Planeta Srbija

Nekako, poslednjih nedelju i kusur dana nisam nikako stizao da sednem za računar i uradim nešto. To jest, ako ne računam subotu ili nedelju.

Prvo što sam uradio je to da sam promenio template na blogu. Napravio sam jednostavnu temu, sa par boja i fontova, koja definitivno odgovara mom trenutnom raspoloženju, ali mislim da sam godišnje doba potpuno promašio (ona slika ispod headera).

Što se tiče obaveza, verujem da nijedan moj vršnjak (koji ima blog) u ovom periodu ne piše na svom blogu. Da, počeo je taj period, kada svi profesori/nastavnici masovno počinju pismeno i usmeno da ispituju učenike. Na primer, za četvrtak imam kontrolni iz predmeta “merenja u elektronici”, profesor sociologije počinje da pita, a ne smem ni da pomislim o 3 pesme koje moram da naučim za isti dan. Takođe, počelo je da se zahuktava i na projektu sa centrom za talente, jer uskoro počinjemo da radimo na samom projektu, umesto što smo do sada pravili dokumentaciju, pisali neke dokumente i pravili neke dijagrame. Tako je, čim se dovrši model baze podataka, počinjem da implementiram kompletnu ideju.

U svom ovom moru obaveza, bez ikakvog vremena za pravo uživanje i odmaranje, sledeće nedelje biće stvarno cool. Radi se o tome da nam u petak, 24. 10. sledi grupna poseta sajmu knjiga. Iako karta nije skupa (400 kinti za ulaz i prevoz u oba pravca), stvarno mislim da bi bilo bolje da smo dali malo više para. Prvo, jer se za ~500 učenika i 73 profesora uzimaju 4 autobusa (doduše, sa harmonikom), što je jako loše, ako uzmemo u obzir prošlogodišnju situaciju, gde su neki učenici ceo sajam presedeli u autobusu, i nisu dali drugima (koji su pešačili ceo dan) da sednu. Ipak, smatram da će ove godine biti mnogo bolje, pogotovo ako vreme bude bilo ovako fino i tada, a skupio sam i više novaca (koliko sam prošle godine video knjiga za koje nisam imao para…).

Ako je neko čitao stare postove sa ovog bloga (one obrisane) zna u kakvim sam nevoljama sa profesorkom srpskog jezika (ne sa predmetom, već sa njom) bio krajem prošle školske godine.

Ove godine sam odlučio da joj nikako ne dozvolim da mi upiše slabu ocenu. U stvari, odlučio sam da joj ne dozvolim da mi ne upiše ocenu manju od one koju sam zaslužio. Prva prilika ukazala joj se posle prve četiri nedelje, kada nam je zadala da naučimo pesmu “Albatros”. Nekako se baš desilo da je tu pesmu zadala za onaj dan kada sam trebao da budem dežuran. Kako dežurstvo nisam mogao da izbegnem (sada je obavezno, jer niko ne želi da bude dežuran kod ulaza, pa je razredna morala da spreči prelaženje celog dnevnika), morao sam da pričekam.

Sledećeg časa (kada nisam bio dežuran) prvo je prozvala one koji su joj ostali dužni od prošlog puta (napola naučili/nisu naučili), a onda je došla i do mene. Dok je prozvala moje ime i našla me u njenoj svesci, zvono se začulo i svi su (sa njom zajedno) pohitali ka vratima. Ništa, znam da ću biti prvi sledećeg časa.

I tako, došao je dan kada sam konačno stigao na red. Prozvala me je. Izrectiovao sam. Ocenu je promrmljala i upisala odmah u dnevnik (iako je ostale pitala da li hoće ocenu u svesci ili dnevniku), a onda je naglo prešla na gradivo koje smo trebali da obradimo, a na meni je bilo da pogodim šta mi je precenjena gospođa napisala.

Sledećeg časa, sačekao sam je pored stola i zahtevao da mi kaže šta sam dobio. Rekla je “upisala sam ti trojku”. BEDNU TROJKU! Pitam kako. Kaže “imaš jednu jedinicu kod mene u svesci”. Pitam odakle. Kaže “ne znam ja, samo je imaš”. Shvatim ja da ona ne odustaje. I tako, iako je nekima posle trećeg prozivanja upisala četvorke, meni je posle prvog pravog prozivanja dala ocenu koja je dosta manja od one koju sam trebao da dobijem. Mislim, ne sećam se da sam igde zastao ili da sam pravio greške ili da sam ponavljao, a njeni dragi, pametni, guzouvlakači su sve to radili i opet prošli bolje od mene.

Čak je i moj drugar iz klupe (koji je, BTW, isto imao probleme sa njom) rekao da ću sigurno dobiti ili peticu ili četvorku. Svi oko mene bili su iznenađeni. A onda na razrednom su se pokazali pravi… Kada sam rekao razrednoj šta se desilo, ovi sa četvorkama su počeli sa “šta se ti žališ, dobro ti dvojku nije dala” i “‘ajde ćuti”.

Rezime: nikada ne dežuraj kada znaš da trebaš da odgovaraš pesmu kod osobe koja te ne podnosi.

Za one neupućene, to je nešto što se dešava na početku svake godine u mojoj školi i predstavlja “veoma lak i jeftin način da kupite knjige” za sledeću školsku godinu. Ili bi tako barem trebalo da bude.

Uglavnom se sve završi tako što idete u krugu po školskom dvorištu pokušavajući da u isto vreme prodate stare knjige i kupite nove. Naravno, “pametnih” ljudi uvek ima, koji misle da će neko biti dovoljno očajan da proda knjige da će ih čekati sat vremena (koliko traje berza: između dve smene) samo da bi to obavili. I uvek se pokaže da nisu u pravu.

Prošle dve godine sam se za*ebo. Kupovao sam knjige kako god sam mogao, tražio ih svuda i uvek sam na kraju odlazio u onu odvratno knjižaru sa polovnim knjigama (gde od vas knjigu kupe za npr. 200 dinara, a posle prodaju za oko 400).

E, ove godine toga nema.

Ove godine sam se dogovorio sa jednim drugarom, koji je godinu dana stariji, da mi da svoje udžbenike. Pravo da kažem, nisam verovao koliko ću dobro da prođem. Ako sve lepo saberem, ispadne da sam knjige za engleski (1200 dinara) platio više nego sve ostale knjige zajedno… Tako je to kada su Longman knjige najbolje za učenje stranog jezika. Plus, ostali udžbenici su skoro novi, tako da sam stvarno, ali stvarno prošao bolje nego ikada.

Eto, samo da se pohvalim… Imate pravo da mi zavidite :P

Bill Gates na roditeljskom sastanku

(sveska za dežurne učenike - renovirana ;)

Šraf

(stari sto - renoviran)

Metni prs’! (ako smeš)

(stara učionica - renovirana)

…pa da sumiram utiske o novim profesorima, predmetima i sličnom. Eto, imamo dosta novih profesora, što zamenjenih, što onih koji su došli u paketu sa novim predmetima. E, pa ovako

Matematika

Nisam imao ništa protiv stare profesorke (osim što je mogla da bude malo više popustljiva), a sumnjam i da je ona tražila da nam više ne predaje… Uglavnom, zamenjena je i ona, sa dosta mlađom profesorkom. Ne znam, ne čini mi se da će nam praviti probleme, jer je ovih par dana bila jako fina prema nama, detaljno je objašnjavala. Što se tiče gradiva, napomenula je gomilu stvari koje ćemo učiti, ali sam zaboravio. My bad.

Elektronika 2

Hell yeah! Ono za šta smo i došli u školu ;). U stvari, čini mi se da ćemo tu imati problema, jer smo prošle godine imali dosta labav način učenja, a nova profesorka traži da se sve dobro zna, pa mi se čini da se neće sve tako dobro završiti. Ali, dobro je da i dalje imamo vežbe, pa ću ocenom sa vežbi pokušati da podignem ocenu iz samog predmeta.

Merenja u elektronici

Predmet koji se nastavlja na prošlogodišnja “Merenja u elektrotehnici”. I tu imamo novog profesora (koji nam predaje i “Elektronske pojačavače”). Takođe, i ovaj predmet se deli na teorijski i na praktični deo, ali se ovaj put ne nadam da ću biti u prilici da se izvlačim vežbama, jer mi se teorija čini lako svarljivom, a i profesor je drugarski nastrojen. Bitchin’.

Digitalna elektronika

Iliti napredna elektronika, uglavnom vezana za računare i slične uređaje (koliko sam ukapirao; ako neko zna bolje, nek’ me ispravi). Profesorka je okej, ponavljamo sada binarni brojni sistem, a onda dolazi i oktalni i heksadecimalni… Nema ni veze. Bitno je da je to još jedan veoma važan predmet, za koji mislim da će mi se svideti. Jbg, koliko voleo računare, elektroniku volim duplo više.

Elektronski pojačavači

Kao što sam napomenuo, ovaj predmet nam predaje profesor koji nam predaje i merenja, tako da se nismo nešto detaljno upoznavali. Što se tiče ovog predmeta, mislim da ćemo raditi dosta sa zvukom i signalima (i naravno sa pojačavačima), barem sam mogao toliko da saznam iz onoga što je u rasporedu.

Računari

Moj element ;). Prvo polugodište radimo hardver (kao prvaci) a u drugom počinjemo sa programiranjem. I tu je maler, jer ne učimo Pascal kao svi ostali, već onaj buđavi Visual Basic, a meni je bitno da naučim Pascal da bih mogao da idem na smotru centara za talente (tamo je sve po programu za gimnaziju, a oni, čini mi se, rade Pascal). Znači, zimski raspust je rezervisan za Pascal. U svakom slučaju, profesorka me je već primetila i mislim da neće biti problema.

Sociologija

Au… Ne volim :P Dalje.

Šalu na stranu, ovo je jedan jako ozbiljan predmet. Samo da ne bude ozbiljniji od nekih stručnih predmeta… E, tek onda nastaje pravi deep-shit.

Ostali predmeti

Ovde svrstavam fizičko, srpski jezik i engleski jezik. Isti profesori kao i prošle (i pretprošle godine), pa nema problema. Oni su svi okej, sem profesorke srpskog, o kojoj sam ovde pisao u par navrata…

Biće ovo veoma interesantna godina u svakom slučaju.

“Ko rani ranije od onog što rano rani, grabi dve sreće od onog što rano rani i plus još jednu jer je ranio ranije od onog što rano rani i onda ima tri sreće, a onaj što rano rani ne grabi nijednu, jer je zakasnio.” - Mitar (ortak iz škole)

Yeah… Treća godina je počela. I opet cela godina svega i svačega, raznih lepih i ružnih događaja. A dosta se toga izdešavalo u školi preko raspusta. Imamo nove predmete, a bogami i nove profesore + tu su ovi iz prve godine.

Ok, trenutno imamo par novih profesora, delom zbog novih predmeta, delom zbog svega i svačega. Prvo, tu je nova profesorka matematike (nismo je upoznali), za koju razredna kaže da je okej, pa ‘ajd da joj verujemo. Dalje, imamo i novu profesorku građanskog (stara je otišla u penziju), novog profesora računara, elektronike i još kojekakvih predmeta koje smo dobili ove godine.

E, tu je i jedno razočaranje: profesorka srpskog je ostala. Koliko god da se čovek kod nje trudio (odnosno, koliko god se ja kod nje trudio), ta žena ne kapira da mi daje loše ocene uprkos tome da sam jedan od nas četvorice koji čitamo sve lektire (i jedan od nas dvojice koji čitamo knjige van škole). Plus, dala mi je keca na poslednjem pismenom jer nije bio dovoljno kreativno napisan, iako je moj rad jedini u celom razredu koji nema nijednu pravopisnu grešku, a jedan drugar (neimenovan za sada) dobija trojke iako ne ume ni da priča kako treba, a o pisanju i čitanju da i ne govorim.

Elem, da se vratim na temu. Škola je renovirana, toaleti su potpuno izmenjeni, učionice su razmeštene, imamo nove table, klime i slično… Na sreću, u razredu nema ‘prinova’, ali to ne znači da se tako nešto neće desiti. Uglavnom, već su počele pripreme za ekskurziju (valjda Đerdap ili tako nešto), a dobili smo i tačne datume kada su raspusti.

Moji su naravno već počeli da me smaraju da idem da jurim nekoga ko je završio treću godinu da bih uzeo knjige, iako verujem da ću ih naći bez problema.

So, the hell begins… Again

Zid kupatila u mojoj školi…

A ja koju ocenu imam iz srpskog jezika…

Ovo je bio jedan od prvih postova na starom blogu, ali kako je obrisan, odlučio sam da napišem još jedan post, čisto da se ne zaboravi. Dakle, sada je takav trend da svaka škola ima svoj sajt, sa informacijama o smerovima, novostima u školi, eventualno forumom i sličnim. Kada sam pošao u srednju školu saznao sam [...]

Malo pre sam se vratio iz škole skroz zgranut predmetom “Web dizajn,” odnosno materijalom za učenje predmeta, sa kojeg inače i profesor predaje. Oni nas tamo uče HTML 4, iako se XHTML već uveliko koristi u sve većem i većem obimu, tako da možemo očekivati da će se u budućnosti sve više koristiti XHTML/XML a sve manje HTML. Ne vidim poentu u obučavanju studenata zastareloj tehnologiji, jer dok oni diplomiraju i dok se zaposle, HTML možda više neće ni biti u upotrebi.

Pustio sam neke od kodova sa ovih materijala kroz w3c validator, pošto smatram da je njihov validator najkompetentniji za proveravanje validnosti i praćenja standarda u HTMLu. Ako pogledate stranu 10 gore linkovanog PDF-a, videćete jednu zanimljivu stranicu ispisanu HTML kodom. Ukoliko taj kod propustite kroz w3c validator (i izabere bilo koji XHTML doctype), javiće vam grešku, odnosno pet grešaka. Opis greške je “element “HTML” undefined.” - ista greška se javlja i za tagove HEAD, BODY i TITLE (i još jedna za poslednji </head> tag. Toliko o case-insensitive (x)HTML-u. Zatim otvorite stranicu broj 13 i na njoj pogledajte atribute za <hr> tag: “Noshade – puna linija (bez senčenja).” Profesorov komentar je bio da se uz taj atribut stavlja vrednost koja setuje visinu senke horizontalne linije (a noshade iz opisa sa iste stranice znači “bez senčenja”). U primeru na istoj stranici se vidi da se atribut noshade koristi bez vrednosti. Međutim, ako i ovaj kod pustite kroz validator javiće vam dve greške: prva kaže da se hr tag ne zatvara sa > nego sa /> a druga kaže da se noshade ne može koristiti bez vrednosti atributa. Takođe, ako ovaj kod propustite kroz HTML 4.01 validator, opet ćete dobiti neke greške.

Zatim sa stranice 16 uzimamo kod stranice i puštamo kroz validator. Na XHTML 1.0 Strict testu pada sa 27 grešaka, dok za HTML 4.01 pada sa 5 grešaka (ni u jednom testu ne uzimam za grešku to što stranice nemaju DOCTYPE setovan). ADDRESS tag ne postoji u XHTML-u! Onda, na stranici 17, profesor objašnjava kako se formatira tekst sa <b>, <i> i <u> tagovima. Ono što profesor ne zna jeste da se <u> tag više ne koristi! Na sledećoj stranici (18) piše da se za podešavanje stila fonta koristi <font> tag. E pa ne koristi se. Zatim, na istoj toj stranici piše “Veličina može biti broj od -7 do 7,” a profesor je uz to dodao da se veličina ovde izražava u pikselima. Veličina fonta u opsegu od -7 do 7 piksela? Pa on očigledno nema predstavu koliko je malo 7 piksela. Ja sedmicu koristim za štampanje puškica Ako HTML kod sa devetnaeste stranice pustimo kroz bilo koji validator - opet greška… više njih. Nepostojeći tagovi, pisanje vrednosti atributa bez navodnika, itd…

Greške istog tipa se pojavljuju i na sledećim stranicama, pa ću ih preskočiti, i pažnju ću posvetiti stranici broj 34: pri dnu te stranice se vidi jedan <img> tag. Tri greške na prvi pogled:

border atribut se ne koristi po XHTMLu nema alt atributa koji je obavezan tag se ne zatvara sa /> već sa > što nije dobro

Dalje, na stranici broj 40 profesor priča o formatiranju linkova i tagu BODY, odnosno njegovim atributima LINK, VLINK i ALING… koji naravno ne postoje (čak ni po HTML 4.01 Strict validaciji).

Posle toga, na 42. stranici, gde se priča o mailto: linkovima, na slajdu lepo piše: “Pored osnovne adrese mogu se dodati i ostali atributi. Odvajaju se znakom ?, i nose fiksna imena promenljivih.” Ne, atributi se međusobno ne odvajaju znakom ? već znakom & (odnosno njegovim html entitetom &amp;), a svi atributi se od email adrese odvajaju znakom pitanja. Da ne biste pomislili da sam ja pogrešno razumeo šta tu piše, i da se tu možda nije mislilo na međusobno odvajanje: O da, i te kako se mislilo na međusobno odvajanje jer je profesor rekao, parafraziram: “Stavite mailto: pa email adresa, pa znak pitanja pa subject=Naslov poruke, a onda stavite drugi znak pitanja, i tako dalje…” Ne znam, meni tako ne radi

Na 43. stranici stoji kod za favicon, a tu je profesor napomenuo da mogu da se koriste isključivo ICO fajlovi. Ja ne znam za animirane ICO fajlove, ali recimo na blogu AVrAmTARa i te kako postoji animirani favicon, što će reći da mogu i GIF sličice da se koriste.

Dalje od ove stranice profesor nije predavao pa neću ni ja dalje da komentarišem, ali pogledao sam i ostatak slajdova i priča se ne menja puno… Ne znam, možda sam ja malo previše striktno gledao na ove kodove, i verovatno jesam, ali u svakom slučaju, učiti studente HTML (i to neispravni HTML) u 2008 godini po meni nije baš najnormalnije.

Mrrrrrrrrzim školu.

(more…)