Planeta Srbija

Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.

Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).

Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.

Iako je KDE4 već izvesno vreme u Experimentalu, njegova instalacija odatle nije davala previše valjane rezultate. Situacija se na sreću promenila na bolje, bar kada je funkcionalnost okruženja u pitanju.

Trenutno se iz experimental repozitorijuma može instalirati KDE 4.1 alpha 1 (dakle, jako sveža verzija, 4.0.72) koja radi iznenađujuće dobro u poređenju sa prethodnim iskustvima koje sam imao sa KDE-om 4 odatle. Ovo izdanje bi ujedno trebalo da predstavlja početak pakovanja KDE-a 4.1 koji će se naći u Lennyju kada postane stable. Meta paket kde4 kao i do sada neće uraditi posao, ali se okruženje može dobiti preko kde4-minimal ili instalacijom pojedinačnih paketa navedenih na strani Debianovog KDE 4 tima.

Performanse instaliranog softvera su jako, jako dobre. Programi se ponašaju relativno stabilno, uz napomenu da Kopete i dalje puca prilikom povezivanja na Jabber server. Konqueror, iz kog nastaje ovaj post, radi veoma stabilno i brzo, zajedno sa ostatkom osnovnih programa iz okruženja (Dolphin na primer).

Neophodna napomena je da instalacija paketa iz experimentala potencijalno predstavlja veoma rizičan poduhvat, da ne pominjem haos koji može nastati u paket sistemu (aptitude pod obavezno). Kompajliranje je i dalje najsigurniji ali ne i najinteresantniji izbor kada je Debian u pitanju.

Pored globalne, moramo se pozabaviti i lokalnom organizacijom Dana slobode dokumenata, koji će biti “proslavljen” u Rexu, sa početkom u 18 časova.

Teme o kojima ćemo govoriti će biti namenjene naširoj populaciji, sa fokusom na otvorene standarde i ODF. O otvorenim standartima će govoriti Marko, dok će ODF obraditi Goran Rakić. Goran će pored toga predstaviti projekat lokalizacije OpenOfficea na srpski jezik za šta je DFD odlična prilika budući da je OO verovatno najpoznatija grupa programa koja koristi ODF.

Takodje ćemo se potruditi da  izlaganja budu što kraća i konkretnija, kako bismo posetiocima dali sto više korisnih informacija i osnova za dalju diskusiju. Ja ću ovog puta igrati ulogu domaćina, sa predstavljanjem same inicijative. Vidimo se u sredu

Nezavisno društvo novinara Vojvodine od juče koristi slobodni softver. Čestitke LUGoNS-u na dobroj akciji i NDNV-u na dobrom izboru!

Više na sajtu LUGoNS-a.

Kako se saznalo na zvaničnom događaju posvećenom KDE-u 4 Trolltech bi u ponedeljak trebalo i zvanično da objavi prelazak na GPLv3 kada je QT u pitanju.

Skoro uvek pri planiranju vizuelnih rešenja koristim ikone Tango projekta. Mnogi kao i ja verovatno nikada nisu obratili pažnju na natpis koji na ikonici koja sadrži monitor, a stoji na mestu gde obično stoje logoi proizvođača. Pukom slučajnošću sam pre nekoliko trenutaka pogledao u tom pravcu i spazio da zaista nešto piše. Pošto se radi se o SVG ikonama, nakon skaliranja prikazala se marka monitora koji se koristi u Tango ikonama - PONY.

U međuvremenu se na sajtu Ministarstva pojavilo saopštenje, juče ga tamo nije bilo, iako je objavljeno pod datumom 26.12.2007. Agencije i mediji su manje više preneli ovo saoštenje, koje ne oktriva ništa što već nismo saznali…

Zamislite i to besplatan! Šalu na stranu, imamo situaciju.

Kako su B92 i Blic juče izvestili, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo planira da se pozabavi lokalizacijom slobodnog softvera kako bi javnosti ponudila, kako Blic reče, “besplatni informatički softver na srpskom jeziku”. Planira se lokalizacija Ubuntua, Fedore, OpenOfficea i Mozilla programa, verovatno Firefoxa i Thunderbirda. Kako je Blic uspeo da dozna, ETF i FON lokalizuju “srpsku distribuciju Linuksa” i “Fedoru”, MATF OpenOffice, a Elektronski fakultet u Nišu Mozillu.

Na sajtu ministarstva pak nisam uspeo da pronađem bilo kakvo zvanično saopštenje o ovome, pa još uvek sve ono što je ustvari važno ostaje nepoznanica. Pre svega, kada se pominje lokalizacija slobodnog softvera, nemoguće je ne pomisliti na ekipe koje prevode GNOME, KDE, Fedoru, Ubuntu, OpenOffice, Firefox i sve što ima svoj interfejs na srpskom jeziku. Stepen prevedenosti varira u zavisnosti od projekta, ali je od krucijalnog značaja imati u vidu da je dosta posla već urađeno, pri čemu su ljudi koji se time bave verovatno jedini znaju kako taj posao treba raditi. Ono što ne znamo jeste da li Ministarstvo i saradnici imaju ovo u vidu, odnosno da li su upoznati sa rezultatima koje ovi projekti postižu.

Dalje, jedna od informacija koja mi je naročito skrenula pažnju, pod uslovom da je valjana, tiče se odabira distribucije. Kako se može saznati, za sada su odabrani Fedora i Ubuntu uz napomenu da nije izvesno koja je kvalitetnija i koja će duže opstati. Ok, udahnimo duboko i krenimo polako. Pre svega, izvesno je da je najkvalitetniji Debian, ali nećemo sada o tome, pošto ozbiljnost situacije negativno utiče na šaljivu poruku. Konstatacija da nije izvesno koja je distribucija kvalitetnija od te dve, uz poštovanje svih flame warova po mreži, je prilično nespretna, pošto se do informacija koje situaciju čine izvesnom dolazi veoma lako. Svi znamo da Ubuntu ima bolji paket menadžer, Fedora je možda malo lakša za početnike zbog svih system-config-* alata i Anaconde (uz napomenu da nisam radio uporedni test Ubuntu live instalera i Anaconde), dok su performnase prilično diskutabilne, uz napomenu da je na svim mašinama koje sam probao Ubuntu bio brži i stabilniji, objektivno. U svakom slučaju, nikome, pa ni Ministarstvu nisu potrebne konstatacije poput “ne zna se” i “videćemo” kada su stvari koje su lako izmerive u pitanju. Opstaće, sasvim sigurno obe, pošto u skorije vreme ne vidim kraj astronautove imperije i(ili) Red Hatu/Fedori. Znači, ukoliko je poenta mogućnost izbora mislim da nema potrebe obrazlagati je bilo čime do njom samom. Sa druge strane, pošto obe distribucije imaju malo toga različitog u odnosu na ono što je isto, moguće je da posao lokalizacije dve umesto jedne distribucije nije toliko veliki kao što može izgledati. Šlag na tortu može biti činjenica da su specifični delovi verovatno potpuno ili skoro potpuno prevedeni (za Fedoru pogledajte ovde, a za Ubuntu ovde).

Ono što mene najviše zanima je da li iza svega ovoga postoji nekakva strategija koja se tiče konkretnijeg usvajanja slobodnog softvera kao poželjnog i preporučenog rešenja, odnosno šta ćemo sa svim tim lokalizovanim softverom, kada se projekti uspešno završe. Nepostojanje zvaničnog saopštenja za sada ostvalja prostor sa spekulacije i sumnje da su informacije koje smo dobili putem medija nespretno prenesene. Blic je čak objavio februar kao vreme kada možemo očekivati prve verzije “besplatnih” programa.

Hronična neinformisanost srpskih novinara je i ovoga puta došla do izražaja, bez namere da ulazim u to od koga potiču nezgrapne i netačne konstrukcije i termini (novinskih agencija, Ministarstva ili novinara medija na kojima čitamo vesti). Pre svega, sav taj softver nije besplatan nego slobodan, a cena koja je u 99% slučajeva ravna nuli je posledica tih sloboda. Operativni sistem nije Linux nego GNU/Linux, a Fedora i Ubuntu nisu verzije nego distribucije. Svim, naglašavam svim novinarima stojim na raspolaganju za pojašnjenje ove problematike skoro pa 24 časa dnevno.

Dok čekam odgovor na email koji je otišao u Ministarstvo u ime FSN/FSFE-a, na osnovu informacija koje sam uspeo da prikupim, mislim da je ovo generalno odlična inicijativa. Najiskrenije želim da verujem da će naredne nedelje doneti intenzivne kontakte zajednice i Ministarstava, odnosno fakulteta, kako bi čitava stvar bila realizovana na pravi način. Želim da verujem da je ovo početak, pa hajdemo za sada tako razlmišljati.

Ostanite tjunirani…

Danas je objavljen intervju koji sam pre nekoliko dana imao sa Jelenom Vesić, blogerkom na sajtu labforculture.org. Pored razgovora sa mnom, tekst u dva dela posvećen petogodišnjici Creative Commonsa i skorašnjem događaju u Beogradu, sadrži intervjue sa Marcellom Marsom, Nenom Antić, Zoranom Pantelićem i Lukatoyboyem. Prvi deo je ovde, a drugi ovde.

Veoma volim da govorim o slobodnom softveru. Još kada se dogodi da to radim dva puta za nedeju dana…

Sutra će se sa početkom u 18 časova, u prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije dogoditi tribina, prezentacija, debata ili šta god, za freelance i IT novinare na temu Slobodne licence - pravni osnov slobodnog softvera, slobodne kulture i slobodnog znanja. Neopisivo mi je drago što ćemo o ovome govoriti baš u NUNS-u pošto mislim da su nam novi kontakti i diskusije sa novinarima više nego neophodni. Moja rola za sutra se tiče slobodnog softvera i GPL-a.

Zagrevanje u NUNS-u će biti odlična uvertira za zvanično porinuće CC licenci na srpskom, koje će se uz tribinu dogoditi 15. decembra u Domu omladine sa početkom u 17h. U All-star suboti će pored mene učestvovati moj omiljeni lejmer Marcell Mars, Vlidi, Edi Bon, Nena Antić, Dragan Satarić, Desiree Milošević, Sloba Marković, Vladan Jeremić i neko iz BOŠ-a, nemam informaciju tačno ko. Pokušaću da u 10 minuta smestim značaj GPL-a po svet slobodnog softvera kao pravnog dokumenta koji je sve stavio na isto mesto. Posle tribine idemo u Magacin na Ubuntu zurku, a posle toga selimo se u Underground na CC LIVE! party.

Moram priznati da sam večeras uživao. Razlozi za to su prilično jasni: dobre teme i dobra ekipa.

Izložba, iako na prvi pogled neobično zamišljena u hotelskoj sobi, sastojala se od 6 kraćih priča o izloženim hakovima. Iako potpuno zasebne celine, hakovi su kao cela priča zajedno najbolja ilustracija hakerske kulture koju sam ikada video. Marcell i Tomi su veoma konkretno obuhvatili sve što je valjalo reći, pa mislim da je izložba bila pun podogak.

Drugi deo za nas koji smo rešili da danas posetimo sve System.hack() događaje počeo je nešto posle pola 9 i sastojao se četiri izlaganja. Marcell i Tomi priuštili su publici minute interesantnog mentalnog treninga, dok su Mako i Patrice ispričali priče o zapravo slaboj kretivnosti kompanija koje prisavajaju inovaciju korisnika i predstavljaju je kao svoju, odnosno probleme slobode govora i apsurdnoj situaciji u kojoj državljani Holandije dolaze u opasnost od zatvorske kazne u Indiji, usled tužbe indijske tekstilne kompanije. Zajednički elementi svih priča jesu hakeri, njihova sposodnost apskrahiranja i pomeranja granica konrole nad tehnologijom i realnim životom.

Mako je sa sobom poneo i OLPC, pa smo nakon priče mogli da se poigramo sa njim. Iako je poseta bila zadovoljavajuća, mislim da su falili likovi iz zajednice, za koje sam mislo da su hakeri, ali su pokazali da su lejmeri. Kako Marcell rece, neznalice, supci.

Izložba System.hack() [naslovljena prema komandi System.hack() koja poziva metodu hack nad objektom System] bavi se historijom, širim društvenim i umjetničkim značajem domišljatosti kojima su otvarani zatvoreni tehnološki sistemi kao oruđa društvene kontrole…

Veoma zanimljiva ekipa u sastavu Patrice Riemens (socijalni goegraf, zagovornik slobodnog softvera i član holandske hakerske grupe Hippies from Hell), Benjamin Mako Hill (programer, borac za slobodni softver i slobodnu kulturu, član upravnog odbora Free Software Foundation i developer na projektu One Laptop per Child), Marcell Mars (haker i lejmer), Tomislav Medak (filozof, medijolog i borac za slobodni softver i slobodnu kulturu) će od 20. do 22. odnosno 23. do 24. novembra biti u Novom Sadu i Beogradu. U nastavku su kompletne najave…

Joomla!Day je defitivno sutra, a moj omiljeni deo programa će prema rasporedu trajati sat vremena, od 11 do 12h. Potrudiću se da izladanje ne bude duže od 35 minuta, kako bih imao vremena za najbolji deo na ovakvim događajima - razgovor sa publikom. Vidimo se sutra.

Debianov KDE tim se potrudio da ubrzo nakon izlaska četvrte beta verzije novog KDE-a javnosti priredi Debian live sistem sa ovom verzijom okruženja. ISO je dostupan za preuzimanje, težak oko 420MB, a nakon kraćeg testiranja mogu reći da, shodno tome što je Debian, poseduje veoma dobre performanse, dok je sam KDE4 priča za sebe.

Kao što se može videti na sajtu, korisničko ime je user, lozinka live, a ako nekome zatreba root shell, lozinka se definiše sa sudo passwd.

Joomla Serbia će polovinom novembra (tačnije 17.) u Beogradu okupiti ljubitelje ovog CMS-a iz regiona, na prvom danu Joomle koji se događa kod nas, a i šire.

Sve detalje možete videti na sajtu Joomla zajednice, gde su postavljeni i program, učesnici, te mapa kako stići do Rexa koji polako ali sigurno postaje cetralno mesto za događaje iz sveta slobodnog softvera. Moj deo posla kada je ovaj Joomla Day u pitanju je suština onoga što Joomla pre svega jeste - slobodni softver. Još uvek ne znam sve detalje o dužini izlaganja i koncepciji, ali se svakako nadam dobrom druženju.

Ukoliko koristite online banking Komercijalne banke, a pri tom koristite i Konqueror, moguće je da ste primetili da login iz ovog browsera nije moguć. Kako bi bio potrebno je čekirati opciju Enable SSLv2 u Settings -> Configure Konqueror -> Crypto. Happy banking

Crno na belo:http://curia.europa.eu/en/actu/communiques/cp07/aff/cp070063en.pdfhttp://curia.europa.eu/jurisp/cgi-bin/form.pl?lang=EN&Submit=rechercher& amp;numaff=T-201/04

U “stampi”:http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/6998272.stmhttp://www.nytimes.com/2007/09/17/technology/17cnd-subsoft.html?pagewanted=1&_r=1&ref=business

FSFE:http://mail.fsfeurope.org/pipermail/press-release/2007q3/000186.html

Iako će M$ biti lakši za skoro sedamsto miliona dolara, etiketa koju je zvanično dobio vredi mnogo više. Monetarni sistem sa platežnom jedinicom u vidu Microsoftove licence u Evropi neće funkcionisati legalno. Obavili smo sjajan posao i ponosan sam što smo deo svega ovoga.

Ova presuda je stigla u pravo vreme obzirom da predstavlja veoma snažan argument protiv u nastavku priče sa fake standardom nazvanim Office Open XML. Generalno, ovo je istorijski važan argument protiv bilo kakvog delanja sa Microsoftom.

Voleo bih da vidim i nekakav press release lokalne kancelarije monopoista, ako ništa ono bar prevod diktata iz Redmonda. Ukoliko niste upućeni, javite se, rado ću vam objasniti o čemu se radi. Za početak, da, izgubili ste…

E da, potrudiću se da iscimam Carla Pianu da malo “zvanično” porazgovaramo o ovome za GNUzillu. Uživajte u pobedi!

Sa malim zakašnjenjem, obzirom da je priča stara skoro ceo dan, sledi pogled na sinoćnji događaj u Paraćinu. Ukratko za početak, tamošnji Kulturni centar je u saradnji sa FSN/FSFE-om organizovao predavanje na temu slobodnog softvera, na kom smo glavni akteri bili Marko i ja.

Kako NoOOXML saznaje iz svojih neimenovanih izvora u ISO-u, Microsoft OOXML neće postati ISO standard. Zvanični rezultati bi trebalo da budu objavljeni sutra. Još uvek nema vesti o glasu Srbije, iako smo na sve načine pokušali da dođemo do nadležnih u ISS-u ne bismo li uspeli da utičemo na, kako smo obavešteni, pozitivni glas koji dolazi od našeg standardizacionog tela.

Yet Another Xacktogether of West & East je prema onome što sam čuo odličan događaj za hack/geek i ostalu techie populaciju. Na moju veliku žalost Pula me ove godine neće videti, pa ukoliko niste znali za YAXWE a dopadne vam se, probajte, Istra nije daleko. U nastavku je objava događaja…

Pre par nedelja sam dobio email novinara novog kraljevačkog nedeljnog lista sa molbom da uradimo intervju vezan za FSN, FSFE i slobodni softver uopšte. Rekoh sjajno, sada ću da pokažem svima da sam postao selebriti koga novine jure za intervju. Dobro, lokalne, ali nema veze.

Šalu na stranu, veoma mi je drago da se neko zainteresovao za nas i slobodni softver, te sam drage volje pristao na intervjuisanje, dobio pitanja, raspisao se kao nikad kako bi novinar dobio što više materijala. Umesto u prvom, intervju je objavljen u drugom broju, baš kada sam bio u Kraljevu…

Novine imaju svoju internet prezentaciju koja se redovno ažurira i na kojoj se mogu preuzeti PDF fajlovi za člancima iz do sada objavljenih brojeva (onaj u kom igram glavnu ulogu je ovde). Stvari koje su mi zapale za oko se tiču citata koji nisu autentično preneti, sa naročitim naglaskom na “Linux”, što sam u delu intervjua konkretno pomenuo. FSN nije fondacija nego mreža, a nespretno vađenje i povezivanje delova iz integralne verzije teksta stvari čini nejasnim.

Elem, lepo je videti da se u ne-IT medijima objavljuju članci o slobodnom softveru, ali pomenuto u velikoj meri kvari utisak i što je najgore, šalje pogrešnu poruku. Zato se nadam da je pozitivna otišla dalje od negativne, a Kraljevačkim novostima se još jednom zahvaljujem na interesovanju.

Kao što najavih, sinoć se dogodilo šta je bilo planirano na MyExit stageu. Kasnili smo dobrih sat vremena, što i nije tako strašno obzirom da je osam sati bilo realno previše rano. Vreće za lenčuge su čekanje učinile uživanjem, obzirom da je vreme bilo sasvim prijatno.

Pošto smo se skupili, krenuo je program, a kako smo saznali moderator diskusije nije bio predviđen pa je ostalo da sami moderiramo diskusiju. Krenulo je opušteno (a tako i ostalo), predstavljanjem nas samih i onoga čime se bavimo. Vedran je poneo sa sobom jednu Efiku, pa je bilo reči i o slobodnom hardveru, dok sam se ja potrudio da govorim o društvenim uticajima slobodnog softvera i samim slobodama. Vedran me je u jednom delu sjajno uveo u pričicu i dummy kulturi, koja je ujedno poslužila kao odgovor Milanu sa Wikipedie na pitanje kako da pređe na GNU/Linux i da li je teško (to beše suština pitanja, ne sećam se kako je tačno glasilo). Diskusiju je obeležio kranje slobodni stil nastupa, što sam maksimalno iskoristio.

Glavni problem koji je po meni ostao nerešen je pasivnost publike. Sa svetlima na bini, ljudima koji mahom sede i valjda slušaju, veoma jakom zvuku sa rege stejdža i povremenoj mikrofoniji, imao sam utisak da nas na prvom mestu niko ne čuje, a kao logična posledica toga, malo ko i sluša, odnosno pokušava da sluša. Na sreću malo radioničarskog pristupa je dalo rezultate. Kao što rekoh, mislim da je svim ljudima koji su dizali ruke na moja pitanja trebalo dati jedan bežični mikrofon kako bismo u otvorenoj diskusiji dotakli sve što je trebalo, jer mi na bini odlično znamo ono o čemu pričamo. Nadam se da će iduće godine biti bolje. Hvala svima koji su nas pratili

Slike su u nastavku (dok se lenčuga ne nakani i konačno postavi galeriju)…

Festival je počeo, a mi smo napravili konačni raspored aktivnosti koje sam najavio. Dakle, sutra, u subotu 14. jula ću ispred FSN-a učestvovati u tribini Free and Open, koja počinje u 20h na MyExit stageu.

Dan kasnije, Ivan Čukić i Marko Milenović će održati prezentaciju o slobodnom softveru, FSN-u i aktuelnim dešavanjima vezanim za organizaciju i ono čime se bavimo.

Vidimo se na tvrđavi!

Subota, 14. jul, 20.00-21.00 MYEXIT StageFree and Openučestvuju:

Nedelja, 15. jul, 20:30 AGORAPrezentacija - Free Software Network Serbia

Diskusija u kojoj su glavni akteri Alexandre Oliva iz FSFLA i Linus Torvalds, na temu GPL-ova i dvojnog licenciranja je u određenom momentu dobila nov smer, nakon hvatanja za sada još uvek samo argument u najavi vezan sa OpenSolaris pod GPLv3.

Ukratko, Linus se dotakao nekolicine prljavih sitnica vezanih za Sun , iznoseći svoje viđenje cele stvari i odnosa kompanije prema Linuxu. Jonathan Schwartz je pak sve to pročitao i na blogu objavio odgovor Torvaldsu uz želju da mu sve što je napisao predoči lično uz večeru. Schwartz će da kuva, a Linus će doneti vino…

Ipak, pre nego što smo uspeli da čujemo da ili ne, u diskusiju se uključio Theo de Raadt, nekadašnji fan kompanije Sun, a danas koordinator projekata OpenBSD i OpenSSH. Bojim se da Schwartz ovog puta mora da odveže kravatu…

Sve u svemu, jako zanimljivo, preporuka za pogledati…