.ком блогу, Интернет сервис за наручивање хране из локалних ресторана почиње са радом за два дана. То значи да сам, као један од чланова тог тима, тренутно у страшној гужви То је један главних од разлога што нисам стигао да одем у Ниш на конференцију. Али, видјећемо се тамо догодине, надам се.

Тестови Донеси.ком-а су прошли добро, уређаји су постављени у ресторане и особље их користи, а завршавају се и посљедњи радови на Веб интерфејсу. Морам посебно да захвалим Марку Бијелићу, Марку Херману и Горану Аничићу на врло корисним приједлозима за побољшање неких техничких, а посебно рјешења корисничког интерфејса.

Сервис креће са радом у Београду, са осам одличних ресторана, а већ договарамо ширење на већи број ресторана у Београду, и покривање још неколико већих градова Србије. А сад, назад на посао, до почетка рада има мање од 48 сати!

belgrade, blog, donesi.com, e commerce, food, serbia, web2.0

Либија је најавила да ће се придружити пројекту “Лаптоп за 100 долара” иза кога сада стоје и Уједињене нације. Овим договором, Либија ће купити опрему и знање вриједне 250 милиона долара и тим омогућити по један лаптоп за сваког од 1,2 милиона либијских школараца. Свака школа ће добити и сервер, а у пакет је укључена и подршка, као и Интернет сателитски линк. Сличан споразум су већ потписале или ће потписати и Бразил, Аргенитина, Нигерија и Тајланд.

Када ће Србија купити лаптоп или рачунар за сваког ученика? Не скоро, јер вријеме ради за Владу у овоме случају - сваки дан се обави више чедоморстава него порођаја и годишње нестане једно мјесто величине Лајковца. Тим темпом, број школа се из године у годину смањује, јер је ученика све мање. Тако да, чисто сумњам да ће Влада скоро ријешити да инвестира у дјецу, вријеме ради за буџет.

Зато драги моји, сад лијепо затворите овај сајт, искључите рачунар и стварајте нове људе, то је много паметније од читања овога блога.

belgrade, children, hardware, serbia, srpska

Звучи добро… Ево, у Србији ће ускоро избори, а блог заједница је у сталном расту, није лоша идеја промовисати политичке идеје кроз блог. Јесте стварно добра идеја. У пракси нажалост (или нарадост) није баш тако лако искористити блог као средство политичке промоције. Јер од политичара захтијева и нека знања која нису обавезна у дневној политици. На примјер, познавање начина комуницирања на блоговима и на форумима, и уопште у Веб заједницама. За разлику од времена од прије пар година, мене политика претјерано не интересује, али ме заинтересовао један случај. Међу многим VIP званицама које кућа Б92 (о чијој уређивачкој политици нећу писати јер захтијева ријечи које нису прихватљиве за блог овога типа) сматра занимљивим, нашао се и блог Небојше Крсића, бившег Идола, бившег доктора и садашњег рекламног дјелатника и наравно најважније - савјетника предсједника Србије. Веома посјећен блог се може узети као лијеп примјер начина како човјек на таквој позицији не треба да пише блог и начина како не треба да комуницира са читаоцима тог блога. Тотална пропаст. Кога не мрзи да прочита близу 500 коментара на његов претходни упис (да, има и прљавог веша), лако ће схватити зашто је господин Крстић одустао од даљег блоговања.

belgrade, blog, internet, marketing, politics, serbia

Горан Ракић о необичним реченицама за тестирање фонтова.

blog, serbia, srpska

Ова омиљена српска занимација траје вјековима, можда је старија чак и од самих Срба. Крава у њој представља извор хране, млијека и добробити у некој породици. Данас у урбаним подручјима, људи немају краве, али имају друге ствари од којих живе. Интернет сајт је за неког крава. Прије пар дана се десио занимљив случај у Бору. Наиме, локална власт је похвално одлучила да дио својих активности пренесе на Интернет, и направили су кампању и почели са њом, но заборавили су… сајт Домен www.opstinabor.com није ни био регистрован. Тај велики пропуст је искористио један младић из Бора, и купио тај домен који је већ почео да се рекламира. То је заиста било симпатично. Но…

… онда крећу ствари ка мање симпатичним. Младић нема појма шта да ради са тим доменом. Нашао се у небраном грожђу. И онда долази на идеју да тај домен искористи за промоцију својих политичких идеја. На сајт поставља натпис: Радикали марш из Бора! Испоставило се да су у Бору на власти радикали, које овај младић баш нешто не воли, те му је то изгледало као добро.

Наравно, општинари су изгубили главу када су видјели какву су глупост направили, и покушавају да је среде, можда и откупом домена. Кога вјероватно неће моћи да откупе, јер их овај младић отворено мрзи.

Отимање домена по принципу “ко први дјевојци његова дјевојка” није ништа ново, старо је колико и Интернет. Но, то се може обавити на барем људски начин. Погледајте како је Мозила купила домен www.ie7.com, ту нема мржње према конкуренцији или неистомишљеницима, а остварили су позитиван ефекат.

Домаћи случај нажалост нема ниједан позитиван ефекат:

Младић нема никакву директну корист од онога што је урадио. Направљена је штета општини. Направљена је штета радикалима, јер су испали нестручни. Направљена је штета опозицији, јер паметни људи неће да се везују за идеје протјеривања по политичкој линији. Направљена је штета грађанима јер су ускраћени за онлајн сервис за који су платили из буџета. Направњена је штета јер је оваквом акцијом “Радикали марш из Бора” додатно подијелио и завадио грађане. Бор, који има проблем исељавања становништва, овако сигурно неће придобити нове грађане који би се тамо можда доселили.

Изгледа је је у Србији и даље најважнија политика и јефтини политички поени. Није битно ко си, шта радиш, зашто радиш, већ за кога гласаш. Умјесто да се налазе могућности за сарадњу, зараду и акције у којима сви добијају, боље је да комшији цркне крава, нема везе што су и нама понекад доносили свјеже млијеко.

P.S. Ова текст би имао исту поруку и да није у питању Српска радикална странка, већ било која друга.

domain, serbia