Planeta Srbija

Zahvalan sam Erste banci što sam dobio dozvolu da predstavim proces definisanja i sprovođenja strategije online komunikacije koji je moja kompanija radila za potrebe Erste banke Srbija u periodu od aprila do decembra 2010. g.

Potreba definisanja strategije online komunikacije

Organizacije u kojima se sistemski pristupa kompletnom procesu klasične poslovne komunikacije, za rezultat se dobija veoma predvidljiv (kontrolisan) način kako organizacija konkretno komunicira putem raznorodnih klasičnih komunikacionih kanala – koji se alati komunikacije koriste u konkretnim slučajevima i koji su očekivani efekti ovakve komunikacije. Kod ovakvog tipa organizacija, osobe koje vode komunikacione aktivnosti imaju potrebu da na isti način “ukrote” i online komunikaciju.

U slučaju Erste banke, direktorica za korporativne komunikacije, Andrea Brbaklić, imala je zahtev za definisanje i sprovođenje strategije online komunikacije na osnovu sledećih indikativnih aktivnosti Banke:

Banka je tokom 2009. g. u nekoliko navrata koristila društvene medije, ali sa veoma različitim efektima – nije se moglo odrediti zašto je u jednom slučaju kampanja na društvenim medijima uspela, a zašto u drugom slučaju nije. Banka ima veći broj namenskih Web sajtova (Web sajtovi različitih kampanja) pored glavnog Web sajta, pa se postavlja pitanje šta raditi sa ovim Web sajtovima, odnosno da li oni mogu da se dodatno iskoriste, pored njihovog primarnog cilja kreiranja, i kako to kvalitetno da se izvede. Postavlja se pitanje konkretnih načina usmeravanja aktivnosti spoljnih resursa -  marketinške agencije, PR agencije i agencije koja kreira i održava Web sajtove u vezi sa online nastupom. Sve ove agencije tokom kalendarske godine predlažu različite online aktivnosti, pa je potrebno uskladiti koje su to aktivnosti koje bi uopšte trebalo da obavljaju ove agencije, i na koji način te aktivnosti uskladiti sa generalnom strategijom komunikacije, kao i sa pojedinačno odobrenim komunikativnim aktivnostima Banke.

Definisanje strategije online komunikacije

Postoje veoma različiti načini kako se može definisati strategija online komunikacije, što u osnovi zavisi od postojećih načina komunikacije organizacije, kao i od ciljeva šta organizacija konkretno želi da postigne online komunikacijom.

U slučaju Erste banke, dokument koji definiše strategiju online komunikacije sadrži definisane sledeće glavne elemente:

Definisanje glavnih ciljeva po vrstama online medija Implementacija strategije online komunikacionih aktivnosti i kampanja (campaign i non-campaign komunikacione aktivnosti) Implementacija strategije komunikacije - na nivou sopstvenih Web sajtovae - na društvenim medijima - na ostalim online medijima Implementacija strategije kreiranja i distribucije online sadržaja Načini evaluacije efekata online komunikacije

Obzirom da je Banka odabrala dominantno ostvarivanje online komunikacije korišćenjem internih resursa, tokom perioda od osam meseci realizovan je set obuka koje obuhvataju načine ostvarivanja online komunikacije i dijaloga putem Interneta, i njihovo usaglašavanje sa ostalim kanalima komunikacije.

Kroz izvedene obuke i njihovu primenu u praksi od strane zaposlenih u Banci ostvarena je inicijalna implementacija strategije online komunikacije.

Obzirom na dinamičko okruženje Interneta, kompletan dokument definisanja strategije online komunikacije izveden je u konačnom obliku nakon nekoliko iteracija u periodu od osam meseci.

Implementacija strategije online komunikacije

Kako to uvek biva – ono što je napisano “na papiru” i ono što se dešava u praksi su potpuno različite stvari, a cilj je da plan koji se donese i usvoji približiti onome što se dešava u stvarnosti.

U nastavku su opisani određeni segmenti implementacije strategije online komunikacije koji plastično opisuju dinamiku poslovnog (online) okruženja.

Erste Tweetup – koji to nije!

Bukvalno pet minuta nakon potpisivanja ugovora za ovaj posao (petak) saznajem da je u utorak (20.04.2010.) predviđeno druženje sa blogerima povodom predstavljanja određenih aktivnosti banke koje bi mogle interesovati blogere.

Taj utorak sam davno ranije ugovorio neke edukacije na Paliću, dan pre konferencije E-trgovina, znači fizički nisam mogao da budem u Beogradu.

Predložio sam da bi možda bilo interesantno da Erste banka organizuje Tweetup, obzirom da u to vreme nije puno kompanija još “pronašlo” ovaj način komunikacije sa online zajednicom u Srbiji. Savetovao sam ih da u nekih 15 do 20 min predstave ukratko to što žele i da dalje praktično imaju klasičan neformalan sistem druženja, što je osnova Tweetup okupljanja.

Naravno, kada želite puno da kažete i mislite da to što pričate jeste zanimljivo – za rezultat dobijate ovo:

Vukašin Stojkov, koji je bio jedan od prisutnih blogera, vrlo brzo nakon ovog događaja pustio je na svom blogu tekst sa temom – Kako (ne) organizovati TweetUp.

Potvrdio sam Milanu Obradoviću, koji je ispred Erste banke organizovao ovaj skup da mu je jedino preostalo da se izvini za učinjeno (što je i sam nameravao da uradi) i da napomene da će sledeći Tweetup koji organizuje Banka biti pravi Tweetup.

U kompletnoj komunikaciji u vezi sa ovim događajem (ali i u ostalim naknadnim online aktivnostima Banke) veoma važnu ulogu je imao i ima Nikola Jovanović koji je poznat u domaćoj Internet zajednici i ima dosta iskustva u online komunikaciji, a zaposlen je u Erste banci.

Rezultat iskrenog dijaloga je i ovo:

Pored reakcije na blogu Vukašina Stojkova, nešto kasnije je i Dragana Đermanović na svom blogu napisala tekst o ovoj temi.

Nakon 3-4 nedelje organizovan je i drugi “pravi” Tweetup:

Tweetup br. 2 u organizaciji Erste banke je prošao sasvim “ispravno”, kako je i obećano, i takve su bile i reakcije.

Naravoučenije:

U velikim kompanijama ne možete zaustaviti sve aktivnosti koje vam se ne dopadaju (nismo ni počeli da radimo a već je tu događaj u vezi sa online zajednicom), pa da se radi samo ono “što smo naučili”. Bez obzira koliko vam se dopada ono što radite i koliko je to vama zanimljivo, to ne znači da je to zanimljivo svima na isti način kao i vama! “Ko radi, taj i greši”, ali je potrebno naučiti da se izvinite kada pogrešite – to nije teško! Potrebno je izgraditi načine usmeravanja aktivnosti u pravcu najbolje prakse online komunikacije i u skladu sa aktuelnom strategijom kompanije (ako ona postoji). Najbolja praksa dijaloga kaže – kada napraviš grešku – iskreno se izvini, jer to nisi učinio namerno! Nemojte učiti na svojim greškama, ako baš ne morate – U slučaju Erste banke to je bio i poslednji put da su se učili online komunikaciji na sopstvenim greškama.

Brzina implementacije usvojenih znanja

Aktivnosti koje su sledile nakon potpisivanja ugovora, pa sve do kraja aranžmana odvijale su se u tri pravca:

Kreiranje i usvajanje delova strategije online komunikacije Edukacija iz oblasti koje obuhvataju raznorodne vrste online komunikacije Primena usvojenih znanja u određenim segmentima online komunikacije, u vezi sa usvojenim planom implementacije.

Aktivnosti koje se uvek (i preporučljivo) veoma brzo sprovode u praksi ozbiljnijeg poslovnog korišćenja Interneta nakon adekvatne edukacije  su online media monitoring i načini evaluacije Web sajtova i aktivnosti određenih online pojedinaca.

U slučaju Erste banke, pored aktivnosti monitoringa i evaluacije, na osnovu usvojenog plana aktivnosti veoma brzo se krenulo i sa korišćenjem već postojećeg Twitter naloga Banke, ali ovaj put sa jasno definisanim ciljevima ove komunikacije i načinima njihovog stvarivanja.

Prema usvojenom planu aktivnosti odlučeno je da je potrebno više vremena za definisanje strategije komunikacije putem Fjesbuka (između ostalog, potrebno je bilo vreme da se završe određene obuke), pa je zvanična Facebook stranica puštena u septembru prošle godine.

Reklama “Uravnoteženo bankarstvo” – odgovor

Kako to obično biva, dok je trajao proces eduva reklama jekacije, u septembru se pojavila prva reklama Erste banke iz serijala “Uravnoteženo bankarstvo“, koja je doživela podeljene reakcije.

Između ostalog, ova reklama je postala i posebna tema na najposećenijem domaćem forumu Burek.com, koju je pokrenuo Ivan Minić, bivši vlasnik Bureka i glavni administrator. Uskoro je usledio i odgovor Milana Obradovića iz Erste banke na ovom Forumu:

Ispostavilo se da baš u to vreme kada se dešavala ova situacija išla je obuka u kojoj sam prikazao primer inovativnog reklamiranja i dijaloga u sklopu reklame – Old Spice Guy:

Suština inovativnosti u pristupu kod ove reklame je da je isti glumac korišćen za odgovore na veoma provokativnu inicijalnu reklamu, i to sve u formi video odgovora koji liči na reklamu. Sve ovo je dovelo do toga da je ovaj serijal postao vest i u veoma tiražnim medijima.

Kako je Erste banka imala resurse da uradi sličnu stvar, došlo se na ideju da se ovakav vid komunikacije u reklami upotrebi kao odgovor na diskusiju koja je vođena na Bureku. Dobijena je dozvola iz Centrale Erste grupe da je moguće napraviti ovaj odgovor na reklamu, i ovo je rezultat:

Reakcije online zajednice su bile veoma pozitivne:

Da li se šaliti na sopstveni račun?

Kada ste u situaciji da postanete mnogo sigurniji u načine kako se kreira i usmerava online komunikacija, onda možete sebi dozvoliti i ovakve “izlete” (link na FB nalogu Banke):

Objava se u ovom primeru desila na veoma posećenom sajtu Njuz.net, i ta objava nije u osnovi maliciozna, a realno je zabavna onima koji razumeju kontekst ove priče. U ovom slučaju, jedino što se moglo uraditi ako se želelo da se uopšte reaguje na neki način, jeste da se ova priča iskoristi za šalu na sopstveni račun.

Ali… Ne preporučujem vam da radite ovakve stvari ako realno nemate već dosta znanja i iskustva u oblasti online komunikacije!

Započete i preostale aktivnosti Banke

Praktično sve online aktivnosti Erste banke u Srbiji se mogu ispratiti preko sopstvenih Twitter i Facebook naloga (i danas je moguće videti sve online aktivnosti do sada, od samog početka).

Iz različitih tehničkih razloga većina operativnih aktivnosti u vezi sa Web sajtovima je predviđena u ovoj godini, uključujući i skorašnje lansiranje nove verzije glavnog sajta Banke. Isto važi i za implementaciju većeg broja aktivnosti  iz oblasti Internet marketinga.

Uskoro ćete biti u prilici da vidite i korporativni blog Erste banke, a u odnosu na do sada usvojena znanja i iskustva, prilično sam uveren u to da će ovaj blog biti jedan od značajnijih regionalnih kompanijskih blogova u narednom periodu.

Nadavno je pušten i dokument sa preporukama za zaposlene kako da koriste Internet i društvene medije, koji je javno dostupan da i ostale organizacije mogu videti ideje kako bi svojim zaposlenima napravili preporuke za korišćenje savremene Internet komunikacije.

Aktivnosti koje su do sada planirane i izvedene predstavljaju samo početak uklapanja strategije online komunikacije u kompletan spektar komunikacijskih aktivnosti Banke, i ovaj vremenski period usvajanja novih znanja i njihova postepena implementacija se uklapaju u ostala iskustva iz prakse primene strategije online komunikacije – potrebno je između šest i devet meseci od početka definisanja i usvajanja znanja da bi se pokazali prvi (“kontrolisani”) efekti ove komunikacije.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Enekretnine.com je jedan od najznačajnijih Web portala iz oblasti nekretnina u Srbiji.

Enekretnine.com je nastao 2003. g., od januara 2005. g. sajt je dobio punu funkcionalnost i značajno povećanje posećenosti, a od 2008. g. su krenuli prvi prihodi.

Vlasnik servisa Vladimir Đačić je aktivan korisnik društvenih medija u poslednjih nekoliko godina. Svoja znanja je veoma lepo primenio u svom poslu, i to naročito na način da konkretna saznanja o funkcionisanju pojedinačnih online kanala komunikacije upotrebi u cilju plasiranja informacija koje pružaju korisnici servisa Enekretnine.com, a mnogo manje da te iste kanale koristi u promociju samog servisa.

API integracije i društveni mediji

Jedan od najinteresantnijih kvaliteta Enekretnine.com servisa, pored same baze ponude nekretnina, svakako predstavlja napredna upotreba savremenih mogućnosti integracija društvenih medija u kontekstu poboljšavanja upotrebljivosti Web portala, kao i poboljšanje promotivnih efekata – uglavnom za klijente ovog servisa.

API (Application Programming Interface) predstavlja skup tehničkih pravila i specifikacija koje može da prati određeni program (programabilni Web sajt) da bi pristupio određenim servisima ili resursima nekog drugog programa. API integracije u poslednjih godinu-dve možete videti na velikom broju Web sajtova i blogova, a njihov najčešći primer predstavljaju Fejsbuk lajkovi na sajtovima izvan Fejsbuka, Fejsbuk komentarisanje u tekstovima, ili npr. prijavljivanje na neki servis sa Fejsbuk ili Twitter podacima.

Upotreba integracije servisa Facebook, Twitter, Gmail…

U sklopu samog portala koristi se integracija sa Tviterom, Fejsbukom i Gmailom za potrebe dodatne promocije ponude nekretnina klijenata servisa Enekretnine.com putem e-mail-a i društvenih medija.

Primer Fejsbuk API integracije na stranicama ponude nekretnina prikazuje kako  zainteresovani posetilac Web sajta može pomoću odabira dugmeta za deljenje informacija preko Fejsbuka da izabere određeni broj svojih FB prijatelja kojima će poslati informaciju o ponudi određene nekretnine. Ova informacija se direktno pojavljuje na FB wall-u posetioca ovog Web portala.

Gmail API integracija omogućuje korisnicima e-mail servisa Gmail da izaberu svoje kontakte iz ovog servisa kojima će poslati e-mail poruku o ponudi određene nekretnine.

Između ostalog, urađena je i direktna integracija sa Facebookom i Twitterom, gde je kontrola nad ovim sistemima prijavljivanja (logovanje) na Web servis Enekretnine.com mnogo više integrisana u sam sistem nego što je to slučaj sa npr. poznatim klasičnim FB ili Twitter dodacima za WordPress ili Joomla platforme. Pored ove mogućnosti za posetioce Web sajta, sami klijenti u svom administrativnom delu Enekretnine.com servisa mogu po sličnim principima da pošalju informacije o ponudi pojedinačnih nekretnina na svoj FB wall ili Twitter.

Facebook aplikacija Enekretnine.com

Ova aplikacija je veoma redak primer ovdašnje upotrebe Facebook komunikacije u B2B sektoru, obzirom da je smisao aplikacije da omogući klijentima (agencije za nekretnine) servisa Enekretnine.com predstavljanje izdvojene ponude nekretnina na sopstvenom Facebook nalogu.

Enekretnine.com Fejsbuk aplikacija koristi podatke o agenciji za nekretnine iz samog servisa, i te informacije plasira u posebnom tabu (jezičku) na potpuno nezavisnoj Fejsbuk stranici agencije za nekretnine (ova FB stranica nije kreirana od strane servisa Enekretnine.com, već klijent servisa samo koristi prikazanu FB  aplikaciju).

Enekretnine.com API

U svrhu istraživanja u pravcu naprednih promotivnih alata koji proširuju vidljivost Enekretnine.com servisa i dostupnost oglasa na većem broju online lokacija, kreiran je poseban Enekretnine.com API.  Ovaj API u ponudi ima widgete i alate koji mogu da se ugrađuju na sajtove, kao što su lista poslednjih oglasa iz određenih gradova, konvertor valuta i kreditni kalkulator.

API alati predstavljaju platformu za korišćenje podataka iz servisa Enekretnine.com s čime je omogućeno da praktično napravite poseban Web sajt iz oblasti ponude nekretnina koristeći podatke o nekretninama koji se nalaze u servisu Enekretnine.com.

E-nekretnine API platforma može da se iskoristi npr. za podršku pokrivanja Web izdanja sajtova lokalnih medija, gde se na sajtu lokalnih medija pojavljuju lokalni oglasi za nekretnine iz baze Enekretnine.com u formi izgleda sajta lokalnog medija.

Uskoro se očekuje WordPress plugin za pretraživanje i prikazivanje rezultata ponude nekretnina. Svi zainteresovani vlasnici sajtova/blogova na WordPress platformi će moći da koriste ovakvo rešenje na sopstvenom domenu (adresi) i sa sopstvenim izgledom Web sajta.

Enekretnine CMS

Pored mogućnosti korišćenja API servisa za kreiranje sajtova agencija za nekretnine (sopstveni izgled i sopstvena adresa), razvijen je i poseban CMS (content management system) za agencije za nekretnine. Ovaj specijalizovani CMS između ostalog koristi mogućnost servisa Enekretnine.com za automatsko dodavanje postojeće baze ponude nekretnina.

Kompanijski blog

Kompanijski blog je nastao početkom 2008. g. i za sada se koristi kao platforma za vesti o kompaniji. Uskoro se planira mnogo ozbiljnija upotreba ovog vida promocije u cilju detaljnijeg obaveštavanja zainteresovanih potencijalnih korisnika servisa.

Specijalizovana društvena mreža za nekretnine

Enekretnine.com mreža predstavlja prvu specijalizovanu domaću društvenu mrežu posvećenu sektoru nekretnina. Ova vertikalna društvena mreža postoji oko godinu dana, i namera je da se u narednom periodu intenziviraju aktivnosti oko većeg angažmana postojećih korisnika i promocije mreže.

Društvena mreža Enekretnine urađena je na Ning.com platformi.

Statistike performansi oglasa i trendovi cena nekretnina

Sistem statistika u samom administrativnom delu servisa za klijente između ostalog omogućuje da se isprati kvalitet postavljenog oglasa za nekretnine. Interna ocena kvaliteta oglasa opisa je Enekretnine rangom, putem kojeg agencija za nekretnine jednostavno može da uoči razloge zašto joj određeni oglasi imaju bolji ili lošiji efekat.

Statistika traženih cena nekretnina na Web sajtu servisa postoji od 2008. g. i mogu se proučavati različiti trendovi po državama regiona i po gradovima.

Razvoj servisa

Servis Enekretnine.com je trenutno je u fazi ekspanzije poslovnih efekata, koji imaju za rezultat prihod od nekoliko srpskih prosečnih plata mesečno. Praktično sav prihod od servisa se ulaže u njegov dalji razvoj.

P.S. Postoji više razloga zašto je ovo sponzorisan tekst, ali to svakako nisu kvalitet predstavljenih sadržaja i njihova istinitost.

Rating: 6.0/10 (5 glasova cast)

U poslednjih osam ili devet godina, svaka interna edukacija zaposlenih koju obavljam počinje sa osnovama ozbiljnijeg korišćenja Interneta, koje se mogu sažeti u pronalaženju odgovora na dva pitanja:

Kakav je ovo Web sajt na kojem se nalazim? Ko su ovi korisnici čije aktivnosti vidim?

Šta znači “progledati” na Internetu?

Moje iskustvo govori da praktično sve osobe koje slušaju ovakve obuke, odmah nakon saznavanja na koji način da oni samostalno rade monitoring online medija, i da su u mogućnosti da procenjuju (estimation) i ocenju (evaluation) Web sajtove na koje nailaze, ovakve osobe imaju veoma brzo potpuno drugačije viđenje Interneta!

Za procenu online aktivnosti korisnika potrebno je malo (ili mnogo) više vremena, ali samo saznanje kako se to radi čini ovakve osobe mnogo sigurnijim na Internetu, a to je veoma važno naročito u situaciji kada te osobe posle nekog vremena treba da počnu sa ozbiljnijom komunikacijom sa korisnicima…

Sa aspekta poslovnog korišćenja Interneta, organizacija je “progledala” online kada samostalno saznaje:

Šta se sve dešava online u vezi sa organizacijom? Gde se dešavaju te aktivnosti? Ko sve prenosi informacije u vezi sa organizacijom?

U odnosu na ocenu (evaluacija) postojećih aktivnosti pravi se procena (estimacija) da li treba reagovati i kako reagovati u odnosu na aktuelna online dešavanja u vezi sa organizacijom.

Evaluacija Web sajtova

Generalno posmatrano, jedan od dobrih razloga zašto je potrebno znati kakav je koji Web sajt (naročito kada vi imate Web sajt) jeste momenat kada vas kontaktira “zilion” nekih osoba sa “nekih” Web sajtova, i krenu sa tvrdnjama kako imaju stotine hiljada posetilaca na dnevnom ili mesečnom nivou, i da biste vi obavezno trebali da se reklamirate kod njih.

U ovakvim slučajevima veoma lepo za početak mogu da posluže indikativne alatke kao što je FF ekstenzija SearchStatus, gde odmah vidite Google PR, Alexa rejting ili MozRank. Za detaljnije uvide u to kakav je to Web sajt o kojem se priča, može lepo da posluži alatka Google AdPlanner. Ove alatke su naročito korisne da se utvrdi kako posmatrani Web sajtovi “stoje” u odnosu na druge Web sajtove (naročito one u istoj privrednoj grani), pa ako su veoma nisko na datim listama (npr. liste na Alexa.com servisu), uz niski Google PR, onda možete biti dosta sigurni da vas neko laže! Ako je situacija bliska rezultatima sajtova za koje sigurno znate da su posećeni, onda morate raditi još istraživanja.

Osnovni parametri na osnovu kojih se ocenjuju Web sajtovi:

Ko su autori Web sajta? Veoma često se dešava da Web sajtovi nemaju nikakve podatke o tome ko stoji iz njih, postoji samo neki formular, bez adresa, brojeva telefona i sl. Kakvo imate mišljenje o ovakvim Web sajtovima? Kakvu vrstu i obim sadržaja obrađuje Web sajt? Da li su to npr. neki veoma “plitki” sadržaji, koji vas samo “navlače” na kupovinu? Da li su to samo neke kopije sadržaja koje možete da pronađete svuda na Webu? Da li su sadržaji pismeni, ili imaju greške tipa “bijo sam”, “mis’im b’ate”, i sl. Da li se može brzo saznati/pročitati motiv kreiranja Web sajta? Ako se npr. Web sajt bavi isključivo “blaćenjem” određenog broja proizvoda, ko je taj koji bi želeo da pokrene ovakav sajt – nezadovoljni korisnik (ko je taj, da li ima info o njemu), ili je to možda konkurencija? Koliko su česte promene na Web sajtu? Sigurno ste videli sajtove sa sadržajima koji nisu ažurirani godinama. Koliko treba verovati informacijama sa tih Web sajtova? Da li ovakvi Web sajtovi (medija) daju podatke o njihovoj posećensti, i na koji način ih daju? Jedna je stvar ako imate Web sajt za koji su rađena eksterna istraživanja demografije korisnika od strane poznatih statističkih agencija, a druga je stvar kada imate neke slike o posećenosti koje se lako prepravljaju u Photoshopu.

Evaluacija online aktivnosti pojedinaca

Na Webu se stalno dešava da neki korisnik negde na Webu iskritikuje neki proizvod, uslugu, samu kompaniju i sl. Organizacije nekada na to reaguju (za sada retko), a i kada reaguju, organizacije najčešće to rade “trapavo” i obraćaju se “krivim” pojedincima – zato što je napisao nešto protiv njih!

Verovatno ste primetili da kada krene neka negativna priča, u jednom slučaju se desi da se veoma brzo “ugasi” čim je krenula, dok se nekada dešava da se druga priča “razglaba” danima na hiljadama mesta na Webu, i na kraju završi kao (udarna) vest u medijima.

Ovo su razlozi zašto je važna analiza aktivnosti pojedinaca – da bi se sa aspekta posmatranja organzacija procenila mogućnost kako će reagovati online zajednica (veći broj povezanih pojedinaca na Webu) u odnosu na aktivnost pojedinca koji je npr. napisao nešto loše o organizaciji.

Iz tog razloga je veoma dobro znati metode ocenjivanja angažmana pojedinaca, a iz te oblasti obavezno preporučujem da ozbiljno proučite članak: “Behaviorgraphics Humanize the Social Web“.

U pomenutom članku se pominje ažurirano istraživanje kompanije Forrester iz 2010. g. na temu tzv. socijalne tehnografije, koje ima za cilj da označi koji procenat osoba ulazi u angažman na Webu, i koji su to vidovi angažmana:

Ispostavlja se da su društvene mreže u poslednje tri godine (čitaj – Facebook) dovele do značajnog porasta angažmana online korisnika, koji se pre pojave Weba merio sa maksimalnim vrednostima od oko 25 odsto populacije!

U 2010. godini procenat najaktivnijih pojedinaca (oni koji rado i često javno  ostavljaju svoja mišljenja) se povećao na 61 odsto (kritičari i kreatori) sa 34 odsto koliko je iznosio procenat veoma aktivnih korisnika Weba u 2007. g.

Raznorodna istraživanja potvrđuju da su najangažovaniji pojedinci na Webu upravo blogeri (!), i obično njihovi nalozi na ostalim društvenim medijima jesu među najuticajnijim. To je i razlog zašto je potrebno znati ko su ciljani blogeri za određene organizacije i kakav je njihov angažman na Webu.

Zašto je važna domaća online zajednica?

Jedno od najvažnijih pitanja koje sam ikada dobio na nekoj internoj edukaciji zaposlenih je postavljeno na poslednjoj edukaciji u Erste banci (uskoro možete očekivati studiju stučaja):

“Mi se kao banka obraćamo kompletnom stanovništvu u Srbiji. Zašto se onda u vezi sa Internet komunikacijom veoma često pominje online zajednica određenih pojedinaca, kada oni nisu naša jedina ciljna grupa – čak i na Internetu ima mnogo više pojedinaca od te zajednice?”

Svaki pojedinac na Internetu ima neki uticaj na određeni broj drugih pojedinaca. Što je pojedinac uticajniji, obraća se širem krugu pojedinaca, među kojima se veoma često nalaze i neke druge takođe uticajnije osobe. Praksa pokazuje da se određena poruka mnogo brže širi (i putem Interneta) kada je prenose uticajniji pojedinci.

U Srbiji ima nekoliko manje ili više povezanih  Internet zajednica koje imaju mogućnost nešto bržeg širenja poruka nego što bi to bio slučaj kada samo anonimni pojedinci (“osobe slične meni“) šire poruku.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Ekonomija pažnje (en. Attention Economy) je termin koji se u raznorodnim teoretsko-praktičnim raspravama koristi već više od deset godina, i obeležava vreme u kojem živimo – Kako obezbediti pažnju korisnika (kada će korisnik izdvojiti vreme kojeg inače nema) da mu se predstave određeni proizvodi i usluge, kada živimo u vremenu preterane količine informacija koje pažnju korisnika smanjuju sa svih strana.

Praksa, ali i mnoga istraživanja pokazuju da je najbolji “lek” za skretanje pažnje koja vam je potrebna da bi ste predstavili vaše proizvode i usluge i objasnili zašto je baš vaša kompanija/organizacija ta s kojom treba poslovati/osloniti se na nju jeste – izgradnja poverenja!

U januaru mesecu ove godine kompanija Edelman objavila je tradicionalan Barometar poverenja, koji prikazuje trendove izgradnje poverenja za aktuelnu (2011.) godinu (ove godine je ovde bilo dosta šerovanja na ovu temu i poneki tekst, ali ne mislim da je to dovoljno).

U ovom tekstu bih se osvrnuo na nekoliko veoma važnih trendova u vezi sa sticanjem poverenja koji su potpuno aktuelni i kod nas.

Jedan od rezultata pomenutog istraživanja jeste i odgovor na pitanje kolikoje potrebno puta da se čuje neka informacija o kompaniji da bi poverovali u nju. Većini od 59 odsto ispitanika je potrebno od 3-5 puta da čuju informaciju o kompaniji da bi poverovali u nju, a 14 odsto ispitanih traži ponavljanje od šest puta na više da bi poverovalo u neko mišljenje o kompaniji.

Postavlja se pitanje na koji način obezbediti ovoliki obim ponavljanja jedne informacije u vremenu prenatrpanosti informacijama.

Ovaj problem posebno dolazi do izražaja u ovo vreme kada se svi pozivaju na Facebook i Twitter kao veoma dobre alatke za skretanje pažnje velikog broja korisnika, a jedna od osnovnih karakteistika ovih društvenih mreža jeste – brzo zastarevanje informacija (zato blog jeste i biće veoma važna alatka za izgradnju poverenja).

Nakon objavljenog istraživanja o stanju poverenja u 2011. g. Edelman je objavio i poseban osvrt na ekonomiju pažnje u kontekstu zastarevanja informacija na Webu.

Attentionomics Captivating Attention in the Age of Content Decay

Verovatno ste primetili da informacija koju pošaljete preko Twittera u najboljem slučaju opstaje nekoliko sati, a na Fejsbuku do jedan ili dva dana. Logika govori da od svih vaših korisnika (pratilaca, prijatelja) koji su u datom periodu vremena videli tu informaciju (a to sigurno nisu svi oni koji prate šta vi radite), samo jedan deo njih će datu informaciju uopšte “obraditi” na neki način koji bi mogao da liči na ono što ste vi želeli da dobijete kao rezultat slanja te informacije.

Ako pogledate anatomiju slanja poruke preko Fejsbuka, ili podatke o zastarevanju informacija na Tviteru (donja slika), ovakvi podaci predstavljaju samo dodatne dokaze da je za ostvarivanje promotivnih ciljeva u vreme u kojem živimo potrebno mnogo više od pukog broja pratilaca, prijatelja, lajkova, RT-a i sl.

Izgradnja poverenja u 2011. godini

Ako ozbiljno koristite Internet u svrhu uspostavljanja poverenja u organizaciju, verovatno znate da stare metode (iz 20. veka) kao što su kontrola informacija sve manje prolaze, a akcenat se stavlja na veštine relevantnog usmeravanja dijaloga u transparentnom okruženju (okruženje koje je svima vidljivo i proverljivo).

Jedna od najinteresantnijih promena za 2011. g. sa aspekta autoriteta osoba koje mogu da pomognu organizaciji u sticanju poverenja jeste pad poverenja u anonimne pojedince koji imaju mogućnost preko Interneta da javno daju svoja mišljenja o kompaniji i njenim aktivnostima, kao i rast poverenja u interne eksperte u kompaniji.

Podatak o padu poverenja u mišljenja pojedinaca je samo tekovina trenda koji suštinski nikada nije ni postojao – pojedinac sam po sebi ne može ništa da menja na Internetu (npr. stav većine o određenoj kompaniji), sve do momenta kada takva informacija deljenjem dođe do onih uticajnih pojedinaca ili (klasičnih/online) medija koji mogu da takvu informaciju naprave vidljivom. Percepcija ispitanika u pomenutom istraživanju je bila u kontekstu veće važnosti pojedinca prethodnih godina, ali kako vreme prolazi (i broj informacija online se drastično povećava) uticaj pojedinaca je realno sve manji.

Na jednom od mojih narednh predavanja (objaviću na kojem) ću se fokusirati upravo na ovdašnje primere iz prošle godine kada određene informacije od strane pojedinaca ne prelaze “kritičnu tačku” značajnije vidljivosti, a kada se desilo da su takve informacije menjale svest o kompaniji.

Realno važan podatak koji se veoma brzo može upotrebiti (ako to već niste uradili) jeste angažovanje stručnjaka u kompaniji koji mogu puno da doprinesu izgradnji poverenja u kompaniju:

Bez obzira koliko osoba koja zna puno toga u kompaniji nije vična pisanju, ima valda nekoga ko zna da pretoči važne informacije iz kompanije široj javnosti (ako nema ko, to se može pronaći van kompanije). Ako npr. 8 osoba piše na kompanijskom blogu koji ima frekvenciju objavljivanja od jednom nedeljno, to znači da svaki od kompanijskih blogera ima ovaj angažman jednom u 8 nedelja. Da li možete da kažete da nemate vremena jednom u 8 nedelja (dva meseca) da napišete nešto korisno iz svoje delatnosti u kompaniji? A šta ako ima 25 osoba koje pišu na blogu?

Jedna od očiglednih prednosti ulaganja u kvalitetnu izgradnju poverenja je i situacija kada postoji problem sa kompanijom – desi se krizna situacija. Lakše je ispraviti greške kada se kompaniji veruje, nego suprotno.

Transparentnost i poverenje najviše utiču na savremenu izgradnju reputacije kompanije.

Jedino saznanje koje ovog momenta da napomenem u vezi istraživanja koje privodimo kraju jeste upravo u vezi sa poverenjem – praktično smo dokazali da i u Srbiji nije samo važno imati e-trgovinu koja je vidljiva na pretraživačima. Veće prihode će imati one e-trgovine koje korisnici poznaju i njima veruju!

Zaključak: Da bi se izgradilo poverenje kompanije, Internet je idealno mesto za to, ali to nije kratak proces, i on zahteva znanja koja će omogućiti efikasnu optimizaciju vemena koje se posvećuje najefikasnijim tehnikama promocije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Odmah da odgovorim na pitanje iz naslova – ne možete da znate ko vas je sve sakrio na Fejsbuku, i sva sreća što je to  tako. Na Tviteru možete znati ko je sve prestao da vas prati…

Osnovno pitanje je kako znati komunicirati na taj način da vas vaša cilja grupa prati s pažnjom, a ne da korisnici smatraju da ih smarate?

Da li kada koristite Fejs i napravite neku grupu ili fan stranicu radite sledeće stvari:

Da li molite vaše prijatelje da lajkuju vašu fan stranicu? Da li postavljate automatski određeni broj osoba koje ćete pozvati u neku vašu grupu ili u neku fejsbuk aplikaciju? Da li tagujete određene osobe na neke slike bez obzira što se one ne nalaze na njima (da bi ih videli)?

Nedavno sam čuo priču od jednog prijatelja koji je napravio njemu važnu Facebook grupu, i krenuo je redom da četuje sa svim osobama koje su mu se prijavile kao prijatelji na sopstvenom nalogu, a tema četovanja je bila – “molim vas da lajkujete ovu fan stranicu, jako mi je, jako važno”!

Ovakve i slične akcije vas sigurno vode u situaciju da će vas veliki broj osoba na kraju “staviti u hajd”!

Vaš nalog na Fejsu, Tviteru, vaš blog, itd su tzv. personalni mediji. Osnovna karakteristika personalnih medija je da su oni zasnovani na sujeti ili egoizmu:

Da li vam je neprijatno kada vam neko lajkuje FB status, ili prenese (RT-uje) vaš Tviter status? Koliko vam je drago kada vam neko na blogu ostavi komentar?

Da se odmah razumemo, sujeta i egoizam u normalnom slučaju uopšte nisu loša karakteristika – ipak pojedinac najviše voli prvo sebe!

Problem nastaje onog momenta, kada se zaboravi činjenica da kada je nešto važno vama, to ne mora da bude važno čak ni vašim najboljim prijateljima!

Lepota Fejsbuka je u njegovoj osobini da možete da hajdujete i vaše veoma dobre prijatelje – ako krenu da vas dave sa stvarima koje vas ne interesuju. Mnogo puta sam do sada video veoma odobravajuća “klimanja glavom” studenata kada sam ih pitao koliko se često dešava da “hajduju” neke svoje inače veoma dobre prijatelje.

Možete zamoliti vaše prijatelje jednom da prenesu informaciju koju želite, i dva puta, i tri puta – ali posle toga ti isti prijatelji više neće prenositi tako lako informacije koje su VAMA VAŽNE (a ne njima). Vi tada počinjete polako ali sigurno da gubite poverenje tih osoba (za tu vrstu usluga koje tražite od njih).

Najbolja praksa povećanja broja vaših “pratilaca”

Postoji samo jedan prihvatljiv način kako stvarno možete da angažujete za vašu stvar osobe koje vas prate:

- Vaši pratioci moraju samostalno da odluče da li će lajkovati vaš status, da li će lajkovati vašu fan stranicu, da li će se prijaviti na vašu FB grupu ili će retvitovati vaš tweet. Drugim rečima, vašom online aktivnošću morate da zaslužite odobravanje od strane drugih korisnika Interneta da bi oni svojoj grupi pratilaca preneli ono što vi radite! I to morate da zaslužite svaki put kada imate neku online aktivnost!

Zato se bilo koja vaša aktivnost na Webu koja se prenosti preko drugih vrsta medija (zato što ste uradili nešto interesantno nekom) i naziva komunikacija preko Zasluženih medija – mediji koji su preneli neku vašu aktivnost (link koji ste postavili, status ili blog post koji ste napisali, itd.), zato što je ona njima subjektivno vredna da se prenese svojim pratiocima.

To nešto “interesantno” što radite ne treba da bude interesantno po svaku cenu, već morate da odabirate aktivnosti i informacije koje prosleđujete u kontekstu ciljne grupe kojoj želite a se obratite (ne interesuje sve vaše pratioce sve šta radite).

Da biste znači šta uopšte možete deliti sa vašim prijateljima online, prvo bi trebalo da znate šta uopšte želite da postignete s tim vašim aktivnostima, odnosno koju ciljnu grupu želite da angažujete:

Definisanje strategije vođenja online dijaloga se zasniva na davanju odgovora na sledeća pitanja:

Šta želite da postignete vašim online angažmanom? Putem kojeg kanala online komunikacije ćete to postići najbrže i najefiksnije, a da pritom ne urušite vašu online reputaciju? Kako da to postignete (konkretno)?

Ovo je i najbolji odgovor na pitanje npr. kada se otvara FB fan stranica ili grupa, i zašto. Kada uradite prethodno navedena tri koraka i nemate predviđne efekte, praksa je pokazala da je obično problem u onom pitanju – KAKO?

- Pa, morate da budete objektivno interesantni ciljnoj grupi kojoj želite da se obratite!

I savet za kraj (ovog teksta):

Kada hoćete da postavite neki link na Twitter ili Facebook, ako ne postoji konkretna informacija o tome šta je tema tog linka, veoma je važno da ukratko opišete razlog zašto uopšte postavljate taj link. Na ovaj način dodatno dobijate na uverljivosti da delite informacije na taj način da vaši pratioci mogu da odaberu da li će otići da pogledaju o čemu se radi, ako ih konkretna tema interesuje (jer ih ne interesuje sve što vas interesuje).

Najgora varijanta koja postoji je da pošaljete link sa informacijom – “POGLEDAJTE OVO”!

Rating: 5.5/10 (4 glasova cast)

Najinteresantniji trendovi koji se dešavaju u vezi sa novim pristupima savremenom novinarstvu jesu borba između automatizacije pri kreiranju sadržaja i ručnog odabira sadržaja.

U prethodnom tekstu na temu novih trendova u novinarstvu opisao sam aktuelnu priču o automatizaciji podataka koji mogu da postanu novinarska priča – Data-Driven Journalism. Ovaj tekst je posvećen trendovima priređivanja vesti (News Curation), kreranjem priča kroz raznorodne vrste medija (Transmedia Storytelling) i početku “pokopavanja” nekvalitetnih online sadržaja (Death of the Link Farms).

Priređivanje sadržaja (Content Curation)

U poslednje dve godine sve se češće pominje jedan od najvažnijih trendova savremenog novinarstva, koji bi se mogao prevesti kao posao priređivanja sadržaja – Content Curation. Ovaj izraz potiče od reči “kurator” (Curator), koja je kod nas poznatija pod sinonimom kustos (muzeja).

Kustosi muzeja vode računa o hiljadama predmeta, prave kolekcije, i jedna od mnogih stvari koje rade jeste priređivanje izložbi na taj način što od mnoštva predmeta koji bi se mogli prikazati publici, izdvoje se najreprezentativniji primerci koji i čine izložbu manje ili više uspešnom.

Upravo posao priređivanja (odabira) od strane kustosa (kuratora) je poslužio u poslednje dve godine da se objasni nova pojava u svetu novinarstva koja nije vezana za kreiranje vesti, već za odabir vesti iz postojećih (besplatnih) izvora.

Standardni posao pravljenja vesti u novinskim redakcijama već više od jednog veka kreira se na isti način:

Novinari i/ili urednici prate šta objavljuju novinske agencije (mediji plaćaju novinskim agencijama da ih snabdevaju vestima, jer ni jedan medijum ne može da ima novinare za sve moguće vesti), prate najave događaja, i prate šta objavljuju drugi (klasični) mediji. Urednici daju zadatke novinarima o čemu da pišu, ili sami novinari predlažu teme za pisanje – a urednici odlučuju da li je takva vest za objavljivanje ili ne.

Pojavom Interneta stvorio se još jedan izvor informacija koji bi pod određenim uslovima mogao da posluži kao dodatni izvor informacija za (klasične) medije, ali svih ovih godina postoji striktno podeljen stav predstavnika klasičnih medija o online izvorima:

Online izvori nisu dovoljno pouzdani da bi se koristili za kreiranje vesti. Veliki broj novinara krade tekstove sa Weba, da ne pominje izvor odakle je vest preuzeta (jer bi se tada videlo da je kopirana). U razvijenim ekonomijama, online izvori (društvene mreže, blogovi) najčešće služe kao izvor ideja za sadržaje klasičnih medija.

U poslednje dve godine, porast broja online medija koji su postali izvori u koje se veruje (Brand Media) i sve veća upotreba RSS tehnologije u filtriranju online informacija, omogućile su da se u najnaprednijim medijskim redakcijama online izvori posmatraju kao sve “jednakiji” primarni izvor informisanja novinara za potrebe kreiranja vesti.

Na primeru američkih klasičnih medija može se pratiti geneza važnosti upotrebe društvenih medija u poslu kreiranja vesti, kroz primere New York Times-a (2009. g.), Wall Street Jurnal-a (2009. g.) i nedavnog primera USA Today u koji su angažovali specijalne urednike za pitanja društvenih medija, čiji je osnovni posao popularizacija (“evangelizacija”) kvalitetne upotrebe društvenih medija u novinarskom poslu.

Real-Time News Curation

Aktuelan razvoj Real-Time Web komunikacije omogućio je da se odabir vesti može raditi u realnom vremenu (Real-Time News Curation), ali su alatke koje pomažu lakši i bolji odabir vesti još nedovoljno razvijene.

Postoji trenutno veći broj softverskih rešenja koja bi trebalo da budu uspešne alatke za priređivanje vesti u realnom vremenu, od kojih sam već predstavljao  alate Paper.li i Twittertim.es.

Proces priređivanja vesti u realnom vremenu svodi se na poslove odabira izvora, njihove agrecije, filtriranja vesti u željenom pravcu i odabira odabira onih vesti koje su interesantne za posmarani medijum.

Pre nekoliko nedelja na LeWebu pitao sam Roberta Scoblea upravo na temu priređivanja vesti u realnom vremenu i nekih trendova koji upućuju na to da se ovakvi alati automatizuju, pa da se dobije automatsko priređivanje vesti u realnom vremenu, kao što npr. pokušava Huffington Post.

Kvalitet medija se upravo i u klasičnom novinarstvu svodi upravo na kvalitet odabirta vesti, i takva delatnost se veoma teško može automatizovati (i u osnovi to uopšte nije dobra ideja).

Transmedia Storytelling

Upravo aktuelni razvoj i važnost društvenih medija doveo je dotle da su se počele pojavljivati čitave priče na društvenim medijima (Social Storytelling) koje su postale vest,  a pomenuti alati za priređivanje vesti počeli su se koristiti upravo u svrhe kreiranja posebnih priča koje potiču sa društvenih medija (Social Media News Curation).

Sa jedne strane, kompanije i mediji pokušavaju da prilagođavaju svoje vesti/informacije/priče raznorodnim formatima različitih vrsta medija (Transmedia Storytelling), dok je sa druge strane došlo da interesantne decentralizacije dolaženja do vesti:

npr. mlađe generacije drugačije shvataju šta je uopšte vest od starijih generacija (npr. vest je kada se preko FB-a sazna da je drug/drugarica u vezi), činjenica da preko 75 odsto korisnika Facebooka i Twittera čita one vesti koje su im prijatelji i poznanici preporučili, umesto da odu na neki sajt sa vestima i da redom čitaju vesti koje ih interesuju.

Upravo iz ovih razloga u dolazećim godinama rašće važnost prilagođavanja vesti (priča) formatima tada aktuelnih (društvenih) medija.

“Pokopavanje” neadekvatnih online sadržaja

Aktuelni trendovi priređivanja (kvalitetnih) vesti upravo idu u pravcu anuliranja ogromnih količina nekvalitetnih sadržaja koji se mogu pronaći svuda po Webu, a za čiji je nastanak najveći krivac – Google!

Zbog najvažnijeg aspekta rangiranja nekog rezultata na pretraživačima – a to je linkovanje iz različitih izvora u vezi sa tematikom sajta za koji se posmatra rang za određene ključne reči, u poslednjih 10 godina nagomilali su se Web sajtovi koji se prave isključivo zbog rangiranja nekih drugih sajtova na pretraživačima (kako vreme prolazi toga je sve više i više).

Jedna od najčešćih kvantitativnih strategija linkovanja Web sajtova upravo jeste korišćenje tzv. link farmi, odnosno Web sajtova koji služe za “pokrivanje” raznorodnih oblasti sa ciljanim ključnim rečima koje traže SEO klijenti. Ovakvim Web sajtovima se veštački diže rejting preko drugih sajtova u “farmi”, tako da oni dobiju neki rang od Google-a, pa da se mogu koristiti za dizanje neke Web stranice za koju SEO kompanije (ovog tipa) dižu rejting na pretraživačima. Sami sadržaji koji se za sve ovo koriste su obično kreirani od strane nekih SEO “tehničara” (programeri, dizajneri), koji obično nemaju smisla za kreiranje tekstova.

Očekuje se da će Google već u narednoj godini veoma ozbiljno da se pozabavi sa Web sajtovima koji se pojavljuju u rezultatima pretaživanja sa veoma nekvalitetnim sadržajima, koji obično dolaze na takve pozicije u rezultatima pretraživanja preko nekvalitetnih linkova.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

“Poslovicu” iz naslova sam prvi put čuo od Miloja Sekulića, i njeno značanje predstavlja novu varijantu one stare “ni kučeta, ni mačeta” (za one koji to još ne znaju).

Poslednjih nekoliko meseci imao sam nekoliko puta prilike da se pojavljujem po različitim klasičnim medijima (u proseku mnogo češće u odnosu na prosek nekoliko poslednjih godina), a tema je skoro u svim slučajevima bila – Facebook!

Ne možete da ne primetite da se mnogi mediji u poslednje vreme bave tematikom “smisla” FB-a, zašto je ta platforma toliko važna u ovo vreme, zašto je baš toliko osoba koristi, da li je to u osnovi negativna stvar, itd…

Tinejdžeri o Fejsu

Pratim već jedno vreme na radiju B92 serijal na temu mišljenja tinejžera o tome kako oni provode svoje slobodno vreme, i naravno da je veoma važan segment ovih razgovora i priča o korišćenju Fejsbuka od strane mladih.

Jedna grupa mladih ispitanika tvrdi kako njiihovo korišćenje FB-a predstavlja čisto gubljenje vremena (tzv. “blejanje“), koje se svodi na pregledanje slika, lajkovanje svega i svačega, prikupljanje prijatelja, i eventualno “truđenje” da se ne dođe u tzv. “hide” situaciju – da ste toliko “smorni” na svojim FB “putešestvijima”, da vas pod obavezno stave u “hide”…

Druga grupa “tinsa” prihvata Fejs kao super stvar – jedino se tako informišu šta im prijatelji i društvo u celini radi ili planira da uradi, lako obaveštavaju svoje društvo o tome što žele da urade ili da organizuju, koriste “čet” za beskrajnu priču sa prijateljima koje su videli nešto pre toga u školi (da li vas ovo podseća na one osobe iz vašeg srednjoškolskog društva koje se nisu skidale sa tel., iako su se sa dotičnom/dotičnim videli 15 min. pre nego što su se čuli putem telefona).

Btw. obavešten sam da se u poslednje vreme beskonačni “FB čet” zamenjuje Skajpom, jer je lakše pričati, i pride se još i videti, u odnosu na beskrajno “kuckanje” (FB i Skype su se udružili – note by Dragana Đermanović).

Treća grupa mladih priča o tome kako se putem Fejsa može mnogo toga interesantnog saznati i naučiti (praćenje zanimljivih linkova koje “šeruju” prijatelji, poznanici, rođaci…), a mogu se i pratiti zanimljive osobe koje imaju šta da napišu, “šeruju”, “lajkuju”…

Facebook i “druga mladost”

Istraživanja pokazuju da je najbrojnija starosna grupa osoba koje koriste FB ona između 35 i 44 godine, i to naročito (ne sve) žene kao “power juzeri” koje provode sate igrajući se raznih igara (npr. Farmville, a u poslednje vreme Cityville).

Jedan od glavnih razloga zašto je FB toliko popularan i zašto je prevazišao po popularnosti MySpace jeste da je u poslednje dve godine ova platforma postala najveće mesto na svetu za tzv. “muvanje”, ili zamena za “oglase lične prirode“.

Svojevremeno sam imao prilike da posmatram u “Meku” neke tri devojčice (13,14 g.) koje su se preko FB-a dopisivale sa nekim “strendžerom” tako što je jedna “kucala”, a ove dve joj suflirale šta da mu “kaže”… “Pravi bezbedni, masni trikovi”. Ko zna koliko dugo su to radile, obzirom da su bile prisutne za Fejsom i pre i posle mog dolaska, a nisam mogao da ih ne primetim jer su se veoma glasno kikotale i komentarisale svašta nešto napisano…

Facebook mudrost?

Kada se malo “iskorači unazad” pa se pogleda za čega se sve koristi FB (naravno, najmanje se koristi za realno korisne stvari), lepo se može ustanoviti da ova društvena mreža na najbolji mogući način oslikava isto ono što se dešava i u realnom životu…

Više puta ovde pominjani Clay Shirky je u svojim knjigama (oblast – sociologija) detaljno objasnio i dokazao da je osnovni pokretač svih društvenih medija (naravno, uključujući i društvene mreže) nešto što se naziva “distribucija slobodnog vremena“.

Ukratko, kao što su ljudi od sredine prošlog veka do nedavno dominantno trošili svoje slobodno vreme na televiziju, tako se ova distribucija slobodnog vremena (slobodna volja pojedinca da nešto “radi” u svoje slobodno vreme) pomera u pravcu korišćenja nečega što je više aktivno (kao što su društvene mreže), u odnosu na pasivno posmatranje nekih pokretnih slika.

Kada se korišćenje društvenih medija posmatra sa aspekta potrošnje slobodnog vremena, tada postaje i logičan odgovor na pitanje koje često mnogi postavljaju – “odakle onom/onoj toliko vremena da radi to na Webu”. Isti je odgovor i na pitanje “gubljenja” sati i sati na kreiranje Wikipedija sadržaja od strane pojedinaca, ili pisanje blog postova od strane onih koji to jednostavno vole (a ne rade to iz nekog poslovnog ili drugog interesa).

Iskreno, ne vidim ništa čudno, strašno važno ili “duboko” u popularnosti FB-a, to je praktično platforma koja je uspela da okupi veliki broj osoba koje bi slične svari radile (ili će raditi) na nekom drugom mestu, kada im to neko omogući u toj razmeri (velikog mesta), kao što to omogućuje FB.

Po meni, logičan nastavak razvoja društvenih mreža posle FB-a su specijalizovane, “vertikalne” društvene mreže koje bi trebalo da još kvalitetnije zadovolje svoje korisnike za tačno definisane potrebe specifičnih ciljnih grupa.

Rating: 8.3/10 (6 glasova cast)

Pre nekih mesec dana prvi put sam uočio Web sajt Trojka.rs i od onda planiram da napišem prikaz ovog, do sada po meni najinovativnijeg online medija u Srbiji. Radi se o ozbiljnom start-up projektu iz kojeg stoji veoma pristojan startni kapital, a jedan od vlasnika projekta je i Istok Pavlović.

Kada počnete da pregledate ovaj news sajt, možete videti da dosta toga još nije u funkciji – radi se o ranoj beti, ali je sajt pušten da “živi” i da dobija konstruktivne komentare za unapređenje, od samog početka. Bez obzira na veoma ranu verziju ovog sajta, i za sada manji broj vesti na dnevnom nivou, već sada se mogu primetiti neka rešenja koja su potpuno nova na ovim prostorima na online medijskim sajtovima.

Koliko je teško linkovati druge medije?

Sam uvod o ovom sajtu na prvoj stranici govori puno o ovom projektu: “Mi smo grupa mladih ljudi koja želi da Srbiji konačno podari savremen internet portal sa vestima iz zemlje i sveta, maksimalno povezan sa Fejsbukom, Tviterom, blogerima i svim ostalim društvenim medijima.”

Kada sam prvi put došao na ovaj news sajt, prva stvar koja mi je privukla pažnju jesu ovi box-ovi sa preporučenim tweet-ovima i blog postovima.

Da li uopšte možete da zamislite situaciju u kojoj neki od ovdašnjih nadmenih klasičnih medija (svi mediji) na svom Web sajtu odvoji i zrnce prostora da besplatno promoviše neki kvalitetan online sadržaj koji nije u vezi sa tim istim medijumom?

I onda pogledajte varijante komentara na neke od tekstova na Trojka.rs

Naravno, ovde mora da se nađu povratni linkovi do stranice sa medija odakle su isti komentari uzeti… Ali je ideja i realizacija bitna – imati objedinjene komentare sa raznorodnih mesta na istu temu (bez obzira koliko su isti komentari uopšte relevantni).

Sociometar, Ratkomerač i Reakcija na vest

Veoma simpatičan naziv formiranja liste najinteresantnijih članaka na ovom sajtu u odnosu na broj komentara, “lajkova” i “šerova” na Fejsbuku, me je u jednom momentu asocirao na neki servis koji tako nešto radi za ostale ovdašnje članke, ali na žalost to još nije slučaj (možda ovu ideju autori Trojka.rs prošire i na ostali Web u stilu Techmeme.com).

Aplikacija “Ratkomerač” u realnom vremenu prikazuje trošak ove države zbog ne-hapšenja Ratka Mladića. Istok je najavio da će uskoro ova aplikacija biti prilagođenja postavljanju na vaše blogove, ako želite da se pridružite akciji skretanja pažnje na posledice toga što već godinama ovdašnje obaveštajne službe eto nisu jače od jednog čoveka koga svaki put pominju u kontekstu priključenja ove države u EU.

Ova prilično inovativna alatka za prikaz reakcija čitalaca na vest, može se trenutno videti na poznatom news blogu The Huffington Post, i možda još samo na nekoliko mesta na Webu. Namera je da na Trojka.rs ova alatka služi i za kalkulaciju kvaliteta vesti.

Cilj: Trojka.rs – Srpski Huffington Post

Iako još mnoge predviđene opcije na Trojka.rs nisu još implementirane, već se mogu videti naznake veoma ozbiljne namere da se što je više moguće i inovativnije iskoriste društveni mediji za kreiranje ozbilnog savremenog online medija koji će se takmičiti sa ovdašnjim sajtovima klasičnih medija.

U tom kontekstu, zainteresovani se već sada mogu prijaviti ako žele da aktivnije doprinesu razvoju Trojka.rs sa aspekta kreiranja kvalitetnih tekstova kao novinari, a uskoro će biti objavljen i javni poziv blogerima za priključivanje na platformu Trojka.rs.

Ja bih svakako želeo da se obavezno ostvari cilj koji su ispred sebe postavili osnivači Trojka.rs: Ući u pravu “utakmicu” sa sajtovima klasičnih medija i postati nešto kao što je The Huffington Post u SAD. Obzirom na prethodne uspešne online projekte koji su u vezi sa aktivnostima Istoka Pavlovića, verujem da su velike šanse da se u narednih godinu ili dve taj cilj i ostvari!

Rating: 5.5/10 (2 glasova cast)

Prošlo je šest meseci od mog prethodnog članka na temu geo-lokacijskih društvenih mreža, i u međuvremenu su se pojavili servisi Twitter Places, Facebook Places, Google Latitude (Google Places je nešto drugo), da pomenem samo najvažnije servise.

Prema onome što sam do sada video, na ovim prostorima od ovog tipa servisa (geo-lokacijske društvene mreže) se i dalje najviše koriste Foursquare (moj favorit) i Gowalla, i to prilično podjednako.

Kako do upotrebljivih (geo-lokacijskih) društvenih mreža u ovim krajevima? – Primer servisa za društvenu navigaciju

Da bi neki društveni medijum (Social Media) bio koristan široj društvenoj zajednici, on mora da bude aktivno korišćen od strane dovoljno velikog broja da bi ostvarivao svoju svrhu.

U slučaju geo-lokacijskih društvenih mreža (servisi zasnovani na GPS navigaciji), već danas postoji veoma širok spektar krajnje korisnih aplikacija, ali se postavlja pitanje šta ćemo od svega toga mi imati prilike na ovim prostorima da intenzivnije koristimo. Celokupan razvoj ovog tipa veoma korisnih servisa isključivo zavisi od broja osoba koje će aktivno koristiti ovakve aplikacije.

Primer koji bi mogao da ilustruje situaciju u kojoj se nalazimo jeste pod-varijanta geo-lokacijskih društvenih mreža – društvena navigacija (en. social navigation). Najinteresantniji predstavnici ovog tipa servisa su Trapster i Waze.

Trapster omogućuje da preko vašeg mobilnog telefona vidite u vožnji okolinu u kojoj se vozite (preko Google mapa) i u njoj eventualno postavljene policijske radare, patrole ili kamere koje snimaju vozila. Takođe, ovaj servis može da pokazuje saobraćajne gužve kao i ostale nepredviđene događaje na putu.

Ovaj servis se kod nas pomalo koristi jedno vreme, ali je praksa pokazala da mali broj korisnika uslovljava neažurne i netačne podatke (čuo sam da su neke informacije o kamerama za snimanje netačne). Što veći broj korisnika bude češće ažurirao stvarne podatke o saobraćajnom haosu po gradovima, svi korisnici će imati znčajne prednosti upotrebe ovakve veoma korisne aplikacije.

Waze (učestvuje u takmičenju start-up kompanija na predstojećoj LeWeb konferenciji) u svojoj najboljoj varijanti korišćenja omogućuje slikoviti prikaz šta se dešava u saobraćaju oko vas.

Ovaj servis ima još većih problema od predhodno pomenutog servisa, jer vlasnici servisa ručno ucrtavaju mape (! – što kada postoji Google Maps), i to rade po principu grad-po-grad. Znači, u našim uslovima prvo mora da se pojavi mapa, pa tek onda da korisnici unose podatke u istu mapu (iako je samo unošenje podataka od strane korisnika krajnje jednostavno).

Upotrebljivost servisa – odmah!

Dosadašnja praksa ovakvih servisa (geo-lokacijskih društvenih mreža) pokazuje da je za uspešno korišćenje potrebno što više postojećih bitnih podataka u samom startu upotrebe od strane nekog pojedinca. Kada prvi put instalirate ovakav tip servia, isprobate ga i odmah ne vidite korisne informacije koje se najavljuju kod određene vrste servisa, veoma je mala verovatnoća da ćete ponovo instalirati isti servis.

Neko možda može napomenuti da je onda bolje koristiti ovdašnje servise ovog tipa. Možda, ali neki od pomenutih servisa imaju već milione korisnika (npr. Trapster ima trenutno preko 9 miliona korisnika!) i to u različitim državama, pa kada putujete van ovdašnjih država, možete koristiti istu aplikaciju.

Mislim da je “trka” na planu ovog tipa društvenih mreža tek počela, pa ćemo u narednom periodu biti svedoci šta će se dešavati kada krenu moguća mešanja podataka (en. mashup) sa pomenutih servisa. Činjenica je da će se veoma teško desiti situacija da će pojedinac koji se nalazi na nekom mestu krenuti redom da se prijavljuje na 10-20 servisa ovog tipa, pa se možda može očekivati i neki agregacioni servis koji će prijavljivati osobu na veći broj ovakvih servisa.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Sa aspekta razvoja poslovne primene komunikacije putem društvenih medija, ova godina je definitivno obeležena promocijom novih profesija iz ovih oblasti, kao što je menadžer online zajednica. U poslednje vreme se se češće pominje poslovna funkcija stratega društvenih medija.

Za razliku od operativne poslovne funkcije menadžera online zajednica, strateg  društvenih medija je donosilac poslovnih odluka (en. business decision maker) koji uspostavlja funkciju društvenih medija u kompaniji, upravlja kontinuiranim sprovođenjem aktivnosti u vezi sa društvenim medijima (en. management, leadership, governance), i direktno utiče na budžete koji su u vezi sa potrebnim softverskim rešenjima i eksternim uslugama iz oblasti vođenja komunikacije putem društvenih medija.

U prethodnom videu Web strateg Jeremiah Owyang napominje da je posao koji se vezuje za korporativno korišćenje društvenih medija samo nekih 20 odsto u vezi sa nekom tehnologijom. Osamdeset odsto svih aktivnosti oko društvenih medija je u vezi sa definisanjem strategije, kao i uspostavljanjem i vođenjem poslovnih procesa u vezi sa korišćenjem društvenih medija (projekt menadžment posao).

Korporativni stratezi društvenih medija, CSMO, Direktori za društvene medije…

Iako u poslednjih godinu-dve figurira više naziva fukcije koja isključivo objedinjuje poslovne aktivnosti oko društvenih medija (Chief Social Media Officer – CSMO, Social Media Director, itd.), priroda poslova oko društvenih medija u organizaciji koja usaglašava i objedinjuje raznorodne poslovne sektore najbolje se u praksi ostvaruje top menadžement funkcijom koja se naziva korporativni strateg društvenih medija (en. Corporate Social Strategist).

Ispostavilo se da intenzivnija primena društvenih medija u organizacijama sa većim brojem zaposlenih donosi nove probleme koji se moraju strateški i operativno rešavati na nivou cele organizacije, nad-sektorski.

Jedan od najčešćih primera koji strateški opredeljuje kompletnu aktivnost oko društvenih medija u organizaciji je problem “iskakanja FB grupa/Fun stranica”:

U jednom momentu se dešava da iz raznorodnih sektora u organizaciji dolaze predlozi ili se jednostavno otkriva postojanje novih FB aktivnosti koje su potpuno neusaglašene sa generalnim planom aktivnosti oko Facebooka, koje se obično već sprovode u delo.

Ovakve aktivnosti su obično u osnovi krajnje pozitivne (veći broj zaposlenih je odlučio da se angažuje online), ali ako rukovodilac aktivnosti oko društvenih medija izgubi kontrolu nad korporativnim nastupom na društvenim medijima, čitav sektor za društvene medije postaje servis za (reaktivnu) podršku raznorodnim zahtevima ostalih sektora u organizaciji (en. Social Media Help Desk).

Istraživanje: Putanja karijere korporativnog stratega društvenih medija

Upravo pitanja putanje vođenja organizacije u pravcu proaktivnog ili reaktivnog internog upravljanja aktivnostima oko društvenih medija tema su istraživanja Altimeter Grupe: The Two Career Paths of the Corporate Social Strategist. Be Proactive or Become ‘Social Media Help Desk.

U istraživanju je intervjuisan 51 ekspert iz ove oblasti, 39 stratega društvenih medija i 12 autoriteta iz ove oblasti. Pored nih, napravljeno je i istraživanje 140 stratega društvenih medija iz raznorodnih korporacija.

U nastavku su izdvojeni neki interesantni pokazatelji koji definišu poslovne obaveze korporativnog stratega društvenih medija.

Rezultati istraživanja na temu koje su aktuelne odgovornosti osoba koje vode timove zadužene za društvene medije govore o tome da u većini ispitanih kompanija ozbiljnije uvođenje društvenih medija u poslovne tokove je tek na početku:

- 96 odsto stratega “prosvetljava” (en. evangelize) zaposlene o mogućnostima društvenih medija. - 74 odsto stratega u fazi razvoja strategije i planiranja aktivnosti na društvenim medijima. - 52 odsto stratega vodi i izvršava usvojene planove aktivnosti.

Ostali odgovori plastično prikazuju koje bi trebalo da budu sve aktivnosti ove poslovne funkcije.

Istraživanje pokazuje da najveći procenat kompanija koje imaju razvijenu funkciju društvenih medija posluju na ovaj način do dve godine. Većina kompanija tvrde da imaju već formalizovane planove, ali samo 23 odsto kompanija ima dugoročne planove korišćenja društvenih medija. 71 odsto aktivnosti društvenih medija nalazi se u domenu aktivnosti marketinga ili društvenih medija (samo 6 odsto ima zasebno odeljenje za društvene medije).

Open Leadership – Stratezi društvenih medija i promene organizacione kulture

Najbitnije karakteristike ozbiljnog nastupa organizacije  na društvenim medijima su otvorenost (u dijalogu čuti argumentovane kritike, i ispraviti u poslovanju probleme koji donose kritike) i transparentnost (poslovanje organizacije koje nije prožeto nekim zakulisnim radnjama i slično – laka proverljivost načina poslovanja).

Pomenuto istraživanje ističe značaj “otvorenosti” organizacija sa aspekta ostvarivanja kvalitetnijih ciljeva aktivnijim korišćenjem društvenih medija, kroz poboljšanje interne edukacije i interne podrške programima aktivnosti oko društvenih medija.

Trideset i sedam odsto ispitanika je istaklo važnost internet edukacije i 32 odsto ostvarivanje podrške od strane zainteresovanih strana (en. buy-in form stakeholders) sa aspekta produbljivanja važnosti upotrebe društvenih medija.

Da bi se ostvarila veća otvorenost organizacije prema zahtevima korisnika koju iniciraju društveni mediji, jedan od najvažnijih zadataka stratega iz oblasti društvenih medija jeste uticaj na menjanje svesti u kompaniji u odnosu na postojeću organizacionu kulturu. Ovo je praktično zbir poslova iz oblasti internog lobiranja, upravljanja promenama u organizaciji (en. change management) i upravljanjem tokovima primene usvojenih znanja zaposlenih kroz aktuelne poslovne procese (en. knowledge management).

Prethodno navedena znanja trebalo bi da diferenciraju top menadžement funkciju stratega društvenih medija od klasične funkcije direktora ili glavnog menadžera za društvene medije.

Stratezi društvenih medija i ex-YU prostor

U našim uslovima postoji generalno veoma mali broj kompanija koje su počele sistemski da primenjuju u svojoj organizaciji strategiju komunikacije putem društvenih medija,a broj je naročito mali u slučaju velikih kompanija.

Praksa u poslednjih godinu dana na ovim prostorima pokazuje da posao oko usvajanja sistemskog pristupa komunikaciji putem društvenih medija od strane (velikih i srednjih) kompanija počinje uglavnom angažovanjem spoljnih konsultanata iz ovih oblasti – stratega društvenih medija (ovde se ne govori o operativnom vođenju naloga na društvenim medijima – community management).

Na području ex-YU mogu pouzdano da potvrdim da četiri osobe rade ovaj posao iz oblasti strateškog pozicioniranja kompanija u oblasti komunikacije putem društvenih medija:

U Sloveniji – Vuk Ćosić U Hrvatskoj (znam neke osobe koje bi mogle da rade ovaj posao) U Srbiji – Dragana Đermanović, moja malenkost, (Miloje Sekulić može da radi ovaj posao) U Makedoniji – Darko Buldioski

Možda ima još neko za koga nisam čuo, ali…

U svakom slučaju, evidentno je da se ova oblast razvija u regionu, i da sa aspekta upotrebe društvenih medija u organizacijama koje su počele sistemski da koriste ovaj kanal komunikacije, mi ne zaostajemo puno za najrazvijenijim ekonomijama u svetu (apsolutni brojevi kompanija su nešto sasvim drugo).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Jedan od velikih problema pri kompanijskom usvajanju strategija korišćenja društvenih medija jeste činjenica da svaka pojedinačna platforma za društvene medije oduzima dosta vremena i to u različitim segmentima:

Potrebno je odvojiti od radnog vremena dosta termina za inicijalnu edukaciju o korišćenju raznorodnih društvenih medija. Da bi se usvojio optimalni način (vreme) korišćenja pojedinačnog društvenog medija, potrebno je na njemu provesti dosta vremena da bi se potrebne akcije na njemu brzo sprovodile u delo. Sve vrste društvenih medija u normalnoj (optimalnoj) upotrebi za potrebe organizacije traže svaka neko svoje vreme.

Veoma je bitno znati da je jedna od osnovnih razlika kvalitetne upotrebe društvenih medija u svrhe online komunikacije organizacije, u odnosu na klasične sisteme promocije upravo potrebno utrošeno vreme za angažman oko svakog pojedinačnog društvenog medija. Za razliku od trenutnih efekata klasičnih sistema promocije, efekti angažmana na društvenim medijima se u proseku vide tek za 6-9 meseci od momenta pokretanja kvalitetne online komunikacije. I nakon tog perioda potrebno je ulagati zbirno dosta vremena u društvene medije da bi efekti bili vidljivi i merljivi…

ROE – Return of Effort

Svaka taktika promocije traži neko svoje vreme da bi bila sprovedena u delo. Postavlja se veoma zbiljno pitanje kako preraspodeliti radno vreme osoba koje imaju za posao sprovođenje u delo različitih promotivnih tehnika, na takav način da se najviše vremena troši na najefikasnije taktike.

Return of Effort (ROE) predstavlja meru ulaganja vremena u određeni posao u odnosu na efekte koje donosi taj posao.

U kontekstu ove teme, HubSpot i Econsultancy su objavili studiju na temu povratka investicije u uloženo vreme promocije (podaci iz jula 2010.), iz koje sam odabrao četiri veoma važna grafika. Ovi grafici praktično govore mnogo na temu gde trošiti vreme na promociju i koje taktike promocije koristiti sa aspekta brend promocije i promocije sa ciljem direktnih efekata (za slučaj malih i srednjih preduzeća). Bez obzira što je ovo istraživanje rađeno na engleskom tržištu (preko 500 kompanija je učestvovalo u istraživanju) i što se radi o raznorodnim industrijama, podaci su veoma indikativni i poučni.

Prva dva grafika predstavljaju brand advertising taktike sa aspekta korišćenja u B2C i B2B sistemima poslovanja kompanija.

Na Y osi se nalazi ocena uticaja pojedinačne taktike na bend, a na X osi se nalazi ocena troška vremena za pojedinačnu taktiku. Veličina krugova prikazuje generalnu popularnost pojedinačne taktike promocije, a boje razlikuju tip promocije (sistemi promocije na osnovu prekidanja korisnika u nekoj akciji – outbound marketing, tehnike promocije na osnovu privlačenja korisnika – inbound marketing). Sopstvene mailing liste (House e-mail) prikupljenih adresa sa Web sajta mogu se posmatrati veoma različito sa aspekta kom tipu promotivne tehnike pripadaju, pa su zbog toga označene posebnom bojom, ali i zbog toga što je to veoma značajna tehnika promocije.

Neki od zanimljivih zaključaka za brend oglašavanje:

Ne treba zaboraviti nikako na Web sajt (što neki rade kada se “zanesu” u “fensi” tehnike promocije), i treba dosta vremena u njega ulagati konstantno! Očigledno je da određeni broj promotivnih tehnika veoma dobro fukcioniše u poslovanju sa pojedincima, a druge tehnike “pale” kod promocije u poslovanju između kompanija. Interesantno je koliko White papers i događaji iskaču kod B2B sistema poslovanja. Sa aspekta društvenih medija, veoma je važno videti da Twitter i blog predstavljaju prvenstveno efikasne B2B brand alatke (!) Da se primetiti da je za B2B sistem poslovanja potrebno trošiti više vremena za blog nego za B2C, ali su i efekti bolji. Takođe, iz oba dijagrama se vidi da ako se koristi više vremena za Twitter (nego što ga kompanije koriste u ovom istraživanju), postavilo bi se veoma ozbiljno pitanje njegove isplativosti – zato je veoma važno vremenski optimizovano koristiti društvene medije. Dodatno je interesantno da se sam monitoring društvenih medija relativno dobro kotira u brend sistemima oglašavanja, i to verovatno zbog uvida koji se dobija posmatranjem kako uspešno kompanija i njena konkurencija koristi društvene medije.

Dijagrami sa direktnim efektima od taktika promocije u odnosu na uloženo vreme prikazuju logično da u prvi plan “iskaču” tehnike koje su inače namenjene prodaji ili lead management-u.

Podaci iz oba dijagrama pokazuju aktuelnu ogromnu važnost SEO tehnika u odnosu na PPC (Paid Search). Interne diskusione grupe (važne u B2C segmentu) se odnose na zaštićene delove Web sajtova za obraćanje postojećim klijentima i njihovu međusobnu komunikaciju. U slučaju direktnih efekata promocije, kod korišćenja Twitter-a situacija je obrnuta (u odnosu na brend efekte), pa kod B2C sistema sada ima više smisla “prodavati” preko ovog društvenog medija nego u B2B slučaju. Slično je i za blog, gde sada u B2C slučaju ima mnogo više smisla kreirati tekstove koji uvode u “prodaju”. Ovi uporedni podaci upravo govore da za slučaj B2B tržišta mnogo je više isplativo uložiti vreme za brend efekte kroz blog, nego da se isto vreme baca za priču o prodajnim aspektima ponude na blogu. Veoma je važno ne zaboraviti da se delovi tekstova sa blogova (i sa Web sajtova) koriste kao materijal na drugim društvenim medijima, pa time važnost blogova dodatno raste.

Zaključak

Ovi podaci su samo indikativni, obziom da se ipak situacija sa efektima tehnika promocije veoma razlikuje od same privredne grane, ali ono što plastično pokazuju ovi podaci jeste da bi trebalo da u svoje analize efekata raznorodnih klasičnih i online taktika promocije uključite i vrednovanje utroška vremena za pojedinu taktiku u odnosu na njene efekte.

Na ovaj način ćete sa sigurnošću znati koliko bi trebalo “potrošiti” vremena za one tehnike koje jesu neophodne, ali možda ne donose toliko efekata kao neke druge tehnike promocije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

KlubPutnika.com predstavlja specijalizovanu (vertikalnu) društvenu mrežu koja ima za cilj okupljanje ljubitelja putovanja na jednom mestu. Ovaj “klub” je nastao 2008. g. i trenutno okuplja preko 4.000 članova u preko osamdeset različitih grupa, koje pokrivaju skoro sve oblasti koje bi mogle da interesuju osobe koje su “zaljubljene” u putovanja.

KluPutnika.com je bio predstavljen kao studija slučaja na ovogodišnjoj konferenciji E-trgovina, kao primer kreiranja društvene mreže na (tada)  besplatnoj platformi (Ning).

Studija slučaja -KlubPutnika- eTrgovina View more presentations from predrage.

U sklopu ovog bloga ranije sam pominjao primer društvene mreže KlubPutnika u kontekstu njihovog modela zarade, gde sam najavio da ću napisati poseban prikaz ovog projekta.

Da li ste razmišljali da napravite svoj Facebook?

U Srbiji nema puno samostalnih specijalizovanih društvenih mreža (društvene mreže koje se bave jednom tematikom), a nemam puno informacija da postoji bar pet specijalizovanih društvenih mreža koje imaju preko 1.000 članova.

Na prvi pogled deluje prvo komplikovano imati svoju plaformu za društvenu mrežu, ali takvi servisi postoje, a u poslednje vreme najviše se priča o besplatnom WordPress dodatku za kreiranje društvenih mreža – BuddyPress.

KlubPutnika.com predstavlja primer da se može izgraditi online zajednica na besplatnim platformama za društvene mreže, iako u njihovom konkretnom slučaju oni su tada besplatni Ning nadogradili sa plaćenom uslugom zbog dodatnih prednosti, obzirom da su u startu osmislili komercijalni poslovni model društvene mreže.

Mnogo veći problem od same platforme za društvene mreže jeste kako da zadržite korisnike koji dođu na vašu društvenu mrežu, i da ih pride dovoljno animirate da se oni samostalno angažuju da pišu svoje komentare (putopise), da pozivaju druge članove, postavljaju pitanja, odgovaraju na pitanja…

To je veoma slično kao i kod kreiranja foruma – Softer za forume kao što je PHPBB može da se instalira za minut, ali je pitanje koliko je potrebno vremena da bi se kreirala neka online zajednica.

Savet: Ako nemate osobu koja će da animira posetioce društvene mreže (ili nekog foruma) sa ciljem da kreira online zajednicu onih koji će aktivno participirati na toj društvenoj mreži – nemojte se upuštati u njeno kreiranje.

Model zarade KlubPutnika.com

Do nedavno, model zarade ovog projekta je bio klasičan advertajzing model, u kombinaciji sa varijantom da su turističke agencije (oglašivači) mogli da postave veći broj svojih aranžmana na berzi putovanja, kao sastavnom delu sajta KlubPutnika.com.

U poslednjih nekoliko meseci aktuelno je razvijanje brendiranih putovanja u režiji samog KlubaPutnika, gde je svaki od aranžmana na posebnom pod-domenu kluba putnika.

U ponudi je vaći broj veoma raznorodnih aranžmana koji se uglavnom dosta razlikuju od onoga što možete pronaći u ponudi klasičnih turističkih agencija.

Što ovi brendirani aranžmani budu uspešniji sa aspekta interesovanja korisnika servisa KlubPutnika (ciljna grupa je već dostupna preko društvene mreže), toliko će vlasnici ovog projekta imati mogućnosti da ozbiljnije razvijaju ovaj servis, i da imaju svoja putovanja kao osnovni model zarade ovog projekta.

Mišljenja sam da ovaj projekat ima lepu budućnost, i to im stvarno želim…

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

U prethodnom postu -> The WOR(l)D is not for sale <-otvorila sam temu o upotrebi i eventualnoj zloupotrebi ličnog online kredibiliteta u komercijalne svrhe. U ovom ću postu deteminisati Social Media kapita i uticaj, uz isticanje 5 tačaka na koje je značajno obratiti pažnju ukoliko vam bude ponuđeno da delite ili ustupate svoj community. Šta [...]

U poslednjih nekoliko dana opet je u našim uslovima bila aktuelna tema uticaja (blogova) društvenih medija.

Takođe, na nedavnom Okruglom stolu je takođe postavljeno pitanje “Šta je uopšte uticaj”, odnosno šire posmatrano, šta bi trebalo posmatrati da bi se video neki uticaj ili neke uticajne osobe u ovdašnjoj blogosferi, ili ostalim društvenim medijima.

Popularnost i uticaj nisu iste stvari

U poslednje vreme kako sve veći broj osoba koristi Facebook, Twitter, pravi blogove i sl. pojavljuje se sve više kompanija pokušava nekako da iskoristi ovaj “prvi veći talas” primenjujući klasične “reach” advertajzing sisteme – ako taj ima puno FB prijatelja ili Twt pratilaca, taj je “popularan, tj. uticajan, odnosno možemo da imamo koristi od toga”.

Interesantno je da je pre nedelju dana i čuveni Brian Solis imao dosta opširan tekst na temu da popularnost i uticaj nisu iste stvari.

Isti Brian Solis napominje da čuveni zahtevi kompanija tipa: “Daj mi što više lajkova na na moj fan stranici, i  želim što više prijatelja na mojem kompanijskom profilu…”, kao i konstatacije tipa: “Uuuuuuu, on je strašno jak, ima fan pejdž sa 200.000 članova i preko 2.000 prijatelja na svom profilu (twitter da ne spominjemo – bruka)…”

U kontekstu priče o uticaju često se pominju razlite alatke koje mere uticaj na društvenim medijima i blogovima, što su iskoristili Fast Company za svoj “Influence Project” (povod za tekst Briana Solisa), pa to iskopirale naše komšije za konferenciju Webit. U ova skorašnja dva slučaja radi se o čistom iskorišćavanju ega “naivnih” korisnika društvenih mreža da će se broj poseta koji oni naprave na sajt konferencije meriti kao njihov uticaj – što više dovedu posetilaca na sajt konferencije, to su uticajniji korisnici društvenih mreža!

Neki drugi se bune što se uopšte pominju liste uticajnih blogova u ovim krajevima, kao što su Blogodak i Blogostaj, ali ima i realno indikativnih alatki kao što su Twitter Grader, Klout, Tweetlevel,  Peerindex…

Ono što je takođe indikativno za praktično bilo koje liste uticajnih online medija koje se generišu preko internacionlanih nezavisnih servisa (nezavisni od ovog regiona), jeste da određeni broj pojedinaca i Web lokacija često se nalaze na vrhu tih lista, što verovatno nije slučajno.

Piramida uticaja

Bez obzira što je i na ovom mestu pisano o tome kako se gradi poverenje na Inernetu (poverenje je preduslov stvaranju uticaja), hteo bih posebno da skrenem pažnju na metodologiju stvaranja uticaja:

Na prethodnoj slici nalazi se interesantan primer “piramide uticaja” (link do teksta je na slici), koji ima u sbi važne činioce, ali na nesreću pogrešno poređane! Sledeće definicije su napisane na osnovu pretraživanja Google Define funkcije:

Prisustvo (Presence) – Da bi ste negde mogli nešto da vidite, čujete, uradite (…), morate da budete prisutni, i da uopšte imate svest o tome da bi trebalo da budete prisutni (da li ovo liči na početak poslovnog korišćenja društvenih medija od strane kompanija?)

Identitet (Identity) – Individualne karakteristike na osnovu kojih se određuje osoba,  kompanija, brend…

Reputacija (Reputation) – Generalno mišljenje javnosti o osobi, kompaniji, brendu…

Kredibilitet (Credibility) – Kvalitet poverenja (verovanja) u organizaciju ili pojedinca…

Autoritet (Authority) – Osoba sa ekspertskim znanjem čija se mišljenja uzimaju kao relevantna (ispravna).

Uticaj (Influence) – Moć da se (svesno ili nesvesno) ostvari efekat na nekoga ili nešto, bez prisile ili bilo kakve vrste naređivanja.

Drugim rečima, izgradnja poverenja pojedinca ili organizacije dovodi do kredibiliteta, a kredibilitet do uticaja.

Brian Solis u pomenutom članku definiše svesni uticaj kao mogućnost da se izazovu merljive akcije i ishodi tih akcija.

Da li blogerima treba verovati ili ne?

Ovo pitanje takođe nije aktuelno samo kod nas, pa postoji istraživanje Forrester-a iz 2008. g. prema kojem se u odnosu na ostale načine komunikacije sa pojedincima koji su navedeni u istraživanju prikaz nekog blogera najmanje vrednuje.

Istraživanje Emarketera od pre nekoliko dana na temu poverenja na društvenim medijima daje potpuno drugačije rezultate:

Najbolje je ocenjeno poverenje u osobu koju poznajete (znate). Koliko ima soba za koje možete da kažete da ste ih upoznali (da ih znate) preko Weba i da im verujete? Sigurno sasvim dovoljno…

Ovo istraživanje potvrđuje poznatu tvrdnju da dijalog (dvosmerna komunikacija) na nivou pozitivnih i negativnih komentara (ko je rekao da se “na muci poznaju junaci”?) najefikasnije i najbrže dovodi do izgradnje poverenja.

Ovdašnji uticaj – da, ne, malo, puno?

Da li kod nas ima online uticaja ili ne i šta znači manji ili veći uticaj, mogu bez puno komentarisanja poslužiti nedavni ovdašnji primeri posta na Blogu Dragane Đermanović, ili ove simpatične konverzacije na Facebook-u.

Kako vreme prolazi, uticaj koji se produkuje na Internetu će biti sve veći i kod nas, a to što nekima smeta brzina porasta ovakvog uticaja… To je njihov problem.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

“Na Facebooku su svi vaši prijatelji iz srednje škole. Na Twitteru – ljudi za koje biste htjeli da su išli s vama u školu.”

Ako ste čitali tekst u kojem se pominje ovaj citat, možda ste primetili na kraju teksta (druga stranica) da je određeni (ne mali) broj participanata u pomenutom tekstu naveo kao zanimanje (ili jedno od zanimanja) – Community Manager.

Community Manager (menadžer online zajednica) aktivno prati (monitoring), učestvuje (participacija) i angažuje druge osobe (animiranje) u online zajednicama. Sa druge strane, Community Manager (”komjuniti menadžer“) bi trebalo da zna kako se kreiraju i održavaju online zajednice u vezi sa potrebama organizacije za koju nastupa.

Community Manager je operativna funkcija u organizaciji, za razliku od funkcije  Chief Social Media Officer ili Social Media Director, koje su upravljačke funkcije (tzv. “inokosni organi”).

U osnovi, posao community manager-a je da priprema, prilagođava i plasira različte vrste odgovarajućih sadržaja na odabrane društvene medije (ne samo Twt i FB), da ulazi u dijalog i preusmerava konverzaciju na odgovarajuće osobe iz organizacije koju zastupa, kao i da kreira sopstvene online zajednice sa osobama koje su zainteresovane za dijalog (ne puko skupljanje kontakata – “filatelija“).

“Wannabe” Community Management

Jedna je stvar šta bi trebalo da bude posao osobe koja je u firmi (ili radi za potrebe kompanije) i zadužena je za komunikaciju putem društvenih medija, a druga je stvar šta se u praksi najčešće dešava:

Živimo u vremenu (2010.) u kojem će sve veći broj osoba koje koriste aktivno Twitter i Facebook proglasiti sebe “ekspertima za društvene medije” i krenuće da nude usluge vođenja računa o kompanijskim nalozima na društvenim medijima. Kako veoma mali broj kompanija ima interne resurse (zaposlene osobe) koje mogu da odgovore na potrebe online komunikacije/konverzacije, sve veći broj kompanija traži (i tražiće) nekoga (neku kompaniju) ko im može pružiti uslugu community management-a – uglavnom za sada na nivou spoljnog saradnika (outsourcing). Marketinške i PR agencije već traže community manager-e (a kako prolazi vreme, sve će više tražiti) da im “izhendluju socal media deo kampanje”, tako što će “pronaći” negde fan-ove i follower-e koje treba preusmeriti na specijalno kreirane SM naloge za potrebe te kampanje (uključujući i kreiranje namenskih blogova za istu kampanju). Simptomatično je da različite osobe koje kreću u posao “iznajmljivanja svojih znanja” za potrebe korišćenja društvenih medija od strane kompanija/PR-marketing agencija koriste sopstvene SM naloge da bi “pripomogli” naručene kampanje. Verovatno ste već videli da za  određeni broj osoba koje pratite možete tačno da utvrdite za koga sada rade kampanju. Određeni broj osoba u ovim krajevima već je veoma lepo plaćen da plasira određene informacije preko svojih SM naloga.

Moje je mišljenje da kompanije treba da pričekaju sa ozbiljnijim korišćenjem društvenih medija u poslovne svrhe, i da u sklopu svoje kompanije “izgrade” osobu/osobe koje bi trebalo da postanu comunity manager/i. Do tada je sasvim OK da se angažuju spolji resursi za potrebe komunikacije na društvenim medijima, ali samo na nekim osnovnim nivoima komunikacije.

Kao i u svakoj novoj profesiji, u jednom momentu kreće poplava stručnjaka, ali se veoma brzo (potrebno je godinu ili dve) situacija kristališe na taj način što se do tada izdvajaju oni pojedinci i kompanije koji imaju očigledne i merljive rezultate (ne-fiktivne reference) – credits to Dragana Đermanović.

U narednih godinu ili dve kristalisaće se ova profesija i kod nas, pa svi oni koji žele da nađu posao u ovoj struci i da kvalitetno rade posao community managera, neka “zasuču rukave”.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Event-Based Social Networks (EBSN) ili društvene mreže zasnovane na događajima na prvi pogled liče na Lokacijske društvene mreže (Location-Based Social Networks – LBSN), i na društvene platforme za najavu događaja (npr. Upcoming.org ili domaći Plakatt.com), ali u osnovi se radi o društvenim mrežama zasnovanim na diskusijama oko određenog događaja (ne morate biti na samom događaju da biste ga komentarisali, i ne radi se samo o pregledu postojećih događaja).

Trenutno najpoznatije platforme ovog tipa društvenih mreža su HotPotato (članak), Tunerfish i Miso (Google je glavni investitor).

Pozadina: Društvene mreže povećavaju gledanost TV programa

Sigurno ste primetili da kada se dešava neki značajniji događaj kod nas ili u svetu, “ne možete da živite” od Facebook statusa ili Tweetova na temu tog događaja (setite se samo Svetskog prvenstva u fudbalu).

Istraživanja i statistički podaci potvrđuju važnost društvenih mreža u povećanju vidljivosti događaja:

CTAM studija pokazuje da 79 odsto korisnika društvenih mreža počinje sa gledanjem određenog TV programa na osnovu preporuka od strane prijatelja preko neke društvene mreže.33 odsto redovnih korisnika društvenih mreža tvrdi da su saznanli za neki događaj koji su naknadno pratili (online ili preko TV-a) na osnovu informacija koje su dobili preko neke od društvenih mreža. 30 odsto svih Facebook statusa za vreme fudbalske utakmice Engleska – SAD bili su u vezi sa ovim događajem. Twitter je prijavio naveći broj Tweet-ova u sekundi (TPS) u nekoliko navrata tokom Svetskog prvenstva u fudbalu.

Kao direktna posledica ovakvih pokazatelja, statistike TV gledanosti nekih važnih događaja ove godine su značajno veće u odnosu na prethodnu:

Dodela Zlatnog globusa imala je povećanje od 14 odsto gledanosti u odnosu na prošlu godinu. Grammy nagrada je gledana 35 odsto više neko prošle godine, što je najbolji rezultat gledanosti od 2004. g. Dodelu Oskara je gledalo 14 odsto više osoba nego prošle godine, što je najbolji rezultat od 2005. g. Sa 24 miliona gledalaca u SAD utakmica finala Svetskog prvenstva u fudbalu je najgledanija fudbalska utakmica u istoriji SAD, što je samo za 4 miliona gledalaca manje nego što je bila gledanost ovogodišnjeg NBA finala.

Kao što ste verovatno i sami mogli primetiti u poslednjih godinu dana, koliko se puta desilo da ste pratili neki (online ili TV) događaj samo zbog toga što ste pre toga videli link ili preporuku na Facebook-u ili Twitter-u?

Društvene mreže zasnovane događajima još nisu relevantne

Bez obzira što su prikazani trendovi očigledni, za sada i dalje lavovski udeo u komentarisanju događaja uživo imaju glavne društvene mreže (FB, Twt). Ni jedna od postojećih društvenih mreža zasnovanih na događajima za sada nema naročitu aktivnost, ali ta situacija može značajno da se promeni daljim razvojem interaktivnih TV servisa, naročito u segmentu TV zabave:

Većina platformi iz segmenta EBSN aktivno pregovara sa različitim televizijama i TV produkcijama da bi učestvovala u upotpunjavanju ponude zabavnih sadržaja oko određenih TV programa (u ovom slučaju, platforme za diskutovanje na temu određenih TV programa). “Šuška” se o tome da će Miso platforma koju Google finansira biti veoma bitan deo dodatnih sadržaja u budućoj Google TV ponudi. Svi učesnici u kreiranju interaktivnih sadržaja oko nekog TV programa imaju šansu da dobro profitiraju (obzirom da TV oglašavanje ima inače najveći udeo na tržištu oglašavanja u svetu), i da postoje istraživanja koja potvđuju trendove fuzije društvenih medija i televizije.

Ono što bi mogao biti prelomni momenat u razvoju društvenih mreža zasnovanih na događajima jeste sve veća “zatrpanost” live feed-ova glavnih društvenih mreža sa praćenjem određenih događaja koji nerviraju većinu “prijatelja” ili “pratilaca”.

Može očekivati da će one društvene mreže zasnovane na događajima koje na najbolji način angažuju postojeće korisnike FB i Twt da baš kod njih nastave sa komentarisanjem određenih događaja, te će društvene mreže u narednom periodu možda stići do relevantnog broja korisnika (u svetskim razmerama to je preko milion korisnika neke društvene mreže).

Videćemo kako će se razvijati ovaj segment društvenih mreža, i da li će se u narednom periodu pojaviti samo specijalizovane varijante ovih servisa, ili ćemo dobiti i nekog globalnog igrača, kao što je to FourSquare u slučaju lokacijskih društvenih mreža.

Preporuka: Pročitajte veoma detaljan članak o razvoju event-based društvenih mreža @rww.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

Prošla godina u Srbiji na planu razvoja e-trgovine je bila u znaku aukcijskih sajtova, dok je ova godina definitivno obeležena pojavom većeg broja sajtova posvećenih grupnoj kupovini.

Razgraničenje pojmova

Praktično svi ovdašnji sajtovi iz oblasti koja se naziva Social Commerce (bukvalno prevedeno društvena trgovina – bolje, grupna trgovina) su praktično Web lokacije koje okupljaju grupe pojedinaca da bi povoljnije kupili proizvode koji su na ponudi, uz mogućnost ostvarivanja velikog popusta ako određeni broj osoba kupi određeni poizvod.

Drugim rečima, u ovim krajevima počinje da se razvija jedan segment grupne trgovine, pod nazivom grupna kupovina – nedostaje deo koji se odnosi na grupnu prodaju.

U svim varijacijama grupne trgovine osnova poslovne logike su uštede – ili na strani prodavaca, i/ili na strani kupaca. Ovo je upravo i razlog zašto je ovaj vid trgovine veoma perspektivan, ali ne svima koji bi želeli da naprave ovakve sajtove! Za ospeh ovakvog poslovnog modela potreban je kritičan broj korisnika (kupaca, prodavaca, ili i kupaca i prodavaca).

Trend grupne trgovine se veoma brzo preselio iz svetskih aktuelnih trendova u ovdašnje okruženje, iz prostog razloga što se radi o potencijalno veoma dobrom poslovnom modelu, jer je u osnovi poznat i potreban kupcima – kako nešto kupiti što jeftinije.

Koncept grupne kupovine postoji inače na Webu u različitim oblastima, gde se određeni broj osoba spontano okupi da bi povoljnije kupili neki proizvod (osnovna karakteristika ekonomije obima u kojoj živimo). Takođe, drugi sinonim koji se u ovom slučaju često koristi jesu grupni popusti, ali ovaj vid prodaje je još češći u svetu van Interneta, pa ga iz tog razloga nije zahvalno koristiti u vezi sa grupnom kupovinom na Internetu.

Trend pojave sajtova za grupnu trgovinu omogućuje da se na jednom mestu specijalizuje sistem ponude i potražnje po principu participacije većeg broja učesnika u trgovini, na osnovu interesa, saradnje i dobrovoljnosti (društvena komponenta trgovine).

Primer: Naked Wines – Kako iz ovih krajeva organizovano izvoziti vino u Englesku?

Postojeći domaći sajtovi iz oblasti grupne trgovine nisu još dovoljno razvijeni, ni ne prikazuju sve mogućnosti veoma moćnog sistema grupne trgovine. Iz tog razloga prikazaću veoma ilustrativan primer servisa Naked Wines, koji objedinjuje na jednom mestu karakteristike grupne kupovine i grupne prodaje.

Ovaj sistem grupne trgovine nastao je krajem 2008. g. u Engleskoj. Servis trenutno ima oko 80.000 korisnika i svake nedelje ovaj broj se povećava za 1.000 novih kupaca vina. Pored ovog sajta, vina se prodaju na većem broju specijalizovanih Web lokacija za prodaju vina, uključujući i poznate servise BBC GoodFood i JamieOliver.com.

Kao rezultat ovog poslovanja, kompanija će ove godine imati prihod od 9 miliona funti (više nego duplo u odnosu na prvu godinu poslovanja), a očekuje se da će servis doživeti punu profitabilnost (vratiti uložena sredstva u investicije) naredne godine.

Poslovni model

Logika celog poslovnog modela je u osnovi jednostavna:

U Engleskoj preko 90 odsto prodaje vina ide na jeftina vina u cenovnoj kategoriji do 10 funti. U ovoj cenovnoj grupi se nalaze i veoma kvalitetna vina iz Južne Amerike i Australije. Postavlja se pitanje na koji način da se poveća prodaja domaćih kvaltetnih vina, ili drugih uvoznih vina koja nisu konkurentna sa cenom – odgovor je u ekonomiji obima: Vinar treba da odluči da li mu se isplati da proda mesečno deset flaša vina po ceni koju misli da dobije, ili da proda 1.000 vina mesečno (i više) po ceni koja konkuretna većini vina u ponudi na engleskom tržištu. Poslovni model Naked Wines dodatno omogućuje smanjivanje troškove svih klasičnih posrednika u prodaji – oni nestaju! Distributeri, finansiranje čekanja na prodaju, skladištenje, dužina pregovaranja, dolasci u UK… Trošak ovih aktivnosti može da se prebaci u smanjenje cene Vina na razumnu meru. Drugim rečima, ovaj model omogućuje vinarima da mnogo jednostavnije, brže i jeftinije plasiraju svoja vina na englesko tržište! Kupci dobijaju veoma raznoliku ponudu kvalitetnih vina iz celog sveta, koje do sada nisu mogli da probaju, i to sve po povoljnim cenama.

Dodatno interesantan momenat je mogućnost avansnog finansiranja kompletnog kontigenta vina, i pre nego što počne berba (obično oko 50.000 funti), i to na način da kupci vina mesečno sa 20 funti finansiraju određenog vinara (koji to zatraži), a zauzvrat dobijaju besplatno uzorke novih vina koje proizvede taj vinar.

Ispostavilo se da u celoj ovoj priči najveći problem predstavljaju upravo vinari, koji u većini nisu spremni da se odreknu svog “rigidnog” modela cenovne politike, čak ni po cenu dramatičnog uvećavanja prodaje vina na mesečnom nivou (”Mi proizvodimo kvalitetna vina, i naša cena je zato takva kakva je”).

Rowan Gormley, osnivač i direktor Naked Wines, predlaže vinarima da razmisle o tome da ovaj servis praktično omogućuje pristup kupcima do njihovog vina, a da ako se brend pokaže dovoljno kvalitetan, tada se mogu prodavati različite varijante jeftinijih i skupljih vina.

Prodaja nastaje tamo gde se rešavaju problemi

Kao posledica poslovnog modela Naked Wines, u Engleskoj je aktuelna diskusija na temu budućnosti proizvodnje i prodaje vina, u odnosu na social commerce model direktnog objedinjavanja kupaca i proizvođača vina.

Iz ovog primera se može videti da inteligentnim rešavanjem problema u poslovnim procesima klasičnog poslovanja koriščćenjem Interneta, može se veoma brzo dođi do uspešnih modela prodaje na Internetu. Ono što omogućuje koncept grupne trgovine jeste veoma jednostavno objašnjenje koristi za sudeonike u procesu trgovine – popusti za kupce i povećanje prodaje (smanjenje troškova) za proizvođače.

Interesantno je primetiti da pomenuti Naked Wines u ponudi za sada nema vina iz ovih krajeva – pa prenesite vašim poznanicima i prijateljima koji prave vina da možda i na ovaj način mogu prodavati dosta vina u Engleskoj (za sada).

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

#FollowFriday, #FF, #PratiPetak, #PP, je jedan simpatičan Twitter-običaj – izdvajanje nekoga od #Twt korisnika čija vam se Twitter aktivnost dopala u tekućoj nedelji.

Kao što ste sigurno primetili, ovaj događaj obično prati i svojevrsno zahvaljivanje kada jedan korisnik pomene drugog u #FF ritualu.

To zahvaljivanje osobe koja je preporučena, i to često svaki put kada neku istu osobu pomene za #FF, veoma me podseća na priču o komentarisanju na sopstvenom blogu (II deo) – “Hvala vam što mislite na mene!”

Kada se društveni mediji koriste u privatne svrhe – naravno da je sve dozvoljeno, ali u poslovne svrhe, po mom mišljenju, sasvim je u redu jednom-dva puta zahvaliti se nekome za pominjanje – ali je mnogo bolje smisliti neki drugačiji način da se zahvalite nekome, u odnosu na čisto zahvaljivanje, javno preko Twittera.

Pogledajte samo kako vam izgleda kada u vašoj “liniji vremena” vidite nekoga ko vam se pojavljuje 30 puta sa zahvalama za #FF, zato što je toliko puta pomenut od strane nekoga, i tako svakog petka?

U mom slučaju, nisam baš ljubitelj da nekoga postavim u #FF, jer to onda znači da će neko drugi biti “pogođen” time što tu osobu nisam pomenuo. Slično tome, pre bih se zahvalio svima koji su me u poslednje vreme mene stavljali u #FF, nego da to radim pojedinačno, svaki put, svakoj osobi pojedinačno…

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)

U razgovorima sa potencijalnim klijentima i u radu sa postojećim klijentima,  primetio sam da u kompanijama/organizacijama u kojima postoji izražena advertajzing/PR aktivnost, postoji veoma važan faktor usvajanja strategije komunikacije (advertajzing ili PR), koji se oslanja praktično isključivo na razmišljanje o komunikacionim aktivnostima na nivou pojedinačnih kampanja.

Ako se u takvim organizacijama odmah na početku uvođenja strategije komunikacije putem društvenih medija (ili šire – sistema online komunikacije) ne predoči veoma važna komponenta kontinuiranog sistema dvosmerne komunikacije putem Interneta, veoma često se dešavanju problemi u samom radu zaposlenih na Internetu u advertajzing i PR odeljenjima, obzirom da uobičajeni sistem razmišljanja o komunikacionim zadacima na nivou kampanja nikako nije u skladu sa kontinuiranim angažmanom putem online medija.

Kombinacija kampanja i kontinuirane online komunikacije

Jedna od najbitnijih razlika u komunikaciji putem Interneta i putem klasičnih kanala komunikacije jeste u činjenici da Internet omogućuje najbolje iskorišćenje efekata raznorodnih kanala online komunikacije isključivo na osnovu kontinuiteta komunikacije organizacije u online okruženju.

Smisao kontinuiranih aktivnosti online komunikacije leži u činjenici da su korisnici Interneta i pre pojave organizacije na Internetu okupljeni u raznorodnim online zajednicama. Kvalitetan nastup organizacije na Internetu podrazumeva ulazak organizacije u određene online zajednice, i sticanje poverenja članova odabranih online zajednica u organizaciju, što se isključivo postiže aktivnošću predstavnika organizacije u datim online zajednicama.

Kako se poverenje ne može steći odmah (u kratkom roku), to znači da nije moguće kreirati strategiju online komunikacije organizacije isključivo kroz sistem kreiranja određenih online kampanja, jer kampanje po definiciji imaju svoj precizan početak i kraj.

Jedini način kako se kreira održiva strategija online komunikacije jeste  uspostavljanje i vođenje kontinuiranih aktivnosti organizacije u online okruženju sa ciljem sticanja i porasta poverenja korisnika Interneta, i uporedno projektovanje i sprovođenje pojedinačnih kampanja koje se nadovezuju na kontinuirane online aktivnosti organizacije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Kada mi je pre oko dve godine profesor Varagić sa istim žarom u očima zbog kojeg i danas uživam u njegovim idejama, rekao da nije važno da li su moji (bankarski) klijenti na netu ili ne jer net “vesti” pronalaze put do klasičnih medija i svih ciljnih grupa – bila sam u neverici… sa sve [...]

Tokom decembra 2009. i januara 2010. g. kompanije E-consultancy i Online Marketing Summit kreirali su istraživanje na temu vrednosti društvenih medija iz perspektive (uglavnom US) kompanija koje ih koriste. Anketirano je oko 430 kompanija (od kojih je oko 140 specijalizovanih agencija, a ostatak su marketingška i PR odeljenja kompanija).

Iz ovog istraživanja izdvojio bih nekoliko karakterističnih detalja koji direktno govore o tome šta i kako stvarno kompanije rade da bi iskoristili mogućnosti društvenih medija.

Ako poznajete svetske trendove iz oblasti poslovne upotrebe Interneta, i ako poznajete aktuelnu situaciju kod nas sa aspekta mogućnosti iskorišćenja online okruženja, moguće je ovakve podatke iskoristiti za kreiranje i sprovođenje strategija i taktika unapređenja online nastupa organizacije i u našim uslovima.

Sa aspekta sprovođenja strategije kompanijskog korišćenja društvenih medija, trend koji je očigledan i na nivou SAD, može se primeniti i kod nas – Najčešće korišćeni društveni mediji za poslovne svrhe su Facebook (FB), Twitter (Twt), Linkedin i Youtube. U ovom kontekstu, interesantno je da u prikazanom istraživanju fokus na poslovno korišćenje Linkedin-a imaju primarno kompanije koje se nalaze u B2B sektoru. Ovo je i logično obzirom da je Linkedin jedini društveni medijum (od navedenih) koji je prvenstveno namenjen poslovnim korisnicima.

Od ostalih prikazanih (tipova) društvenih medija kod nas značajno se strateški upotrebljavaju tzv. social news servisi kao što je u svetu poznati Digg.com, a kod nas su najčešće korišćeni Naslovi.net i Vesti.rs.

Wikipediju bi mnogi voleli više da koriste, ali je preovlađujuće “pravilo” da se baš i ne zna kako to iskoristiti na taj način da vas ne proglese spamerom na ovom servisu. Odgovor na ovo pitanje je isti kao i za sve druge društvene medije – angažman u kontekstu zadovoljstva korisnika servisa, ne u kontekstu onoga što vi želite da postignete.

Tzv. social bookmarking servisi (kao što je Delicious.com) kod nas nisu još uzeli dovoljno maha, a i pitanje da li će, obzirom da trend korišćenja ovog tipa društvenih medija opada poslednjih godina. Ipak, kod nas od nedavno postoji ovakav tip servisa – DobarDabar.com, pa ćemo videti da li će napredovati sa aspekta efekata, ili neće.

U ovim krajevima, ali i u svetu servis MySpace ostao je veoma važan za muzičku, filmsku i neke srodne umetničke privredne grane, ali za ostatak poslovnih korisnika Interneta, nije baš naročito efikasan.

Sa apekta taktika korišćenja društvenih medija, i dalje je veoma važno u razvijenom svetu kreirati i voditi kompanijski blog (što znači da je kod nas još važnije to uraditi), a od ostalih napomenutih taktika (ako se izuzme FB, Twt i video) jedino bih istakao (kod nas za sada veoma “naučno fantastičnu”) taktiku social reviews & ratings.

Obzirom da je ovdašnja online ponuda sajtova koji daju mogućnost prikaza proizvoda i/ili usluga i njihovo ocenjivanje veoma ograničena, tek kada se u većem broju oblasti pojave ovakvi tipovi sajtova (to je npr. oblast koju preporučujem onima koji ne znaju šta bi na Webu pravili), bićemo u situaciji da vidimo kako će se kompanije snaći u varijanti gde mišljenja korisnika direktno utiču na prodaju od strane većeg broja drugih posetioca ovakvih tipova sajtova.

Ako ste ikada birali u kom smeštaju da budete u odnosu na mišljenja drugih korisnika (kao što npr. nudi TripAdvisor.com), ili ako odaberete film za gledanje u odnosu na prikaz sa sajta IMDB.com, znate šta su social review sajtovi. Za primer ovakvog tipa generalnih sajtova možete pregledati Epinions.com.

Facebook

Twitter

Interesantno je videti kako kompanije realno koriste Facebook i Twitter u poslovne svrhe:

- Upravljanje reputacijom i upoznavanje sa brendom (brendovima) je veoma dobar cilj korišćenja društvenih medija, pa samim tim i Facebook-a, ali se postavlja pitanje koliko kompanija ima znanja da to stvarno uspešno i radi u kontinuitetu.

- Korišćenje društvenih medija i samog FB-a kao primarno kanala za oglašavanje je najjednostavnija taktika, ali se postavlja pitanje koliki su efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija u odnosu na efekte koji se mogu dobiti kvalitetnim angažmanom organizacije. Najkvalitetnije korišćenje online oglašavanja u kontekstu društvenih medija, dobija se tzv. strategijom optimizacije tipova online promocije.

- Veoma je česta upotreba društvenih medija u cilju povećanja publiciteta novo-objavljenih sadržaja, ali ako je to jedina varijanta angažmana na FB (i Twt), pitanje je kakvi se dobijaju generalni efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija.

- Online monitoring reputacije brenda je svakako aktivnost koja bi trebalo da se koristi u organizaciji i pre nego što se ona sama pojavi sa sopstvenim nastupom na različitim društvenim medijima.

- Moj je savet da ako niste naučili kako da uspešno koristite društvene medije, da pored monitoringa krenete u poboljšanje korisničkog servisa – rešavate upite korisnika, tražite njihova mišljenja o vašim proizvodima/uslugama, kao i njihovo korišćenje za svrhe kadrovskih službi (popularno – HR).

- Nemojte ulaziti u strategiju online prodaje putem društvenih medija dok ne budete ovladali ozbiljnije načinima kvalitetne upotrebe odabranih društvenih medija.

- Koliko na ovim prostorima ima kompanija koje su u mogućnosti da se bave ozbiljnijim korišćenjem drutvenih medija da bi došli do budućih trendova promocije, prodaje, poboljšanja korisničkog servisa (…) – Marketing Intelligence?

Svakako, mišljenja sam da ovakva istraživanja pokazuju pravce u kojima bi organizacije trebalo da u narednom periodu koriste društvene medije.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Postoje verovatno od kada postoje i ljudi. Po Wikipediji, osnovna definicija je da su plemena srodna skupina ljudi koja deli zajedničku istoriju, jezik i teritoriju, u nekim slučajevima povezana u šire labave saveze, konfederacije, njima obično jezično srodnim.

Photo by * hiro008

Online plemena su počela da nastaju sa prvim newsgrupama – prvo mislim da je bilo 1979 kada su tada studenti Tom Truskott, Jim Ellis, Denis Rockwell i Steve Daniel napravili Usenet. Danas, sa sve većom važnošću društvenih medija kako u businessu – tako i u svim segmentima društva, online plemena dolaze do posebnog izražaja.

Online pleme je grupa ljudi medjusobno konektovana, konektovana sa jednim liderom (ili bez njega) i sa zajednickim idejama ili ciljevima. Za nastajanje jednog online plemena dovoljne su dve stvari: zajednicka ideja/interesi/projekat i alat za komunikaciju.

Ako jedno pleme ostane bez lidera ili ga nema, ne znači da će po defaultu i nestati. Ako pak ostane bez kanala komunikacije ili adekvatne zamene za to, pleme se uglavnom rastura.

Photo by Marc Veraart

Funkcionisanje plemena je bazirano na strasti i verovanju u ideju/projekat oko koga je okupljeno. Najbitnija stvar u plemenu nije što veći broj u njemu nego što bolja međusobna povezanost ljudi oko ideje, interesa ili projekta kao i leadership online plemena. Obavezno napraviti razliku obavezno između klasičnog menadžmenta i leadershipa u okviru jednog online plemena. U menadžmentu se diriguje dok se jednim plemenom ne može dirigovati – pleme se može samo voditi.

Toplo preporučujem knjigu Set Godina – Tribes.

U bliskoj vezi sa online plemenima Kevin Kelly je još pre dve godine napisao odličan post o “Pravih 1000 fanova” i šta sve sa njima možete postići u poslovanju. Takođe preporučujem.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2010 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Kada jednom “uđete” u priču korišćenja savremenih online medija, i kada je potrebno osmisliti na koji način pristupiti kreiranju načina efikasnog korišćenja ovih medija, najbitnije je definisati na koji način ćete iskoristiti pojedinačni tip medija za predviđene ciljeve.

Praksa je pokazala da za operativno definisanje i sprovođenje strategije komunikacije preko velikog broja tipova medija potrebno je interno uprostiti različite vrste komunikacije putem različitih medija.

U tom kontekstu, u nekoliko prethodnih meseci iskristalisala se jednostavna podela svih medija na sopstvene medije, “zaslužene” medije i plaćene medije, koju je za potrebe definisanja svoje strategije korišćenja savremenih medija među prvima iskoristila kompanija Nokia.

Na osnovu ove raspodele medija, kompanija Forrester je detaljnije razradila definisanje ovih tipova medija, a na osnovu toga na blogu Davefleet.com možete pregledati detaljan predlog ekosistema medija zasnovanog na ovim podelama.

Sopstveni mediji (Owned Media)

Ova vrsta medija ima karakteristiku da organizacija ima potpunu ili delimičnu kontrolu nad pojedinačnim mediumom, a ono što je svakako u “vlasništvu” organizacije jeste način na koji komunicira sama organizacija (poruku kontroliše organizacija).

Primeri sopstvenih medija ju Web sajt organizacije, kompanijski blog, Facebook ili Twitter nalog organizacije, i sl.

Cilj je da organizacija kreira dovoljno interesantne sadržaje, koji bi u osnovi trebalo da budu u kontekstu ciljeva organizacije (ili da ne uruše njenu reputaciju), tako da zainteresovana javnost ima želju da te sadržaje podeli sa svojim prijateljima, poznanicima, ili da tu informaciju objavi u sklopu svog medija (tzv. compeling content)

“Zasluženi” mediji (Earned media)

U ekonomiji pažnje, potrebno je zaslužiti pažnju medija. Izgradnja poverenja između organizacije i njenih ciljnih javnosti se najefikasnije postiže “kada vas neko drugi pominje i hvali”.

U slučaju kada organizacija kreira u sklopu sopstvenih medija dovoljno interesantne sadržaje, tada se mnogo lakše dolazi do toga da različiti mediji prenose informacije o tim sadržajima.

Plaćeni mediji (Payed Media)

Najbrži i najjednostavniji način da se skrene pažnja ciljanih javnosti na ciljeve organizacije jeste plaćanje posećenih medija (koji se obraćaju ciljanim javnostima organizacije).

Najefikasniji način korišćenja plaćenih medija bi trebalo da donese ostvarenje direktnih ciljeva i/ili omogućavanje skretanja pažnje ostalih medija na interesantan sadržaj u posedu organizacije.

Primeri upotrebe raznorodnih medija u Srbiji – Zlatara Andrejević, Positive.rs

Dok sam pripremao ovaj tekst, prva asocijacija na sopstvene medije na ovim prostorima mi je svakako Zlatara Andrejević, sa svojih 12 (!) Web sajtova. Pored glavnog sajta, i sajtova brendova ove zlatare, Zlatara Andrejević ima online servis Planer venčanja, online magazin Nakit4yu.com i online magazin Satovi.net.

Zlatara Andrejević je veoma aktivna i na planu online oglašavanja (plaćeni mediji), a krenuli su polako i u korišćenje različtih aktuelnih društvenih medija.

Sa aspekta korišćenja društvenih medija, poznat je ovdašnji primer angažovanja kompanije Positive. U ovoj kompaniji vodi se računa i o sopstvenim medijima i o plaćenim medijima, a rezultat je prilično lepo zaslužena pažnja u ostalim medijima…

Ako pratite ovdašnje online medije (naročito društvene medije), možete primetiti da sve veći broj organizacija polako ali sigurno prihvata dijalog koji vodi do pravih efekata korišćenja savremenih medija.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

Veoma interesantan članak o alatima za lakše praćenje i filtriranje vesti preko Twittera donosi i određeni broj online alata koji se mogu lepo prilagoditi ovdašnjoj statusferi, a generalno su veoma korisni za novinare.

Personalizovano filtriranje Twitter-a

Najviše od datih alata za personalizaciju praćenja vesti preko Twitter-a koristim TwitterTim.es. Primer mog naloga na ovom servisu možete videti ovde.

Sličan alat za personalizaciju vesti na osnovu aktivnosti osoba koje inače pratite je MicroPlaza.com. Za razliku od prethodnog alata, kod ovog servisa nemate fiksni url za vesti različitih korisnika i malo se duže čeka dok vam servis “ne pripremi” vaše vesti.

Simultano praćenje lokalizovanih Twitter vesti u radiusu od 100 km od odabranog mesta, uz upotrebu # tagova može se pratiti preko servisa Monitter.com.

Praćenje generalnih Twitter trendova

Na žalost, ostali interesantni servisi koji filtriraju informacije i izvlaše trendove nisu prilagođeni ovdašnjim uslovima, ali ako vas interesuju generalni trendovi (na engleskom jeziku) postoji veći broj interesantnih alata kao što je najšire korišćeni TweetMeme.com, ili ReTweet.com i Twitturly.com.

Servisi kao što je Muck Rack prikazuju najvažnije vesti novinara koje se prenose preko Twitter-a, a servis HourlyPress.com omogućuje da izaberete koje ćete novinare pratiti a bi ste došli do vama interesantnih vesti. Interesantan je primer upotrebe ovakvog filtriranja novinara preko tematike društveno novinarstvo (social journalism).

Prikazani servisi uz Tweeter aplikacije kao što je TweetDeck omogućuju mnogo lakše i brže shvatanje upotrebe Twitter-a, kao i njegovo efikasnije korišćenje kada ste već ovladali ovim servisom.

Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)

19. decembra Marija Aleksić a.k.a. @Bubullina napisala je na svom blogu prvi tekst.

Sva je sreća da u poslednje vreme uopšte nije neuobičajeno da se pojavljuju novi blogovi, i sva je sreća da ih ima sve više, i to sve zanimljivijih blogova. Ono što je interesantno u ovom primeru možete i sami videti u komentarima na klasičan “Hello World” (po Marijinim rečima) post.

Ne-mali broj dosta poznatih Internet “faca” je čestitalo ovaj prvi blog post, što baš i nije čest događaj.

Razlog ovakve reakcije domaće Internet “statusfera” leži u činjenici da je Marija i pre puštanja svog bloga bila veoma aktivna na Twitter-u, čijim uspešnim korišćenjem je došla do dovoljnog kapitala korišćenjem društvenih medija, da se isti prenese i na polje novog bloga. Naravno, ona će morati da opravda dato poverenje, jer ono se dugo stiče, a zna da se izgubi u sekundi.

Pridružujem se dobrim željama za buduće blogovanje, a posebno mi je draga činjenica da sam saznao da je Marija bila i jedan od malobrojnih polaznika kursa Content Marketing.

Rating: 10.0/10 (1 glas cast)