Planeta Srbija

Nakon što je hepening duvanja svećica završen u punom emotivnom naboju i zaliven šampanjcem (za decu), trebao je uslediti događaj jednako sladak (pa i slađi, ali ne tako emotivan) nazivan posluženje tortom. Ali nekako u tom vremenu između šampanjca i torte, na proslavu je stigla i teta Tina, i tada sam iz ruku jedne omiljene tetke, mamine sestre i moje teta Milene prešla u ruke druge omiljene

Tortu koja mi potpuno pristaje, pronašli smo brzo i veoma lako - bila je to ljubav na prvi pogled u prvoj prodavnici torti u kojoj je mama započela potragu :) Upravo ona šetnja u kojoj smo onako usput (bar tata i ja) izabrali tortu za proslavu mog prvog rođendana bila je presudna (za mamu). A sada je red da vas upoznam sa njenim veličanstvom :) Šarena duga, nasmejane zvezdice, slatki cvetići

U Glasu Srpske za 15. i 16. septembar pročitah sljedeće: „Čoko-barovi se otvaraju samo u top-destinacijama, a Banja Luka je, kao što su Zagreb i Opatija u Hrvatskoj, grad koji ima visoku kulturu življenja, zbog čega je izabrana da u BiH bude prva u kojoj je jedan takav i otvoren“.

Zbog toga smo se Roćko i ja u subotu uputili do „Kraš“ bara. Odabrali smo par omiljenih slatkiša, kao i neke koje do sada nismo probali. Već smo se radovali novim čokoladnim ukusima uz popodnevnu kafu. Stojeći pored kase, dok smo čekali da platimo, ugledala sam jednu ženu sa izgledom „gospođe“ kako gricka čokoladirane bademe. U startu to nije bilo ništa čudno, poslužila se slasticama koje su predviđene za degustaciju. Međutim, nakon što se zasitila, ostatak badema koji su joj se već napola otopili u šaci vratila je među one koji su stajali u zdjeli ponuđeni ostalim kupcima. Zar je to naša „visoka kultura življenja“? Pa to je odvratnije od slične „gospođe“ koju sam u parfimeriji vidjela da umjesto testera koristi zapakovan proizvod koji neko nakon što ga je ona isprobala treba da kupi!

P.S. Ovo nije negativan komentar o otvaranju “Kraš” bara, već je komentar o prestanku postojanja kulture i nastanku popularne civilizovanosti.

Zloćka

Čudne se stvari dešavaju, dok anđeli spavaju.Recimo, teta Tina je juče spremala pesak tortu. Mada to i nije tako čudno s' obzirom da nam je prošle nedelje spremala domino štanglice, a u planu je i priprema kolača sa bananama i piškotama. I sve to moja teta sprema sama.Kristina je moja najmlađa tetka. Ona je rođena sestra mog tate, skoro je napunila 16 godina i završila prvi razred gimnazije. Odlično zna engleski jezik, a pored njega služi se i francuskim i španskim. Obožava muziku i da peva, uglavnom sluša globalni mainstream, retko izlazi uveče jer joj je tamo dosadno, nema dečka i vooliii da kuva, a naročito da sprema slatkiše.Hm, zvuči kao neki moj budući uzor :-) ali videćemo.Dakle, Tina je juče pripremala pesak tortu. Ja sam želela da je gledam (i učim), ali opet sam spavala. Mama je mislila da ovaj događaj ipak ne treba propustiti, i eto nas na licu mesta.Mama i tata posebno obožavaju Tinine slatkiše, i nekako su uvek slađi nego što stvarno jesu slatki. Moja mama često voli da pravi društvo Tini u kuhinji, a najviše je oduševljava tetina pedantnost i preciznost (nešto što primećuje i simpa joj je i kod tate).Ipak, mi smo se malo odmakli u stranu, a Tina je nastavila pripremu torte.A evo i anđelčića (koji spava), mada moram priznati da sam čula kako me je tata nazvao "đavolak sa anđeoskim likom". To mi se nimalo nije dopalo jer ja planiram da isključivo budem njegov anđelak (eventualno princeza).Tada je mama bila baš lepo raspoložena da mi je omiljenim bodićem (žutim piletom) ukombinovala žutu ukosnicu. To mi, naravno, nije smetalo - spavkala sam.A onda se tatin objektiv opet vratio na tetu.Posao se privodio kraju. Teta Tina je bila baš brza.Za sve one koji ne znaju da spremaju ovaj ukusan dezert moja tetka je eksluzivno, za blog SUPERGIRL, tati dala recept koji glasi:PESAK TORTA1l mleka3 pudinga od vanile1 margarin200g šećera u prahu200g mlevenih oraha200g mlevenog keksa200g kokosa2 šlagaSkuvati u 1 litar mleka 3 pudinga od vanile. Kad se to ohladi dodati umućeni margarin sa 200gr šecera u prahu. To podeliti u 3 dela. U prvi deo dodati keks, u drugi orahe i u treći kokos. Na plato naneti krem od keksa, pa krem od oraha, i krem od kokosa i preliti šlagom.A kako to izgleda.za nestrpljive ovako!Prvo parče torte dobio je tata ubrzo nakon pripreme, i to je (juče) izgledalo tako. Međutim važno je tortu ostaviti nekoliko sati u frižideru kako bi se masa stegla (a uz to i bila ukusnija).danas je torta izgledala ovakoOpet se radi o tatinom parčetu, ovoga puta poslednjem parčetu torte. Da, verovali ili ne u mojoj porodici torta ne traje duže od jednog dana. Kratko ali slatko :-)

Ne, ovo nije reklama, već potreba moje mame za slatkišima koja nikako ne jenjava. Ništa od odricanja, a ništa i od onog dogovora. Majčinski instinkt kaže slatkiši, ja odobravam (u potpunosti).I tako je tatica i po ovom hladnom vremenu, i po kiši (i u nedelju kad ne radi pola prodavnica prim.tate) išao da kupi sladoled i zadovolji svoje devojke. Morao je ;-) Zadatak uspešan, želja ispunjena (sladoled u kornetu) i bio je dobar, baš za sladokusce kao što smo nas dve.P.S. Mama trenutno gleda film "Devet meseci" na TV-u, još jedna preporuka (nije reklama).

Kao što sam već najavila, današnji dan je rođendan moje bake. Moja baka se zove Vesna, ona je tatina mama i živi sa nama. Iako je moja mama odlična u kuhinji i sprema sva ona divna jela i slatkiše, najveći deo onoga što jedem spremi moja baka. E baka je već majstor za kuvanje (i tata se slaže s tim) i drago mi je što njih dve spremaju papu za nas (mene i tatu).Mama (i ja s' njom) provodi dosta vremena sa nana Vesnom, uglavnom u razgovoru, tako da najčešće imam priliku da slušam njihove razgovore. I to mi je zanimljivo jer su njih dve jako interesantne (možda malo preteruju pričama o trudnoći i bebama, ali sam iz tih priča dosta saznala o svom tati - više nego od njega samog).E sad - svaka beba ima dve bake, pa tako i ja. Moja druga baka se zove Ljiljana, i ona je danas bila sa nama. Baka Ljilja često dolazi kod nas (i mi idemo kod nje) i voli da nas miluje. Nikad nije pušila cigarete, ali i od skoro (nažalost) da. Mami se to ne sviđa, ali eto i baka Ljilja se pridružila klubu u kome su već baka Vesna i baka Bilja (još jedna u nizu baka koju jako volim, inače rođena sestra baka Vesne). Dakle, taj klub pušača je večeras bio na okupu, ali ovoga puta na terasi JER JA I MAMA SMO BILE U DNEVNOJ SOBI. Ako nešto bebe ne vole onda je to dim cigarete, verujte mi na reč.I na ovom blogu se ne puši!Verovatno se svi pitate gde je u ovom rođendanskom slavlju torta (i kako to da je JA do sad' nisam pomenula). Pa bilo je torte, ali samo za tatu i ostale - ja i mama smo počele da izbegavamo slatkiše. Zašto? Kako? To je posebna priča, ali ispračaću vam je sada.Naime, danas smo ja, mama i tata bili na redovnom pregledu kod čika Srđana. Pokazala sam im da mi je super, Malo sam pozirala za moje roditelje na ultrazvuku. Čika Srđana ubedila da dobro napredujem. Mama je imala i par pitanja (što ustvari znači - podelila svoje strahove sa lekarom a ovaj je , kao što to i tata radi, otklanjao sumnje). Onda merenje pritiska, pregledi i ... merenje težine, mamine. Mama i ja super napredujemo, nismo mnogo teške i nismo previše kilograma dodale, ali nešto malo više od optimalnog jesmo. Tako smo uprkos odličnom (i uprkos svemu privlačnom prim. tate) izgledu nas dve postigle dogovor da smanjimo, a ako budemo mogle i potpuno izbacimo slatkiše iz ishrane. Pa, dobro, danas smo malo prekršile dogovor, ali ipak je bio nana Vesnin rođendan. Bilo je to veoma tanko parče rolata sa bananama (njam, njam). Ali jasno vam je da više neću glasno negodovati zbog malo slatkiša, a možda ih neću ni spominjati da bi nam dogovor uspeo. Dobro, i sutra ćemo malo zaboraviti na to, ali od subote ...

Ćao svima,posle sređivanja utisaka oko prvog maja i burne nedelje Evrovizije-Srbije-Vlade (o kojima svi blogeri pišu) kod nas se opet slavi.Ili mogu reći - počinjemo da slavimo.Ja ću u petak već imati 32 nedelje, a mama će (kako ona i tata kažu) ući u osmi mesec trudnoće. Ali istog tog petka mama će napuniti xx godina (u poslednjem trenutku mi je rekla da se o godinama dama ne govori unaokolo i svakome). Tata ima 28, a mama je godinu dana mlađa od njega, pa vi sami vidite (ja vam nisam rekla). A opet pre maminog rođendana je bakin rođendan, a pre bakinog rođendana je rođendan bakinog tate, dakle danas, i to 74. (pitam se samo koliko li je to nedelja).DEDA, SREĆAN TI ROĐENDAN!Ja deda Vasu (Vasilija) dobro znam i odlično čujem. To je verovatno zato što često govori glasnije od ostalih ljudi, a voli da priča. Tata ga zove "deda" i kaže da ću ga ja oslovljavati sa "pradeda". Ja to ništa ne razumem, ali mislim da je to samo zato da bih ga razlikovala od ostalih deka koji željno iščekuju moj 'dolazak'.Ali deda Vasa danas nije bio u Leskovcu, našem gradu, već na nekom sajmu u nekom drugom gradu. Zašto? To samo on zna, ali i sa toliko nedelja njega ne drži mesto. Ipak, otišli smo do (pra)baka Cvete i počastili se. Baka Cveta nas je po običaju lepo ugostila, mada je mama opet slabo ručkala kolačiće. Ovog puta opravdano jer je i prethodno sa tatom (i sa mnom) ručkala čokoladu. E ovde moram nešto da vam kažem što sam ranije propustila. Naime, jedan od glavnih krivaca što mama ne jede mnogo slatkiša je moj dragi tata koji je stalno opominje kako "treba da unosi manje slatkiša a više mesa". Volim ja i meso, ali tata ... (ha, vratiću vam ja sve, sačekajte samo da čujete moje glasovne mogućnosti usred noći, uskoro)A deda - pradeda, samo što nije stigao s puta, i svi ga čekamo. Slaviće se i večeras, i sutra, i prekosutra.

Danas su devojke slavile. Ustvari mama je organizovala devojačko veče jer je (kako kaže) odlučila da menja prezime, i od utorka će se prezivati kao tata i ja - Đorđević.Tako sam naučila da kad devojke žele da promene prezime onda moraju da organizuju party (kao moja mama), i ubrzo shvatila da će se i meni to jednog dana (kad porastem velika) desiti. To je izgleda neizbežno i dešava se samo jednom, tako da mora da bude dobro.I kako je mama rekla tati - bilo je dobro. A ja, pa i ja sam se fino provodila sa mamom, mada je bilo mnogo bučne muzike (što je podnošljivo) ali nije bilo ničeg (od muzike) nalik Arctic Monkeys ili klasici na kojoj je mama insistirala. Muzika je bila potpuno nova za mene, nešto što nam tata uopšte ne pušta (i bolje što je tako) ali je jednog trenutka bilo naročito interesantno. Tada je mama zaigrala kolo, i to je moje prvo (zvanično) odigrano kolo. Mislim da je kolo nešto vaoma važno i da se taj telesni zemljotres praktikuje samo u posebnim (izuzetno vaznim) prilikama.A najbolji deo ostavljam za kraj. Mama obožava koktele i tražila je jedan bezalkoholni koktel ali je jedan jako ljubazan čika mamu i mene počastio punom čašom bezalkoholnog mlekceta sa 0.5% mlečne masti. Ja obožavam mleko. I najslađi deo zabave bili su kolačići, u velikim količinama, raznih ukusa, oblika i boja. Ali mama kao mama nikad ne jede dovoljno kolača, i ozbiljno se spremam da je jednog dana kritikujem zbog toga. Pa, MAMA, ZAR NE ZNAŠ KOLIKO VOLIM KOLAČE.

Iako je naslov u skladu sa marketinškom bukom koja se ovih dana diže oko bananica - nije to što mislite. Mi samo jedemo bananice (i ja, naravno).Ali eto, danas, mama kaže tati:"Vidi šta imamo - krem bananice. Jedna za tebe. Jedna za Miu, pošto ja nisam htela."a onda tata:"Opet se vadiš na dete"na šta mu je mama odgovorila:"Ne vadim se, ona baš voli da jede bananice. Vidi samo kako se mrda."mada je tata i posle toga negodovao (i uredno pojeo svoju bananicu),mama je 100% u pravu.Da, ja volim krem bananice. I volim da mrdam nožice dok ih ručkam.Izvini tata, devojke se najbolje među sobom poznaju.