Planeta Srbija

Upravo ovako glasi naslov članka u aprilskom Svetu kompjutera za čije potrebe sam prethodnog meseca istraživao minhensku migraciju na slobodna rešenja. Za sagovornika sam imao zamenika tehničkog koordinatora projekta migracije koji je nazvan LiMux i zaista sam oduševljen njegovom spremnošću za saradnju. Potrudio sam se da najzanimljiviji detalji uđu u članak, a trejler možete pogledati ovde.

U ovom broju sam predstavio i projekat OpenStreetMap, koji mi se lično veoma dopada, a nadam se da će u budućnosti postati upotrebljiv i za naše prostore. Laki pingvini su ovog meseca od mene dobili prikaze Beryla i XFCE-a 4.4…

Sasvim slučajno naiđoh na ovo

Ovih dana je završen prvi sastanak GNOME i KDE zajednica, održan u cilju razmene iskustava i zajedničkog rada na inicijativama koja će približiti dva projekta. Prvi Guademy, čije se ime sastoji iz delova imena tradicionalnih manifestacija na kojima se okupljaju zajednice dotičnih okruženja, GUADEC i aKademy, prošao je u krajnje pozitivnoj i konstruktivnoj atmosferi (koja je zaštitni znak svih okupljanja slobodnih softveraša). O događaju je izvestio KDE.News…

Iako sam sajt koji je tema ovog posta više puta posećivao, nikada nisam probao “Choice Wizard“. Radi se o nekoliko pitanja na osnovu kojih sistem određuje koji forumi odgovaranju zahtevima korisnika. Naveo sam da mora imati mogućnost definicije korisničkih grupa, RSS/Atom feedove, da zahteva MySQL ili PostgreSQL i da bude slobodan, naravno. Na slici možete videti šta mi preporučuju.

Ovo Free bi trebalo da znači “slobodno”, jer je pitanje glasilo doslovno “libre or not?“, dok je odgovor koji sam odabrao glasio “It has to be Free and Open Source“. Dakle, nedoumica free as in freedom/beer je razjašnjena.

Kada sam video šta mi je preporučio doslovno sam se naježio. Iako nije prvi neslobodni na listi, SMF je softver kome se tehnički, pa ne baš divim ali ga jako cenim, dok njegov razvojni tim smatram za gomilu retarda (ne govorim o programiranju). Razlog tome leži u njihovom pristupu celoj stvari, gde sve vreme pokušavaju da se predstave kao slobodnoumni i otvoreni, a pri tom ograničavaju korisnike. Naslov ove strane na njihovom sajtu glasi “Free: It`s better!”, sa ultra idiotskom rečenicom u nastavku: “The idea of open source is simple and sweet; it is not an idea of communism or socialism like its critics sometimes say.”. Mislim, tehnički ova rečenica može da prođe u određenom smislu, ali kada krene javno isticanje hladnoratovskih “God Bless America” frustracija u cilju skupljanja što bolje karme na tržištu, vadim “Idiot inside” etiketu i spremnu za sletanje na čelo. U licenci se dalje kaže da “Any Distribution of this Package, whether as a Modified Package or not, requires express written consent from Simple Machines LLC.”, pa je jasno da Simple Machines nije slobodni softver. Šta više, “Simple Machines software isn’t Open Source as described by the OSI”. Ostatak…

Drugi sistem koji mi je Forummatrix preporučio, za koji odmah znam da takođe nije slobodan je MyBB. Oni su konkretniji od SMF ekipe, pa je prema MyBB EULA-i deljenje dozvoljeno, ali “You agree that no support will be given to those who use the distributed modified copies”. Uz to, “You may not charge for the software or distribution of the software”. Stvarno ne znam gde nalaze inspiraciju za ovakve stvari…

Forummatrix očigledno ne zna baš najbolje šta je libre a šta nije, pa mu po ovom pitanju nije za verovati. Ostale ponuđene opcije nisam proveravao, stoga oprez.

Prostor je obezbeđen, letovi bukirani, hotel rezervisan, najave poslate medijima… Sada mogu sa sigurnošću da vičem: “FSFE u Beogradu!!!”

Početkom aprila nam u goste dolaze Georg C. F. Greve i Jonas Öberg. Pored upoznavanja nas i naše zajednice, predsednik i potpredsednik FSFE će održati dva predavanja 4. aprila u Rexu, sa početkom u 18h. Detaljnije o samom događaju pogledajte ovde. Vidimo se tamo

Poseta ljudi iz FSFE je vrlo bitna, pošto se time otvara velika mogućnost za učešće naših ljudi u radu ove organizacije. Kako bi neko postao član tima FSFE-a, potrebno je, pored aktivnog rada u zajednici i veze sa njom naravno, da se lično sretne sa bar tri druga člana tima. Pošto ću Georgovom i Jonasovom posetom konačno ispuniti i poslednji uslov (zbog kog sam verovatno jedini stand by team member u istoriji FSFE-a) za potpuni ulazak u ekipu, svi ostali će o istom trošku imati šansu da se već tada upoznaju za potrebna tri člana. Predstojećim događajima pravimo još jedan korak ka formiranju chaptera FSFE-a za Srbiju, što i jeste krajnji cilj saradnje dve organizacije.

Dolazak su već najavili Marcell Mars iz Zagreba i ljudi iz makedonske zajednice slobodnog softvera, a ovih dana očekujem i kontakte sa bosanskom ekipom kako bismo iskoristili priliku i napravili jedan regionalni sastanak. Naravno, poziv stoji otvoren za sve

Neću zaboraviti da se zahvalim ekipi iz Rexa, sa kojom sjajno sarađujemo i koja ima sluha za naš rad i aktivnosti. Hvala

Današnji dnevni pogled na news agregator me je dobro trgnuo iz učmalosti. Naime, na jedan od WordPress servera je izvršen napad, koji je za poslediicu imao kompromitovanje arhive sa engineom verzije 2.1.1. Preuzete arhive poseduju sigurnosne propuste, pa je vrlo bitno uraditi upgrade na verziju 2.1.2. Problematični server je van pogona, a više o ovome ovde i ovde.

Novinarka Vremena Marija Vidić je na sajtu B92 u odeljku za nauku objavila jedan, po meni vrlo afirmativan tekst, na temu otvorenog koda i slobodnog softvera, sa osvrtom na našu zajednicu, gde je pomenut i FSN zajedno sa GNUzillom. Kao i uvek, dopada mi se dosta pozitivnih komentara

Juče je u Vršcu svečano otvoren razvojni centar sa etiketom Linux ikone, Red Hata. Ovakav događaj se naravno ne propušta, kako za otići, tako i za prokomentarisati.

Iako bi prema agendi trebalo da dodje na kraju, greškom smo tražeći prostor u kom će se manifestacija dogoditi upali baš u sam razvojni centar. Sve u svemu, par prostorija, sa nekoliko laptopova, dok neki server room ili nešto slično sa malo fetiš hardvera nismo videli. Uistinu, bio je to upad na blic.

Svečano otvaranje je proteklo u manje više uobičajenoj atmosferi za takav događaj, pa makar on bio organizovan i od strane Linux kompanije. Odlazeći ministar Popović i predsednik opštine Vršac Jovica Žarkula su nam se obratili lepim rečima i željama, dok smo od predstavnika Red Hata Wernera Knoblicha, IBM-a Rudolfa Simmera i direktora centra Zorana Purića mogli da čujemo malo konkretnije priče. Saznali smo da je ovo green field investicija, a kako se planira, do nove godine centar bi trbalo da zaposli do 30 ljudi, što je za svaku pohvalu. IBM se u celoj priči pojavljuje kao neko ko pordžava slobodu inovacije i kreativnosti koju cela filozofija iza koje RH stoji predstavlja, što se u razgovoru sa gospodinom Simmerom moglo i videti.

Press konferencije nije bilo, a ja nisam bio lenj, pa je pored govornika iz IBM-a moj sagovornik bio i Knoblich, sa kim sam popričao na temu zajednice i planova Red Hata koji se odnose upravo na širu korisničku javnost, a ne striktno na poslovno okruženje. Iako ništa konkretno nije izašlo na površinu mislim da realne šanse za bliži kontakt zajednice i Red Hata postoje, a šta će se dalje događati ostaje da se vidi.

Iako nije bilo megalomanske kampanje, mislim da je značaj otvaranja ovog centra višestruk. Red Hat je, hteo to neko da prizna ili ne, više nego uspeo u ovom poslu i dobrim delom zacrtao put drugim kompanijama koje se bave podrškom za slobodni softver. Prisustvo tako velike kompanije na našem tržištu, uz nezaobilazni IBM koji je prema svemu do sada viđenom u istom taboru sa crvenim, predstavlja pravo osveženje i vraćanje nade da Microsoft neće okupirati tržište i nadmoćno demonstrirati svoje monopolističke nagone. Ipak, čini mi se da bi ceo događaj imao mnogo veću težinu da je na bini bio neko od Red Hatovih hakera, čime bi se na sve posetioce prenela autentična energija free software programera koji, za većinu prisutnih tamo, dolazi iz novog i drugačijeg sveta. Alan Cox bi bio puno podogak, ali se ne bih bunio da je bio iko drugi ko je ugradio parče koda u Linux…

Hajde prvo da krenem od jednog “hvala” ljudima koji su gledali, komentarisali i svojom pažnjom doprineli da moje gostovanje u jutarnjem programu B92 deluje kao bitan događaj Iskeno, ne mislim da je išta previše bitno osim činjenice da je o slobodnom softveru otvoreno pričano na jednoj velikoj televiziji. Nadam se da je ova kratka pričica samo početak bolje zastupljnosti ideje slobodnog softvera u javnosti. Neću zaboraviti ni ljude za koje znam da su blogovali o ovome, pa hvala Marku i Blogowskom na njihovom vremenu U svakom slučaju, hvala svima na podršci svemu što radimo! Neću se previše osvrtati na sam događaj, budući da sam se ozbiljno nadmetao sa vremenom ne bih li rekao što više korisnih informacija. Zahvaljujem se dobro pripremljenim domaćinima, naročito Milošu koji mi je pre ulaska u studio postavio pitanje: “Opensource ili slobodni softver?”. Jako mi je žao što nisam poneo Ubuntu za njega… Bitno je da smo, kako mogu da zaključim, poslali pozitivnu poruku, nastavljamo dalje, puno posla čeka da bude urađeno. Pošto je za snimke na YouTubeu potrebno imati vlasnički Flash ili plugin za preuzimanje flv fajla, odlučio sam da svim korisnicima računara omogućim da preuzmu snimak u slobodnom formatu (OGG), istog kvaliteta kao što su snimci sa YouTubea. Fajl je velik nešto preko 10MB, za razliku dva flv-a (pošto je snimak iz dva dela) koji teže skoro 29MB.

Dobro nije baš, ali blizu je. Juče sam dobio poziv da se pojavim u jutarnjem programu televizije B92 kao saradnik Tehnopolisa kako bih malo popričao sa voditeljima na temu onoga čime se ja tamo bavim. Da stvar bude još interesantnija, sa mnom na kanabetu bi trebalo da sedi neko iz Microsofta kako bi javnosti rekao šta o Visti (iako ga smoriše više, kampanje za Windowse počinju da liče na predizborne kampanje), dok ću ja, kako sam ukapirao, predstavtiti drugu stranu, odnosno zajednicu slobodnog softvera. Biće jako zanimljivo, a nadam se da će se neko iz Microsofta odazvati pozivu. Kako sam obavešten, trebalo bi da nastupim u ponedeljak (prekosutra) oko 9:15, ali savetujem obožavaocima da se u emisiju za svaki slučaj uključe već u 9 :):):) Šalu na stranu, biće simpa, a ovo je odlična prilika da se poruka pošalje na što više TV prijemnika.

Ovim postom i vešću na FSN-u bih zvanično proglasio dostupnost blog agregatora namenjenog temamam vezanim za slobodni softver. Posle nekoliko nedelja podešavanja i testiranja odlučili smo da ga večeras pustimo u javnost, pa izvolite, pokupite feed i pratite šta se događa na našem free software blogging nebu. Planet se nalazi na adresi http://planet.fsnserbia.org/.

Iako smo na početku nećemo zaboraviti planove za budućnost koji se pre svega odnose na dodavanje sadržaja na indeksnu stranicu kako bismo posetiocima planete skrenuli pažnju na ono što je bitno. Redizajn takođe stoji kao zanimljiva stvar za uraditi, pa ako ima dobrovoljaca javite se Sve u svemu, Planet FSN je sada i zvanično online, nadam se da će se ekipa vremenom proširiti, a poziv blogerima koji nisu na listi a pišu o slobodnom softveru stoji otvoren 24/7. Još nisam dovoljno istražio ali mislim da je ovo prvi free software blog agregator na našem webu, pa ako jeste srećno nam bilo

Simpatična ekipa okupljena oko imena Lafkon, napravila je sjajan klip ili bolje rečeno mali film o konceptu odnosno tehnologiji nazvanoj Trusted computing, a od RMS-a prekrštenoj u Treacherous computing. Filmić na vrlo jednostavan način prikazuje suštinu i opasnost ovog koncepta, pa bi i ljudima neupućenim u IT svar trebalo da bude jasnija nakon nešto manje od četiri minuta koliko film traje.

Budući da na zvaničnom sajtu nema OGG varijante, potrudio sam se da ispravim takvu situaciju pa sa ovog linka možete preuzeti video fajl visokog kvaliteta težine oko 23 MB. Neću zaboraviti ni titl na srpskom (ćirilični) koji je uradio Goran Rakić. Uživajte…

Da, klip je objavljen pod

U senci galame oko partnerstva sa Red Hatom i njegovog odlaganja, Božidar Đelić, jedan od glavnih kandidata za premijera, na svom B92 blogu u okviru “izveštavanja” sa Svetskog ekonomskog foruma u Davosu obelodanio je planove za strateško partnerstvo sa Microsoftom. Goran Rakić me je uputio na njegov komentar Đelićevom postu, pa sam odlučio da i ja reknem dvije. Deo koji mi je veoma skrenuo pažnju je:

…Dogovorili smo se da se, po formiranju reformske vlade, napravi veoma ambiciozan višegodišnji plan razvoja elektronske srpske državne uprave (e-government) gde tragično kaskamo za našim susedima, kamoli svetskim liderima…

A sam komentar glasi:

Poštovani gospodinje Djeliću,

Čitajući Vaš post, tačnije deo koji se tiče Microsofta, stičem utisak da gajite velike simpatije prema pomenutoj kompaniji. To je samo Vaša lična stvar i generalno nemam ništa protiv toga. Ipak, kada je u pitanju važna odluka poput (re)konstrukcije državnog informacionog sistema, moram izraziti svoje protivljenje njenom baziranju na sopstvenim simpatijama.

Kada govorimo o državnoj upravi i informacionom sistemu u njoj, prvo pitanje, ili bolje rečeno pitanja koja se postavljaju, tiču se broja računara, njihove namene, stepena edukacije kadrova… Pri poznatim detaljima koje sam naveo, moguće je napraviti preciznu procenu potreba i izračunati troškove. Dakle, precizna studija potreba i troškova projekta koji bi značio opremanje i modernizaciju državnog informacionog sistema.

Jednostrana, ishitrena ili pogrešnim informacijama pokrepljena odluka bi mogla imate velike posledice, kako kratkoročno tako i dugoročno. Ipak, uz valjano pripremljene činjenice, ona nije toliko teška. EU, koja se jasno i opravdano postavlja kao cilj, vrlo konkterno se bavi problemima o kojima govorimo. Pravo mesto za to je sajt IDBC-a (Interoperable Delivery of European eGovernment Services to public Administrations, Businesses and Citizens). Ne treba zaboraviti i to da je Microsoft, blago rečeno “imao problema” sa Evropskom komisijom, a kao ilustraciju Vas molim da pogledate ovu stranu na sajtu IDBC-a koja govori o problemima i sudjenju Microsoftu zbog problema sa interoperabilnošću. Problem je aktuelan i sa Windows Vistom, sudeći po zaključcima Evropskog komiteta za interoperabilne sisteme (European Committee for Interoperable Systems).

Poenta čitave priče su građani Srbije koji bi trebalo da dobiju funkcionalan i dostupan informacioni sistem, jer su upravno oni centralni faktor, bilo da se radi o korišćenju svih prednosti koje će on doneti ili finansiranju istog, budući da se od novca poreskih obveznika finansiraju ovakvi projekti. Zato je najbitnije napraviti valjanu, nepristrasnu i preciznu procenu potreba i odabrati najoptimalnije rešenje. Iskreno verujem da trenutno niko u Srbiji nema dovoljno inforamcija na osnovu kojih bi mogao da donese valjan zaključak, a još više verujem da Microsoft nije jedino rešenje, isključivo vođen praktičnim kriterijumima. Zato se nadam da neće biti preuranjenih i neobjektivnih odluka po ovom pitanju, a ovu priliku koristim da stavim na raspolaganje svoje i resurse organizacije koju vodim Vama i bilo kojoj ličnosti koja bude premijer, odnosno timu koji se bude bavio ovim problemom.

Ivan JelićMreža za slobodni softver Srbijesaradnik Free Software Foundation Europe

Ovo je link ka postu gospodina Đelića, ovo post Gorana Rakića kome se zahvaljujem na upućivanju na slučaj.

Da ne dužim, stvar izgleda otprilike ovako. Pre par nedelja sam na TODO listu stavio testiranje PCBSD-a 1.3 za GNUzillu, pa sam nocas obavio preuzimanje, napržio disk i krenuo u dobri stari postupak koji prethodi svakom testu distribucija koji radim. Pošto nemam prostora u stanu, a bogami i novca, test računar u pravom smislu te reči još ne postoji (a i Jovana bi verovatno šiznula kada bih uneo još jednu kantu u kuću pošto se sprema postavljanje rutera negde u kuhinji ) pa računar na kom svakodnevno radim ima odvojene dve primarne particije na kraju diska koje menjaju stanovnike shodno onome što je aktuelno. Dakle, na red je došao PCBSD 1.3. Ono po čemu je dotični poznat je laka instalacija u grafičkom režimu što nije karakteristika kojom se FreeBSD može pohvaliti, da ne pominjem NetBSD ili OpenBSD. U jednom delu instalacije, kada na to dođe red, instaler prikazuje detektovane hard diskove i particije na njima, pa sam, naglašavam 100% sigurno, odabrao jednu od one dve koje koristim za testiranje. Kopiranje fajlova sa diskova je krenulo, pa sam ostavio sistem da obavi posao, dok sam to vreme iskorstio pametnije, pošto blejanje u progress bar nije previše zanimljivo. Malo kasnije sam se vratio, restartovao sistem, podigao Debian kako bih namestio GRUB, ali me je dočekala elementarna nepogoda. Pošto wallpaper vučem sa jedne od particija sa podacima, prazna radna površina je zagolicala sumnju da nešto nije u redu. Listanje tačaka montiranja nije izbacilo ništa, Gparted je ceo hard disk pokazao kao unformatted (iako je sa tog istog diska radio Debian), dok je cfdisk pokazao pravo stanje stvari. PCBSD je umesto particije koju sam mu prosledio za instalaciju, nešto petljao sa extended particijom u kojoj su bile dve velike na kojima imam sve podatke, pa sam umesto njih dobio malu BSD boot particiju od 25 MB i gomilu slobodnog prostora. Sada sledi deo naslova bez srecnog kraja. Posumnjamo sam da je PCBSD nešto petljao sa particionom tabelom, mada bi cfdisk sasvim sigurno javio problem. Pogled na disk sa live sistema je takodje dao sličan rezultat pa je valjalo razmisliti. Norton GoBack je figurirao kao rešenje, ali prljanje ruku nije bila opcija (slobodni softver i u dobru i u zlu ). Malo guglovanja me je odvelo na www.cgsecurity.org/wiki/TestDisk gde sam pronašao zanimljiv programčić koji mi je ulio nadu da nije sve izgubljeno. Kasnije sam saznao da on postoji u Debianovim repozitprijumima, ali sam u trenutku spasavanja preuzieo paket sa binarnim kodom i pokrenuo program. TestDisk je našao extanded particiju, a nakon dubljeg skeniranja i izgubljene particije. Šta više, mogao sam da pogledam sadržaj željene particije kako bih bio siguran da li sam našao onu koja mi treba. Upisao sam ih na disk, restartovao sistem i wallpaper je bio tu Stoga, *OBRATITE* pažnju na PCBSD 1.3 jer je ova greška isključivo plod njegovog instalera pošto je vreme kada sam svojom greškom uništavao podatke na disku daleko iza mene. Vedrija strana priče je TestDisk koji me je jednom rečju oduševio. Što je najvažnije, “TestDisk is OpenSource software and is licensed under the GNU Public License (GPL).” Da ne zaboravim, hvala Meki i Marku na pomoći

Iako mi nije prvi put da kompajliram kernel, tek sada sam primetio ovo, pa delim, u duhu slobodnog softvera

“The main use of this frame buffer device is testing and debugging the frame buffer subsystem. Do NOT enable it for normal systems! To protect the innocent, it has to be enabled explicitly at boot time using the kernel option `video=vfb:’.”

Sastanak FSF-a Evrope, koji sam pomenuo u postu vezanom za italijansku vizu, trebalo je da posluži kao prilika za upoznavanje sa ljudima iz pomenute organizacije, kako bih konačno postao deo tima Fondacije za slobodni softver Evrope. Iako na prvi pogled deluje da su mi Italijani stali na rep, potrudili smo se da ipak ne bude tako.

Ove nedelje sam ipak postao deo tima FSFE-a, istina na kredit, pošto će lično upoznavanje koje je po njihovim pravilima neophodni deo inicijacije novog člana tima uslediti nadam se uskoro. Dakle, sada sam drug član tima FSF Evrope, a sledeći sastanak koji ću nadam se posetiti će se dogoditi u toku sledećeg FOSDEM-a u Briselu krajem februara iduće godine. Da, ima me na listi naravno

Svakodnevno praćenje glavne strane za preuzimanje i brojki preuzetih komada GNUzille me je dovelo do zaključka da bi valjalo da se latim Gcalctoola i proverim gde smo 20 brojeva kasnije.

Broj preuzimanja po stranama za preuzmanje:www.gnuzilla.info/download: 66393www.urosevic.net/gnuzilla: 16918gnuzilla.drugitalas.org: 19213gnuzilla.sysphere.org: 7861Ukupan broj preuzimaja: 110385Prosek: 6132.5

Brojevi sa najviše preuzimanja:GNUzilla01: 11953GNUzilla05: 11310GNUzilla06/07: 11187

Pitanje koje prati GNUzillu od pojavljivanja jeste broj čitalaca. Sa jedne strane imamo mogućnost deljenja svakog PDF fajla dok sa druge postoje čitaoci koji su ga više puta preuzeli. Neću zaboraviti ni vreme kada je bilo moguće zaobići skriptu za brojanje preuzimanja, pa su brojke koje sam izračunao verovatno i veće, no nije bitno. Bilo bi lepo imati nekakvu statističku analizu podataka, kako bismo znali okvirni broj čitalaca. Sve u svemu, mogu biti zadovoljan. Rejting nam nije opao, šta više GNUzilla je za nijansu popularnija nego što je to bio slučaj u januaru ove godine. Treba pomenuti i to da smo u martu dobili novog člana ekipe, dragog nam Richarda Stallmana. Ko ne veruje neka pogleda sliku Da ne zaboravim, imamo ideju o pravljenju GNUzille EE (English Edition), pa ukoliko ima zaiteresovanih za prevod odabranih tesktova iz dosadašnjih brojeva neka me kontaktiraju