Planeta Srbija

To je bio današnji zadatak. Pošto nisam bio našao kratko i koncizno uputstvo kako ovo da se uradi, morao sam sam to uradim. LVM Howto i sjajan članak na howtoforge.com su mi pomogli da sve prođe bez ikakvog problema.

Dakle, zadatak je sledeći: stari hard disk /dev/hdd1 koji je bio unutar agnus volume grupe je trebalo izbaciti iz računara. Logical volume koji je koristio ovaj hard disk je /dev/agnus/home.

Prvo par specifičnih informacija, kako biste znali na šta se odnose komande:

Stari hard disk: /dev/hdd1 Volume group: agnus Logical volume: /dev/agnus/home

Skinio journal radi smanjivanja fajl sistema:

1) fsck -n /dev/agnus/home 2) tune2fs -O ^has_journal /dev/agnus/home

Smanjio veličinu logical volume sa 286G na 251G:

3) e2fsck -f /dev/agnus/home 4) resize2fs /dev/agnus/home 251G

Vratio journal:

5) fsck -n /dev/agnus/home 6) tune2fs -j /dev/agnus/home

Smanjio logical volume za 32G:

7) lvreduce -L-32G /dev/agnus/home

Prebacio physical extents sa starog hard diska na ostale (ovo je potrajalo):

8) pvmove /dev/hdd1

Izbacio stari hard disk iz volume grupe:

9) vgreduce agnus /dev/hdd1 10) pvremove /dev/hdd1

Povećao fajl sistem da zauzima sve slobodne fizičke extente:

11) lvextend -L+994 /home/agnus/home 12) e2fsck -f /dev/agnus/home 13) resize2fs /dev/agnus/home

Posle ovoga sam ugasio računar i izvadio stari hard disk.

Ovaj članak je zamišljen kao kratko uputstvo i opis koraka za potpuno lokalizovanje, odnosno prevođenje, Joomla CMS-a na srpski jezik.

Prvo što je potrebno uraditi jeste skinuti prevod na srpski jezik. Ovaj prevod će odraditi većinu posla za nas. Prevod postoji i na ćirilici i na latinici, odradio ga je tim iz Joomla Serbia portala.

Kada je prevod skinut, odlazimo u Joomla Administration i tamo ćemo ostati sve do kraja lokalizacije. Na meniju Site - Language Manager - Site Languages izaberite New i učitajte prevod na srpski koji ste skinuli sa linka gore. Uključićemo sprski jezik tako što ćemo ga izabrati i kliknuti na Publish.

Dalje idemo da podesimo format datuma. Site - Global Configuration pa tab Locale je mesto za to. Ukoliko radite na ćirilici, dovoljno je da se unese: sr_CS.UTF-8. Za latiničnu varijantu moramo da se pravimo bosanci, te ćemo upisati: bs_BA.UTF-8. Srećom pa se na tom bosanskom jeziku skoro sve kaže isto kao i na srpskom Klik na Save i datum će se prikazivati ispravno.

Sada treba prevesti sve stavke iz Menu menija. Prevođenje se vrši jednostavno tako što se klikne, na primer, na mainmenu pa se izaberu pojedinačne stavke i prevedu. Jednostavno.

Posle menija treba obići sadržaj na Content - All Content Items. Ukoliko prevodite već popunjen sajt, treba obići sve članke i eliminisati problemčiće koji mogu nastati usled promene enkodinga. Najverovatnije će pokoje “ž” praviti problem.

Sekcije i kategorije se nalaze na Content - Section Manager i Content - Category Manager, respektivno. Prevod se vrši isto kao i kod prevoda menija. Ne zaboravite da prevedete i opis (description).

Na kraju, još samo treba obići Modules - Site Modules i prevesti imena modula pošto se pojavljuju u sadržaju sajta. Na isti princip kao i kod menija, prevesti stavke koje se koriste, a na engleskom su jeziku.

Sa modulima sajta, prevod je završen. Sada imate Joomla sistem kompletno lokalizovan na srpski jezik za krajnjeg korisnika. Administrator sajta, odnosno osoba koja unosi sadržaj na sajt, će i dalje imati okruženje na engleskom jeziku, ali samo u administracionom delu sajta. Sve ostalo je čitljivo osobama koje uopšte ne poznaju engleski jezik.

Ukoliko želite višejezičan sajt, moraćete da koristite JoomFish ekstenziju, ali to je tema nekog drugog članka…

Ukoliko ste se pitali šta je to XDMCP dok ste podešavali GDM ili KDM login menadžere, možda će vam posle ovog saveta biti jasnije.

Evo kako se Xnest može iskoristiti za udaljene grafičke sesije. Prvo, omogućite XDMCP u login menadžeru, i onda startujte Xnest sa udaljenog računara na ovaj način:

Xnest :10 -query ime_udaljene_mašine

Dobićete login ekran:

Nakon unošenja ispravnih podataka, dobijate potpunu X sesiju sa grafičkim okruženjem po izboru, i ukoliko ste na dobroj Internet liniji, razlika se ne može primetiti:

Konkretno - SVN za sistem administratore, ili za korisnike koji brinu o svom sistemu (velika većina GNU/Linux korisnika).

SVN, ili Subversion, je sistem za održavanje i kontrolu revizija. Poznat alat svim programerima, može biti koristan i za sistem administratore. Ovde opisujem slučaj držanja celog /etc direktorijuma u SVN repozitoriji (ja ovo volim da prevodim kao ostava) što omogućava da se vide ranije verzije pojedinih sistemskih fajlova, kao i da se nikada ne izgubi neko podešavanje.

Naime, ovaj sistem nije zamišljen kao bekap, bar ne ovako kako sam ja opisao pošto se repozitorija (ostava, hmmm) nalazi na istom računaru, verovatno i na istom disku.

Sada sledi kratko i brzo uputstvo kako se pravi repozitora (sledeći put definitivno pišem ostava):

mkdir -p /root/svn/etc svnadmin create /root/svn/etc cd / svn import etc file:///root/svn/etc -m "initial import" rm -rf etc svn co file:///root/svn/etc etc

Naravno, sve ove komande treba pokrenuti kao root korisnik, pošto se radi o sistemskim fajlovima.

Sada, možemo koristiti tiradu svn komandi kojima ćemo kontrolisati /etc direktorijum. Napomenuću samo neke, možda najvažnije, ostale možete videti preko svn help komande.

Stat komanda će prikazati koji fajlovi su promenjeni. Commit ćemo koristiti da pošaljemo promenjene fajlove u ostavu, dok revert služi da se vrate starije revizije. Uostalom, na svn se vrlo lako navikava, ubrzo se postaje svestan koliko je moćan i koristan alat čak i u ovim totalno neprogramerskim slučajevima.

Mala napomena, pre nekog vremena sam koristio BazaarNG za isti problem (BazaarNG je isto RCS kao i SVN /uh, ala volim ovaj geektalk/), ali je pravio probleme ne ignorišući fajlove koji bih mu eksplicitno rekao da ignoriše. Subversion je ipak oprobano stabilan program, možda najbolji u svojoj klasi.

Neki slični članci na Svetski Širokoj Mreži:

Držanje svoga života u SubversionuGentoo Linux Server Administration Držanje $HOME u Subversionu

Napomene:

Pojaviće se probemi sa direktorijumom /etc/modprobe.d. Taj direktorijum je najbolje držati van ostave i ne voditi računa o njegovim revizijama. Prvo ga snimite na nekom drugom mestu, zatim ga obrišite (svn remove). Uklonite iz njega direktorijum .svn i onda ga vratite nazad u /etc. Komandom “svn propedit svn:ignore .” stavite da se ignoriše taj direktorijum, kao i još neki fajlovi koji će uvek biti različiti (adjtime, mtab, random-seed…).

Svi znamo za fortune program. Neki od nas imaju “forutne -s” kao sig u email porukama.

Fortune sve ove pametne citate drži u direktorijumu /usr/share/games/fortune. Ali, fajlovi nisu u čistom tekstualnom formatu, kao što bi neko očekivao, već su u posebnom formatu koji je namenjen za čuvanje stringova. (Oni koji su prisnije upoznati sa Unix sistemima, znaju da ovo nije ništa novo - dobra rešenja zahtevaju bolja ).

Ali, kako napraviti svoj sopstveni fortune fajl. Ukoliko imate kolekciju sopstvenih citata, evo kako možete naterati fortune da je koristi.

Prvo, ASCII fajl mora biti u određenom formatu. No, nije ništa komplikovano, jednostavno, između dva različita stringa mora da stoji znak %, sam u svojoj liniji. Na primer:

DAJ MI SIKIRU DA PUCAM !!! % Dolazim sutra da ti demonstriram FDISK ! % Ekshumiraj pa konzumiraj. % HEPICMEHIMA PRNCTYP 3ABPANJEH !! %

Mislim da se iz ovog malog primera vidi princip.

Sada je potrebno “svariti” fajl sa stringovima kako bi fortune mogao da ga koristi. Naredba je sledeća:

strfile -r input.txt output.dat

Strfile je komanda dobro poznata programerima koji barataju stringovima.

Ondak je potrebno prebaciti ovaj fajl na putanju koju fortune podrazumevano pretražuje, već pomenuta /usr/share/games/fortune.

Posle toga, sve se svodi na:

fortune output

A za malu vežbu, poklanjam svetu svoju sopstvenu kolekciju citata i smešnih tagova, već u formatu spremnom za strfile.

Situacija je sledeća, štampač Lexmark Z600 se nalazi na Windows XP mašini i uključeno je deljenje štampača preko mreže. Evo kako se ovaj mrežni štampač instalira u Slackware GNU/Linuxu (ono što sledi se može primeniti i na ostale distribucije, uz male razlike).

Naravno, ništa nije prošlo jednostavno, ali slobodan softver nije za kriviti. Što se tiče slobodnog softvera, sve radi savršeno. Problem je sa drajverima za ovaj štampač koje pravi Lexmark i koji su samo u rpm formatu. Plus, ne mogu se skinuti rpm-ovi, takvi kakvi su, već se to radi preko neke instalacione skripte, koja je loše napisana i ne može da se izvrši. Mala modifikacija te skripte daje rpm pakete koje treba instalirati. Pošto sam to odradio na brzinu, ne zapisavši tačne vrednosti, opisaću kako se to radi.

Nakon skidanja ove skripte gore, treba je pokrenuti, nakon čega će se dobiti greška zato što je trap komanda pogrešno upotrebljena. Ispravite komandu u skripti, ili je totalno izbacite (pošto nam nije bitna) i opet pokrenite skriptu. Sada će greška biti u tome što je checksum pogrešan. Iskopirajte čeksum koji je prijavljen i unesite ga u skriptu na vrhu. Na kraju, pokrenite skriptu, ali sa -keep opcijom, kako bi vam dala direktorijum installer u kome se nalaze ta dva famozna rpm paketa.

Kada smo došli do rpm paketa, klasično ih instalirati (rpm -Uvh –nodeps). U Slackware GNU/Linux sistemu je još trebalo napraviti dva simbolična linka ka bibliotekama, pošto je program napisan uz korišćenje starijih verzija. No, i to znamo uraditi, naravno.

Ovde je važno primetiti da sva ova frka gore - ispravljanje skripti i korisničko maltertiranje - postoji samo zbog toga jer se koristi neslobodan vlasnički softver, konkretno drajveri za ovaj Lexmark štampač. Da su drajveri slobodni i otvorenog koda, ništa od ovoga ne bi bilo potrebno. Neverovatno je koliko proizvođači ne razumeju potrebu za slobodnim drajverima. S obzirom da GNU/Linux postaje sve rašireniji, ova potreba će biti sve veća i veća. Molim vas, pravite slobodne drajvere, korisnici vašeg hardvera će vam biti zahvalni. Nebrojeno puta sam opsovao Lexmark dok sam radio ovo gore opisano… Nije mi to bilo potrebno.

Na kraju, morala se napraviti još jedna modifikacija, zato što se drajver pogrešno instalira. Naime, potrebno je otići u /usr/share/cups/model i iskopirati fajl Lexmark-Z600-lxz600cj-cups.ppd.gz u /etc/cups/ppds. Zatim ga treba raspakovati (gunzip) i preimenovati u Lexmark.ppd.

I to je to. Sada, preko CUPS web interfejsa jednostavno dodati štampač. Što se tiče mrežnih štampača, izabrati Windows Network Printer i za adresu staviti smb://IMERAČUNARA/IMEŠTAMPAČA.

I sada sve radi:

Ukoliko primate mnogo spam poruka, možda biste trebali da probate odličan program pod imenom SpamAssassin. Ne samo da će jasno obeležiti spam poruke, već ima i mogućnost učenja, te ćete vremenom primati sve manje i manje nepoželjnih poruka.

Ovde ću opisati kako se instalira i stavlja u upotrebu, s tim da koristite sopstveni MTA (kao što sam opisao u prethodnom postu) i procmail kao MDA (podrazumevana postavka Sendmaila).

SpamAssassin je pisan u Perlu, te je najlakše instalirati ga preko Cpana. Dakle, kao root, pokrenite cpan:

perl -MCPAN -e shell

I u njemu kucajte:

install Mail::SpamAssassin

Nakon određenog vremena, program će biti instaliran i ostaje samo da se podesi procmail. Otvorite fajl ~/.procmailrc i na njegovom početku dodajte:

:0fw: spamassassin.lock * | spamassassin

Ovo je potrebno dodati na početku, kako bi se ovo pravilo izvršilo pre svih koje ste dosad koristili. Samo naznaka, po ovom pravilu proveravaće se samo poruke koje su veće od 250 kilobajta. Spam poruke, po pravilu, nisu mnogo velike, a testiranje jako velikih poruka koje verovatno primate će samo bespotrebno opterećivati mašinu.

I sada je sve spremno. Pošaljite sebi email, sasvim normalan. Kada ga primite nazad, pogledajte u heder poruke, tamo bi trebali da nađete ovakav red:

X-Spam-Status: No, score=0.0 required=5.0 tests=none autolearn=ham version=3.1.7

Ovo znači da je sve u redu, SpamAssassin se poziva da pregleda svaku poruku i nijedna mu neće promaći. Sada, pošaljite sebi poruku za koju sigurno znate da je spam. Na primer, možete iskoristiti GTUBE (što je eicar za antivirus programe, to je gtube za antispam).

Poruka će biti označena kao spam, što se može videti u hederu:

X-Spam-Flag: YES X-Spam-Checker-Version: SpamAssassin 3.1.7 (2006-10-05) on johny.homelinux.net X-Spam-Level: ************************************************** X-Spam-Status: Yes, score=1000.0 required=5.0 tests=GTUBE,UNPARSEABLE_RELAY autolearn=no version=3.1.7

Dakle, vaše filtere trebate namestiti da reaguju odgovarajuće u odnosu na heder X-Spam-Status ili X-Spam-Flag. Kako vam volja.

Toliko za sad. SpamAssassin se može namestiti da uči šta je spam, a šta ne, ali o tom nekom sledećom prilikom.

Ukoliko imate Gmail nalog, uz pomoć ovog objašnjenja ćete moći koristiti vaš računar da direktno šalje i prima poštu preko programa Sendmail i Fetchmail.

U prvom delu će biti objapnjeno podešavanje Sendmaila (uz TLS enkripciju) da šalje poštu direktno na Gmail. Drugi deo je rezervisan za Fetchmail (preko STARTTLS) koji će pokupiti poštu sa vašeg Gmail naloga i preneti je na lokalni sistem.

Ovo objašnjenje se najlakše može primeniti na Slackware 11 GNU/Linux sistemu (pošto isti ja koristim), te će se primena svesti skoro na Copy&Paste. U ostalim GNU/Linux distribucijama koje koriste Sendmail, princip je isti. Ukoliko vaša distribucija ne koristi Sendmail, već Postfix, pogledajte ovo uputstvo.

Pre svega, zašto Sendmail? Pa, dolazi podrazumevano u Slackware distribuciji, a takođe se radi o odličnom programu koji vrši rutiranje najvećeg broja emailova na Internetu. Jeste da konfigurisanje zadaje glavobolje, ali jednom kada se navikne, i nije toliko teško (lažem, jeste).

I još jedna uvodna napomena, Gmail nalog možete sasvim normalno koristiti iz vašeg email programa (KMail, Claws, Sylpheed, Evolution, Gnus,…), i podešavanje je vrlo lako. Na sajtu Gmail.com možete naći uputstvo kako da podesite email klijente. Ali, mi ćemo ovde podešavati email servere, što je sasvim drugačije iskustvo. Na ovaj način, sa prispelom i poslatom poštom možemo manipulisati na razne načine (ClamAV, procmail, spamassasin, itd.), a takođe možemo napraviti da više korisnika unutar lokalne mreže koristi jedan email nalog. Mogućnosti su beskrajne. A, s druge strane, meni je uvek lakše podesiti .fetchmailrc kada dodajem novi email nalog, nego kliktati u GUI okruženjima. Oni koji imaju mnogo email naloga na raznim serverima - znaće o čemu pričam.

No, da ne dužim dalje, krećemo.

Sendmail

Prvo proverite DNS postavke. Neka vaš računar ima određen FQDN. Ja koristim DynDNS servise, te se moj računar zove johny.homelinux.net. Ukoliko ovo ne uradite, Sendmail će imati problema sa pokretanjem.

Otvorite fajl /usr/share/sendmail/cf/cf/sendmail-slackware.mc i postavite da se sledeće nalazi u njemu:

dnl# This is the default sendmail .mc file for Slackware. To generate dnl# the sendmail.cf file from this (perhaps after making some changes), dnl# use the m4 files in /usr/share/sendmail/cf like this: dnl# dnl# cp sendmail-slackware.mc /usr/share/sendmail/cf/config.mc dnl# cd /usr/share/sendmail/cf dnl# sh Build config.cf dnl# dnl# You may then install the resulting .cf file: dnl# cp config.cf /etc/mail/sendmail.cf dnl# include(`../m4/cf.m4') VERSIONID(`default setup for Slackware Linux')dnl OSTYPE(`linux')dnl dnl# These settings help protect against people verifying email addresses dnl# at your site in order to send you email that you probably don't want: define(`confPRIVACY_FLAGS', `authwarnings,novrfy,noexpn,restrictqrun')dnl dnl# No timeout for ident: define(`confTO_IDENT', `0')dnl dnl# Enable the line below to use smrsh to restrict what sendmail can run: dnl FEATURE(`smrsh',`/usr/sbin/smrsh')dnl dnl# See the README in /usr/share/sendmail/cf for a ton of information on dnl# how these options work: FEATURE(`use_cw_file')dnl FEATURE(`use_ct_file')dnl FEATURE(`mailertable',`hash -o /etc/mail/mailertable.db')dnl FEATURE(`virtusertable',`hash -o /etc/mail/virtusertable.db')dnl FEATURE(`access_db', `hash -T /etc/mail/access')dnl FEATURE(`blacklist_recipients')dnl FEATURE(`local_procmail',`',`procmail -t -Y -a $h -d $u')dnl FEATURE(`always_add_domain')dnl FEATURE(`redirect')dnl dnl# Turn this feature on if you don't always have DNS, or enjoy junk mail: dnl FEATURE(`accept_unresolvable_domains')dnl EXPOSED_USER(`root')dnl FEATURE(`authinfo',`hash /etc/mail/auth/client-info')dnl dnl# Also accept mail for localhost.localdomain: LOCAL_DOMAIN(`localhost.localdomain')dnl MAILER(local)dnl MAILER(smtp)dnl MAILER(procmail)dnl define(`SMART_HOST',`smtp.gmail.com')dnl define(`confAUTH_MECHANISMS', `EXTERNAL GSSAPI DIGEST-MD5 CRAM-MD5 LOGIN PLAIN')dnl define(`CERT_DIR', `MAIL_SETTINGS_DIR`'certs') define(`confCACERT_PATH', `CERT_DIR') define(`confCACERT', `CERT_DIR/CAcert.pem') define(`confSERVER_CERT', `CERT_DIR/mycert.pem') define(`confSERVER_KEY', `CERT_DIR/mykey.pem') define(`confCLIENT_CERT', `CERT_DIR/mycert.pem') define(`confCLIENT_KEY', `CERT_DIR/mykey.pem')

Kao što vidite, dodali smo nekoliko opcija na kraju. Zatim treba napraviti fajl sa podacima o vašem Gmail nalogu:

mkdir /etc/mail/auth touch /etc/mail/auth/client-info

Sadržaj fajla /etc/mail/auth/client-info je samo jedna linija i ona sadrži vaše informacije u sledećem formatu:

AuthInfo:smtp.gmail.com "U:root" "I:GMAILKORISNIK@gmail.com" "P:LOZINKA"

Zamenite GMAILKORISNIK sa vašim Gmail korisničkim imenom, a i LOZINKA zamenite vašom aktuelnom lozinkom. Obratite pažnju da su ovi podaci u obliku teksta, te dozvolama osigurajte vašu lozinku.

Sendmail je vrlo osetljiv na dozvole fajlova koje koristi, te sigurnost morate pritegnuti:

chown -R root:wheel /etc/mail/auth chmod 700 /etc/mail/auth chmod 600 /etc/mail/auth/*

Sada ćemo da napravimo naše SSL sertifikate.

mkdir /etc/mail/certs cd certs openssl dsaparam 1024 -out dsa1024.pem openssl req -x509 -nodes -days 3650 -newkey dsa:dsa1024.pem -out /etc/mail/certs/mycert.pem -keyout /etc/mail/certs/mykey.pem ln -s /etc/mail/certs/mycert.pem /etc/mail/certs/CAcert.pem openssl req -x509 -new -days 3650 -key /etc/mail/certs/mykey.pem -out /etc/mail/certs/mycert.pem

Zatim ćemo da uklonimo privremene fajlove i pritegnemo sigurnost:

rm dsa1024.pem chown -R root:wheel . chmod 700 . chmod 600 *

Kada smo ovo sve uradili, vreme je da stavimo novi Sendmailov konfiguracioni fajl na ispravno mesto i da restartujemo odgovarajuće demone.

cd /usr/share/sendmail/cf/cf m4 sendmail-slackware.mc > /etc/mail/sendmail.cf /etc/rc.d/rc.sendmail stop /etc/rc.d/rc.sendmail start

Sada ćemo da testiramo da li je sve u redu (pomno pratite fajl /var/log/maillog, pošto ćete u njemu pročitati da li sve radi ili ne).

mail -s 'Testiranje' GMAILKORISNIK@gmail.com mail -s 'Testiranje' KORISNIK@nekidomen.com

Ukoliko je sve prošlo u redu, a trebalo bi, završili smo sa podešavanjem Sendmaila (teži deo).

Fetchmail

Prvo je potrebno pokupiti odgovarajuće Google ključeve i staviti ih u ispravan format. To se radi pomoću sledeće naredbe:

openssl s_client -connect pop.gmail.com:995 -showcerts

I dobićete ovakav izlaz:

CONNECTED(00000003) depth=0 /C=US/ST=California/L=Mountain View/O=Google Inc./CN=pop.gmail.com verify error:num=20:unable to get local issuer certificate verify return:1 depth=0 /C=US/ST=California/L=Mountain View/O=Google Inc./CN=pop.gmail.com verify error:num=27:certificate not trusted verify return:1 depth=0 /C=US/ST=California/L=Mountain View/O=Google Inc./CN=pop.gmail.com verify error:num=21:unable to verify the first certificate verify return:1 --- Certificate chain 0 s:/C=US/ST=California/L=Mountain View/O=Google Inc./CN=pop.gmail.com i:/C=US/O=Equifax/OU=Equifax Secure Certificate Authority -----BEGIN CERTIFICATE----- MIIC3TCCAkagAwIBAgIDBZIAMA0GCSqGSIb3DQEBBQUAME4xCzAJBgNVBAYTAlVT MRAwDgYDVQQKEwdFcXVpZmF4MS0wKwYDVQQLEyRFcXVpZmF4IFNlY3VyZSBDZXJ0 aWZpY2F0ZSBBdXRob3JpdHkwHhcNMDUxMTE1MjEyMjQ0WhcNMDcxMTE2MjEyMjQ0 WjBoMQswCQYDVQQGEwJVUzETMBEGA1UECBMKQ2FsaWZvcm5pYTEWMBQGA1UEBxMN TW91bnRhaW4gVmlldzEUMBIGA1UEChMLR29vZ2xlIEluYy4xFjAUBgNVBAMTDXBv cC5nbWFpbC5jb20wgZ8wDQYJKoZIhvcNAQEBBQADgY0AMIGJAoGBAMP8LCYiLGJ/ RihwcOi1V/zHVTw0Gfu+mI141Vjuuj2DtQoav8emwlXbu8gZoKP9GeMWpX1Vo9qN 4gkslIToHmDnIwGjcaEAfpdhSR9g54Kf5Y7BEXVyco6mTIlpe9vsbV0dmB1FvLP2 1N09dkUJfi7V0fjb8mcn3QYu6+6QNoxPAgMBAAGjga4wgaswDgYDVR0PAQH/BAQD AgTwMB0GA1UdDgQWBBTdASsopgao1m8hcEg0cDZhucltljA6BgNVHR8EMzAxMC+g LaArhilodHRwOi8vY3JsLmdlb3RydXN0LmNvbS9jcmxzL3NlY3VyZWNhLmNybDAf BgNVHSMEGDAWgBRI5mj5K9KylddH2CMgEE8zmJCf1DAdBgNVHSUEFjAUBggrBgEF BQcDAQYIKwYBBQUHAwIwDQYJKoZIhvcNAQEFBQADgYEAln3/pVqYnUXA1TVGzOqX LFhohGxpuNkr1UJnQmYxmZeB07uPBYRX8c0JXEKs29TmAHRsLhmp8kF36F11Dxgi Xm/Y8I9zgWHoMj7SL3Ve/u8K8K7XcUyUuaWmldLQAREafpFy+f+KYHGuAVh8hjy6 XyPlMCqj+PNp8QXjgOcgO68= -----END CERTIFICATE----- --- Server certificate subject=/C=US/ST=California/L=Mountain View/O=Google Inc./CN=pop.gmail.com issuer=/C=US/O=Equifax/OU=Equifax Secure Certificate Authority --- No client certificate CA names sent --- SSL handshake has read 891 bytes and written 308 bytes --- New, TLSv1/SSLv3, Cipher is DES-CBC3-SHA Server public key is 1024 bit Compression: NONE Expansion: NONE SSL-Session: Protocol : TLSv1 Cipher : DES-CBC3-SHA Session-ID: 9A8496E967624BE81106C29CD8F4E1329F8BCBA83CA954E203ED8CDF1598A940 Session-ID-ctx: Master-Key: 6B581B07BC120605D28AA3C37D35568B141FCEC9C2DF51BFD63EBE16E8C234988B0500596787DA0638BD4CBDDE4F71F8 Key-Arg : None Start Time: 1163116556 Timeout : 300 (sec) Verify return code: 21 (unable to verify the first certificate) --- +OK Gpop ready for requests from 76.17.143.252 z80pf3240098pyg

Sve između —–BEGIN CERTIFICATE—– i —–END CERTIFICATE—– je Google-ov sertifikat, te ga morate staviti u odgovarajući format, odnosno jednostavno ekstrahovati. Da ne bih objašnjavao predugačko, preuzmite ova dva fajla: equifax.pem i googlepop.pem i snimite ih na vaš računar (prvi fajl je serifikat Equifax CA, kojeg Google koristi). Kod mene, ovi fajlovi se nalaze u /home/kotnik/.certs.

Sada treba pokrenuti c_rehash komandu koja će napraviti odgovarajuće simboličke linkove:

c_rehash /home/kotnik/.certs

Da su sertifikati u odgovarajućem formatu i ispravni možete proveriti pomoću sledeće komande:

openssl s_client -connect pop.gmail.com:995 -CApath /home/kotnik/.certs/

Na kraju biste trebali da vidite ovakve redove:

New, TLSv1/SSLv3, Cipher is DES-CBC3-SHA Server public key is 1024 bit Compression: NONE Expansion: NONE SSL-Session: Protocol : TLSv1 Cipher : DES-CBC3-SHA Session-ID: E5E7DDE5028A8D6DE99ACD67D5F7A653A78900B4DD20B22C2608FAD5935F3333 Session-ID-ctx: Master-Key: AD52D986EB1750045B1ACEC93D85C5233BEEE13ED4A2DAD72ACC6CBB7299A9456C1DCC9105BC4B79EABDB20DF2052466 Key-Arg : None Start Time: 1163117053 Timeout : 300 (sec) Verify return code: 0 (ok)

Verify return code 0 (ok) znači da je sve u redu.

Zatim možete preći na konfigurisanje fajla ~/.fetchmailrc. Evo kako treba da izgleda:

set daemon 600 set syslog set postmaster kotnik # GMail poll pop.gmail.com with proto POP3 and options no dns user 'GMAILKORISNIK@gmail.com' with pass "LOZINKA" is 'kotnik' here options ssl sslcertck sslcertpath '/home/kotnik/.certs' smtphost localhost

Nakon ovoga, možete pokrenuti fetchmail sledećom komandom:

fetchmail -v

I pomno pratiti šta govori u /var/log/maillog. Sve bi trebalo da prođe kako treba, i da pošta sa vašeg Gmail naloga bude prebačena na vašu mašinu. Ukoliko se to ne dešava, razlog ćete naći u /var/log/maillog fajlu. Takođe, ponovite korake u ovom objašnjenju, pošto ste nešto onda verovatno preskočili.

I to je to.

Ukoliko ste instalirali Firefox 2.0, primetili ste da se u meniju nalazi nova stavka: History, koja sadrži vrlo zgodnu opciju za vraćanje slučajno, i nedavno, ugašenih tabova. I to je super. Problem je što je History povezan za ALT+S prečicu na tastaturi. A upravo ta prečica se koristi u skoro svim forumima za postavljanje odgovora (umesto kliktanja na “Post” ili “Submit” mnogo je lakše jednostavno pritisnuti ALT+S).

Ukoliko često obitavate po forumima, kao ja, ovo će vam zasmetati pre ili kasnije. No, problem se vrlo lako rešava. Otvorite about:config i stavku ui.key.chromeAccess promenite iz 4 u 5. Sada će se do menija dolaziti preko ALT+SHIFT kombinacije, a ALT+bilošta će ostati na stranici da odluči, što je upravo ono što meni treba.

Samo kratka napomena na kraju, brojevi ove postavke znače:

Shift = 1 Ctrl = 2 Alt = 4

I matematika nam daje:

Shift + Ctrl = 3 Shift + Alt = 5 Alt + Ctrl = 6 Ctrl + Shift + Alt = 7

Ekiga, odlični SIP klijent za VOIP telefoniju, se ipak može naterati da radi na Slackware 11 distribuciji. Doduše, put je malo okolan, s obzirom da Slackware ne dolazi sa Gnome okruženjem, a Ekiga se veoma mnogo naslanja na Gnome biblioteke.

No, long story short, evo okolnog puta instaliranja i podešavanja Ekige da radi na najboljoj GNU/Linux distribuciji.

Pre svega, moram napomenuti da imam instaliran Freerock Gnome. To su Slackware paketići koji donose Gnome u Slackware.

Ekigu sam skinuo sa sajta linuxpackages.net. No, odmah po instalaciji, nije htela da radi. Evo kako sam rešio dva problema koja su me sprečavala da koristim program.

Problem 1: nedostajuća biblioteka

Ekigi treba libebook-1.2.so.9, a ja na sistemu imam libebook-1.2.so.5. Problem rešen sa:

cd /usr/lib ln -s libebook-1.2.so.5 libebook-1.2.so.9

Znam da nije baš najsrećnije rešenje, ali do sada se Ekiga nije bunila što koristi stariju verziju biblioteke.

Problem 2: gconf

Iz nekog razloga, paketić kojeg sam instalirao nije ispravno učitao Ekiginu gconf šemu. Zaista ne znam zašto se gconf problemi javljaju, trebalo bi da je sve podrazumevano uredu, ali evo kako se taj problem rešio. Kao root uradio sledeće:

export GCONF_CONFIG_SOURCE=`gconftool-2 --get-default-source` cd /etc/gconf/schemas gconftool-2 --makefile-install-rule ekiga.schemas

I Ekiga je proradila u svom punom sjaju:

MPD (Music Player Daemon) je programče koje omogućava udaljeno kontrolisanje muzičkog plejera preko mreže. Vrlo zgodna stvar. Evo kako se podešava i pokreće.

Na udaljenom računaru instalirati mpd. Uopšte nije teško. Čuvena “./configure && make && make install” mantra prolazi besprekorno. Mpd se oslanja na jako malo biblioteka, te se može iskompajlirati i na najogoljenijim sistemima.

Program svoju konfiguraciju traži na sledećim mestima:

~/.mpdconf /etc/mpd.conf

Pošto ja sve svoje volim držati u svome $HOME, evo šta se nalazi u fajlu ~/.mpdconf:

port "6600" music_directory "~/mp3" playlist_directory "~/mp3" log_file "~/.mpdlog" error_file "~/.mpderror" db_file "~/.mpddb" pid_file "~/.mpdpid" state_file "~/.mpdstate"

Dakle, sve je logično i nema puno šta da se objašnjava. Direktorijum za plejliste se mora navesti, iako ja nemam nijednu plejlistu niti shvatam koncept istih

Sada treba pokrenuti demona, što se radi sa jednostavnim:

mpd

I to je to. Demon je sada spreman da ga kontrolišu.

Ukoliko dodate, ili obrišete, nešto iz direktorijuma u kome se nalazi muzika, moraćete reći demonu da opet pogleda šta tu ima komandom:

mpd --create-db

Sve je sređeno što se tiče udaljenog računara. Na svakom računaru morate imati instaliranog klijenta (ili koristiti kontrolu preko Weba, pogledajte listu klijenata na mpd-ovom sajtu). Meni se najviše sviđa Glurp (glupog li imena…):