Planeta Srbija

Било је то давне 1984. године. Са месец дана до седме године, пошао сам у први разред. То је био један нови почетак новог детињства и почетак контроле мојих необавезних дечијих играрија. На жалост, данас не започињем никакав нови живот, али сам сазнао, истина касно, да је већ почела реализација нове контроле, необавезних играрија, али и озбиљних обавеза.

Јутрос нисам стигао да попијем прву јутарњу кафу пре одласка на посао, јер сам надгледао један супер тајни посао о коме не могу да причам јавно (ко не треба да зна, вероватно већ зна, а ко треба да зна нећу му рећи јер је небитно).

Пре подне сам, као и сваког другог радног дана у недељи, провео на послу. Прво сам поставио питање на форуму СК око прекидања дељене Интернет везе при успављивању машине, а онда на једној машини решавао проблем спуцаног Виндоуза који није хтео да учита корисничка подешавања, нити обави chkdsk. Долазио чак и „мајстор за компјутере“, али ни он није решио проблем — хард диск зеза. Кад сам завршио хитне обавезе, прво сам успео да инсталирам нелегални w2k, а потом да га прегазим лиценцираним XP. Активацију обавио преко нета (мрзело ме да вртим телефон техничке Мајкрософтове подршке), некриптованом везом (ваљда?) и чак регистровао (можда и по други пут) корисника који ту машину користи. Оставио га да скида енглескиу иснталацију OpenOffice.org пошто српска из неког разлога неће да ради на свежој иснталацији Виндоуза (каже да програм није добро инсталиран и да ће реинсталација можда помоћи, али реинсталација не помаже).

Доручковао сам, поново, пилећи батак на ћумуру, у лепињи са мајонезом, кечапом, купус салатом и парадајзом.

У разговору са директором изложио сам пре-алфа сценарио за едукативни спот о рециклажи ПЕТ амбалаже, али о томе неки други пут (у понедељак ћу завршити сценаријо па можда и поделим са вама .

За ручак сам ручао само супу (са словима), али нисам могао ништа више јер ме pizza од синоћ још увек држи ситим (просто невероватно)!

Проверавајући поруке на твитеру спазим нови патриотски корак РАТЕЛ-а (пази PDF) о коме су писали tamburix, jazzva, walker, Nightweaver (извињавам се онима које нисам поменуо). Све је почело од Слобине вести на Интернодиуму, а повела се и конструктивна расправа на форуму ДТП.

Из Уркетове кухиње: сутра ћете и ви, драги читаоци, сазнати који тоалет папир најволем и којим прстом чачкам нос. Зашто да само држава буде привилегована знајући те круцијалне чињенице о мени, ја знам да „народ се пита!“

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Шумарице су део града и насеље у Крагујевцу на коме се налази Спомен парк „21. октобар“. За оне којима историја слабије иде, на том месту су 20. и 21. октобра 1941. године нацисти стрељали 2300 крагујевчана, међу којима је било и доста деце. Наша велика песникиња Десанка Максимовић о том тужном догађају написала је поему „Крвава бајка“.

Шумарице су доспеле у очи јавности како Србије, тако и других држава, по прошломесечном догађају који и даље траје. Наиме, у Шумарицама је службеник Рајфајзен банке пословнице у Крагујевцу сакрио 1.500.000 (милион и по) еура (пре десетак дана је нађено 60.000 швајцараца, а за преосталих 50.000 еура се још увек трага).

Трећа ствар, због које иначе и пишем овај запис, јесте вест која је ономад засенила српску „читалачку“ публику — јесенас су се појавили духови у Шумарицама! Пре пар година су Шумарице облетали „летећи тањири“, али овога пута постоји „необориви“ доказ — фотографија усликана мобилним телефоном!

Духови у Шумарицама

Да, да, веровали или не, овај феномен је истражио Курир, пренео је 17. јуна и стручно мишљење неког стручњака за духове и друге „санђаме“, а вест ударио на насловну страну! Чак су сутрадан у чланку „Духови не мирују“ још мало догађај поткрепили стручним мишљењима, духовима, необележеним гробљем, осветом, и др.

Театрално, нема шта. Можда је чак неко и поверовао у ову небулозу. Али, одкуд онда нашој браћи русима још у мају ова иста фотка, само у пуној величини и квалитету, а послао је баћушка Рус редакцији руског сајта?

Блах, ко овде кога јебе, руси курир, или курир србе?

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Освануо је леп сунчан дан, у почетку хладњикаво јутро сазрело је у право пролећно преподне. Сунце сија, птичице разиграно цвркућу, чује се граја деце у обданишту, школарци журе у школу, маме и тате на посао… Ма нешто ту не штима!

Јутро у Крагујевцу засенио је чланак у данашњем Блицу: „Девојчици нудио евре да ћути“. Један чика, бизнисмен, иначе пумпаџија, испушио је због фелација и сада се крије негде… у Војводини?

(...)прочитајте остатак записа

©2008 Александар Урошевић за блог „Записи“. | Нема коментара Додај на del.icio.us digg | Ко помиње овај запис? Technorati Google

Вероватно су већ и врапци чули звучни запис Тотална конфузија (502 KB) у коме старија госпођа жели да добије нови вид кабловске телевизије звани Интернет, па се о томе распитује код техничке подршке СББ-а. Није јој за замерити, старија је жена а у „њено време“ тог сокоћала није ни било.

Али, оно што ме је вечерас насмејало јесте питање које је на форуму Света компјутера поставио мушкарац непознатог узраста и идентитета, а питање гласи (копирано и пренето без цензуре):

Narode pomagajte cuo sam da postoji super STVAR program koji se zove TORRENT (kazu da ima vise vrsta) Cuo sam da se mogu skidat najnovi filmovi serije igrice …koji program da skinem i kako to hoce li mi neko objasnit molim vas…

Чак је и мој син Михаило од непуних 9 година научио да кад га нешто занима, а не зна о чему се ради, употреби Google, али неки старији и стручнији од њега (Михаило не зна како да отвори налог на неком форуму) то ипак нису научили.

Дакле, закључак је веома јасан. Пре постављања глупог питања, или боље рећи постављање лоше формулисаног питања састављеног од погрешних информација, на јавном месту типа фоум, треба потражити одговор на неутралном месту какав је www.Google.com претраживач Интернета (или неки други, али овај као највише волимо). У супротном, испашћеш глуп, људи ће се смејати глупом питању, порука ће ти бити обрисана и нећеш добити одговор на оно што си хтео да питаш али ниси знао како.

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Јуче је у О.Ш. „Радоје Домановић“ у Крагујевцу ученица 6 разреда дневником ударила професора Веронауке у главу, али, не без разлога!

Наиме, професор је ученици забранио да у току часа на свом мобилном телефону слуша музику и тиме омета остале ученике, па јој је и одузео мобилни и ставио га у своју торбу како би га предао разредном старешини у зборници. Али се уврђена ученица успротивила овом гнусном поступку професора и након отимања о торбу, узела дневник у руке и њиме млатнула безобразног професора у главу.

На разредном већу се поставило питање да ли је тројка из владања преоштра казна?

Моје дете неће ударити дневником у главу професора Веронауке јер нисам желео да испаднем Велики Сврбин смарањем мог детета да научи ко и шта је Бог, већ ми је прво стало да научи како треба да се понаша и да поштује људе око себе, а за попове и цркве ће се интересовати када га то буде интересовало.

Уопште, бахатост деце утицајних и богатих родитеља је у школским клупама много израженије него кад сам ја ишао у школу, па од њихових мезимаца не треба да страхују само другари из школских клупа, него и учитељи за катедром.

Још једном, ово је Србија!

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Ел’ сте видели пичвајза? А ел’ сте знали да ће га буде? Хе, хе, хе. Тачка.

Дакле, ја данас нисам ишао да „браним Косово“ и да тражим „да ми га врате“. Па како да тражим нешто што су људи поштено платили?! Него, није то разлог што блогујем, већ сплет српских апсурдности.

У мирним протестима данас у Београду се окупило неких 150.000 и нешто више душа са свих страна Србије. Данас су аутобуске станице добро пословале, а ни наплатни пунктови на аутопуту нису оскудевали у приливу. Чудо једно штага раје било тамо, глед’о ја на телевизор. Баш је било оно, Миле, до јаја. Ко деведесет и неке.

И тако били ти мирни протести, било доста ликова на бини, чак су и Нолета исполитизовали ови штакори из државне управе. Кад сам већ њега поменуто, Шумадија је јуче избила на треће место, а Ноле, пошто се поклонио преварантима, морао је да спадне на четврто. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (један коментар) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Скандал, Филозофија.

Повезани записи Овде је крај пута (6) Одлази (0) Још једно дрво мање (2) Непажња, неодговорност или немар? (10) Погурајмо „Intruder“ да стигне на EMA (5)

Да се одмах разумемо, не мислим на пластичне груди које „поносно“ носе особе женског пола са дозом комплекса естетског изгледа пошто преферирам природу. Искрено, никада нисам додирнуо тај неприродни комад „меса“, па се не бих бунио да пар младих, згодних власница силиконских имплантата без речи дођу до мене и покажу ми тактилну разлику између природе и „друштва“. Не, ја мислим на пластику у облику платних картица. (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Скандал.

Повезани записи MyMiniCity + Autoresourcer (11) Погурајмо „Intruder“ да стигне на EMA (5) Овде је крај пута (6) Непажња, неодговорност или немар? (10) Легалне хајке и „Ј“ мајке (20)

Мотам Блогодак и налетим на Горанов чланак „Време ћутања“ о изборном СМС спему у сред „шутње“, па ми паде на памет да свршим овогодишњу председничку (пост)кампању са једном СМС спемом који сам добио од другара (кога сам помињао у запису „Ко ћути?“). Шаље он мени:

Бог се јави пријатељу кад устанеш 3. фебруара у недељу, ако желиш земљу чврсту помоли се часном крсту и не гласај за туђина, но’ за нашег домаћина. Туђина је било доста од србије шта нам оста, но размисли са фамилијом, пријатељем и комшијом да ли има ико бољи по народној да је вољи и свима је нама жеља да имамо градитеља ко у доба Немањића срцем гласај НИКОЛИЋА па поруку ти продужи, нашег Тому заокружи (1)

… а одговарам ја њему: (more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Живот, Скандал, Филозофија.

Повезани записи Живо је! Живо је! (7) Упери прстом у злостављаче! (1) Лицемери и говнари (3) Пасијанс у државној управи (9) Срећна нам предстојећа... (0)

Већ сам писао о неправилностима у вези сајта организације из теме у запису „Легалне хајке и „Ј“ мајке“, и како сам тамо навео, послао сам пре три дана пријаву на legalno@legalno.org следећег садржаја:

Poštovani,

Otkrio sam sajt http://legalno.org koji krši prava na intelektualnu svojinu i copyright, pa Vas molim da hitno reagujete i preduzmete odgovarajuće mere u cilju gašenja pomenutog sajta i odgovarajućeg kažnjavanja vlasnika.

Naime, ovaj sajt nije namenjen za ličnu upotrebu a prekršen je copyright za softver koji koristi.

O svemu sam podrobnije pisao na mom blogu (URI u potpisu), i tamo imate detaljno objašnjeno o čemu se radi.

U nadi da ćete urgentno i odgovarajuće kazniti prekršioce, srdačno Vas pozdravljam.

Било ми је чудно што нема одговора, па сам данас поново послао исту пријаву, и ургентно, у року од пар минута, добио одговор следеће садржине:

mnogo si ti šta pisao i pišeš. Ali kači sve to mački na rep. Vidimo mi da ti baš pišeš.Lepo vreme za izlazak u grad.Idi u Kragujevac, šetaj više, odmaraj, koji ti je moj.

Овај одговор је стигао са адресе е-поште office@legalno.org послате са ИП адресе 89.216.146.185.

Оно што ме још више чуди је оно што сам у међувремену видео на сајту legalno.org, а како је та вест, заједно са насловом, недвосмислено упућена мени, преносим је комплетну и прилажем снимак екрана (да не буде како измишљам):

Тема Slučaj Urošević објављена 23. децембра 2007. године

Primer neafirmisanog novinara koji piskara blogove tipa http://blog.urosevic.net/ u kojima se nečemu čudi, gde je sam sebi konfuzan i potpuno nejasan. To je deo otuđene birokratije koji i sam koristi nelegalan softver. Po profesiji je nelegalni drug ovih u vladi, dakle pirat. Ne možemo da verujemo da u srcu Šumadije postoji ovakvo piskaralo. Čovek se bezveze trudi da radi novinarski posao, a ne ume. Bolje da kupi stado ovaca i da ih čuva. Za početak instrukcije može naći na www.cobanovanje.com .

Takođe neka grupa luzera pokušava da hakuje legalno.org. Sedište tih paćenika je http://www.sietf.org. E dragi prijatelji da vidite koji je to tek sajt ložača. Sam Pera Ložač bi ostao bez posla. Sve neki hakeri, a u stvarnosti polupismeni spameri š klase.

Pozdrav!

На ово могу да прокоментаришем само следећим: Господо, ја користим легалан софтвер, заправо слободан софтвер, што се за Вас не може рећи.

Сличне коментаре о мени изнео је и неко са корисничким именом Savjetnik на форуму „Света компјутера“. Поменути корисник је регистровао налог данас око поднева са ИП адресе 89.216.146.185.

Са исте ИП адресе непознати починилац под надимком „Pera Kojot Supergenije“ навео је адресу е-поште office@legalno.org као своју и послао коментар на мој запис са почетка приче следећег садржаја:

Ovaj Urošević je profesionalni diletant i novinarsko piskaralo u pokušaju. Žešća pajevina i neuravnoteženi publicista. Liči mi na pokislog dabra

У вести са компромитујућег сајта помиње се извесна група хакера који су покушали да хакују компромитујући сајт. Отишао сам на адресу www.sietf.org и видео да се ради о презентацији одсека за Софтверско инжењерство на ЕТФ-у (Београд). Брзим прегледом њиховог форума уочио сам тему „Samo vas posmatram“ коју је јуче у 20:24 започео корисник Insajder1, регистрован дан радније.

www.legalno.org takva mi služba…

На питање студената шта му то значи, написао је

da vas malo haknem

а даље наставио да вређа студенте и прети.

Цела прича неби била превише занимљива да особа која стоји иза циркуса званог „организација Legalno.Org“ није послала захтев институцијама у Србији за спонзорство те организације са циљем искорењивања пиратерије из Србије. Тек тада сам схватио до краја Walker-ов коментар.

Закључак?

Констатација у прошлом запису да је реч о „покондираној тикви“ чији је пиратски сајт недавно угашен, могу слободно предпоставити да је по среди нова превара са циљем да се покупи новац од институција које подржавају легализацију, тако што би ине спонзорисале организацију „Legalno.Org“ у походу кажњавања нелегалиста.

Да је по среди озбиљна прича са правом намером легализације, представник(ци) проблематичне организације не би на реаговања домаће Интернет популације узвраћали претњама хаковањем, псовкама, личним омаловажавањем и лошим речником примереним клошарима из Америке.

П.С. Уколио господа која стоје иза целе приче (или господин?) ово читају, нека веома брзо очекују кривичну пријаву због покушаја хаковања форума „Света компјутера“ у времену док ово пишем, јер се те радње уредно логују, а познато је да је СББ провајдер који веома лако уз судски налог даје информације о својим корисницима, како онима који користе жичани, тако и онима који су на бежичном СББ Интернету.

Господо(ине), нека Вам је са срећом.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Веб, Презентација, Скандал.

Просто је невероватно колико се појединци или чудна удружења која ничу на све стране као печурке после кише, играју темом легалности у Србији. Већ сам писао о нелегалном софтверу у Влади Србије, а сада пишем о фамозном фантомском удружењу legalno.org чија „Програмска начела организације“ почињу овако:

2008. godina je na pragu. Srbija dobija novi nacionalni domen .RS i ubrzano se približava EU. Vreme je da sada svi zajedno radimo na boljem imidžu zemlje i popravljanju istog u svetu.

Како даље кажу

Državno zakonodavstvo je još slabo i nema institucije da se obračuna sa narastajućim web kriminalom

И само због тога је група вебмастера „душебрижника“, жељна да помогне држави, дошла на идеју да се скупи и оснује невладину организацију „Legalno.Org“. И то је супер, лепо је да се људи удружују, али би требали да знају и где се оснивају, пошто ја не знам где је место на коме је ова организација настала (цитирам: „Domu Sindikata Srbije“). Зар то постоји?

Поменути добротвори имају циљ да се обрачунају са свим веб гусарима и сачувају лик и дело Србије, и то како против оних у земљи, тако и оних ван земље. Користиће сва правна средства у те сврхе, утицаће на домаће хостинг провајдере, позиваће се на законску регулативу страних земаља у којима страни хостинг провајдери хостују гусарске сајтове, све како би исти били угашени а њихови власници кажњени. Не крију намеру да

U krajnjoj meri preduzećemo hakovanje istih, ako se sva legalna sredstva borbe iscrpe.

Да ли је неко обавестио ове „вебмастере“ и „легалисте“ да је хаковање у смислу у коме га они помињу нелегална радња? Да подсетим, помињу га у циљу коришћења сигурносних пропуста у туђем софтверу како би без правних основа дошли до информација о власницима. Дакле, legalno.org ће користити и нелегалне мере у свом циљу осветла образ Србије.

Реченица којом се „Програмска начела“ завршавају су прича за себе:

Da ne budemo tamna mrlja na svetskoj mapi u pogledu piraterije i drugih nepravilnosti na webu.

Србија је, као и у многим другим сферама, на жалост на дну листе било које врсте. Једино предњачимо по питању моралиста и легалиста. Господо, софтвер се не пиратизује у Србији већ у другим државама попут Амрике, Кине, Русије, Шведске и маси других. Информишите се о ономе о чему хоћете да пишете и „радите“.

Још једна занимљивост што се ове смејурије тиче јесте веб страница организације. Наиме, дотични користе WordPress CMS као софтверску основу уфиловану у тему Glossy Blue (коју сам раније користио за „Записе“). Једино што су превидели, случајно или намерно, јесте да су одстранили лиценцу и једног и другог производа из подножја стране (fotoer-а).

Поменута господа изгледа нису прочитала следећи услов лиценце за тему GlossyBlue:

A link back to N.Design Studio must be retained in the footer (either modified or unmodified)

Такође су превидели ГНУ ОЈЛ услов да се материјал објављен под том лиценцом може третирати на разне начине, докле год стоји референца о ауторима (члан 2, алинеја а). Како је са legalno.org странице уклоњена лиценца и WordPress Copyright а страница не служи у сврху блоговања појединца већ организације, тиме је, чини ми се, прекршена још једна заштита интелектуалне својине, коју legalno.org пропагира.

Право је чудо што је писање коментара на легалне текстове могуће само регистрованим члановима сајта legalno.org. Такође се питам да ли су ово све написали у легалном Microsoft Word-у на легалном Windows-у, или ипак лицемерно користе нелегалан софтвер?

Нигде име, нешто опипљиво, само виртуелно трабуњање о недовољно истраженој теми за коју су они потковани а државне институције нису. Да није тужно, било би смешно.

Лицемерни обрачун пирата?

Да будем искрен, мени цела ова прича личи на „рат домаће веб мафије“. Моја верзија (параноидне) приче гласи: Пера, Мика и Лаза који држе пиратски сајт „ми смо пирати“ због лошег пословања сајта дошла је на идеју да дискредитује све остале пиратске сајтове са домаћим матеирјалом како би се домогла популарности. Можда су се чак Жика (власник сајта „ми смо први“) и Пера (један од власника сајта „ми смо пирати“) покошкали на форуму „ми смо први“ па је Пера смислио паклени план да се Жики освети и угаси му сајт.

А сада одох да им пријавим сајт legalno.org за кршење права интелектулане својине да предузму све потребне мере и угасе га, као што су угасили остале нелегалне сајтове.

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Веб, Скандал, Филозофија.

Сећам се једне пролећне суботе пре равно 21 годину, кад сам са другаром Иљом стајао на сред пољане у мом насељу, код водоводног хидранта, и од њега слушао причу о некаквој катастрофи у Русији (њему је мајка из Русије, а нисам га видео најмање 15 године). Оно што сам чуо схватио сам као велико отровно зло које из далека, преко „неба“ долази у наше насеље. Сећам се да није било живе душе напољу, а ми наводно нисмо требали да будемо ту где јесмо и да радимо то што смо радили - гледали смо „у небо“ и покушавали да сачекамо и видимо то што из Русије долази код нас а опасно је.

(more…)

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Веб, Линкови, Скандал.

Читам сада чланак „Пиратерија у влади“ на Press OnLine и најежи ми се свака могућа длака на телу од глупости.

Прва ствар: Влада Републике Србије и комплетна државна администрација користи копије Microsoft Windows оперативног система коме је лиценца истекла још прошле године. Дакле, замислите колико штете је државна управа нанела партнерском Мајкрософту неплаћањем лиценци, и колико је штете нанела нама, грађанима Србије за неплаћање пореза.

И док сами крше своја правила (изгледа да Закон не важи за законодавца), успут машу претњама, тужбама и оптужбама и претрњама како ће наставити свој поход на пирате из 2005. године. Сећате се, то је онај спектакл кад су уличним продавцима ЦД-ова одузети дискови и маестрално уништени парним ваљком. Прави спектакл. Само ће овога пута да ударе на извор пиратерије - Интернет.

Док лопови приватизују некада добро стојеће, али годинама систематски уништаване друштвене фирме (моја мајка је радила у недавно продатом ТП „Србија“), издавачке куће легално пиратизују филмове и продају ДВДове за 100 кинти, а држава се бави легалном пиратеријом (зло)употребом нелиценцираних копија оперативног система чију употребу нису платили, дотле обични смртници морају да се чувају и пазе да случајно не одгледају који филм преко нета или скину коју песму са торента, да не оштете велике моћнике и уштину који динар пореза од државних јасли.

Е а сада, спектакуларна изјава помоћника дирктора Управе за заједничке послове републичких органа, извесни Вјекослав Бобар, који, како Прес преноси:

сведочи да државни службеници не знају да користе бесплатни оперативни систем „Линукс“, па Управа мора да плаћа „Мајкрософтов“ „Виндоуз“.

Да није тужно, било би смешно. Колико је мени познато, продуктивност и економичност су код озбиљних институција увек испред личних афинитета. Ако не умеш да користиш машину, онда не можеш да користиш ту машину, али зато без дана школе и обуке можеш да држиш метлу и зогер.

Г-дин Бобар још каже:

Никада службеници нису показали никакво интересовање да науче да раде на другом оперативном систему. Навикли су да кликћу на прозорчиће у „Виндоузу“

Ово ме тера да помислим како тим истим службеницима није ни понуђен слободни оперативни систем ГНУ/Линукс. Јер, да јесте, такође би кликтали по прозорчићима, само не Виндоузовим него KDE/Gnome/XFCE-овим. И што прокоментариса Зоран Томић, има пасијанса и на ГНУ/Линуксу, и то више врста.

НАПОМЕНА: Очекујем затражену дозволу за коришћење цитата у запису од стране редакције Press OnLine

Аутор Александар Урошевић за блог Записи.Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.Веза до овог записа (овај запис није коментарисан) [ del.icio.us | Stumble Upon | Digg ] Блогови који су повезани са овим записом на Technorati Архива осталих записа из категорије Вести, Рачунари, Скандал.

Немам обичај да учествујем у глобалним акцијама било које врсте, али се овога пута ИПАК придружујем Валкеру, Браци и Мушеми у дуго припреманој акцији „Bloggers Against Abuse“ на Блогкаталогу. Пре свега ћу поменути да је у питању глобални пројекат у коме учествују блогери широм света по слободној вољи, блогујући на данашњи дан о истој теми - [...]

Користим пријатно јутро пред почетак још једног пакленог дана да покушам схватити зашто у Србији не постоји ванредно стање због тропских врућина.

Иако проглашење ванредног стања неби допринело снижавању температуре ваздуха, напољу и унутра, свакако би омогућило запосленим лицима да цео дан проведу на пријатниујем месту уместо под директним ударом сунца на терену и у неклиматизованим радним просторијама. Школе сада не раде па за школску децу обавеза не постоји, али зато раде вртићи који нису климатизовани, па су мала деца у обавези да се кувају заједно, јер родитељи морају да раде. (more…)

Користим PC рачунаре већ десетак година а на „мрежи свих мрежа” боравим 7 до 8 година. На срећу, већ у првих пар месеци употребе и једног и другог, научио сам нека основна правила „понашања” и начине за валидацију информација, док у данашње време постоје људи који су високообразовани, али за неке друге ствари; на нету се понашају као пијани лудак без возачке дозволе на месту возача школског аутобуса пуног деце, у сред саобраћајне катаклизме. (more…)

Апропо прошлонедељне афере „Индекс”, када је ухапшено десетак професора Правног факултета у Крагујевцу (ево мало електронске жуте штампе о томе: 1, 2, 3, 4, 5 и 6), кренуле су да се кују шале и пошалице на ту тему. Преносим две које сам чуо, а саму аферу нећу коментарисати јер није ништа ново.

Долази човек на зелену пијацу у Крагујевцу код циге да купи диплому. - Добар дан, хтео бих да завршим неки факултет, шта имате и пошто? - Па, имам дипломе са медицинског за 2.000 €, са економског за 4.000 € и са правног 5.000 €. - каже цига. - Ух бре, много ми је то скупо, имам само 1.500 €. А ова са медицинског ми звучи најзанимљивије. Је л’ може то мало јефтиније? - усплахирено ће купац. - Ма може и за 1.500 €, али прво морам мало да те пропитам.

Стаје аутобус у на Крагујевачку станицу и возач поручује путницима: - Поштовани путници, правимо паузу од 10 минута. Можете да одете до тоалета, да попијете кафицу, да се освежите, да завршите факултет, па настављамо даље.