Planeta Srbija

Danas je mom mlađem sinu rođendan, napunio je 7 godina…. Woooow što on kaže, sad je baš veliki Danas je proslava samo za tetke, teče, braću, sestru i drage nam naše buduće prijatelje Znači- samo najbliži. U subotu je proslava sa društvom, pa se javljamo i tom prilikom. Sa novom tortom.

Moj sin je između ostalih želja za svoj rođendan, imao i želju da mu dozvolim da sam ukrasi svoju tortu, pa sam mu ja to i dozvolila. Nakupovala sam neke bombonice, sitnice i pustila ga da upotrebi svoju maštu. Jedino što sam ja naravno napravila tortu i stavila onaj šlag u boji- ostalo je on sam, i mogu vam reći… meni se jako dopala. Čak joj je dao i ime, to je Candyland

Ovako je to izgledalo… ******

A sada recept…

Kora:

Umutiti 7 belanca sa 7 kašika šećera, 6 kašika brašna i 1/2 praška za pecivo. Rernu zagrejati na 200C. Na pleh staviti pek papir, staviti umućenu masu. Zagrejanu rernu smanjiti na 180C pa peći koru 15-tak minuta. Pečenu koru izvaditi iz pleha, i poprskati je mlekom.

Fil:

7 žumanca umutiti sa 400gr šećera. Od 1L mleka odvojiti malo pa razmutiti 4 pudinga od vanile, a ostalo mleko staviti na ringlu da se zagreje. Razmućen puding dodati žumancima, promešati i staviti u mleko na ringli, pa skuvati kašicu. kašicu ohladiti, a u međuvremenu umutiti dva margarina. Kada se kašica ohladi sjediniti je sa margarinom. Podeliti fil na dva dela, jedan ostaviti da bude žut, a u drugi dodati 200gr čokolade koju ste rastopili na pari. Fil se stavlja na koru naizmenično kašikom- crni, pa žuti i sve tako dok se ne utroši materijal.

Tortu filovati šlagom i dekorisati po želji.

Već danima pokušavam da smislim jedan poduži post ali mi nikako ne ide od jednostavnog opisa u dve reči: Bilo je fenomenalno Organizacija celokupnog događaja je poprimila svoj sopstveni tok i uprkos strepnjama sve je ispalo bolje nego što smo očekivali. Vreme nas je poslužilo i iz današnje perspektive mogu da kažem da [...]

Danas je 1. septembar. Velika deca polaze u školu, a ona nešto manja u obdaništa. Kod nas, mali jubilej mame i tate - njihovih 16 meseci braka. A kod teta Tine u Americi praznik - Labor Day, i dok njeno društvo iz Gimnazije kreće u treći razred, ona danas neće ići u školu. Danas, prvog septembra, počinje i Roštiljijada 2008, ko zna koja po redu, a opet ista i poznata širom Srbije. To nije ni

Za sve vas koji niste mogli da dođete ... ... za mog uju i sve prijatelje i drage ljude koji nisu bili na proslavi odlučila sam da postavim nekoliko slika boljeg kvaliteta, kako bi imali uspomenu na moj prvi rođendan. Uživajte ... pozdrav od Mie, mame i tate.

Na proslavu sam pozvala svoje prijateljice i prijatelje, i mnogi od njih su došli sa mamama i tatama, a bilo je tu i mojih teta, baka i deka. Nije nas bilo mnogo, ali smo ipak napravili gužvu i super se proveli. Supergirl mama i tata seka Maka seka Kaća Miki i Danijela, stric i strina mali Mihajlo sa tatom Mihajlova mama moja drugarica Marija sa mamom Filip sa mamom Filip sa

Prvo. presvukla sam se :) Drugo, kapa koju sam držala u ruci nije završila na mojoj glavi ... ... ali zato tetina jeste :) i to bez ikakve muke - jednostavno, postala sam kompletan rođendanko Treće, I POSLE TORTE - TORTA ;) ... i to na mom nosiću (eto, mama se dosetila :) To mi ne smeta, naprotiv. Setite se samo kako su se mama i tata međusobno mazali tortom na svojoj svadbi. (i ja sam

Nakon što je hepening duvanja svećica završen u punom emotivnom naboju i zaliven šampanjcem (za decu), trebao je uslediti događaj jednako sladak (pa i slađi, ali ne tako emotivan) nazivan posluženje tortom. Ali nekako u tom vremenu između šampanjca i torte, na proslavu je stigla i teta Tina, i tada sam iz ruku jedne omiljene tetke, mamine sestre i moje teta Milene prešla u ruke druge omiljene

U jeku proslave rođendana, mama je donela tortu ... da, svi su očekivali taj trenutak - DUVANJE SVEČICE.Ali pre toga treba izvršiti određene radnje:POSTAVLJANJE SVEĆICESLIKANJE TORTE :)PALJENJE SVEĆICE Sada je Mia u centru pažnje, pa se POSTIDELA ;)sledi ROĐENDANSKA PESMA(uz malčice zbunjenog rođendanka)HVATANJE ZALETAi nakon svega DUVANJE SVEĆICE.Svećica je ugašena, ali se zabava nastavlja.Ovaj

Kako opisati proslavu sopstvenog rođendana? Moje kolege, blogeri, ovu temu često zaobilaze i sve se svodi na "tek da vam kažem da je to danas" pisanje o rođendanu.Dakle, kako? Lako ;) baš onako kako ste navikli, sa mnogo slika i detalja koje blog SUPERGIRL želi da "sačuva od zaborava".Već znate da je jak olujni vetar oduvao dekoraciju u dvorištu (sve one balone koje je uja za tu priliku naduvao)

Tortu koja mi potpuno pristaje, pronašli smo brzo i veoma lako - bila je to ljubav na prvi pogled u prvoj prodavnici torti u kojoj je mama započela potragu :)Upravo ona šetnja u kojoj smo onako usput (bar tata i ja) izabrali tortu za proslavu mog prvog rođendana bila je presudna (za mamu).A sada je red da vas upoznam sa njenim veličanstvom :)Šarena duga, nasmejane zvezdice, slatki cvetići ......

Zašto je petak trinaesti tako poseban datum? Kažu, baksuzan dan. Mit ili istina - došlo je vreme da i ja to saznam.Dan je počeo sasvim obično - presvlačenje, doručak, malo igre, a onda smo se, mama i ja, uputile do grada gde nas je čekao tata, i dalje ka Domu zdravlja (eto, prvi baksuz). Već je došlo vreme za skidanje končića (posledice prošlonedeljne povrede). Ali u Domu zdravlja smo saznali da

... 27. januar 2008.godine, Dan Svetog Save, školska slava, Novak Đoković je osvojio Australian Open, a Srbija dobila prvu Grand Slam titulu u muškom singlu, konačno smo raskitili jelku, a Mia Đorđević je napunila sedam meseci :) Kako god - DANAS SE SLAVILO, i bilo je super super.

Kakav divan dan, mama srećan rođendan. Još jednom. I uprkos kišovitom i hladnijem vremenu, dan je bio stvarno lep. Prvo, to što nije bilo vrućine jako odgovara nama bebama. Svi znate da ja imam svoj sopstveni bazenčić za razliku od velike većine vas. Po celi dan i noć ja plivam, okrećem se i mrdam (inče je taj podvodni aerobik već duže vreme in). Sigurno mislite da lakše od vas podnosim vrućinu, ali varate se. Nas pored sunca greju i naše mame, a i smeštaj nije konforan već više "skučen" za vaše poimanje stvari. Za naše poimanje - nama je kod mamica super, i bolje od toga - kad nema vrućina.Drugo, mama danas nije mnogo šetala tako da sam ja mogla da se razmrdam do mile volje. Čika Srđan (lekar) je mami zabranio šetnje preko dana i "prepisao" joj veću količinu odmora, tako da mi ovaj treći trimestar trudnoće postaje baš zanimljiv. Prvo blog, a onda i obuzdana mama u svim njenim beskrajnim dnevnim aktivnostima i bezgraničnim šetnjama. Naime, kad moja (hiperaktivna) mama hoda ili radi nešto, ja se toliko ljuljkam da mi se redovno spavka. To je odličan nagoveštaj da ću obožavati kad me budu klackali. A onda kad mama miruje, e tad se redovno budim i krećem u akciju. Kakva mama, takva beba - hiperaktivna :-) A ja volim da vežbam. Nekad se toliko razmrdam da se spolja to tumači od zadovoljstva (kad se pokreti jasno vide po površini maminog stomaka) do trčanja u WC (kad zakačim mamu po bešici).Treće, danas su nam (mami i meni) naročito naročito svi posvećivali posebnu pažnju."naročito naročito" zato što nam inače posvećuju dosta pažnje, ali danas je bio mamin rođendan i svi su bili naročito pažljivi i prijatni. Dobili smo pregršt čestitki i SMS poruka i u svima se pored mame i ja spominjem.Četvrto, imali smo goste. ne mnogo njih ali je bilo super. Prvo ukućani - bake, deke, teta Tina, zatim komšinica Sanja, nana Bilja sa Vakijem, popodne su došle i baka Ljilja sa teta Milenom, i uveče mamini i tatini prijatelji Bilja i Kosta. Bilja i Kosta još nemaju svoju bebu ali će uskoro organizovati svoje venčanje i svadbu, tako da su celo veče sređivali utiske sa naše svadbe, mama i tata im delili savete oko organizacije, a usput su odgledali i DVD od 1.maja koji ja već napamet znam. (uf) Sve u svemu "divno" veče, ali i stvarno divno veče jer su ipak sve te priče zanimljive (a i DVD je dobar).Peto, i tata je obradovao mamu.P.S. Nisam spomenula tortu? Nisam :-)

Prošlo je tek par minuta posle ponoći a ja se opet javljam. Da, sada je mamin rođendan. IiiiiiiiiiiiiiMama srećan ti rođendan! Biće ovo lepa godina.Međutim, desilo se još nešto jako lepo. Tačno u 00:00 mami je stigao SMS od uja Boce i on joj je prvi poželeo srećan rođendan. Zatim je tata čestitao, poljubio mamu (i za ujin račun) a onda otvorio ovu temu kako bi uja postavio svoj komentar - zato jedva čekam da vidim komentar.P.S. A ovaj artwork smo naknadno dobili od uja Bojana preko elektronske poštehappy familySličica je zagonetka u ujinom stilu, mama je odmah otkrila ko je uja i ko je u njegovom srcu (mama, tata i ja) ali je tek kasnije i uz tatinu pomoć shvatila da broj cvetića predstavlja, hm, znate već šta. Divna je.HVALA ujo!

Kao što sam već najavila, današnji dan je rođendan moje bake. Moja baka se zove Vesna, ona je tatina mama i živi sa nama. Iako je moja mama odlična u kuhinji i sprema sva ona divna jela i slatkiše, najveći deo onoga što jedem spremi moja baka. E baka je već majstor za kuvanje (i tata se slaže s tim) i drago mi je što njih dve spremaju papu za nas (mene i tatu).Mama (i ja s' njom) provodi dosta vremena sa nana Vesnom, uglavnom u razgovoru, tako da najčešće imam priliku da slušam njihove razgovore. I to mi je zanimljivo jer su njih dve jako interesantne (možda malo preteruju pričama o trudnoći i bebama, ali sam iz tih priča dosta saznala o svom tati - više nego od njega samog).E sad - svaka beba ima dve bake, pa tako i ja. Moja druga baka se zove Ljiljana, i ona je danas bila sa nama. Baka Ljilja često dolazi kod nas (i mi idemo kod nje) i voli da nas miluje. Nikad nije pušila cigarete, ali i od skoro (nažalost) da. Mami se to ne sviđa, ali eto i baka Ljilja se pridružila klubu u kome su već baka Vesna i baka Bilja (još jedna u nizu baka koju jako volim, inače rođena sestra baka Vesne). Dakle, taj klub pušača je večeras bio na okupu, ali ovoga puta na terasi JER JA I MAMA SMO BILE U DNEVNOJ SOBI. Ako nešto bebe ne vole onda je to dim cigarete, verujte mi na reč.I na ovom blogu se ne puši!Verovatno se svi pitate gde je u ovom rođendanskom slavlju torta (i kako to da je JA do sad' nisam pomenula). Pa bilo je torte, ali samo za tatu i ostale - ja i mama smo počele da izbegavamo slatkiše. Zašto? Kako? To je posebna priča, ali ispračaću vam je sada.Naime, danas smo ja, mama i tata bili na redovnom pregledu kod čika Srđana. Pokazala sam im da mi je super, Malo sam pozirala za moje roditelje na ultrazvuku. Čika Srđana ubedila da dobro napredujem. Mama je imala i par pitanja (što ustvari znači - podelila svoje strahove sa lekarom a ovaj je , kao što to i tata radi, otklanjao sumnje). Onda merenje pritiska, pregledi i ... merenje težine, mamine. Mama i ja super napredujemo, nismo mnogo teške i nismo previše kilograma dodale, ali nešto malo više od optimalnog jesmo. Tako smo uprkos odličnom (i uprkos svemu privlačnom prim. tate) izgledu nas dve postigle dogovor da smanjimo, a ako budemo mogle i potpuno izbacimo slatkiše iz ishrane. Pa, dobro, danas smo malo prekršile dogovor, ali ipak je bio nana Vesnin rođendan. Bilo je to veoma tanko parče rolata sa bananama (njam, njam). Ali jasno vam je da više neću glasno negodovati zbog malo slatkiša, a možda ih neću ni spominjati da bi nam dogovor uspeo. Dobro, i sutra ćemo malo zaboraviti na to, ali od subote ...

Ćao svima,posle sređivanja utisaka oko prvog maja i burne nedelje Evrovizije-Srbije-Vlade (o kojima svi blogeri pišu) kod nas se opet slavi.Ili mogu reći - počinjemo da slavimo.Ja ću u petak već imati 32 nedelje, a mama će (kako ona i tata kažu) ući u osmi mesec trudnoće. Ali istog tog petka mama će napuniti xx godina (u poslednjem trenutku mi je rekla da se o godinama dama ne govori unaokolo i svakome). Tata ima 28, a mama je godinu dana mlađa od njega, pa vi sami vidite (ja vam nisam rekla). A opet pre maminog rođendana je bakin rođendan, a pre bakinog rođendana je rođendan bakinog tate, dakle danas, i to 74. (pitam se samo koliko li je to nedelja).DEDA, SREĆAN TI ROĐENDAN!Ja deda Vasu (Vasilija) dobro znam i odlično čujem. To je verovatno zato što često govori glasnije od ostalih ljudi, a voli da priča. Tata ga zove "deda" i kaže da ću ga ja oslovljavati sa "pradeda". Ja to ništa ne razumem, ali mislim da je to samo zato da bih ga razlikovala od ostalih deka koji željno iščekuju moj 'dolazak'.Ali deda Vasa danas nije bio u Leskovcu, našem gradu, već na nekom sajmu u nekom drugom gradu. Zašto? To samo on zna, ali i sa toliko nedelja njega ne drži mesto. Ipak, otišli smo do (pra)baka Cvete i počastili se. Baka Cveta nas je po običaju lepo ugostila, mada je mama opet slabo ručkala kolačiće. Ovog puta opravdano jer je i prethodno sa tatom (i sa mnom) ručkala čokoladu. E ovde moram nešto da vam kažem što sam ranije propustila. Naime, jedan od glavnih krivaca što mama ne jede mnogo slatkiša je moj dragi tata koji je stalno opominje kako "treba da unosi manje slatkiša a više mesa". Volim ja i meso, ali tata ... (ha, vratiću vam ja sve, sačekajte samo da čujete moje glasovne mogućnosti usred noći, uskoro)A deda - pradeda, samo što nije stigao s puta, i svi ga čekamo. Slaviće se i večeras, i sutra, i prekosutra.

Da, danas je 11.maj ali ja sam još uvek pod utiskom. Malo sam i bila umorna (a i nisam htela da opterećujem tatu (on uređuje blog prim. tate), koji je takođe pod utiskom i umoran ;-)).Malo sam i pisala o svim tim dešavanjima koje sam 1.maja doživela (sa mamom), ali izgleda da onda kad imam mnogo toga da kažem - ne znam odakle da počnem. I setila sam se ...... slika govori više od 1000 reči!ovo su tata i mamaposle venčanja (što se jasno vidi)a ovo je prostor u kome se slavilobilo je šezdesetak gostiju, i žao mi je što ne mogu sve da vam ih prikažempevao je čika Slave, i nije bio mnogo bučan (što mi bebe volimo)svi su se lepo provodili (kao teta Milica sa dairama)dobro se jelo i piloi bilo je dosta tatinih i maminih prijateljaovo je mamino društvo, a na slici su (u belom) i mama i tataovako se veselilo (sa mamom)a i ovako (sa tatom)Sigurno već pretpostavljate da je najveseliji gost bio momak sa narandžastom kravatom. I jeste. To je moj uja Bojan, rođeni brat moje mame. Moj uja je jako veseo, dobar i ako se sećate onog mlekceta sa devojačke večeri - on mi ga je dao. Baš volim kada je sa nama, ali on živi u nekom drugom veelikoom gradu i najčešće ga čujem preko skype-a (a sigurno je i najredovniji posetilac ovog bloga).pored uje mama ima i sestru Milenu koju mnogo mnogo volim, i koja je bila takođe jako vesela na svadbi (mada, pustila je i neku suzicu, ali nemojte da joj kažete da sam vam to rekla)evo mame sa bratom i sestricoma i moj tata ima sestru, to je moja tetka Kristina. Ona živi s' nama u kući, i dolazi kod mene svaki dan. Ona je gimnazijalka, i ima mnogo da uči :-) ali nađe vremena i za nas.moj tata i teta Tinabilo je tu drugih važnih gostiju, kao što je moj stric Vakiovde on igra sa Tinomi ostali su igrali,recimo, teta Ivana i čika Dragan (mama i tata Filipa, dečka od prekoputa),ili Maka i Miki koji su sedeli za našim stolom.Čika Miki i moja seka Marija, su bili pobratimi na venčanju. Bila je tu i teta danijela ali je onda otišla da pazi na moju drugu stariju seku Katarinu (koja ima oko godinu dana od rođenja).Naš kum je tatin nekadašnji cimer i kolega sa fakuleta, Igor, a za našim stolom bila je i mamina prijateljica (i koleginica sa fakulteta) Marina.i mama, ja i tata smo bili veselimama naročitoa najslađe ostavljam za krajTORTAi naj najslađi trenutak na svadbi kad je tata meni (i mami) dao malo torte.to je sve narode

1. maj, i to odmah nakon venčanja. Svadba.Ako nisam mogla potpuno da razumem devojačko veče, svadba je tek bila prava enigma za mene. Mama je mnogo šetala, skakutala i njihala se - a ja u takvim trenucima obično spavkam. I jesam u svom tom klackanju dosta spavkala, ali me je na momente budila glasna muzika nalik onoj sa maminog party-ja. Tu smo odigrale i moje drugo, treće ... peto i ko zna koje kolo. I to kolo mi je postalo čak dosadno a i promenila sam mišljenje o tome kako je to nešto posbno. Kako sam promenila mišljenje? Doživela sam nešto mnogo lepše - ples tate i mame. Oni vole da plešu, i plesali su i ranije, pa i na svadbi više puta. Ali jedan momenat sam neizostavno osetila - bio je to prvi ples, prvi ples na maminom i tatinom venčanju.Do sada sam slušala samo njihove priče kako je to izgledalo na nekom drugom venčanju i nekoj drugoj svadbi, na kojoj su se mama i tata upoznali pre tačno pet godina. Bilo je to 1. maja 2002. godine i sada znam da je bilo izuzetno. Bilo, a sada eto mene :-) i jako jako mi je drago zbog toga.

Da, venčanje i svadba. O tome sam se naslušala ovih dana. I to uopšte nema veze sa mnom, već sa mojom dragom mamom i mojim dragim tatom. A kako venčanje spominju uvek sa svadbom pomislila sam da je to jedno te isto - ali nije ...Naime, sve se odigralo još u utorak. Bilo je slatko ali naporno, tako da sam jedva smogla snage da i sad nešto napišem.Prvo ide venčanje. To je ona zavrzlama (oko prezimena) zbog koje je mama organizovala devojačko veče. A ima tu još mnogo toga - pođi-stani i ustani-sedni kretanje, ili ono kad mama ljubi nekoga a neko mamu (to se zove i čestitanje). Ali najslađe je bilo kad je mama poljubila tatu. Oni to inače stalno rade, i super je, ali na venčanju se za to dobija jako bučan i dugotrajan aplauz. Bila je tu i jedna teta (koja se mami inače nije dopala) koja je mnogo pričala, svi su je slušali, a rekla je i:BRAK se uredjuje zakonom samo onda kad ne može drukčije.Zbog toga ne dozvolite da vam zakon uredjuje brak.Uredite ga sami, lepše i humanije nego što bilo koji zakon to može da predvidi.ŽELIMO da vam bude lepo, da traje dugo, da se radujete jedno drugom, da živite sa uvernjem da ste danas obavili jedan od najvažnijih i najlepših poslova u životu.SAVETUJEMO vam da ne žurite, da štedljivo trošite i reći i osećanja.Nemojte odmah potrositi sve.Rasporedite svoju ljubav i uzajamno poštovanje na svaki dan zajedničkog života.ZAKON kaže da su muž i žena u bračnoj zajednici ravnopravni.A to može i lepše da se kaže:Povećajte svoje obaveze da ne biste ugrožavali prava drugih.U DANAŠNJEM svečanom činu stekli su se ne samo obostrana ljubav već i vaši pojedinačni i zajednički interesi.BRAK ne može biti cilj.ON JE samo mogućnost da se vaši drugi interesi lakše i lepše ostvare.ZATO stalno gradite svoju vezu, proširujte njene granice, ne dajte joj da se začauri, olenji, uspava, da prestane da živi i postoji.BOGATITE svoj zajednički život, borite se za raznovrsnost života, budite realni i odmereni kad odredjujete svoje ciljeve i želje, jaki i uporni kad treba da ih ostvarujete.NE MOŽETE se baviti samo ljubavlju.Ljubav je lepa samo kad se podrazumeva, kad prati sve ostale naše aktivnosti, kad nam daje snage da se što uspešnije ostvarimo kao ličnosti i članovi društva.BUDITE ljubomorni, ne jedno na drugo, već na svoj brak.Čuvajte ga i branite od svih iskušenja, smatrajte ga dragocenim za svoju sudbinu i sreću.NEKA ovaj dan bude srećan početak vašeg dugog i lepog zajedničkog života.E to vam je venčanje. Cool. Traje dugo, ali ne tako dugo kao svaaadbaa. To je tek bio jedinstven doživljaj i o njoj (svadbi) ću vam pisati sutra.

Danas su devojke slavile. Ustvari mama je organizovala devojačko veče jer je (kako kaže) odlučila da menja prezime, i od utorka će se prezivati kao tata i ja - Đorđević.Tako sam naučila da kad devojke žele da promene prezime onda moraju da organizuju party (kao moja mama), i ubrzo shvatila da će se i meni to jednog dana (kad porastem velika) desiti. To je izgleda neizbežno i dešava se samo jednom, tako da mora da bude dobro.I kako je mama rekla tati - bilo je dobro. A ja, pa i ja sam se fino provodila sa mamom, mada je bilo mnogo bučne muzike (što je podnošljivo) ali nije bilo ničeg (od muzike) nalik Arctic Monkeys ili klasici na kojoj je mama insistirala. Muzika je bila potpuno nova za mene, nešto što nam tata uopšte ne pušta (i bolje što je tako) ali je jednog trenutka bilo naročito interesantno. Tada je mama zaigrala kolo, i to je moje prvo (zvanično) odigrano kolo. Mislim da je kolo nešto vaoma važno i da se taj telesni zemljotres praktikuje samo u posebnim (izuzetno vaznim) prilikama.A najbolji deo ostavljam za kraj. Mama obožava koktele i tražila je jedan bezalkoholni koktel ali je jedan jako ljubazan čika mamu i mene počastio punom čašom bezalkoholnog mlekceta sa 0.5% mlečne masti. Ja obožavam mleko. I najslađi deo zabave bili su kolačići, u velikim količinama, raznih ukusa, oblika i boja. Ali mama kao mama nikad ne jede dovoljno kolača, i ozbiljno se spremam da je jednog dana kritikujem zbog toga. Pa, MAMA, ZAR NE ZNAŠ KOLIKO VOLIM KOLAČE.