Planeta Srbija

Na sinoćnjem treningu Jana je povredila skočni zglob pa danas nije išla u školu. Po ustaljenoj proceduri odgovornog đaka drugaka, pozvala je drugaricu da čuje šta su radili u školi i šta su imali za domaći. Vrlo zadovoljna, sama je, bez ikakvih problema (kao i inače, voli matematiku i redovno je sa zadovoljstvom radi) uradila sve ono što su drugari danas radili u školi i dobar deo domaćeg. A onda, zadatak koji ne može da reši, pa je sa Čedom nešto kombinovala, on se borio koliko je mogao i odustao. Na scenu sam stupila ja i … ništa

Nismo uspele da rešimo 5. i 6. zadatak na 78. strani (ceo peti i deo šestog gde treba da se nađe put od 15 cm). Tražile smo i pomoć sa strane i ništa … Da se zna, udžbenik “Matematika, igra brojeva i oblika 2″, I deo, izdavačke kuće Klett, napisala je Sanja Maksimović. Živo me zanima, pored toga da li ona zna da reši zadatak, da li je zadatke testirala na nekom prosečnom detetu u prosečnoj osnovnoj školi? I u kom je vremenu to pretpostavljeno testirano dete rešilo ovaj zadatak? Ako jeste a ne verujem.

I zato vas sve pitam, znate li matematiku za II razred osnovne škole? Ja, izgleda, ne znam.  A čak i da sam uspela da rešim zadatak, zar nije poenta da dete od 8 godina to može da uradi samo? Evo i zadataka da i vi pokušate. (U šestom zadatku linije u boji su naša rešenja za put od 10 i 20 cm – naravno klik za veću sliku)

Eto, počela je i ta četvrta godina, koja je došla možda čak i previše brzo. Dobar deo moje generacije je punoletan, ali sam primetio da, osim toga što stalno naglašavaju kako su to postali "još ihahaj", ne pokazuju ništa što bi to i opravdalo.Uzmimo za primer običan dan u školi - par časova na stručnim predmetima i par na opštim. Ono što me iritira je to što se dosta ljudi trudi da što više časova izbegne, da što manje bude u školi i to pod izgovorom da "ima i drugih stvari da radi, a ne samo da sedi u školi". Tu je problem, jer se svi žale da nemaju vremena, da su uvek u nekoj frci, a sa druge strane, kada pogledam news feed na Facebook-u, uglavnom su svi statusi tipa "smaranje", "bleja", "kad će nešto da se desi" itd. Pa čekaj, škola je aktivnost koja uzme maksimalno šest sati u toku dana (kada je reč o prisustvu na časovima) i još eventualno par dodatnih za domaći, učenje za usmeno ili pismeno odgovaranje ili neku vannastavnu aktivnost. Ako je to puno, i ako to ne ispunjuje vreme koje bi neko inače proveo u "smaranju" ili "blejanju", iskreno ne bih znao šta bih radio da sam ceo dan slobodan.Naravno, svestan sam da škola zna da pritisne, i da neki predavači umeju da jedan inače odličan i interesantan predmet pretvore u najgoru obavezu, ali takav je život i tu se ne može ništa - isto tako desiće se da posle školovanja neki od nas dobiju gadne poslodavce koje moraju da trpe, i to ne jedan ili dva školska časa, već puno radno vreme.Voleo bih da napomenem situaciju nastalu oko posete sajmu knjiga ove godine. Naime, moja škola organizuje posete sajmu za sve učenike u toku jednog dana. Činjenica je da uvek ima onih koji mrze knjige i koji ne žele da idu na sajam. Prva odluka je bila da se ide u petak, 30. oktobar, pošto je to neradni dan, kako bi se izbeglo masovno davanje neopravdanih izostanaka onima koji ne žele da idu. Odziv je bio katastrofalan. Zatim je odlučeno da je taj petak ipak radni, kako posle ne bi imali radnu subotu. Guess what? Sada je ipak moglo da se ide na sajam u petak. :/

Danas je prvi dan školske godine. Kao prilog događaju sledi spot "Back to school" grupe Deftones.Napomenuo bih da se može desiti da manje pišem ovde (ako je to moguće) zbog obaveza, kako prema školi, tako i prema centru za talente, ali i prema drugim aktivnostima kojima se bavim u slobodno vreme.

Šta je stil? Ova reč potiče od starogrčke reči στύλος, koja je u početku predstavljala naročitu rezaljku kojom se pisalo po voštanim tablicama. Kasnije je taj naziv usledio za svaku vrstu pisaljke. A pisaljki ima raznih i tako i raznih stilova pisanja. Reč se vremenom rasprostranila na mnoge delatnosti pa i u mnoge jezike, dobijajući opštije značenje: način kako nešto pišemo, crtamo, stvaramo, gradimo i uopšte, kako nešto radimo.

Stil nije zakon i pravilo, stil je način kako nešto činimo, a načina može biti raznih. Da li je pogrešno pisati štampanim ili pisanim slovima, ćirilicom ili latinicom, serifnim ili neserifnim slovima? […]

Saznah da je postavljena nova verzija sajta moje škole, pa sam pomislio da bi to bila odlična tema za jedan poduži tekst na blogu. Za razliku od prethodnih verzija i varijacija, ja, a verujem i Branislava, nismo imali nikakvog udela, već je posao odradio profesor koji se u slobodno vreme bavi i web dizajnom. Pa, u par tačaka, evo mog doživljaja nove web prezentacije.Prvi utisakPrvo što sam zapazio je da se radi o besplatnom WordPress šablonu (kojeg sam već ranije video na drugom sajtu) i, logično, WordPress instalaciji. Po nekom mom kriterijumu, ovo bih okarakterisao kao "lazy man" metodu kreiranja sajtova, ali budući da se radi o inicijalnoj verziji u kojoj bi dosta toga moglo da se izmeni, prećutaću ovo (disclaimer: ne mogu da potvrdim da se radi o privremenom šablonu).Struktura stranicaPrvo što sam primetio je ogromni glossy navigacioni meni koji baš zbog tog glossy efekta "štrči" u odnosu na ostale elemente. Ostatak stranice je generička šema sa dve kolone pri čemu se sadržaj menja samo u levoj (glavnoj), a u desnoj se nalaze kategorije novosti i informacije o školi. Blok informacija o školi mi se dopao, iako bih ga lično stavio pri vrh stranice - ali opet, to je moj lični ukus.Struktura sajtaNe mogu da kažem da sam impresioniran strukturom sajta. WordPress bih koristio isključivo kao blog platformu, a ako u slučaju da je potrebno imati i statičkih stranica, to bih ručno odradio. Razlog za ovo je to što se WordPress jako oslanja na mod_rewrite za generisanje "čistih", odnosno "optimizovanih" adresa stranica, a budući da server očigledno nema pomenuti modul, stranice se označavaju brojem, a to je praktično nevažno za pretraživače. Takođe, smatram da je jako loše za sajt ako se stranice postavljaju prazne (znam, to sam na mom sajtu uradio, ali kako Google već godinu dana ne konta da isti postoji...). Još jedna zamerka - ako se WordPress već koristi, najbolje bi bilo iskoristiti ga za postavljanje novosti, a ne informacija o smerovima (za to se stranice mogu iskoristiti).KodNaravno da sam zavirio i u HTML kod sajta, i imao sam dosta toga da vidim. Prvo što sam zatekao je XHTML Transitional doctype; preporuka konzorcijuma je da se, ako je moguće, uvek korististriktna verzija pomenute deklaracije, a da se tranziciona ili "labava" deklaracija koristi samo u ekstremnim slučajevima (npr. kada cms forsira prezentacioni markup). Od Mikroformata i sličnih poslastica ni traga. postoji i veoma mala količina embedded CSS koda (krivim plug-in developere), a uočen je i JavaScript kod na vrhu koda stranice, iako stručnjaci preporučuju da se glomazne skripte postavljaju pri dnu koda, kako bi se stranica učitala pre nego što se JavaScript kod učita.DizajnKao što rekoh, dizajn je tuđ, jer šablon tuđ - naravno, to nije izgovor da se isti ne izmeni. Na primer, onaj glossy meni kompletno odudara od ostatka sajta. Postoji još par stvari koje nekoga mogu da iznerviraju. Naslov sajta je previše krupan, i jedva staje na ekran u celosti pri rezoluciji od 1152x864 (inače prelazi u više redova). Ceo sajt se rasipa po ekranu, odnosno ima širinu od 100% u odnosu na ekran; teško je čitati neki sadržaj ako se rasipa po ekranu. Poslednja zamerka se odnosi na tekst i veličinu karaktera: u nekim slučajevima karakteri su ili preveliki ili premali, a visina reda je ostavljena na osnovnu vrednost (što smanjuje čitljivost).OptimizacijaPrilikom pregleda koda, video sam da je sajt moguće pregledati i u starijim pretraživačima (tj. postoje popravke za Internet Explorer). Što se tiče accessibility-ja (odnosno dostupnosti sajta licima sa disabilitetom), smatram da u ovom slučaju nije neophodno raditi optimizaciju, jer je uslov za upis u školu taj da učenik bude fizički zdrav. Što se SEO-a tiče, svoj stav sam već dao.Krajnja ocenaOvaj sajt ocenio bih sa 6/10, prvenstveno zato što predstavlja prvu tehnički kompetentnu varijaciju sajta škole otkad sam njen učenik (da, čak ni verzije koje smo Branislava i ja gurali nisu bile dovoljno dobre). Kao što sam pomenuo nebrojeno puta, mesta za unapređenje ima možda čak i previše i nadam se da će se sajt oblikovati po tome šta bi učenici želeli da vide na sajtu i želji profesora i direktorke da se na tom sajtu radi.

Bio sam u drugom srednje kada me je prvi put profesorka pitala da li sam zainteresovan da odem za vreme raspusta u Istraživačku stanicu u Petnici kod Valjeva. Između raznih kurseva imali su i kurseve o računarima, a ja sam u to vreme gutao sve što je moglo imati nekakve veze sa računarima. Naravno da sam bio raspoložen.

Ipak to što sam ja hteo nije značilo i da ću stvarno otići, prvo je trebalo da se sa tim slože moji roditelji, što nije bio problem, ali je postojala kvaka da je broj prijava bio ograničen i da su sve prijave razmatrane i primali su samo one koji su im odgovarali.

Tako, popunih ja nemali obrazac predadoh da ga pošalju i skoro sam…

Ovih dana je medijima prilično interesantna tema zlostavljanja dece u školama, ali me je začudilo kada je na užičkom forumu grupa roditelja pokrenula jednu temu u kojoj opisuju kako su njihova deca maltertirana (hajde da ne upotrebim reč zlostavljanje) u školi, i to od strane nastavnika, a da nisu uspeli da pridobiju interesovanje medija uopšte.

Ne radi se o nekoj užičkoj, već jednoj  beogradskoj osnovnoj školi i jednom odeljenju četvrtog razreda.

Ukratko, roditelji su na osnovu iskaza svoje dece podneli žalbe zbog načina rada jedne nastavnice. Ta nastavnica se uopšte loše odnosi prema deci, na šta su roditelji pokušavali da skrenu pažnju ali se nastanica branila tvrdnjom da deca lažu. Na samom kraju školske godine je preterala u maltertiranju tako da je roditeljima…

Nekako, poslednjih nedelju i kusur dana nisam nikako stizao da sednem za računar i uradim nešto. To jest, ako ne računam subotu ili nedelju.

Prvo što sam uradio je to da sam promenio template na blogu. Napravio sam jednostavnu temu, sa par boja i fontova, koja definitivno odgovara mom trenutnom raspoloženju, ali mislim da sam godišnje doba potpuno promašio (ona slika ispod headera).

Što se tiče obaveza, verujem da nijedan moj vršnjak (koji ima blog) u ovom periodu ne piše na svom blogu. Da, počeo je taj period, kada svi profesori/nastavnici masovno počinju pismeno i usmeno da ispituju učenike. Na primer, za četvrtak imam kontrolni iz predmeta “merenja u elektronici”, profesor sociologije počinje da pita, a ne smem ni da pomislim o 3 pesme koje moram da naučim za isti dan. Takođe, počelo je da se zahuktava i na projektu sa centrom za talente, jer uskoro počinjemo da radimo na samom projektu, umesto što smo do sada pravili dokumentaciju, pisali neke dokumente i pravili neke dijagrame. Tako je, čim se dovrši model baze podataka, počinjem da implementiram kompletnu ideju.

U svom ovom moru obaveza, bez ikakvog vremena za pravo uživanje i odmaranje, sledeće nedelje biće stvarno cool. Radi se o tome da nam u petak, 24. 10. sledi grupna poseta sajmu knjiga. Iako karta nije skupa (400 kinti za ulaz i prevoz u oba pravca), stvarno mislim da bi bilo bolje da smo dali malo više para. Prvo, jer se za ~500 učenika i 73 profesora uzimaju 4 autobusa (doduše, sa harmonikom), što je jako loše, ako uzmemo u obzir prošlogodišnju situaciju, gde su neki učenici ceo sajam presedeli u autobusu, i nisu dali drugima (koji su pešačili ceo dan) da sednu. Ipak, smatram da će ove godine biti mnogo bolje, pogotovo ako vreme bude bilo ovako fino i tada, a skupio sam i više novaca (koliko sam prošle godine video knjiga za koje nisam imao para…).

Ako je neko čitao stare postove sa ovog bloga (one obrisane) zna u kakvim sam nevoljama sa profesorkom srpskog jezika (ne sa predmetom, već sa njom) bio krajem prošle školske godine.

Ove godine sam odlučio da joj nikako ne dozvolim da mi upiše slabu ocenu. U stvari, odlučio sam da joj ne dozvolim da mi ne upiše ocenu manju od one koju sam zaslužio. Prva prilika ukazala joj se posle prve četiri nedelje, kada nam je zadala da naučimo pesmu “Albatros”. Nekako se baš desilo da je tu pesmu zadala za onaj dan kada sam trebao da budem dežuran. Kako dežurstvo nisam mogao da izbegnem (sada je obavezno, jer niko ne želi da bude dežuran kod ulaza, pa je razredna morala da spreči prelaženje celog dnevnika), morao sam da pričekam.

Sledećeg časa (kada nisam bio dežuran) prvo je prozvala one koji su joj ostali dužni od prošlog puta (napola naučili/nisu naučili), a onda je došla i do mene. Dok je prozvala moje ime i našla me u njenoj svesci, zvono se začulo i svi su (sa njom zajedno) pohitali ka vratima. Ništa, znam da ću biti prvi sledećeg časa.

I tako, došao je dan kada sam konačno stigao na red. Prozvala me je. Izrectiovao sam. Ocenu je promrmljala i upisala odmah u dnevnik (iako je ostale pitala da li hoće ocenu u svesci ili dnevniku), a onda je naglo prešla na gradivo koje smo trebali da obradimo, a na meni je bilo da pogodim šta mi je precenjena gospođa napisala.

Sledećeg časa, sačekao sam je pored stola i zahtevao da mi kaže šta sam dobio. Rekla je “upisala sam ti trojku”. BEDNU TROJKU! Pitam kako. Kaže “imaš jednu jedinicu kod mene u svesci”. Pitam odakle. Kaže “ne znam ja, samo je imaš”. Shvatim ja da ona ne odustaje. I tako, iako je nekima posle trećeg prozivanja upisala četvorke, meni je posle prvog pravog prozivanja dala ocenu koja je dosta manja od one koju sam trebao da dobijem. Mislim, ne sećam se da sam igde zastao ili da sam pravio greške ili da sam ponavljao, a njeni dragi, pametni, guzouvlakači su sve to radili i opet prošli bolje od mene.

Čak je i moj drugar iz klupe (koji je, BTW, isto imao probleme sa njom) rekao da ću sigurno dobiti ili peticu ili četvorku. Svi oko mene bili su iznenađeni. A onda na razrednom su se pokazali pravi… Kada sam rekao razrednoj šta se desilo, ovi sa četvorkama su počeli sa “šta se ti žališ, dobro ti dvojku nije dala” i “‘ajde ćuti”.

Rezime: nikada ne dežuraj kada znaš da trebaš da odgovaraš pesmu kod osobe koja te ne podnosi.

Za one neupućene, to je nešto što se dešava na početku svake godine u mojoj školi i predstavlja “veoma lak i jeftin način da kupite knjige” za sledeću školsku godinu. Ili bi tako barem trebalo da bude.

Uglavnom se sve završi tako što idete u krugu po školskom dvorištu pokušavajući da u isto vreme prodate stare knjige i kupite nove. Naravno, “pametnih” ljudi uvek ima, koji misle da će neko biti dovoljno očajan da proda knjige da će ih čekati sat vremena (koliko traje berza: između dve smene) samo da bi to obavili. I uvek se pokaže da nisu u pravu.

Prošle dve godine sam se za*ebo. Kupovao sam knjige kako god sam mogao, tražio ih svuda i uvek sam na kraju odlazio u onu odvratno knjižaru sa polovnim knjigama (gde od vas knjigu kupe za npr. 200 dinara, a posle prodaju za oko 400).

E, ove godine toga nema.

Ove godine sam se dogovorio sa jednim drugarom, koji je godinu dana stariji, da mi da svoje udžbenike. Pravo da kažem, nisam verovao koliko ću dobro da prođem. Ako sve lepo saberem, ispadne da sam knjige za engleski (1200 dinara) platio više nego sve ostale knjige zajedno… Tako je to kada su Longman knjige najbolje za učenje stranog jezika. Plus, ostali udžbenici su skoro novi, tako da sam stvarno, ali stvarno prošao bolje nego ikada.

Eto, samo da se pohvalim… Imate pravo da mi zavidite :P

Bill Gates na roditeljskom sastanku

(sveska za dežurne učenike - renovirana ;)

Šraf

(stari sto - renoviran)

Metni prs’! (ako smeš)

(stara učionica - renovirana)

…pa da sumiram utiske o novim profesorima, predmetima i sličnom. Eto, imamo dosta novih profesora, što zamenjenih, što onih koji su došli u paketu sa novim predmetima. E, pa ovako

Matematika

Nisam imao ništa protiv stare profesorke (osim što je mogla da bude malo više popustljiva), a sumnjam i da je ona tražila da nam više ne predaje… Uglavnom, zamenjena je i ona, sa dosta mlađom profesorkom. Ne znam, ne čini mi se da će nam praviti probleme, jer je ovih par dana bila jako fina prema nama, detaljno je objašnjavala. Što se tiče gradiva, napomenula je gomilu stvari koje ćemo učiti, ali sam zaboravio. My bad.

Elektronika 2

Hell yeah! Ono za šta smo i došli u školu ;). U stvari, čini mi se da ćemo tu imati problema, jer smo prošle godine imali dosta labav način učenja, a nova profesorka traži da se sve dobro zna, pa mi se čini da se neće sve tako dobro završiti. Ali, dobro je da i dalje imamo vežbe, pa ću ocenom sa vežbi pokušati da podignem ocenu iz samog predmeta.

Merenja u elektronici

Predmet koji se nastavlja na prošlogodišnja “Merenja u elektrotehnici”. I tu imamo novog profesora (koji nam predaje i “Elektronske pojačavače”). Takođe, i ovaj predmet se deli na teorijski i na praktični deo, ali se ovaj put ne nadam da ću biti u prilici da se izvlačim vežbama, jer mi se teorija čini lako svarljivom, a i profesor je drugarski nastrojen. Bitchin’.

Digitalna elektronika

Iliti napredna elektronika, uglavnom vezana za računare i slične uređaje (koliko sam ukapirao; ako neko zna bolje, nek’ me ispravi). Profesorka je okej, ponavljamo sada binarni brojni sistem, a onda dolazi i oktalni i heksadecimalni… Nema ni veze. Bitno je da je to još jedan veoma važan predmet, za koji mislim da će mi se svideti. Jbg, koliko voleo računare, elektroniku volim duplo više.

Elektronski pojačavači

Kao što sam napomenuo, ovaj predmet nam predaje profesor koji nam predaje i merenja, tako da se nismo nešto detaljno upoznavali. Što se tiče ovog predmeta, mislim da ćemo raditi dosta sa zvukom i signalima (i naravno sa pojačavačima), barem sam mogao toliko da saznam iz onoga što je u rasporedu.

Računari

Moj element ;). Prvo polugodište radimo hardver (kao prvaci) a u drugom počinjemo sa programiranjem. I tu je maler, jer ne učimo Pascal kao svi ostali, već onaj buđavi Visual Basic, a meni je bitno da naučim Pascal da bih mogao da idem na smotru centara za talente (tamo je sve po programu za gimnaziju, a oni, čini mi se, rade Pascal). Znači, zimski raspust je rezervisan za Pascal. U svakom slučaju, profesorka me je već primetila i mislim da neće biti problema.

Sociologija

Au… Ne volim :P Dalje.

Šalu na stranu, ovo je jedan jako ozbiljan predmet. Samo da ne bude ozbiljniji od nekih stručnih predmeta… E, tek onda nastaje pravi deep-shit.

Ostali predmeti

Ovde svrstavam fizičko, srpski jezik i engleski jezik. Isti profesori kao i prošle (i pretprošle godine), pa nema problema. Oni su svi okej, sem profesorke srpskog, o kojoj sam ovde pisao u par navrata…

Biće ovo veoma interesantna godina u svakom slučaju.

“Ko rani ranije od onog što rano rani, grabi dve sreće od onog što rano rani i plus još jednu jer je ranio ranije od onog što rano rani i onda ima tri sreće, a onaj što rano rani ne grabi nijednu, jer je zakasnio.” - Mitar (ortak iz škole)

Yeah… Treća godina je počela. I opet cela godina svega i svačega, raznih lepih i ružnih događaja. A dosta se toga izdešavalo u školi preko raspusta. Imamo nove predmete, a bogami i nove profesore + tu su ovi iz prve godine.

Ok, trenutno imamo par novih profesora, delom zbog novih predmeta, delom zbog svega i svačega. Prvo, tu je nova profesorka matematike (nismo je upoznali), za koju razredna kaže da je okej, pa ‘ajd da joj verujemo. Dalje, imamo i novu profesorku građanskog (stara je otišla u penziju), novog profesora računara, elektronike i još kojekakvih predmeta koje smo dobili ove godine.

E, tu je i jedno razočaranje: profesorka srpskog je ostala. Koliko god da se čovek kod nje trudio (odnosno, koliko god se ja kod nje trudio), ta žena ne kapira da mi daje loše ocene uprkos tome da sam jedan od nas četvorice koji čitamo sve lektire (i jedan od nas dvojice koji čitamo knjige van škole). Plus, dala mi je keca na poslednjem pismenom jer nije bio dovoljno kreativno napisan, iako je moj rad jedini u celom razredu koji nema nijednu pravopisnu grešku, a jedan drugar (neimenovan za sada) dobija trojke iako ne ume ni da priča kako treba, a o pisanju i čitanju da i ne govorim.

Elem, da se vratim na temu. Škola je renovirana, toaleti su potpuno izmenjeni, učionice su razmeštene, imamo nove table, klime i slično… Na sreću, u razredu nema ‘prinova’, ali to ne znači da se tako nešto neće desiti. Uglavnom, već su počele pripreme za ekskurziju (valjda Đerdap ili tako nešto), a dobili smo i tačne datume kada su raspusti.

Moji su naravno već počeli da me smaraju da idem da jurim nekoga ko je završio treću godinu da bih uzeo knjige, iako verujem da ću ih naći bez problema.

So, the hell begins… Again

Zid kupatila u mojoj školi…

A ja koju ocenu imam iz srpskog jezika…

Ovo je bio jedan od prvih postova na starom blogu, ali kako je obrisan, odlučio sam da napišem još jedan post, čisto da se ne zaboravi. Dakle, sada je takav trend da svaka škola ima svoj sajt, sa informacijama o smerovima, novostima u školi, eventualno forumom i sličnim. Kada sam pošao u srednju školu saznao sam [...]

Malo pre sam se vratio iz škole skroz zgranut predmetom “Web dizajn,” odnosno materijalom za učenje predmeta, sa kojeg inače i profesor predaje. Oni nas tamo uče HTML 4, iako se XHTML već uveliko koristi u sve većem i većem obimu, tako da možemo očekivati da će se u budućnosti sve više koristiti XHTML/XML a sve manje HTML. Ne vidim poentu u obučavanju studenata zastareloj tehnologiji, jer dok oni diplomiraju i dok se zaposle, HTML možda više neće ni biti u upotrebi.

Pustio sam neke od kodova sa ovih materijala kroz w3c validator, pošto smatram da je njihov validator najkompetentniji za proveravanje validnosti i praćenja standarda u HTMLu. Ako pogledate stranu 10 gore linkovanog PDF-a, videćete jednu zanimljivu stranicu ispisanu HTML kodom. Ukoliko taj kod propustite kroz w3c validator (i izabere bilo koji XHTML doctype), javiće vam grešku, odnosno pet grešaka. Opis greške je “element “HTML” undefined.” - ista greška se javlja i za tagove HEAD, BODY i TITLE (i još jedna za poslednji </head> tag. Toliko o case-insensitive (x)HTML-u. Zatim otvorite stranicu broj 13 i na njoj pogledajte atribute za <hr> tag: “Noshade – puna linija (bez senčenja).” Profesorov komentar je bio da se uz taj atribut stavlja vrednost koja setuje visinu senke horizontalne linije (a noshade iz opisa sa iste stranice znači “bez senčenja”). U primeru na istoj stranici se vidi da se atribut noshade koristi bez vrednosti. Međutim, ako i ovaj kod pustite kroz validator javiće vam dve greške: prva kaže da se hr tag ne zatvara sa > nego sa /> a druga kaže da se noshade ne može koristiti bez vrednosti atributa. Takođe, ako ovaj kod propustite kroz HTML 4.01 validator, opet ćete dobiti neke greške.

Zatim sa stranice 16 uzimamo kod stranice i puštamo kroz validator. Na XHTML 1.0 Strict testu pada sa 27 grešaka, dok za HTML 4.01 pada sa 5 grešaka (ni u jednom testu ne uzimam za grešku to što stranice nemaju DOCTYPE setovan). ADDRESS tag ne postoji u XHTML-u! Onda, na stranici 17, profesor objašnjava kako se formatira tekst sa <b>, <i> i <u> tagovima. Ono što profesor ne zna jeste da se <u> tag više ne koristi! Na sledećoj stranici (18) piše da se za podešavanje stila fonta koristi <font> tag. E pa ne koristi se. Zatim, na istoj toj stranici piše “Veličina može biti broj od -7 do 7,” a profesor je uz to dodao da se veličina ovde izražava u pikselima. Veličina fonta u opsegu od -7 do 7 piksela? Pa on očigledno nema predstavu koliko je malo 7 piksela. Ja sedmicu koristim za štampanje puškica Ako HTML kod sa devetnaeste stranice pustimo kroz bilo koji validator - opet greška… više njih. Nepostojeći tagovi, pisanje vrednosti atributa bez navodnika, itd…

Greške istog tipa se pojavljuju i na sledećim stranicama, pa ću ih preskočiti, i pažnju ću posvetiti stranici broj 34: pri dnu te stranice se vidi jedan <img> tag. Tri greške na prvi pogled:

border atribut se ne koristi po XHTMLu nema alt atributa koji je obavezan tag se ne zatvara sa /> već sa > što nije dobro

Dalje, na stranici broj 40 profesor priča o formatiranju linkova i tagu BODY, odnosno njegovim atributima LINK, VLINK i ALING… koji naravno ne postoje (čak ni po HTML 4.01 Strict validaciji).

Posle toga, na 42. stranici, gde se priča o mailto: linkovima, na slajdu lepo piše: “Pored osnovne adrese mogu se dodati i ostali atributi. Odvajaju se znakom ?, i nose fiksna imena promenljivih.” Ne, atributi se međusobno ne odvajaju znakom ? već znakom & (odnosno njegovim html entitetom &amp;), a svi atributi se od email adrese odvajaju znakom pitanja. Da ne biste pomislili da sam ja pogrešno razumeo šta tu piše, i da se tu možda nije mislilo na međusobno odvajanje: O da, i te kako se mislilo na međusobno odvajanje jer je profesor rekao, parafraziram: “Stavite mailto: pa email adresa, pa znak pitanja pa subject=Naslov poruke, a onda stavite drugi znak pitanja, i tako dalje…” Ne znam, meni tako ne radi

Na 43. stranici stoji kod za favicon, a tu je profesor napomenuo da mogu da se koriste isključivo ICO fajlovi. Ja ne znam za animirane ICO fajlove, ali recimo na blogu AVrAmTARa i te kako postoji animirani favicon, što će reći da mogu i GIF sličice da se koriste.

Dalje od ove stranice profesor nije predavao pa neću ni ja dalje da komentarišem, ali pogledao sam i ostatak slajdova i priča se ne menja puno… Ne znam, možda sam ja malo previše striktno gledao na ove kodove, i verovatno jesam, ali u svakom slučaju, učiti studente HTML (i to neispravni HTML) u 2008 godini po meni nije baš najnormalnije.

Mrrrrrrrrzim školu.

(more…)