Planeta Srbija

Event-Based Social Networks (EBSN) ili društvene mreže zasnovane na događajima na prvi pogled liče na Lokacijske društvene mreže (Location-Based Social Networks – LBSN), i na društvene platforme za najavu događaja (npr. Upcoming.org ili domaći Plakatt.com), ali u osnovi se radi o društvenim mrežama zasnovanim na diskusijama oko određenog događaja (ne morate biti na samom događaju da biste ga komentarisali, i ne radi se samo o pregledu postojećih događaja).

Trenutno najpoznatije platforme ovog tipa društvenih mreža su HotPotato (članak), Tunerfish i Miso (Google je glavni investitor).

Pozadina: Društvene mreže povećavaju gledanost TV programa

Sigurno ste primetili da kada se dešava neki značajniji događaj kod nas ili u svetu, “ne možete da živite” od Facebook statusa ili Tweetova na temu tog događaja (setite se samo Svetskog prvenstva u fudbalu).

Istraživanja i statistički podaci potvrđuju važnost društvenih mreža u povećanju vidljivosti događaja:

CTAM studija pokazuje da 79 odsto korisnika društvenih mreža počinje sa gledanjem određenog TV programa na osnovu preporuka od strane prijatelja preko neke društvene mreže.33 odsto redovnih korisnika društvenih mreža tvrdi da su saznanli za neki događaj koji su naknadno pratili (online ili preko TV-a) na osnovu informacija koje su dobili preko neke od društvenih mreža. 30 odsto svih Facebook statusa za vreme fudbalske utakmice Engleska – SAD bili su u vezi sa ovim događajem. Twitter je prijavio naveći broj Tweet-ova u sekundi (TPS) u nekoliko navrata tokom Svetskog prvenstva u fudbalu.

Kao direktna posledica ovakvih pokazatelja, statistike TV gledanosti nekih važnih događaja ove godine su značajno veće u odnosu na prethodnu:

Dodela Zlatnog globusa imala je povećanje od 14 odsto gledanosti u odnosu na prošlu godinu. Grammy nagrada je gledana 35 odsto više neko prošle godine, što je najbolji rezultat gledanosti od 2004. g. Dodelu Oskara je gledalo 14 odsto više osoba nego prošle godine, što je najbolji rezultat od 2005. g. Sa 24 miliona gledalaca u SAD utakmica finala Svetskog prvenstva u fudbalu je najgledanija fudbalska utakmica u istoriji SAD, što je samo za 4 miliona gledalaca manje nego što je bila gledanost ovogodišnjeg NBA finala.

Kao što ste verovatno i sami mogli primetiti u poslednjih godinu dana, koliko se puta desilo da ste pratili neki (online ili TV) događaj samo zbog toga što ste pre toga videli link ili preporuku na Facebook-u ili Twitter-u?

Društvene mreže zasnovane događajima još nisu relevantne

Bez obzira što su prikazani trendovi očigledni, za sada i dalje lavovski udeo u komentarisanju događaja uživo imaju glavne društvene mreže (FB, Twt). Ni jedna od postojećih društvenih mreža zasnovanih na događajima za sada nema naročitu aktivnost, ali ta situacija može značajno da se promeni daljim razvojem interaktivnih TV servisa, naročito u segmentu TV zabave:

Većina platformi iz segmenta EBSN aktivno pregovara sa različitim televizijama i TV produkcijama da bi učestvovala u upotpunjavanju ponude zabavnih sadržaja oko određenih TV programa (u ovom slučaju, platforme za diskutovanje na temu određenih TV programa). “Šuška” se o tome da će Miso platforma koju Google finansira biti veoma bitan deo dodatnih sadržaja u budućoj Google TV ponudi. Svi učesnici u kreiranju interaktivnih sadržaja oko nekog TV programa imaju šansu da dobro profitiraju (obzirom da TV oglašavanje ima inače najveći udeo na tržištu oglašavanja u svetu), i da postoje istraživanja koja potvđuju trendove fuzije društvenih medija i televizije.

Ono što bi mogao biti prelomni momenat u razvoju društvenih mreža zasnovanih na događajima jeste sve veća “zatrpanost” live feed-ova glavnih društvenih mreža sa praćenjem određenih događaja koji nerviraju većinu “prijatelja” ili “pratilaca”.

Može očekivati da će one društvene mreže zasnovane na događajima koje na najbolji način angažuju postojeće korisnike FB i Twt da baš kod njih nastave sa komentarisanjem određenih događaja, te će društvene mreže u narednom periodu možda stići do relevantnog broja korisnika (u svetskim razmerama to je preko milion korisnika neke društvene mreže).

Videćemo kako će se razvijati ovaj segment društvenih mreža, i da li će se u narednom periodu pojaviti samo specijalizovane varijante ovih servisa, ili ćemo dobiti i nekog globalnog igrača, kao što je to FourSquare u slučaju lokacijskih društvenih mreža.

Preporuka: Pročitajte veoma detaljan članak o razvoju event-based društvenih mreža @rww.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Prošla godina u Srbiji na planu razvoja e-trgovine je bila u znaku aukcijskih sajtova, dok je ova godina definitivno obeležena pojavom većeg broja sajtova posvećenih grupnoj kupovini.

Razgraničenje pojmova

Praktično svi ovdašnji sajtovi iz oblasti koja se naziva Social Commerce (bukvalno prevedeno društvena trgovina – bolje, grupna trgovina) su praktično Web lokacije koje okupljaju grupe pojedinaca da bi povoljnije kupili proizvode koji su na ponudi, uz mogućnost ostvarivanja velikog popusta ako određeni broj osoba kupi određeni poizvod.

Drugim rečima, u ovim krajevima počinje da se razvija jedan segment grupne trgovine, pod nazivom grupna kupovina – nedostaje deo koji se odnosi na grupnu prodaju.

U svim varijacijama grupne trgovine osnova poslovne logike su uštede – ili na strani prodavaca, i/ili na strani kupaca. Ovo je upravo i razlog zašto je ovaj vid trgovine veoma perspektivan, ali ne svima koji bi želeli da naprave ovakve sajtove! Za ospeh ovakvog poslovnog modela potreban je kritičan broj korisnika (kupaca, prodavaca, ili i kupaca i prodavaca).

Trend grupne trgovine se veoma brzo preselio iz svetskih aktuelnih trendova u ovdašnje okruženje, iz prostog razloga što se radi o potencijalno veoma dobrom poslovnom modelu, jer je u osnovi poznat i potreban kupcima – kako nešto kupiti što jeftinije.

Koncept grupne kupovine postoji inače na Webu u različitim oblastima, gde se određeni broj osoba spontano okupi da bi povoljnije kupili neki proizvod (osnovna karakteristika ekonomije obima u kojoj živimo). Takođe, drugi sinonim koji se u ovom slučaju često koristi jesu grupni popusti, ali ovaj vid prodaje je još češći u svetu van Interneta, pa ga iz tog razloga nije zahvalno koristiti u vezi sa grupnom kupovinom na Internetu.

Trend pojave sajtova za grupnu trgovinu omogućuje da se na jednom mestu specijalizuje sistem ponude i potražnje po principu participacije većeg broja učesnika u trgovini, na osnovu interesa, saradnje i dobrovoljnosti (društvena komponenta trgovine).

Primer: Naked Wines – Kako iz ovih krajeva organizovano izvoziti vino u Englesku?

Postojeći domaći sajtovi iz oblasti grupne trgovine nisu još dovoljno razvijeni, ni ne prikazuju sve mogućnosti veoma moćnog sistema grupne trgovine. Iz tog razloga prikazaću veoma ilustrativan primer servisa Naked Wines, koji objedinjuje na jednom mestu karakteristike grupne kupovine i grupne prodaje.

Ovaj sistem grupne trgovine nastao je krajem 2008. g. u Engleskoj. Servis trenutno ima oko 80.000 korisnika i svake nedelje ovaj broj se povećava za 1.000 novih kupaca vina. Pored ovog sajta, vina se prodaju na većem broju specijalizovanih Web lokacija za prodaju vina, uključujući i poznate servise BBC GoodFood i JamieOliver.com.

Kao rezultat ovog poslovanja, kompanija će ove godine imati prihod od 9 miliona funti (više nego duplo u odnosu na prvu godinu poslovanja), a očekuje se da će servis doživeti punu profitabilnost (vratiti uložena sredstva u investicije) naredne godine.

Poslovni model

Logika celog poslovnog modela je u osnovi jednostavna:

U Engleskoj preko 90 odsto prodaje vina ide na jeftina vina u cenovnoj kategoriji do 10 funti. U ovoj cenovnoj grupi se nalaze i veoma kvalitetna vina iz Južne Amerike i Australije. Postavlja se pitanje na koji način da se poveća prodaja domaćih kvaltetnih vina, ili drugih uvoznih vina koja nisu konkurentna sa cenom – odgovor je u ekonomiji obima: Vinar treba da odluči da li mu se isplati da proda mesečno deset flaša vina po ceni koju misli da dobije, ili da proda 1.000 vina mesečno (i više) po ceni koja konkuretna većini vina u ponudi na engleskom tržištu. Poslovni model Naked Wines dodatno omogućuje smanjivanje troškove svih klasičnih posrednika u prodaji – oni nestaju! Distributeri, finansiranje čekanja na prodaju, skladištenje, dužina pregovaranja, dolasci u UK… Trošak ovih aktivnosti može da se prebaci u smanjenje cene Vina na razumnu meru. Drugim rečima, ovaj model omogućuje vinarima da mnogo jednostavnije, brže i jeftinije plasiraju svoja vina na englesko tržište! Kupci dobijaju veoma raznoliku ponudu kvalitetnih vina iz celog sveta, koje do sada nisu mogli da probaju, i to sve po povoljnim cenama.

Dodatno interesantan momenat je mogućnost avansnog finansiranja kompletnog kontigenta vina, i pre nego što počne berba (obično oko 50.000 funti), i to na način da kupci vina mesečno sa 20 funti finansiraju određenog vinara (koji to zatraži), a zauzvrat dobijaju besplatno uzorke novih vina koje proizvede taj vinar.

Ispostavilo se da u celoj ovoj priči najveći problem predstavljaju upravo vinari, koji u većini nisu spremni da se odreknu svog “rigidnog” modela cenovne politike, čak ni po cenu dramatičnog uvećavanja prodaje vina na mesečnom nivou (”Mi proizvodimo kvalitetna vina, i naša cena je zato takva kakva je”).

Rowan Gormley, osnivač i direktor Naked Wines, predlaže vinarima da razmisle o tome da ovaj servis praktično omogućuje pristup kupcima do njihovog vina, a da ako se brend pokaže dovoljno kvalitetan, tada se mogu prodavati različite varijante jeftinijih i skupljih vina.

Prodaja nastaje tamo gde se rešavaju problemi

Kao posledica poslovnog modela Naked Wines, u Engleskoj je aktuelna diskusija na temu budućnosti proizvodnje i prodaje vina, u odnosu na social commerce model direktnog objedinjavanja kupaca i proizvođača vina.

Iz ovog primera se može videti da inteligentnim rešavanjem problema u poslovnim procesima klasičnog poslovanja koriščćenjem Interneta, može se veoma brzo dođi do uspešnih modela prodaje na Internetu. Ono što omogućuje koncept grupne trgovine jeste veoma jednostavno objašnjenje koristi za sudeonike u procesu trgovine – popusti za kupce i povećanje prodaje (smanjenje troškova) za proizvođače.

Interesantno je primetiti da pomenuti Naked Wines u ponudi za sada nema vina iz ovih krajeva – pa prenesite vašim poznanicima i prijateljima koji prave vina da možda i na ovaj način mogu prodavati dosta vina u Engleskoj (za sada).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

#FollowFriday, #FF, #PratiPetak, #PP, je jedan simpatičan Twitter-običaj – izdvajanje nekoga od #Twt korisnika čija vam se Twitter aktivnost dopala u tekućoj nedelji.

Kao što ste sigurno primetili, ovaj događaj obično prati i svojevrsno zahvaljivanje kada jedan korisnik pomene drugog u #FF ritualu.

To zahvaljivanje osobe koja je preporučena, i to često svaki put kada neku istu osobu pomene za #FF, veoma me podseća na priču o komentarisanju na sopstvenom blogu (II deo) – “Hvala vam što mislite na mene!”

Kada se društveni mediji koriste u privatne svrhe – naravno da je sve dozvoljeno, ali u poslovne svrhe, po mom mišljenju, sasvim je u redu jednom-dva puta zahvaliti se nekome za pominjanje – ali je mnogo bolje smisliti neki drugačiji način da se zahvalite nekome, u odnosu na čisto zahvaljivanje, javno preko Twittera.

Pogledajte samo kako vam izgleda kada u vašoj “liniji vremena” vidite nekoga ko vam se pojavljuje 30 puta sa zahvalama za #FF, zato što je toliko puta pomenut od strane nekoga, i tako svakog petka?

U mom slučaju, nisam baš ljubitelj da nekoga postavim u #FF, jer to onda znači da će neko drugi biti “pogođen” time što tu osobu nisam pomenuo. Slično tome, pre bih se zahvalio svima koji su me u poslednje vreme mene stavljali u #FF, nego da to radim pojedinačno, svaki put, svakoj osobi pojedinačno…

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

U razgovorima sa potencijalnim klijentima i u radu sa postojećim klijentima,  primetio sam da u kompanijama/organizacijama u kojima postoji izražena advertajzing/PR aktivnost, postoji veoma važan faktor usvajanja strategije komunikacije (advertajzing ili PR), koji se oslanja praktično isključivo na razmišljanje o komunikacionim aktivnostima na nivou pojedinačnih kampanja.

Ako se u takvim organizacijama odmah na početku uvođenja strategije komunikacije putem društvenih medija (ili šire – sistema online komunikacije) ne predoči veoma važna komponenta kontinuiranog sistema dvosmerne komunikacije putem Interneta, veoma često se dešavanju problemi u samom radu zaposlenih na Internetu u advertajzing i PR odeljenjima, obzirom da uobičajeni sistem razmišljanja o komunikacionim zadacima na nivou kampanja nikako nije u skladu sa kontinuiranim angažmanom putem online medija.

Kombinacija kampanja i kontinuirane online komunikacije

Jedna od najbitnijih razlika u komunikaciji putem Interneta i putem klasičnih kanala komunikacije jeste u činjenici da Internet omogućuje najbolje iskorišćenje efekata raznorodnih kanala online komunikacije isključivo na osnovu kontinuiteta komunikacije organizacije u online okruženju.

Smisao kontinuiranih aktivnosti online komunikacije leži u činjenici da su korisnici Interneta i pre pojave organizacije na Internetu okupljeni u raznorodnim online zajednicama. Kvalitetan nastup organizacije na Internetu podrazumeva ulazak organizacije u određene online zajednice, i sticanje poverenja članova odabranih online zajednica u organizaciju, što se isključivo postiže aktivnošću predstavnika organizacije u datim online zajednicama.

Kako se poverenje ne može steći odmah (u kratkom roku), to znači da nije moguće kreirati strategiju online komunikacije organizacije isključivo kroz sistem kreiranja određenih online kampanja, jer kampanje po definiciji imaju svoj precizan početak i kraj.

Jedini način kako se kreira održiva strategija online komunikacije jeste  uspostavljanje i vođenje kontinuiranih aktivnosti organizacije u online okruženju sa ciljem sticanja i porasta poverenja korisnika Interneta, i uporedno projektovanje i sprovođenje pojedinačnih kampanja koje se nadovezuju na kontinuirane online aktivnosti organizacije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kada mi je pre oko dve godine profesor Varagić sa istim žarom u očima zbog kojeg i danas uživam u njegovim idejama, rekao da nije važno da li su moji (bankarski) klijenti na netu ili ne jer net “vesti” pronalaze put do klasičnih medija i svih ciljnih grupa – bila sam u neverici… sa sve [...]

Tokom decembra 2009. i januara 2010. g. kompanije E-consultancy i Online Marketing Summit kreirali su istraživanje na temu vrednosti društvenih medija iz perspektive (uglavnom US) kompanija koje ih koriste. Anketirano je oko 430 kompanija (od kojih je oko 140 specijalizovanih agencija, a ostatak su marketingška i PR odeljenja kompanija).

Iz ovog istraživanja izdvojio bih nekoliko karakterističnih detalja koji direktno govore o tome šta i kako stvarno kompanije rade da bi iskoristili mogućnosti društvenih medija.

Ako poznajete svetske trendove iz oblasti poslovne upotrebe Interneta, i ako poznajete aktuelnu situaciju kod nas sa aspekta mogućnosti iskorišćenja online okruženja, moguće je ovakve podatke iskoristiti za kreiranje i sprovođenje strategija i taktika unapređenja online nastupa organizacije i u našim uslovima.

Sa aspekta sprovođenja strategije kompanijskog korišćenja društvenih medija, trend koji je očigledan i na nivou SAD, može se primeniti i kod nas – Najčešće korišćeni društveni mediji za poslovne svrhe su Facebook (FB), Twitter (Twt), Linkedin i Youtube. U ovom kontekstu, interesantno je da u prikazanom istraživanju fokus na poslovno korišćenje Linkedin-a imaju primarno kompanije koje se nalaze u B2B sektoru. Ovo je i logično obzirom da je Linkedin jedini društveni medijum (od navedenih) koji je prvenstveno namenjen poslovnim korisnicima.

Od ostalih prikazanih (tipova) društvenih medija kod nas značajno se strateški upotrebljavaju tzv. social news servisi kao što je u svetu poznati Digg.com, a kod nas su najčešće korišćeni Naslovi.net i Vesti.rs.

Wikipediju bi mnogi voleli više da koriste, ali je preovlađujuće “pravilo” da se baš i ne zna kako to iskoristiti na taj način da vas ne proglese spamerom na ovom servisu. Odgovor na ovo pitanje je isti kao i za sve druge društvene medije – angažman u kontekstu zadovoljstva korisnika servisa, ne u kontekstu onoga što vi želite da postignete.

Tzv. social bookmarking servisi (kao što je Delicious.com) kod nas nisu još uzeli dovoljno maha, a i pitanje da li će, obzirom da trend korišćenja ovog tipa društvenih medija opada poslednjih godina. Ipak, kod nas od nedavno postoji ovakav tip servisa – DobarDabar.com, pa ćemo videti da li će napredovati sa aspekta efekata, ili neće.

U ovim krajevima, ali i u svetu servis MySpace ostao je veoma važan za muzičku, filmsku i neke srodne umetničke privredne grane, ali za ostatak poslovnih korisnika Interneta, nije baš naročito efikasan.

Sa apekta taktika korišćenja društvenih medija, i dalje je veoma važno u razvijenom svetu kreirati i voditi kompanijski blog (što znači da je kod nas još važnije to uraditi), a od ostalih napomenutih taktika (ako se izuzme FB, Twt i video) jedino bih istakao (kod nas za sada veoma “naučno fantastičnu”) taktiku social reviews & ratings.

Obzirom da je ovdašnja online ponuda sajtova koji daju mogućnost prikaza proizvoda i/ili usluga i njihovo ocenjivanje veoma ograničena, tek kada se u većem broju oblasti pojave ovakvi tipovi sajtova (to je npr. oblast koju preporučujem onima koji ne znaju šta bi na Webu pravili), bićemo u situaciji da vidimo kako će se kompanije snaći u varijanti gde mišljenja korisnika direktno utiču na prodaju od strane većeg broja drugih posetioca ovakvih tipova sajtova.

Ako ste ikada birali u kom smeštaju da budete u odnosu na mišljenja drugih korisnika (kao što npr. nudi TripAdvisor.com), ili ako odaberete film za gledanje u odnosu na prikaz sa sajta IMDB.com, znate šta su social review sajtovi. Za primer ovakvog tipa generalnih sajtova možete pregledati Epinions.com.

Facebook

Twitter

Interesantno je videti kako kompanije realno koriste Facebook i Twitter u poslovne svrhe:

- Upravljanje reputacijom i upoznavanje sa brendom (brendovima) je veoma dobar cilj korišćenja društvenih medija, pa samim tim i Facebook-a, ali se postavlja pitanje koliko kompanija ima znanja da to stvarno uspešno i radi u kontinuitetu.

- Korišćenje društvenih medija i samog FB-a kao primarno kanala za oglašavanje je najjednostavnija taktika, ali se postavlja pitanje koliki su efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija u odnosu na efekte koji se mogu dobiti kvalitetnim angažmanom organizacije. Najkvalitetnije korišćenje online oglašavanja u kontekstu društvenih medija, dobija se tzv. strategijom optimizacije tipova online promocije.

- Veoma je česta upotreba društvenih medija u cilju povećanja publiciteta novo-objavljenih sadržaja, ali ako je to jedina varijanta angažmana na FB (i Twt), pitanje je kakvi se dobijaju generalni efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija.

- Online monitoring reputacije brenda je svakako aktivnost koja bi trebalo da se koristi u organizaciji i pre nego što se ona sama pojavi sa sopstvenim nastupom na različitim društvenim medijima.

- Moj je savet da ako niste naučili kako da uspešno koristite društvene medije, da pored monitoringa krenete u poboljšanje korisničkog servisa – rešavate upite korisnika, tražite njihova mišljenja o vašim proizvodima/uslugama, kao i njihovo korišćenje za svrhe kadrovskih službi (popularno – HR).

- Nemojte ulaziti u strategiju online prodaje putem društvenih medija dok ne budete ovladali ozbiljnije načinima kvalitetne upotrebe odabranih društvenih medija.

- Koliko na ovim prostorima ima kompanija koje su u mogućnosti da se bave ozbiljnijim korišćenjem drutvenih medija da bi došli do budućih trendova promocije, prodaje, poboljšanja korisničkog servisa (…) – Marketing Intelligence?

Svakako, mišljenja sam da ovakva istraživanja pokazuju pravce u kojima bi organizacije trebalo da u narednom periodu koriste društvene medije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Postoje verovatno od kada postoje i ljudi. Po Wikipediji, osnovna definicija je da su plemena srodna skupina ljudi koja deli zajedničku istoriju, jezik i teritoriju, u nekim slučajevima povezana u šire labave saveze, konfederacije, njima obično jezično srodnim.

Photo by * hiro008

Online plemena su počela da nastaju sa prvim newsgrupama – prvo mislim da je bilo 1979 kada su tada studenti Tom Truskott, Jim Ellis, Denis Rockwell i Steve Daniel napravili Usenet. Danas, sa sve većom važnošću društvenih medija kako u businessu – tako i u svim segmentima društva, online plemena dolaze do posebnog izražaja.

Online pleme je grupa ljudi medjusobno konektovana, konektovana sa jednim liderom (ili bez njega) i sa zajednickim idejama ili ciljevima. Za nastajanje jednog online plemena dovoljne su dve stvari: zajednicka ideja/interesi/projekat i alat za komunikaciju.

Ako jedno pleme ostane bez lidera ili ga nema, ne znači da će po defaultu i nestati. Ako pak ostane bez kanala komunikacije ili adekvatne zamene za to, pleme se uglavnom rastura.

Photo by Marc Veraart

Funkcionisanje plemena je bazirano na strasti i verovanju u ideju/projekat oko koga je okupljeno. Najbitnija stvar u plemenu nije što veći broj u njemu nego što bolja međusobna povezanost ljudi oko ideje, interesa ili projekta kao i leadership online plemena. Obavezno napraviti razliku obavezno između klasičnog menadžmenta i leadershipa u okviru jednog online plemena. U menadžmentu se diriguje dok se jednim plemenom ne može dirigovati – pleme se može samo voditi.

Toplo preporučujem knjigu Set Godina – Tribes.

U bliskoj vezi sa online plemenima Kevin Kelly je još pre dve godine napisao odličan post o “Pravih 1000 fanova” i šta sve sa njima možete postići u poslovanju. Takođe preporučujem.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2010 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Kada jednom “uđete” u priču korišćenja savremenih online medija, i kada je potrebno osmisliti na koji način pristupiti kreiranju načina efikasnog korišćenja ovih medija, najbitnije je definisati na koji način ćete iskoristiti pojedinačni tip medija za predviđene ciljeve.

Praksa je pokazala da za operativno definisanje i sprovođenje strategije komunikacije preko velikog broja tipova medija potrebno je interno uprostiti različite vrste komunikacije putem različitih medija.

U tom kontekstu, u nekoliko prethodnih meseci iskristalisala se jednostavna podela svih medija na sopstvene medije, “zaslužene” medije i plaćene medije, koju je za potrebe definisanja svoje strategije korišćenja savremenih medija među prvima iskoristila kompanija Nokia.

Na osnovu ove raspodele medija, kompanija Forrester je detaljnije razradila definisanje ovih tipova medija, a na osnovu toga na blogu Davefleet.com možete pregledati detaljan predlog ekosistema medija zasnovanog na ovim podelama.

Sopstveni mediji (Owned Media)

Ova vrsta medija ima karakteristiku da organizacija ima potpunu ili delimičnu kontrolu nad pojedinačnim mediumom, a ono što je svakako u “vlasništvu” organizacije jeste način na koji komunicira sama organizacija (poruku kontroliše organizacija).

Primeri sopstvenih medija ju Web sajt organizacije, kompanijski blog, Facebook ili Twitter nalog organizacije, i sl.

Cilj je da organizacija kreira dovoljno interesantne sadržaje, koji bi u osnovi trebalo da budu u kontekstu ciljeva organizacije (ili da ne uruše njenu reputaciju), tako da zainteresovana javnost ima želju da te sadržaje podeli sa svojim prijateljima, poznanicima, ili da tu informaciju objavi u sklopu svog medija (tzv. compeling content)

“Zasluženi” mediji (Earned media)

U ekonomiji pažnje, potrebno je zaslužiti pažnju medija. Izgradnja poverenja između organizacije i njenih ciljnih javnosti se najefikasnije postiže “kada vas neko drugi pominje i hvali”.

U slučaju kada organizacija kreira u sklopu sopstvenih medija dovoljno interesantne sadržaje, tada se mnogo lakše dolazi do toga da različiti mediji prenose informacije o tim sadržajima.

Plaćeni mediji (Payed Media)

Najbrži i najjednostavniji način da se skrene pažnja ciljanih javnosti na ciljeve organizacije jeste plaćanje posećenih medija (koji se obraćaju ciljanim javnostima organizacije).

Najefikasniji način korišćenja plaćenih medija bi trebalo da donese ostvarenje direktnih ciljeva i/ili omogućavanje skretanja pažnje ostalih medija na interesantan sadržaj u posedu organizacije.

Primeri upotrebe raznorodnih medija u Srbiji – Zlatara Andrejević, Positive.rs

Dok sam pripremao ovaj tekst, prva asocijacija na sopstvene medije na ovim prostorima mi je svakako Zlatara Andrejević, sa svojih 12 (!) Web sajtova. Pored glavnog sajta, i sajtova brendova ove zlatare, Zlatara Andrejević ima online servis Planer venčanja, online magazin Nakit4yu.com i online magazin Satovi.net.

Zlatara Andrejević je veoma aktivna i na planu online oglašavanja (plaćeni mediji), a krenuli su polako i u korišćenje različtih aktuelnih društvenih medija.

Sa aspekta korišćenja društvenih medija, poznat je ovdašnji primer angažovanja kompanije Positive. U ovoj kompaniji vodi se računa i o sopstvenim medijima i o plaćenim medijima, a rezultat je prilično lepo zaslužena pažnja u ostalim medijima…

Ako pratite ovdašnje online medije (naročito društvene medije), možete primetiti da sve veći broj organizacija polako ali sigurno prihvata dijalog koji vodi do pravih efekata korišćenja savremenih medija.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Veoma interesantan članak o alatima za lakše praćenje i filtriranje vesti preko Twittera donosi i određeni broj online alata koji se mogu lepo prilagoditi ovdašnjoj statusferi, a generalno su veoma korisni za novinare.

Personalizovano filtriranje Twitter-a

Najviše od datih alata za personalizaciju praćenja vesti preko Twitter-a koristim TwitterTim.es. Primer mog naloga na ovom servisu možete videti ovde.

Sličan alat za personalizaciju vesti na osnovu aktivnosti osoba koje inače pratite je MicroPlaza.com. Za razliku od prethodnog alata, kod ovog servisa nemate fiksni url za vesti različitih korisnika i malo se duže čeka dok vam servis “ne pripremi” vaše vesti.

Simultano praćenje lokalizovanih Twitter vesti u radiusu od 100 km od odabranog mesta, uz upotrebu # tagova može se pratiti preko servisa Monitter.com.

Praćenje generalnih Twitter trendova

Na žalost, ostali interesantni servisi koji filtriraju informacije i izvlaše trendove nisu prilagođeni ovdašnjim uslovima, ali ako vas interesuju generalni trendovi (na engleskom jeziku) postoji veći broj interesantnih alata kao što je najšire korišćeni TweetMeme.com, ili ReTweet.com i Twitturly.com.

Servisi kao što je Muck Rack prikazuju najvažnije vesti novinara koje se prenose preko Twitter-a, a servis HourlyPress.com omogućuje da izaberete koje ćete novinare pratiti a bi ste došli do vama interesantnih vesti. Interesantan je primer upotrebe ovakvog filtriranja novinara preko tematike društveno novinarstvo (social journalism).

Prikazani servisi uz Tweeter aplikacije kao što je TweetDeck omogućuju mnogo lakše i brže shvatanje upotrebe Twitter-a, kao i njegovo efikasnije korišćenje kada ste već ovladali ovim servisom.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

19. decembra Marija Aleksić a.k.a. @Bubullina napisala je na svom blogu prvi tekst.

Sva je sreća da u poslednje vreme uopšte nije neuobičajeno da se pojavljuju novi blogovi, i sva je sreća da ih ima sve više, i to sve zanimljivijih blogova. Ono što je interesantno u ovom primeru možete i sami videti u komentarima na klasičan “Hello World” (po Marijinim rečima) post.

Ne-mali broj dosta poznatih Internet “faca” je čestitalo ovaj prvi blog post, što baš i nije čest događaj.

Razlog ovakve reakcije domaće Internet “statusfera” leži u činjenici da je Marija i pre puštanja svog bloga bila veoma aktivna na Twitter-u, čijim uspešnim korišćenjem je došla do dovoljnog kapitala korišćenjem društvenih medija, da se isti prenese i na polje novog bloga. Naravno, ona će morati da opravda dato poverenje, jer ono se dugo stiče, a zna da se izgubi u sekundi.

Pridružujem se dobrim željama za buduće blogovanje, a posebno mi je draga činjenica da sam saznao da je Marija bila i jedan od malobrojnih polaznika kursa Content Marketing.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Regionalni internet bogatiji je od danas za jedan zanimljiv projekat.

Na adresi www.viper.co.rs nalazi se jedinstvena društvena mreža na srpskom jeziku koja okuplja veliki broj poznatih ličnosti iz oblasti estrade, sporta, glume i javnog života i njihove obožavaoce. Među prvih 65 poznatih ličnosti koje su se učlanile u VIPer nalaze se i Svetlana Ražnatović, Jelena Karleuša, Nataša Bekvalac, Seka Aleksić, Ognjen Amidžić, Boško Jakovljević, Ksenija Pajčin, Katarina Rebrača, Iva Štrljić, Marija Kilibarda, i mnoge druge. One će redovno obaveštavati svoje obožavaoce gde su i šta rade a ostali članovi VIPera imaju garanciju redakcija magazina Svet, Scandal i Hello! da se zaista radi o tim osobama.

Društvena mreža VIPer je poduhvat kompanije “Future Media” koju su osnovale kompanije Color Press Group i McCann Erickson Public Relations. VIPer je društvena mreža, u suštini Fan Social Network, kakve postoje na svetskom internetu ali ni jedan ne okuplja ovoliki broj poznatih ličnosti. Osnovna vrsta funkcionalnosti je kao kod www.twitter.com ali su ugrađene mogućnosti da se formiraju grupe obožavalaca i da se lako pretražuju profili poznatih ličnosti koji su jasno grafički označeni. Pokretači očekuju da VIPer u kratkom vremenu okupi pravu armiju obožavalaca koji pored praćenja života svojih omiljenih zvezda na ovoj veb adresi mogu i da međusobno komuniciraju!

“Kao izdavača najčitanijih regionalnih magazina o poznatim ličnostima raduje me što danas ulazimo u potpuno novu eru komunikacije sa njima koju je tehnologija omogućila. Kompanija Color Press Group sa redakcijama svojih izdanja Svet, Scandal i Hello! garantuje da su u pitanju zaista poznate ličnosti koje su predstavljene na VIPer-u. Želim posetiocima da se na njemu dobro zabave i lepo druže a ovo je tek početak razvoja Celebrity Fan portala u koji će VIPer prerasti.” Izjavio je povodom pokretanja VIPer-a Robert Čoban predsednik kompanije Color Press Group.

“Za sada je 65 VIP ličnosti dalo pristanak da učestvuje u radu ovog sajta, kroz redovno lično obraćanje svojim obožavaocima. U budućnosti će ih naravno biti još više. Biće im vrlo jednostavo da redovno obaveštavaju svoje obožavaoce gde su i šta rade jer mogu to da urade slanjem SMS-a bilo gde se nalazili. Očekujem da upravo zbog ovoga VIPer eksplodira oko Nove godine kada VIP ličnosti, od kojih je veliki broj iz muzičke industrije, krene na gostovanja.”, predviđa Miloje Sekulić direktor internet izdanja kompanije Futuremedia koji je osmislio i realizovao VIPer.

Zašto je Viper bitan projekat za ovdašnji Internet?

Ono što je posebno interesantno u projektu Viper je činjenica da se praktično radi o direktnoj konkurenciji Twitter servisu, koji je za razliku od istog u startu ima komponentu modela zarade, kroz banere koji se pojavljuju na Web sajtu ovog servisa.

Da li će ovaj servis uspeti da skrene dovoljnu pažnju na sebe i da postane popularan zavisi od realizacije nekoliko veoma dobro pretpostavljenih faktora na online tržištu Srbije (i regiona):

Veoma je mudro iskorišćen momenat “zahuhtavanja” broja korisnika Twitter servisa, i zainteresovane ciljne grupe mogle bi lako usvojiti novi servis ovog tipa. Praksa u svetu je pokazala da je sam Twitter ušao u “main stream” kada su sa aktivnim twitovanjem počele zvezde kao što su Ashton Kutcher ili Oprah Winfrey. Korišćenje poznatih ličnosti za osnovu  servisa Viper  veoma verovatno je veoma dobar potez, a uspeh će zavisiti od stepena angažmana fanova ovog tipa muzike i stila života. Uspeh ovakvog projekta će pogodovati i ostalim online servisima (i twitteru), jer može dovesti do novih online korisnika, i korisnici koji budu koristili Viper, imaće jasniju sliku o mogućnostima twitter-like servisa.

U svakom slučaju, veoma mi je drago da se kod nas pojavljuje potencijalno ozbiljna konkurencija twitteru, bar u segmentu ciljne grupe kojoj se obraća servis Viper.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Utisci sa prošlog The World Blogging Forum 2009 su se polako složili, pa kao što sam obećao, pravim mali rezime meni najznačajnijih stvari koje sam čuo/video u Bukureštu.

Tema konferencije WBF2009, kao što sam već rekao je bila građansko novinarstvo, uticaj blogova na društvo, e-Government, blog aktivizam, budućnost bloga, stanje sloboda izražavanja na blogovima u različitim delovima sveta itd.

Napominjem da su sve diskusije bile jako interesantne, ipak, izdvojio bih par njih:

Rumunski predsednik Traian Basescu otvara konferenciju. Sam čin da predsednik jedne od zemalja evropske unije daje legitimitet blogerskom forumu otvoreno ga podržavajući i finansirati mi je skroz pozitivan. U isto vreme dok francuski predsednik Sarkozy pravi presedane ograničavajući pristup internetu, u Rumuniji se dešavaju sasvim obrnute stvari. Paradoksalno, ali je tako. Rumunski predsednik je između ostalog nazvao online komunikaciju alternativom kulture pluralizma i socijalnog dijaloga i rekao da nove tehnologije moraju da služe narodu za kontrolisanje vlasti. Ono što me je iznenadilo je i odnos države Egipat prema blogerima. Zaista sam mislio da je u ovoj zemlji mnogo veća sloboda. Egipatski bloger Wael Abbas je pričao o tome kako u njegovoj zemlji jedino blogeri imaju hrabrosti da pričaju o “tabuima” kao što su incidenti zastrašivanja i mučenja od policije, položaj žena i uopšte manjina u društvu, uticaju islamističkih radikalnih grupa u društvu itd. Wael nam je pričao kako je i sam bio zatvaran i maltretiran od strane egipatske policije, kako mu je u više navrata bilo zabranjeno da napušta zemlju sa svojim laptopom, pa kako mu je egipatska policija napominjala da oni smatraju da je njegova video kamera oružje!!? U isto vreme, mainstream mediji ne pričaju o ni jednoj temi koja je “osetljiva” za vlast. Kineski bloger Zhou Shuguang nam je pričao takođe o izuzetno velikoj cenzuri koja vlada na kineskom webu. Jedan od najvećih problema je pronaći necenzurisan sadržaj. Web sajtovi kao što su Youtube, Twitter, Facebook kao i većina “2.0″ servisa iz zapadnog sveta su totalno blokirani i nemoguće im je prići. Jedino rešenje je pristup preko proxy servera koji se nalaze van Kine i koji se plaćaju ukoliko želite kvalitetan pristup (gledanje videa na Youtube recimo). I sam imam prijatelja koji se trenutno nalazi u Kini koji mi se redovno žali na ovo :( Imao sam prilike da upoznam i Giorgi Jakhaia a.k.a. Cyxymu, blogera iz Gruzije. Čuli smo priču “iz prve ruke” kako je izgledalo tokom DoS napada ruskih hakera za koju je bilo sumnje da je bila organizovana i od same ruske države. U tom napadu je Twitter dobar deo dana bio u potpunom downu, a Facebooku i LiveJournalu je bio otežan pristup. U isto vreme sa druge strane sveta, o stanju blogova u Kanadi nam je pričao Jeff Jedras, IT novinar i politički bloger. Za njega su blogovi u ovoj zemlji prevaziđeni i politička borba se preselila na twitter. Što se poslovne upotrebe tiče, fokus je trenutno na društvenim medijima. Ni u zapadnoj evropi nije sve idealno. Imali smo prilike da saznamo da je u Austriji zakonska obaveza svakog blogera da napiše about stranicu sa podacima autora bloga. U Nemačkom pravu pak postoji Abmahnung koji uveliko koriste korporacije da onemoguće blogere da pišu protiv njih.

Tokom dva dana održao sam i dva keynotea. Prvi je bio sa temom “E-Democracy | Blogs and freedom of expression” sa stanjem kakvo ja vidim u Srbiji i drugi je bio sa temom “The future of blogging – What’s next?” Sledi ukratko o čemu sam pričao!

Sloboda izražavanja na blogovima u Srbiji

Rekao sam da posle svega onoga prethodnog što sam čuo za Egipat ili Kinu, teško mogu reći da postoji neke cenzure na blogovima u Srbiji. Bar ne onakve kakva je ona u prethodno pomenute dve zemlje. Na svu sreću, u Srbiji ne postoje više proganjanja od strane vlasti za napisanu reč. Svakako, ne mislim da je situacija idealna uopšte. Naveo sam, po meni tri glavna problema sa slobodom izražavanja u Srbiji.

Kao jedan od problema sam naveo “suptilan uticaj” Oligarha i političkih partija na mass medije i indirektno na blogere. Kao bitniji problem, naveo sam mentalitet samih blogera kojima je kritika i svakodnevna borba za demokratiju nepoznanica. Rekao sam da postoji užasno malo blogera koji su spremni da argumentovano kritikuju nekoga u Srbiji. Obično te kritike idu globalno u smeru vlasti i prebacivanja krivice na nju, ali da je prisutan veliki (bez opravdani) strah da se loše stvari kritikuju. Narod je gnevan jer im se nije dogodio “6. oktobar” ali nisu svesni da taj dan može doći tek kada se oni izbore za njega. On ne dolazi jednim izlaskom na ulice i obaranjem diktatora. Za demokratiju se bori svakodnevno i bez prestanka! Kao treću stvar sam naveo izuzetno jak fundamentalističko-religiozni lobi koji propagira ogromnu homofobičnost u društvu zbog koje kasnije dolazi i do dosta auto-cenzure. I sve to pod plaštom tzv. demokratije gde se navodi da je 80% ljudi u Srbiji takvo i da je to demokratija??!! Kao primer sam naveo neodržanu beogradsku paradu ponosa. Retki blogeri koji su ga podržavali su trpeli ogroman pritisak, uvrede pa čak i pretnje ubistvima! Naveo sam i lični primer gde mi je bilo prećeno.

Zaključio sam da je u Srbiji najveći problem sam mentalitet ljudi koji jednostavno nemaju muda javno reći stvari koje misle i nedostatak političke kulture za permanentnom borbom za demokratiju!

Budućnost blogovanja

Drugog dana konferencije, održao sam kratki keynote o budućnosti kakvu ja vidim za blogove. Fokusirao sam se na korporativne blogove i prvo sam rekao da su za mene blogovi otišli u mainstream. Oni i dalje ostaju jak alat za kreiranje online identiteta, ali im direktni komercijalni potencijal slabi.

Kao budućnost za korporativno delovanje, prednost dajem mikro blogingu i društvenim mrežama i malo prepravljeno, prepričavam moj članak o tome.

Dalje navodim primere koji bi se mogli primeniti na mala preduzeća – frizer, pekara, restoran. Taj deo ću objaviti uskoro u jednom postu za blog Kovin Ekspresa.

Odlično iskustvo

Kao i što sam rekao u prvom postu o WBF2009, bilo je sjajno iskustvo. Provesti tri dana u jednom gradu za koji sam uglavnom imao predrasude koje su posle ovoga defitivno razbijene. Upoznati ljude sa raznih delova planete i u jednoj opuštenoj atmosferi pričati o ozbiljnim stvarima sa njima, ali i razmeniti iskustva kao i dobro se provesti. Napominjem opet, organizacija odlična, domaćini izuzetno gostoljubivi, sa nestrpljenjem čekam WBF2010 ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Od kada je hype uhvatio Facebook i Twitter, počinje intezivno da se priča o korporativnom prisustvu na društvenim mrežama. Da li biti prisutan, kako bi to uopšte vodili, ma koja je tu konverzija?

Moram da se vratim (po ko zna koji put) na Milojevu izjavu: možete da se ne bavite webom, ali se on već bavi vama! U slučaju društvenih medija to znači da od momenta kada lansirate vaš brend, proizvod ili uslugu – postajete podložni javnoj kritici i razmeni mišljenja svih vaših korisnika na društvenim medijima. Bili vi prisutni tamo ili ne!

Koje je to uopšte tržište?

Što se tiče korisnika Interneta sa srodnim jezikom ovog bloga, a prema poslednjim izvorima sa wikipedia-e, u Srbiji imate 2.602.478 miliona korisnika, u Hrvatskoj 2.244.400 miliona korisnika i u Bosni i Hercegovini 1.441.000 miliona.

Što se tiče otvorenih Facebook naloga, po poslednjim podacima koje imam, U Srbiji ima oko 1.400.000, Hrvatska ima oko 757.000, Bosna i Hercegovina ima oko 431.000.

Za twitter je mnogo komplikovanije. Koliko ja znam, nigde ne postoje tačne brojke iz više razloga. Prvo: jer puno ljudi u biografijama ne upisuju uopšte odakle su. Drugo: ima dosta njih koji su u Srbiji ili Hrvatskoj recimo, ali twittuju na engleskom jeziku. Treće: ima onih koji twituju na hrvatskom ili srpskom, a žive van tih zemlji. Mislim da trenutno, niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko korisnika ima pojedinačno po zemljama. Ja imam neke svoje pretpostavke, ali kako to ne mogu dokazati, ne želim da ih iznosim javno.

Domino strategija?

Zamislite da jedna osoba koja ima oko 1000 prijatelja na Facebooku + 1000 followersa na Twitteru objavi da je proizvod vaše kompanije loš, a kako je besan na Vas, zamoli svoje prijatelje da to prenesu dalje? Zamislite sada da samo 10% tih osoba koji su videli poruku prenesu dalje online i bar još 10% prenesu u offline svet, čuli ste za domino efekte?

Slajd sa predavanja Ph.D Dennis L. Wilcox

Predvideti kako bi se stvari dalje razvijale nije zahvalno. To uveliko zavisi od broja prijatelja i followersa ljudi koji tu vest prenose, ali takođe i time da li su i ostali klijenti nezadovoljni vašom uslugom ili proizvodom. Profesor Wilcox je o tome pričao na svom predavanju u Subotici. Kako god, na ovaj način se za samo par sati negativna slika o vašoj kompaniji može preneti do više desetina hiljade ljudi, a za par dana uz malo “klimaviji kvalitet” vašeg proizvoda već možemo pričati i do koje stotine hiljada osoba?!

U današnje vreme, uopšte se ne postavlja pitanje da li kompanija treba da bude prisutna na društvenim medijima – nego koju strategiju zauzeti i kako se organizovati!

Na žalost, većina firmi koja u ovu priču i uđe, to uglavnom uradi totalno nespremno i bez ikakve edukacije. Otvaraju se profili bez ikakve strategije, na “nezgodna” pitanja se uglavnom nespretno reaguje (Crise PR), kače old school PR saopštenja na njima, spamuju svoji frendovi-followersi (korisnici) porukama…

Jako brzo, korisnici na društvenim mrežama počinju da negoduju. Na žalost, kako je kompanija nespremna ušla u ovo, dvosmerna komunikacija uglavnom ni ne postoji. Posledice uglavnom znamo, uskoro nastupa i pljuvanje od strane korisnika, a posle nekog vremena, kompanija kapira da ovde ne samo da nema koristi – nego se i prethodni ugled kompanije zaljuljao. Sve u svemu pravi se više štete nego koristi.

Odnos prema korisniku

E sada, gore navedene brojke o broju korisnika, koliko god da su bile impresivne ili ne, nisu toliko ni bitne. Ovde se radi o nečemu drugom, ovde se radi o transparentnosti i novom odnosu prema svakom vašem korisniku koji je KRALJ i koji je jako svestan toga! Vaš korisnik u stvari nije danas nije samo korisnik nego i neko ko kreira informaciju i koji za to ima jako moćne online kanale komunikacije

Uz jedan besplatan blog podignut na Wordpress.com, jedan Twitter nalog i jednom grupom na Facebooku, dobro iznerviran kupac može da vam napravi toliko štete da vas ni par miliona € izlepljenih po svim balkanskim bilbordima neće moći pokrpiti. Ako uz to uzmemo i onu od Philip Kotlera: “kupac kada je razočaran proizvodom, ogovara ga pred jedanaestoro prijatelja, a kada je zadovoljan hvali ispred samo tri!!” Pa još Google koji sve to čuva u svojim pretragama i arhivama… Hmmm..

Da li ste već videli online reputaciju za srpskog avio prevoznika posle samo jednog blog posta na ovom blogu i među više od 2 milona rezultata pretrage na Googleu? Već par godina imam povećan promet na reč JAT pred zimske i letnje raspuste. A zamislite da se neko sada seti pa oko toga svega okupi jedan komjuniti nezadovoljnih korisnika JATa i podigne ceo sajt o tome?

Korisnik u Real Time Webu želi pre svega da bude saslušan! Jednom kada bude saslušan razmisliće da li će i konzumirati vašu informaciju ili proizvod. Korisnik ne voli puno da komunicira sa korporacijom, ali voli da kritikuje, ali i da pohvali.

Pre neki dan je Borja napisao kratak, ali jako sažet post o tome – ilustrovan odličnim predavanjem Gary Vaynerchuka.

Da li znate da se trenutno nalazimo u periodu izumiranja klasičnog one way marketinga za koji su se ljudi školovali još do pre koju godinu? Da li ste svesni koju snagu društveni mediji daju vašim korisnicima?

Mislim da na pitanje, da li vaša kompanija treba da bude na društvenim medijima imate odgovor. Pitanje je samo da li se o vašoj kompanijskoj online prisutnosti brinu profesionalci.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Kao priprema za Master rad studenata u sklopu predmeta E-poslovanje, Departmana za Industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, studenti Nikolić Dragana, Jovanović Marija i Radivojević Dragan su napravili analizu i predlog varijantnog rešenja upotrebe društvenih medija za potrebe promocije Cisco instituta za preduzetništvo u Novom Sadu.

Studentski rad pod nazivom “Kreiranje naloga Cisco instituta na socijalnim mrežama: Facebook, Linkedin, Twitter“, pod vođstvom Mr Bojana Lalića, je bio veoma  uspešno predstavljen pred Tijanom Marijanović iz kompanije Cisco, koja je na funkciji Marketing Communications Manager-a za područje Srbije i Crne Gore.

Cisco institut za preduzetništvo će u celosti iskoristiti preporuke studenata!

Ovaj rad, između ostalog, na osnovu analize upotrebe društvenih medija odgovara na jedno od veoma čestih pitanja koja dobijam poslednjih meseci: “Da li da za našu firmu otvorimo nalog, grupu ili fun page na Facebook-u?”.

Inače, predstavljeni studenti su prošle godine u sklopu predmeta E-poslovanje na Master studijama na vežbama pravili blogove, i nadam se da je i taj deo njihove edukacije imao uticaja na izbor predmeta za master rad.

Nadam se da vam postavljena prezentacija rada studenata može pomoći u odabiru adekvatnog načina predstavljanja na analiziranim društvenim medijima.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pre nekoliko dana Federalna komisija za trgovinu u SAD (Federal Trade Commision – FTC) prvi put posle skoro trideset godina promenila je uputstva  (guides) u vezi sa pozivanjem (endorsement) oglašivača na izvore kao što su istraživačke kompanije, poznate osobe i blogeri (!).

U slučaju blogera se navodi da ako uz predstavljanje proizvoda, usluga ili same kompanije na blogu nije predstavljena neka veza koja inače postoji između kompanije i blogera, bloger će morati da plati kaznu od 11.000 $US. Prethodno znači da bloger mora saopštiti (disclose) koju vezu ima sa kompanijom, proizvodom, ili uslugom, bilo da se radi npr. o besplatnom poklonu ili plaćenom predstavljanju.

Bilo koja veza koja se odnosi na oglašivača i onoga ko predstavlja (endorse) nešto u vezi sa oglašivačem, mora biti objavljena. FTC implicitno i eksplicitno pominje korišćenje bilo kojeg društvenog medija (kao što su Twitter ili Facebook) izjavama:

“…These examples address what constitutes an endorsement when the message is conveyed by bloggers or other “word-of-mouth” marketers…”

“The revised Guides also make it clear that celebrities have a duty to disclose their relationships with advertisers when making endorsements outside the context of traditional ads, such as on talk shows or in social media.”

Richard Cleland iz FTC-a eksplicitno pominje da značaj društvenih medija za oglašivače u SAD je doveo do toga da se i društveni mediji dovedu u vezu sa zaštitom potrošača koji mogu biti zavedeni nepotpunim porukama veoma uticajnih osoba/medija iz online sfere:

“Given that social media has become such a significant player in the advertising area, we thought it was necessary to address social media as well.“

FTC u svojim uputstvima eksplicitno napominje da se plaćanje blogera da napiše neki prikaz za kompaniju smatra se oglašavanjem (Endorsement Marketing).

Endorsement Marketing predstavlja strategije i taktike koje omogućuju organizaciji da se pozove na referenciranje od strane neke poznate osobe ili organizacije.

Kada osoba koja je dobila sredstva da referencira određenu organizaciju nije objavila svoju vezu između sebe i te organizacije, ova aktivnost se smatra prikrivenim oglašavanjem, koje se u ozbiljnim državama ozbiljno i sankcioniše (kod nas postoji u Zakonu o oglašavanju stavke o prikrivenom oglašavanju, ali se Zakon ne primenjuje u praksi).

Svakako je veoma interesantno iz naših “nedoraslih krajeva” posmatrati kako američka državna institucija za trgovinu posmatra uticaj društvenih medija u kontekstu zaštite potrošača.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

više na Noise to Signal

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: konsultant, social media

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Posle informacija na twitteru, sada i zvanično, Blogowski.com je online. Doduše, sajta još uvek nema, za sada su tu samo osnovne informacije, ali onaj najbitniji deo je urađen: velika motivacija je tu, a i Blogowski.com je od 22.09.2009. registrovan u Strazburškom (FR) URSSAF-u kao agencija za web i softverski konsalting sa dodeljenim bojem od INSEE N° SIREN: 515 119 469.

Sada malo predstavljanje o čemu se zapravo tu radi. Cela priča je (za sada) one-man-show uz usku saradnju sa par freelance web developera i web dizajnera i jednom marketing agencijom iz Strasbourga. Posao sam počeo obavljati iz officea u stanu, ali će se i to vrlo brzo promeniti jer sam u procesu traženja prostora za office. Jednostavno ne volim da radim od kuće.

Usluge koje nudim su namenjene kako za B2B (Business-to-business) tako i za B2C (Business-to-consumer). Delim ih u tri “niše“:

Social media konsalting

Društvene mreže

Strategija korporativnog prisustva na društvenim mrežama; Vođenje korporativnih naloga na društvenim mrežama (Facebook, Twitter); Stručni seminari sa ciljem obuke za vođenje kompanijskih naloga na društvenim mrežama;

U vreme kada je online prisustvo Vaših klijenata na društvenim mrežama svakodnevno, važnost kompanijskog prisustva na istima je ogromna. Pored strategije prisustva Vaše kompanije na društvenim mrežama, mogu da obezbedim i njeno kvalitetno prisustvo na istim (bez spama) koje će u isto vreme biti i efikasno (imate merljivu korist).

Korporativni bloging

Kreiranje strategije korporativnog blogovanja; Tehnička realizacija bloga kao i njegovo održavanje Blogmastering; Stručni seminari sa ciljem obuke vođenja korporativnog bloga;

Pored društvenih mreža, korporativni blogging je idealan način da obezbedite dvosmernu komunikaciju sa Vašim klijentom. Pored komunikacije na direktan način radite i na svom korporativnom digitalnom identitetu.

Digitalni identitet – Online reputacija

Kreiranje digitalnog identita ili online reputacije za jednu kompaniju nikada ne treba biti haotičan rad jer Vas svaka greška može skupo koštati. Ovaj posao je najbolje raditi u sinergiji između kompanije, pravnih stručnjaka i stručnjaka za online identitet. I naravno, uvek sa tačno određenim ciljevima.

Analiza kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta; Razvijanje strategije kompanijske online reputacije i digitalnog identiteta; Kreiranje korporacijske online reputacije i digitalnog identiteta: Poboljšanje postojeće online reputacije i digitalnog identiteta:

Već sam u par navrata pisao o online reputaciji, digitalnom identitetu i važnosti istoga na mreži. Stvar ima još veću težinu kada se radi o korporativnom prisustvu. Jedna od usluga koju pružam je upravo analiza, kreiranje i poboljšavanje online reputacije za vašu kompaniju ili brend.

Web development konsalting

Razvoj web sajta je jedan složen proces bilo da se radi o web sajtu sa 5 fiksnih stranica ili web sajtu za e-commerce. Razvoj web sajta grubo delim na tri faze: kreiranje strategije i scenaria korporativnog web prisustva, izrada projektne dokumentacije i tek na kraju tehnička izrada web sajta. U svrhu toga Vam mogu ponuditi sledeće usluge:

Strategija i scenario korporativnog online prisustva; Kreiranje arhitekture web sajta; Kreiranje tehničke projektne dokumentacije (Scope Statement); SEO web optimizacija konsalting Pomoć i sugestije u pronalaženju kvalitetnih web agencija za izradu web projekta; Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Juče je zvanično pušten u rad servis DobarDabar.com, čija je uloga javno deljenje Web lokacija koje ste izdvojili u vaš Favourites ili Bookmarks iz vašeg Web čitača (browser-a) – Social Bookmarking. Servis je zajednicki projekat firme Eksponenta, koja je vlasnik veoma popularnog social bookmarking sajta u Rusiji Bobrdobr.ru i firme Rate Solutions koja stoji iza društvene mreze Karike.com (DPT diskusija na ovu temu).

Social Bookmarking Vs. Social News

Osnovna karakteristika Social Bookmarking servisa je mogućnost uvoza (import) vaših omiljenih Web stranica koje ste zapamtili u Favourites ili Bookmarks, i njihovo javno (ili privatno) korišćenje putem Weba. Najpoznatiji svetski servis ovog tipa je Delicious.com.

S jedne strane, u mogućnosti ste da zapamćene vama bitne sajtove imate na raspolaganju preko ovakvih servisa gde god da se nađete, a sa druge strane kada veliki broj osoba postavi svoje omiljene linkove u ovakav servis, dolazi se do toga da za određene ključne reči (tagove), kojima opisujete ove linkove koje ste ostavili, dobijate rangiranje određenog broja Web lokacija koje je veći broj korisnika servisa obeležio kao omiljene.

Za razliku od Social Bookmarking sajtova, Social News sajtovi omogućuju dodavanje vama zanimljivih vesti, i nakon njihovog unosa, ostali korisnici Social News sajtova glasaju za one vesti koje im se dopadaju. Vesti koje imaju najveći broj glasova “penju se” na vrh stranice kategorije vesti, ili na prvu stranicu Social News sajta (Social Bookmarking servis čuva osnovne adrese sajtova i pojedinačne linkove do vesti – sve ono što ste stavili u Bookmarks).

Na ovaj način, Social News sajtovi omogućuju izdvajanje bitnih vesti na osnovu mišljenja velikog broja korisnika (Crowdsourcing), gde ti korisnici preuzimaju posao urednika koji izdvaja određene vesti po važnosti. Najpoznatiji svetski servis ovog tipa je Digg.com.

Veoma velika sličnost ovih servisa (Social Bookmarking i Social News) dovela je do toga da su se do nedavno ovi servisi izjednačavali pod nazivom Social Bookmarking (Moj članak, i članak Eniax-a), a razlozi za to u sledeći:

Oba tipa servisa (radi se o vrstama društvenih medija) funcionišu po principu dodavanja linkova. Social News u osnovi ima dodavanje linkova do aktuelnih vesti, a Social Bookmarking dodavanje linkova do interesantnih lokacija koje korisnik izdvaja – ne moraju biti vesti. U oba tipa servisa važnost linkova se određuje na osnovu rangiranja (Reputation System). Social News rangiranje funkcioniše po principu glasanja pojedinačnih korisnika servisa, dok kod Social Bookmarking servisa rangiranje se sprovodi automatski u odnosu na brojanje koliko je korisnika sačuvalo isti link u svojim omiljenim Web lokacijama.

Važnost Social News i Social Bookmarking sajtova

Jedan od osnovnih razloga mnogo manje posećenosti blogova u odnosu na klasične sajtove na ovim prostorima je i ne-postojanje veoma posećenih lokalnih sajtova ovog tipa (postoji veći broj Social News sajtova, a najposećeniji je Croportal.net).

DobarDabar.com ima dobar preduslov za eventualnu popularnost, obzirom da mu posećenost može donositi veoma popularan servis Karike.com, ali to ne znači da će ovaj tip servisa i postati relevantan, jer postoje mnogo jednostavniji načini postavljanja linkova na FB i Twt.

Bilo bi dobro da ovaj servis ima dovoljno korisnika i da počne da donosi značajnu posećenost linkovanim lokacijama.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Veoma je interesantno pogledati kakva je percepcija poslovne i medijske upotrebe društvenih medija kada se organizuje skup na ovu temu na Univerzitetu Oxford. Posebno bih izdvojio delove rasprave na blogovima koji se bave segmentom korišćenja društvenih medija od strane mainstream medija, kao i odnosa između novih uticajnih online (društvenih) medija i klasičnih medija na Internetu. Svakako, različiti [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Krajem avgusta i početkom ovog meseca desila su se dva veoma važna poslovna  događaja, o čijim posledicama nedeljama “bruji” stručna Social Media blogosfera: Prvo je krajem avgusta meseca objavljena informacija da su tri najpoznatija tehnološka/Web stratega iz kompanije Forrester – Jeremiah Owyang, Charlene Li i Ray Wang, prešla u konsultantsku kuću Altimeter Group, koja se bavi savetovanjem [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Povod za ovaj tekst je veoma provokativan “prikaz” proteklog BlogOpen-a od strane Miloša Krnete. Zatvorenost ovdašnje blogosfere Pomenuti tekst je ponovo otvorio pitanje “izolacije” određenih blogova (blog zajednica) na regionalnoj sceni, odnosno pitanje da li je ovdašnja blogosfera (o kojoj se dosta priča) samo skupina blogova koja je izlistana na različitim agregatorima? Mene cela priča sa ovdašnjom blogosferom [...]Rating: 6.5/10 (2 glasova cast)

U poslednjih godinu dana najveći broj pitanja koja dobijam i najveći broj poslova koje sam dobio, počeli su sa pitanjem “Kako da se oglašavam na Internetu?”. Drugi po broju tip pitanja se svodi na sledeću rečenicu “Razumem se (znam) klasičan marketing, ali ništa ne znam o Internet marketingu - kako da ga naučim?”. U osnovi, [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Nije neuobičajeno da u poslednje vreme pojedini napredniji online korisnici sve češće napuštaju korišćenje RSS čitača, obzirom da im je sve teže da prate na stotine RSS-ova koje su postavili u svoj RSS čitač. S druge strane, sve veći broj korisnika Twitter-a i FB-a tvrdi kako se jednostavnije i kvalitetnije informiše preko ovih servisa (linkovi [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Pred prošlogodišnji BlogOpen u jednom momentu sam napisao tekst na temu prisustva i sponzorisanja okupljanja blogera. Za tih godinu i nešto na ovdašnjoj blogosferi (i šire) nije se naravno desilo ništa spektakularno, ali ima i nekih značajnih pomaka: Praksa uticaja blogova se sa same blogosfere čak i u ovim krajevima proširila i na “statusferu“. Veoma je bitno [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Živimo u vremenu veoma velikih promena u svetu ekonomije i Interneta, a ove promene polako dobijaju i svoj konceptualni (naučni) okvir, koji se može uočiti na osnovu proučavanja određenih aktuelnih trendova u vezi sa društvenim medijima. Definisanje kapitala društvenih medija U poslednje vreme veliki broj uticajnih autora sve češće uz društvene medije pominje termin “društveni kapital” [...]Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)