Planeta Srbija

Posle paklenog početka nedelje, čije posledice će biti doticane u budućim postovima, u RSS čitaču koji nisam uključio citav dan i po dočekala me je divna vest: objavljena je nova verzija GIMP-a, tačnije nova generacija, kako god je lakše - 2.6.

Ono što sam tražio u tekstu vesti sam na svu sreću i našao. Novi GIMP koristi GEGL, grafičku bibiloteku koja bi trebalo da donese već predugo odsutnu valjanu podršku za CMYK, bolje performanse i još što šta. Novi GIMP ćemo tek testirati, za GNUzillu svakako (da, to još uvek postoji ;)), meriti uzduž i popreko, s obzirom da ga verovatno još ni jedna distribucija nije uključila u repozitorijume (Debian Sid/experimental i Ubuntu Intrepid su u ovom momentu još na 2.4.7).

Najveći aplauz je za Nautilus, mada na kredit, pošto ga još nisam istestirao. O svim novostima u izdanju pogledate Beleške o izdanju Gnoma 2.24.

U međuvremenu je objavljen i prvi draft GNOME 3.0 artwork road-mapa.

Danas je Dan slobode softvera. U nedostatku vremena i ove godine na žalost nećmo organizovati ništa, a ideja o SFD specijalu GNUzille koju sam imao je takođe otpala. Ipak, LUGoNS nisu lameri kao mi, pa će se kod njih danas nešto dešavati, stoga ako ste blizu ili niste a možete da odete, preporuka je neizostavna. U svakom slučaju, srećno hakiranje!

Kad može Google, može i Mozilla.

Problem između DFSG-a i Mozillinih trademarkova krajem 2006. rezultovao je rebrandingom ovih programa, pa smo na Debianu skoro i zaboraili da je Iceweasel ustvari Firefox, a Icedove Thunderbird. Mozilla je u cilju zaštite svojih trademarkova u Firefoxu 3.0.2 smislila nov metod u vidu EULA-e koja se pojavljuje prilikom prvog pokretanja programa, u šta se mogu uveriti korisnici razvojne verzije Ubuntua 8.10 u koji je FF 3.0.2 skoro pristigao. Diskusija na Launchpadu kojoj se priključio i Astronaut je prilično živa. Sa druge strane Canonical je ljubazno obavestio projekat Ubuntulite da postoji problem sa trademarkom i da će morati da menjaju ime.

Iako Firefox otvara jedan tab u kome ispisuje text EULA-e naslovljen velikim slovima, bojim se da će mnogim korisnicima ovo biti u najmanju ruku zbunjujuće, pri čemu tastera za prihvatanje i odbijanje nema. Sasvim verovatno će većina korisnika ovaj tab zatvoriti i zaboraviti ga sekund kasnije, pošto ugovor ni u kom drugom smislu ne ograničava upotebu programa, već se odnosi na trademarkove. S obzirom da je ovo “uzmi ili ostavi” situacija, Firefox će ostati takav, dok će debrendirana verzija pod nazivom Abrowser biti distribuirana uz Ubuntu. Ostaje da vidimo da li će Firefox ostati i koji od ovih browsera će biti default, mada ne znam šta fali Iceweaselu.

Canonical je sa druge strane “pritisnuo” Ubuntulite po istom osnovu, mada mislim da je čitava priča sa Ubuntom i trademarkovima oko njega previše ozbiljno shvaćena, pre svega od strane onih koji su je pokrenuli. Mislim da je svima jasno da je Firefox Mozillin trademark i da je poslednje sto će ga sačuvati, a nama podići svest o svetom vlasništvu nad tim imenom, novi tab sa naslovom kucanim pod uključenim Caps Lockom. Takođe ne mislim da Ubuntulite na bilo koji način ugrožava Ubuntu i Canonical korišćenjem takvog imena.

Ispravka/dodatak: instalacija paketa abrowser uklanja pakete firefox i firefox-3.0-branding

U hrpi podataka koje smo danas mogli da saznamo na prezentaciji publikacije “Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2008″, Republičkog zavoda za statistiku, izdvojio se jedan vrlo interesantan. Prema rezultatima koji su smešteni među korice ove publikacije nalazi se podatak da je 17,2% preduzeća u Srbiji u 2008. godini koristilo operativni sistem GNU/Linux. U odnosu na 2007. godinu kada je ova cifra glasila 14,3%, rast iznosi skoro 3%.

Pitanje koje je postavljano ispitanicima glasi “Da li je vaše preduzeće tokom 2008. koristilo open source operativne sisteme kao što je Linux?” uz ponuđene odgovore DA i NE. Ovo je jako interesantan podatak koji, ukoliko pokazuje realno stanje, daje razlog za ozbiljnije razmišljanje o tržištu slobodnog softvera u Srbiji.

Korišćeni podaci iz publikacije “Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2008″, Republičkog zavoda za statistiku

Kao što sam i najavio, doduše sa pola sata zakašnjenja, u petak sam na niškoj e-tvrđavi govorio i slobodnom softveru i GNU/Linuxu. Obaveze koje me trenutno stiskaju su onemogućile da u Nišu budem koji dan više, pa sam u grad došao i iz njega otišao istog dana kada sam i govorio.

Pre svega moram naglasiti veoma profesionalan i korektan odnos organizatora na koji sam naišao, odnosno konstatujem da je saranja sa ekipom koja je organizovala e-tvrđavu bila zadovoljstvo.

Moj deo programa je počeo sa pola sata (možda i malo više) zakašnjenja, pošto je u petak bila jako velika vrućina, te su se posetioci tek oko 4 počeli skupljati na tvrđavi. Uzrok kašnjenja je pored ovoga bila i prokleta Nvidijina kartica u mom laptopu i još prokletiji vlasnički drajver, ali sam na sreću uspeo da pustim sliku na plazma ekran koji je korišćen umesto projektora. Stoga, za sada recite ne Nvidiji i njihovim losim vlasničkim drajverima ukoliko možete. Drugi problem je bio drajver za audio kabl (;)), pa je projekcija rođendanskog filma imala sitnijih nemih momenata, no mislim da oni uopšte nisu pokvarili taj deo programa. Ostatak priče bio je manje više sličan ranijim nastupima na istu temu, uz blago skraćivanje usled činjenice da su Markovi i Nenini govori bili pomereni za petak.

Zahvalio bih se publici na prisustvu, osećao sam se veoma prijatno tokom izlaganja, što se možda i dalo primetiti. Manjak pitanja je na žalost postao prilično hronična pojava za ovakve događaje, pa sam počeo ozbiljno ramslišljati o novoj strategiji. Postoji veoma realna mogućnost da sledeći put slobodni softver predočim poredeći ga sa sexom na primer. Videćemo…

Fotografije za mog foto aparata postoje i nadam se da će relativno uskoro biti online. Još jednom hvala na pozivu, hvala na poseti, meni je bilo lepo. Srećno hakiranje!

Prema pisanju na Slashdotu i svedočenju pripadnika ciljne grupe Googlove, mora se priznati simpatične i originalne (ispravite me ako grešim, ali još nisam čuo za nešto slično) akcije, novi web browser pod imenom Google Chrome bi trebalo da se pojavi u skorijoj budućnosti. Google je analognom poštom poslao strip za čije je crtanje unajmio Scotta McClouda, koji na par desetina strana objavljuje solidan broj detalja vezanih za dotični projekat.

Ukratko, browser će biti “opensource”, koristiće Webkit i V8 JS virtuelnu mašinu koja je napisana od nule, imaće unapređeni sistem tabova, dobre performanse, visok nivo bezbednosti i šta sve što je u stripu pomenuto i objašnjeno. Još uvek nisam najsigurniji da sve ovo nije samo prvi deo neke veće smicalice (”ma ne, šalimo se, što da pravimo browser kad možemo da kupimo Mozilla Corp.” na primer :)), pa nakon letimičnog pogleda na simpatični press release mislim da će, ukoliko se sve to zaista i ostvari, Crome biti vredan probanja. Samo se nadam da na GNU-u nećemo pokretati verziju za onaj OS pod Wineom.

Najavljnena kao prilično velika zgoda koja će se dešavati od 4. do 6. septembra u Nišu, e-tvrđava će jedan dan posvetiti slobodnom softveru. OpenSoftwareDay, kako su ga organizatori nazvali, biće otvoren pričom na temu slobodnog softvera i GNU/Linuxa koje će početi u 4 po podne (ovo je relativno eksluzivna informacija u ovom momentu, jer na sajtu još uvek nema satnice, dobijena od organizatora).

Mislim da do sada nisam valjano posetio Niš, pa će ovo biti dobra prilika, a svakako nisam nikada govorio tamo. Očekujem dobar provod, dobar govor, druženje sa zajednicom planiram za vreme pre početka programa (ukoliko se ne znamo, javite se). Vidimo se u petak.

Veliki Montipajtonovac i osvedočeni virtuoz na C++-u i mnostvu ostalih jezika objavio je prvu stabilnu verziju svoje nove aplikacije.

Lancelot je, precizno, application launcher interface za KDE4. Prema onome što sam pročitao na sajtu i video na screenshotovima, stvar je jako dobro smišljena i svakako zaslužuje preporuku za probati svim KDE4 korisnicima. U svakom slučaju, čestitke Ivanu za 1.0, a nadam se da ćemo kroz neko vreme Lancelot videti kao default.

Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.

Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).

Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.

Iako je KDE4 već izvesno vreme u Experimentalu, njegova instalacija odatle nije davala previše valjane rezultate. Situacija se na sreću promenila na bolje, bar kada je funkcionalnost okruženja u pitanju.

Trenutno se iz experimental repozitorijuma može instalirati KDE 4.1 alpha 1 (dakle, jako sveža verzija, 4.0.72) koja radi iznenađujuće dobro u poređenju sa prethodnim iskustvima koje sam imao sa KDE-om 4 odatle. Ovo izdanje bi ujedno trebalo da predstavlja početak pakovanja KDE-a 4.1 koji će se naći u Lennyju kada postane stable. Meta paket kde4 kao i do sada neće uraditi posao, ali se okruženje može dobiti preko kde4-minimal ili instalacijom pojedinačnih paketa navedenih na strani Debianovog KDE 4 tima.

Performanse instaliranog softvera su jako, jako dobre. Programi se ponašaju relativno stabilno, uz napomenu da Kopete i dalje puca prilikom povezivanja na Jabber server. Konqueror, iz kog nastaje ovaj post, radi veoma stabilno i brzo, zajedno sa ostatkom osnovnih programa iz okruženja (Dolphin na primer).

Neophodna napomena je da instalacija paketa iz experimentala potencijalno predstavlja veoma rizičan poduhvat, da ne pominjem haos koji može nastati u paket sistemu (aptitude pod obavezno). Kompajliranje je i dalje najsigurniji ali ne i najinteresantniji izbor kada je Debian u pitanju.

Pored globalne, moramo se pozabaviti i lokalnom organizacijom Dana slobode dokumenata, koji će biti “proslavljen” u Rexu, sa početkom u 18 časova.

Teme o kojima ćemo govoriti će biti namenjene naširoj populaciji, sa fokusom na otvorene standarde i ODF. O otvorenim standartima će govoriti Marko, dok će ODF obraditi Goran Rakić. Goran će pored toga predstaviti projekat lokalizacije OpenOfficea na srpski jezik za šta je DFD odlična prilika budući da je OO verovatno najpoznatija grupa programa koja koristi ODF.

Takodje ćemo se potruditi da  izlaganja budu što kraća i konkretnija, kako bismo posetiocima dali sto više korisnih informacija i osnova za dalju diskusiju. Ja ću ovog puta igrati ulogu domaćina, sa predstavljanjem same inicijative. Vidimo se u sredu

Nezavisno društvo novinara Vojvodine od juče koristi slobodni softver. Čestitke LUGoNS-u na dobroj akciji i NDNV-u na dobrom izboru!

Više na sajtu LUGoNS-a.

Kako se saznalo na zvaničnom događaju posvećenom KDE-u 4 Trolltech bi u ponedeljak trebalo i zvanično da objavi prelazak na GPLv3 kada je QT u pitanju.

Skoro uvek pri planiranju vizuelnih rešenja koristim ikone Tango projekta. Mnogi kao i ja verovatno nikada nisu obratili pažnju na natpis koji na ikonici koja sadrži monitor, a stoji na mestu gde obično stoje logoi proizvođača. Pukom slučajnošću sam pre nekoliko trenutaka pogledao u tom pravcu i spazio da zaista nešto piše. Pošto se radi se o SVG ikonama, nakon skaliranja prikazala se marka monitora koji se koristi u Tango ikonama - PONY.

U međuvremenu se na sajtu Ministarstva pojavilo saopštenje, juče ga tamo nije bilo, iako je objavljeno pod datumom 26.12.2007. Agencije i mediji su manje više preneli ovo saoštenje, koje ne oktriva ništa što već nismo saznali…

Zamislite i to besplatan! Šalu na stranu, imamo situaciju.

Kako su B92 i Blic juče izvestili, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo planira da se pozabavi lokalizacijom slobodnog softvera kako bi javnosti ponudila, kako Blic reče, “besplatni informatički softver na srpskom jeziku”. Planira se lokalizacija Ubuntua, Fedore, OpenOfficea i Mozilla programa, verovatno Firefoxa i Thunderbirda. Kako je Blic uspeo da dozna, ETF i FON lokalizuju “srpsku distribuciju Linuksa” i “Fedoru”, MATF OpenOffice, a Elektronski fakultet u Nišu Mozillu.

Na sajtu ministarstva pak nisam uspeo da pronađem bilo kakvo zvanično saopštenje o ovome, pa još uvek sve ono što je ustvari važno ostaje nepoznanica. Pre svega, kada se pominje lokalizacija slobodnog softvera, nemoguće je ne pomisliti na ekipe koje prevode GNOME, KDE, Fedoru, Ubuntu, OpenOffice, Firefox i sve što ima svoj interfejs na srpskom jeziku. Stepen prevedenosti varira u zavisnosti od projekta, ali je od krucijalnog značaja imati u vidu da je dosta posla već urađeno, pri čemu su ljudi koji se time bave verovatno jedini znaju kako taj posao treba raditi. Ono što ne znamo jeste da li Ministarstvo i saradnici imaju ovo u vidu, odnosno da li su upoznati sa rezultatima koje ovi projekti postižu.

Dalje, jedna od informacija koja mi je naročito skrenula pažnju, pod uslovom da je valjana, tiče se odabira distribucije. Kako se može saznati, za sada su odabrani Fedora i Ubuntu uz napomenu da nije izvesno koja je kvalitetnija i koja će duže opstati. Ok, udahnimo duboko i krenimo polako. Pre svega, izvesno je da je najkvalitetniji Debian, ali nećemo sada o tome, pošto ozbiljnost situacije negativno utiče na šaljivu poruku. Konstatacija da nije izvesno koja je distribucija kvalitetnija od te dve, uz poštovanje svih flame warova po mreži, je prilično nespretna, pošto se do informacija koje situaciju čine izvesnom dolazi veoma lako. Svi znamo da Ubuntu ima bolji paket menadžer, Fedora je možda malo lakša za početnike zbog svih system-config-* alata i Anaconde (uz napomenu da nisam radio uporedni test Ubuntu live instalera i Anaconde), dok su performnase prilično diskutabilne, uz napomenu da je na svim mašinama koje sam probao Ubuntu bio brži i stabilniji, objektivno. U svakom slučaju, nikome, pa ni Ministarstvu nisu potrebne konstatacije poput “ne zna se” i “videćemo” kada su stvari koje su lako izmerive u pitanju. Opstaće, sasvim sigurno obe, pošto u skorije vreme ne vidim kraj astronautove imperije i(ili) Red Hatu/Fedori. Znači, ukoliko je poenta mogućnost izbora mislim da nema potrebe obrazlagati je bilo čime do njom samom. Sa druge strane, pošto obe distribucije imaju malo toga različitog u odnosu na ono što je isto, moguće je da posao lokalizacije dve umesto jedne distribucije nije toliko veliki kao što može izgledati. Šlag na tortu može biti činjenica da su specifični delovi verovatno potpuno ili skoro potpuno prevedeni (za Fedoru pogledajte ovde, a za Ubuntu ovde).

Ono što mene najviše zanima je da li iza svega ovoga postoji nekakva strategija koja se tiče konkretnijeg usvajanja slobodnog softvera kao poželjnog i preporučenog rešenja, odnosno šta ćemo sa svim tim lokalizovanim softverom, kada se projekti uspešno završe. Nepostojanje zvaničnog saopštenja za sada ostvalja prostor sa spekulacije i sumnje da su informacije koje smo dobili putem medija nespretno prenesene. Blic je čak objavio februar kao vreme kada možemo očekivati prve verzije “besplatnih” programa.

Hronična neinformisanost srpskih novinara je i ovoga puta došla do izražaja, bez namere da ulazim u to od koga potiču nezgrapne i netačne konstrukcije i termini (novinskih agencija, Ministarstva ili novinara medija na kojima čitamo vesti). Pre svega, sav taj softver nije besplatan nego slobodan, a cena koja je u 99% slučajeva ravna nuli je posledica tih sloboda. Operativni sistem nije Linux nego GNU/Linux, a Fedora i Ubuntu nisu verzije nego distribucije. Svim, naglašavam svim novinarima stojim na raspolaganju za pojašnjenje ove problematike skoro pa 24 časa dnevno.

Dok čekam odgovor na email koji je otišao u Ministarstvo u ime FSN/FSFE-a, na osnovu informacija koje sam uspeo da prikupim, mislim da je ovo generalno odlična inicijativa. Najiskrenije želim da verujem da će naredne nedelje doneti intenzivne kontakte zajednice i Ministarstava, odnosno fakulteta, kako bi čitava stvar bila realizovana na pravi način. Želim da verujem da je ovo početak, pa hajdemo za sada tako razlmišljati.

Ostanite tjunirani…

Danas je objavljen intervju koji sam pre nekoliko dana imao sa Jelenom Vesić, blogerkom na sajtu labforculture.org. Pored razgovora sa mnom, tekst u dva dela posvećen petogodišnjici Creative Commonsa i skorašnjem događaju u Beogradu, sadrži intervjue sa Marcellom Marsom, Nenom Antić, Zoranom Pantelićem i Lukatoyboyem. Prvi deo je ovde, a drugi ovde.

Veoma volim da govorim o slobodnom softveru. Još kada se dogodi da to radim dva puta za nedeju dana…

Sutra će se sa početkom u 18 časova, u prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Srbije dogoditi tribina, prezentacija, debata ili šta god, za freelance i IT novinare na temu Slobodne licence - pravni osnov slobodnog softvera, slobodne kulture i slobodnog znanja. Neopisivo mi je drago što ćemo o ovome govoriti baš u NUNS-u pošto mislim da su nam novi kontakti i diskusije sa novinarima više nego neophodni. Moja rola za sutra se tiče slobodnog softvera i GPL-a.

Zagrevanje u NUNS-u će biti odlična uvertira za zvanično porinuće CC licenci na srpskom, koje će se uz tribinu dogoditi 15. decembra u Domu omladine sa početkom u 17h. U All-star suboti će pored mene učestvovati moj omiljeni lejmer Marcell Mars, Vlidi, Edi Bon, Nena Antić, Dragan Satarić, Desiree Milošević, Sloba Marković, Vladan Jeremić i neko iz BOŠ-a, nemam informaciju tačno ko. Pokušaću da u 10 minuta smestim značaj GPL-a po svet slobodnog softvera kao pravnog dokumenta koji je sve stavio na isto mesto. Posle tribine idemo u Magacin na Ubuntu zurku, a posle toga selimo se u Underground na CC LIVE! party.

Moram priznati da sam večeras uživao. Razlozi za to su prilično jasni: dobre teme i dobra ekipa.

Izložba, iako na prvi pogled neobično zamišljena u hotelskoj sobi, sastojala se od 6 kraćih priča o izloženim hakovima. Iako potpuno zasebne celine, hakovi su kao cela priča zajedno najbolja ilustracija hakerske kulture koju sam ikada video. Marcell i Tomi su veoma konkretno obuhvatili sve što je valjalo reći, pa mislim da je izložba bila pun podogak.

Drugi deo za nas koji smo rešili da danas posetimo sve System.hack() događaje počeo je nešto posle pola 9 i sastojao se četiri izlaganja. Marcell i Tomi priuštili su publici minute interesantnog mentalnog treninga, dok su Mako i Patrice ispričali priče o zapravo slaboj kretivnosti kompanija koje prisavajaju inovaciju korisnika i predstavljaju je kao svoju, odnosno probleme slobode govora i apsurdnoj situaciji u kojoj državljani Holandije dolaze u opasnost od zatvorske kazne u Indiji, usled tužbe indijske tekstilne kompanije. Zajednički elementi svih priča jesu hakeri, njihova sposodnost apskrahiranja i pomeranja granica konrole nad tehnologijom i realnim životom.

Mako je sa sobom poneo i OLPC, pa smo nakon priče mogli da se poigramo sa njim. Iako je poseta bila zadovoljavajuća, mislim da su falili likovi iz zajednice, za koje sam mislo da su hakeri, ali su pokazali da su lejmeri. Kako Marcell rece, neznalice, supci.

Izložba System.hack() [naslovljena prema komandi System.hack() koja poziva metodu hack nad objektom System] bavi se historijom, širim društvenim i umjetničkim značajem domišljatosti kojima su otvarani zatvoreni tehnološki sistemi kao oruđa društvene kontrole…

Veoma zanimljiva ekipa u sastavu Patrice Riemens (socijalni goegraf, zagovornik slobodnog softvera i član holandske hakerske grupe Hippies from Hell), Benjamin Mako Hill (programer, borac za slobodni softver i slobodnu kulturu, član upravnog odbora Free Software Foundation i developer na projektu One Laptop per Child), Marcell Mars (haker i lejmer), Tomislav Medak (filozof, medijolog i borac za slobodni softver i slobodnu kulturu) će od 20. do 22. odnosno 23. do 24. novembra biti u Novom Sadu i Beogradu. U nastavku su kompletne najave…

Joomla!Day je defitivno sutra, a moj omiljeni deo programa će prema rasporedu trajati sat vremena, od 11 do 12h. Potrudiću se da izladanje ne bude duže od 35 minuta, kako bih imao vremena za najbolji deo na ovakvim događajima - razgovor sa publikom. Vidimo se sutra.

Debianov KDE tim se potrudio da ubrzo nakon izlaska četvrte beta verzije novog KDE-a javnosti priredi Debian live sistem sa ovom verzijom okruženja. ISO je dostupan za preuzimanje, težak oko 420MB, a nakon kraćeg testiranja mogu reći da, shodno tome što je Debian, poseduje veoma dobre performanse, dok je sam KDE4 priča za sebe.

Kao što se može videti na sajtu, korisničko ime je user, lozinka live, a ako nekome zatreba root shell, lozinka se definiše sa sudo passwd.

Joomla Serbia će polovinom novembra (tačnije 17.) u Beogradu okupiti ljubitelje ovog CMS-a iz regiona, na prvom danu Joomle koji se događa kod nas, a i šire.

Sve detalje možete videti na sajtu Joomla zajednice, gde su postavljeni i program, učesnici, te mapa kako stići do Rexa koji polako ali sigurno postaje cetralno mesto za događaje iz sveta slobodnog softvera. Moj deo posla kada je ovaj Joomla Day u pitanju je suština onoga što Joomla pre svega jeste - slobodni softver. Još uvek ne znam sve detalje o dužini izlaganja i koncepciji, ali se svakako nadam dobrom druženju.