Planeta Srbija

Više puta sam se našao u situaciji da radim savetovanje za kompaniju koja ima jedan ili više online projekata, ili se radi o online biznisu, za koji su pre mog početka rada već uložena značajna sredstva. Sa druge strane, imao sam prilike da pričam sa online preduzetnicima koji su uložili godine rada i dosta sredstava u razvoj nekog online posla/projekta.

U obe vrste slučajeva praksa pokazuje da je potrebno između godinu dana do tri godine da nadležni projekta/biznisa shvate tačno šta je sve potrebno dodatno uraditi (ili kako je trebalo nešto uraditi na početku Internet projekta) da bi se poboljšale poslovne performanse.

Ili inicijalna sredstva ili vreme!

Problem je u tome što kod ovakvih tipova poslovanja (preduzetnik bez određenih znanja o tome kako se posluje, ili kako se kvalitetno koristi Internet u poslovne svrhe) obavezno dešava da bi se uštedelo značajno vreme i sredstva,  da je od samog početka projekta/posla postojalo određeno znanje o tome kako se radi posao na Internetu (Internet prodaja, promocija, komunikacija).

Kod usvajanja sistema poslovanja/promocije/komunikacije preko Interneta postoje samo dva načina dolaženja do “formule uspeha” u poslu:

Potrebno je biti u online poslu između godinu i tri godine da saznate sve što je potrebno da biste online biznis radili kako treba (iskustvo). Potrebno je imati dovoljno inicijalnih sredstava da biste “kupili” iskustvo koje vam skraćuje perid dok ne dođete do potrebnog iskustva u online poslu.

Optimizacija online poslovanja i komunikacije

Internet je praktično alat/sredstvo za unapređenje poslovne komunikacije, ako se posmatra poslovna primena Interneta. Da bi alat bio efikasan, potrebno je znati nekoliko osnovnih stvari:

Zašto se koristi određeni alat u odnosu na konkretne potrebe kompanije  (definisanje strategije)? Kako se koristi određeni alat (definisanje i sprovođenje određenih taktika)? Ko će da koristi određeni alat (određivanje ljudskih resursa)? Koliko će to sve da košta (određivanje potrebnih finansijskih resursa)? Kako ispratiti efekte u odnosu na uložena sredstva i vreme (ocenjivanje efekata)?

Optimizacija korišćenja Interneta u poslovne svrhe omogućuje da se postojeća znanja o stanju online tržišta i načini kreiranja održive strategije online poslovanja primene u konkretnom poslovnom projektu da bi se uštedelo vreme i sredstva do dolaska ka željenim (realnim) efektima online poslovanja.

Primeri:

Problem: Često mi se u poslednje vreme dešava da pričam sa osobama koje žele da uđu u online biznis tako što imaju određenu ideju o tome šta bi radili (”pregledali smo sajtove iz te oblasti, i znamo šta ćemo raditi što ostali iz te oblasti ne rade”), bez ikakvih znanja o tome kolika je cena kreiranja Web sajta i njegovog održavanja i koliko je para potrebno za promotivne aktivnosti koje će na kraju doneti neki rezultat.

Najgore u ovom slučaju jeste što ne postoji znanje o realnim mogućnostima zarade na tom tržištu, pa su očekivanja o prihodima obično potupno nerealna, dok ne dođe do konkretne realizacije projekta (a tada je već kasno – uloženo je puno para).

Rešenje: Nemojte ulaziti u online biznis koji ne poznajete bez “zaleđine” u nekom klasičnom biznisu.

Često mi se dešava da u ovakvim slučajevima savetujem da je bolje za te pare otvoriti prosečnu pekaru koja će ranije doneti više para, nego što ćete iste pare “proćerdati” u online biznisu, bez sigurne perspektive vraćanja uloženih sredstava. Tada im predložim alternative u varijantama gde se eventualno može uložiti u online biznis (kod nas), a da je povrat investicije izvesniji.

Problem: Možete i sami veoma često videti primere “bildovanja” Facebook fanova, ili u poslednje vreme Twitter pratilaca, gde je sam cilj po sebi imati određeni broj “objekata” kojima se kasnije može “zasipati” onim što odeljenja/agencije iz oblasti klasičnog marketinga i PR-a podrazumevaju pod svojim poslom. Ovakve stvari se dešavaju u 99 odsto svih organizacija koje inače nemaju izgrađene metode merenja efekata svojih komunikacionih aktivnosti, a naročito merenje efekata komunikacije sa aspekta direktnog/indirektnog efekta poslovne ciljeve (ispod jedan odsto svih kompanija na svetu ima izgrađene sisteme merenja efekata komunikacije).

Rešenje: Bez izgrađenog sistema merenja efekata online komunikacije i edukacije iz ove oblasti nemojte ni ulaziti u ozbiljnije sistem online komunikacije!

Optimizacija sistema online komunikacije podrazumeva znanja i rešenja koja omogućuju definisanje tačnih povoda i ciljeva zašto se rade određeni načini online komunikacije (a ne čista “filatelija” – skupljanje fanova i pratilaca), i koji su efekti ovih tipova komunikacije/dijaloga.

Optimizacija poslovanja i komunikacije preko Interneta može se uporediti sa naprednom upotrebom nekog softverskog rešenja (npr. MS Word): Vi možete znati kako da obavite potrebne akcije u softveru da biste završili posao, ali sa poznavanjem naprednih opcija iz iste oblasti primene softvera možete isti posao završiti mnogo kvalitetnije i drastično brže.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U razmaku od dva dana pojavila su se dva veoma interesantna članka na temu osnova poslovne upotrebe društvenih medija - HOW TO: Manage Social Media Goals and Expectations i How To Find A Balance Between Popularity And Profitability (oba sam linkovao juče preko Twitter-a). Ova tema se svakako može prebaciti i u domen kompletnog korišćenja Interneta u poslovne svrhe.

Za sve vreme profesionalnog bavljenja Internetom, nailazio sam na desetine primera online projekata koji su ili propali, ili je uloženo previše sredstava (moglo je mnogo manje) iz razloga nedovoljno dobro definisanih ciljeva, i naročito - prevelikih očekivanja od Interneta, uglavnom zbog veoma lošeg (nerealnog) istraživanja tržišta.

Sa druge strane, pojava društvenih medija (naročito blogova) i njihovo kompanijsko korišćenje stavilo je u fokus definisanja strategije načine dolaženja do online ciljeva: Plaćanje za online promociju, i/ili besplatna promocija putem društvenih medija.

U poslednje vreme veoma često objašnjavam da društveni mediji omogućuju investiciju u izdvojeno vreme za postizanje određenih efekata, koji su sve kvalitetniji kako to isto vreme prolazi. Za razliku od klasičnog oglašavanja (online i offline) efekti kreću od momenta uplate sredstava za oglašavanje (odnosno od početka oglašavanja), dok kod društvenih medija se ne ulaže novac direktno, već se ulaže vreme u angažman oko društvenih medija. Za efekte društvenih medija mora se čekati i mesecima da bi se do njih došlo u nekoj meri koja je merljiva (ulaže se ili novac, ili vreme).

Praksa u Srbiji je pokazala da je za neke merljive efekte kompanijskog korišćenja društvenih medija u proseku potrebno više od šest meseci angažovanja.

Ozbiljna strategija online nastupa podrazumeva kombinaciju plaćenih sistema oglašavanja sa izdvajanjem određenog vremena zaposlenih radi postizanja online ciljeva putem korišćenja društvenih medija.

Problemi u praksi sa kompanijskim korišćenjem društvenih medija

Kako realno definisati šta mogu biti ciljevi kompanijskog korišćenja bloga, Facebook-a, Twitter-a, YouTube-a…, obzirom na činjenicu da veće angažovanje većeg broja zaposlenih košta - i kada će se taj angažman isplatiti, i da li će se uopšte isplatiti? Potrebno je nekoliko meseci da bi zaposleni naučili pravilno korišćenje društvenih medija u kompanijske svrhe (fokusirano na ciljeve, sticanje osećaja kako ih pravilno koristiti sa aspekta dvosmerne komunikacije, pravilno korišćenje sa aspekta dodavanja sadržaja koji su interesantni potencijalnim korisnicima, itd.). Ispostavilo se da nije jednostavno “ne gubiti živce” ako i posle većeg broja meseci angažovanja - efekti su suviše mali, i ne vidi se kada će se uloženo vreme isplatiti (a treba i dalje ulagati vreme da bi se to postiglo). O ovom problemu govore oba pomenuta članka, naročito sa aspekta “osvajanja” što većeg proja “prijatelja”, “pratilaca”, ili posetilaca kompanijskog bloga (…). Problem je u tome da ako javno prikažete nezadovoljstvo vašim efektima korišćenja društvenih medija (”izgubite živce” u javnosti), tada sigurno “bacate u vetar” sve potrošeno prethodno vreme u kojem ste pokušavali da dođete do efekata putem društvenih medija. Postoji i suprotan problem od prethodnog: pretpostavimo da ste veoma uspešno “otkrili” kako se koriste društveni mediji i postali ste popularan bloger, “Twiteraš”, “Facebook-aš” (…) - ali para od toga nigde! Problem nastaje u činjenici da je popularnost veoma zarazna stvar, koja vodi u problem fokusiranja na sticanje još veće popularnosti, u odnosu na fokusiranje prema zadatim ciljevima upotrebe kompanijskih medija. Drugim rečima, ako ne postoji jasno definisan cilj korišćenja društvenih medija - zasićenje neminovno dolazi (i to uvek pre nego što se ostvari bilo kakva “opipljiva” korist).

Pravilno vođenje kompanijskog korišćenja društvenih medija ogleda se u kvalitetnom (realnom) definisanju mogućih ciljeva (računajte bar na godinu dana angažovanja bez nekih efekata), definisanje realnih očekivanja (koliko dobijete od društvenih medija, toliko dodatno npr. ulažite u plaćeno oglašavanje), i dobro povedite računa o tome kako ćete jednostavno (s lakoćom) budžetirati angažman oko dodatnih poslova vaših zaposlenih, koji traži korišćenje društvenih medija.

Verovatno je sada mnogo jasnije zašto nema baš puno uspešnih primera kompanijskog korišćenja društvenih medija - to nije jednostavno, potrebno je ulagati puno vremena i truda, potrebno je znanje i prisebnost, a efekti se ne pokazuju odmah kao kod plaćenog oglašavanja!