Dr Albert Hoffmann preminuo je juče u svom domu u Švajcarskoj od posledica srčanog udara u svojoj 102. godini života.
Dr. Albert Hofmann (rođen 11. januara 1906.) je cenjeni švajcarski naučnik koji je postao svetski poznat kao otac LSD-a. Rođen je u Badenu, Švajcarska i studirao je hemiju na Ciriškom univerzitetu. Njegov glavni interes je hemija biljaka i životinja i na tome je i doktorirao. Zaposlio se na farmaceutsko-hemijskom odeljenju Sandoza (danas Novartis), koji se nalazi u Bazelu, izučavajući lekovite biljke i gljive ergot kao deo programa za izdvajanje aktivne supstance radi korišćenja u medicinske svrhe.
Njegova istraživanja lisergične kiseline dovela su do izdvajanja LSD-25 još u 1938. godini, ali pošto se eksperimentisalo na životinjama, psihoaktivni efekti supstance nisu utvrđeni, utvrđeno je samo “neobuzdano” ponašanje životinja zamoraca. Pet godina kasnije, 16. aprila 1943. godine, ponavljajući opite sa ovom skoro zaboravljenom supstancom, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, otkrivši njene psihodelične efekte sasvim slučajno, apsorbujući je preko vrhova prstiju. Posumnjao je da to osećanje ima veze sa novim hemijskim spojem na kojem je tada radio i koji se zvao dietilamid tartrat lizergijske kiseline. Tri dana kasnije, 19. aprila, Hofman je delovanje nove supstance odlučio prvo isprobati na sebi. Za početak eksperimenta uneo je u sebe gotovo neopisivo malu količinu, u kakvoj ni jedna do tada poznata supstanca nije bila aktivna u ljudskom organizmu. Svega 0.25 miligrama, odnosno četvrtinu hiljaditog dela grama. Gledano današnjim merilima, švajcarski naučnik je uzeo barem dva do tri čitava LSD-a, količinu koja je mnoge druge poslala na višednevno psihijatrijsko lečenje. No, doktor se nije predavao već je seo na bicikl i uputio se kući u pratnji svog saradnika sa zastrašujućim haosom u glavi, uveren da je u potpunosti i nepovratno poludeo. U tom trenutku nije mogao ni pretpostaviti da će njegovo iskustvo, kao prvo psihodelično esid iskustvo ikad, poprimiti kultni status, a zahvaljujući nadljudskom postignuću vožnje bicikla na 250 µg LSD-a, događaj će postati poznat kao “Dan bicikla”.
Nakon toga sledi serija eksperimenata na sebi, koje su preduzeli dr. Hofman i njegovi saradnici. Tako je nastao jedan od najviše uzdizanih i najstrastvenije osuđivanih hemijskih spojeva u dvadesetom veku. Svoj uspeh u izolovanju aktivne materije “čarobnih gljiva”, čime su se do tada bezuspešno bavili američki naučnici, Hofman objašnjava baš tom činjenicom da dok su drugi uzorke testirali na životinjama, on se nije ustručavao isprobati ih na sebi.
