Planeta Srbija

Google Buzz - došao je tiho i ušao u legendu kako naš narod voli da kaže. I zaista, gotovo ništa nisam čuo o ovom proizvodu do pre par dana kada je neko twitnuo kako Google planira FB, twitter killer danas poznat kao Buzz.

Photo: spazzo_1493

Prva pomisao prilikom predstavljanja Google Buzza bila je, omg Google se više ne loži na svoje priče sa pozivnicama. Očito ih je loženje ljudi za Wave poprilično opeklo pa su se potrudili da ovaj put vrebaju iza leđa. I to im je delimično uspelo, integracija sa superpopularnim Gmailom dovela je do toga da samo za jedan dan verovatno imamo više aktivnih korisnika nego na Twitteru (već imam oko 200 followera). Ni sam to nisam očekivao, ali eto desilo se, međutim postavlja se pitanje da li je Buzz dovoljno catchy servis da se ljudi tu i zadrže. I Wave je isto tako bio prepun prvih dana, borilo se “za kartu više” a danas, to je neki tamo sajt koji verovatno niko ne koristi.

Rupa na saksiji

Buzz je onoliko revolucionaran koliko i goblen Mona Lize, ne može se reći da iza toga nema truda, ali osnovna ideja je naprosto već viđena. Pljunuti FriendFeed sa nešto naprednijim mogućnostima upravljanja fotografijama i videom preuzetih iz Wave-a. O dizajnu by Google ne treba trošiti reči, nije fensi poput TweetDecka ali iza svake njihove ideje stoji milion razloga.

Međutim i ta reciklirana ideja ima par ozbiljnih mana koje mogu ozbiljno ugroziti rast baze korisnika. Ideja sa spamovanjem a la Facebook jednostavno ne pije vodu kada je u pitanju licni mail, napredniji će sve to uspešno pustiti kroz filter a ostale će posle nekog vremena smoriti te već danas imate nekolicinu koji su sklonili Google Buzz. Najveći problem je zapravo u tome što ne možete kontrolisati količinu mailova koja stiže ljudima, ako se samo jednom zakače na jedan od vaših buzzova verovatno će vas proklinjati do kraja dana, makar mene već jesu :) Mute, opet preuzet iz Wave-a, takođe ne vrši posao makar u ovoj fazi tako da se definitivno odaje utisak da se sa spamom treba pozabaviti, do tada evo malog saveta da uklonite uz filtere buzz mailove.

Malo detaljnije o samom konceptu pročitajte na Netokraciji.

Kako ukloniti Google Buzz mailove iz inboxa?

Nemke je napisao fin tutorial kako napraviti filter za Google Buzz mailove tako da budu manje smorni, pa sam bio dovoljno slobodan da ga podelim sa Vama:

1) Kreirati novu labelu - Buzzing (ili slicno)

2) Kliknuti “Settings” u gornjem desnom uglu pa zatim na “Filters”

3) Kliknuti “Create new Filter” i u polju Subject upisati Buzz, kliknuti Next Step

4) Kliknuti box “Skip the Inbox” i “Apply the Label” gde cete izabrati label koji ste stvorili

5) Kliknuti box “Also apply filter to x conversations bellow” i konacno Create Filter

Gotovo!

Nešto poput zaključka

Kapiram da će se koristiti buzz ako ostane uz Gmail ali je pitanje koliko će gore popisane mane uspeti da drže ljude na istom. Facebook je ipak nešto više od ovoga, dok Twitter ima svoje prednosti u praćenja trendova i gomile podaplikacija. Ono što može da bude zanimljivo jeste integracija sa Google Mapsom i njihovim Latitude servisom čime Buzz postaje punokrvna location-based društvena mreža, što takođe nije revolucionaran koncept (imamo i GoWallu i FourSquare) ali opet multiplatfomnost Googlovih proizvoda itekako može zaseniti slavu ova dva. Gowalla još uvek podržava samo iPhone (navodno i Android ali nesrećno je to), Foursquare je nešto bolji, ali Google mape imaju svi smart telefoni tako da će većini ovo biti novi koncept.

Ono što još možemo primetiti jeste ta neka Googlova putanja u monopolistu umesto monopoliste. Počeli su malo da smaraju sa težnjom da budu sveprisutni u svim nišama, i umesto da puste male i kvalitetne sajtove da se razvijaju svojom bazom i činjenicom da sve daju besplatno gaze sve oko sebe. Možda je to dobro za krajnjeg korisnika, ali nikako za tržište, zamislite samo da sutra nemate više Gmail.

Skoro sam, koristeći neku od miliona Twitter aplikacija skapirao da sam na Twitteru registrovan duže nego na Facebooku. I pored toga, situacija je obrnuta, te Twitter i dalje smatramo next-big thingom, nečim što dolazi i što će zameniti Facebook na čelu najpopularnijih društvenih mreže/medija/čega god. Međutim, da li je zaista tako?

Dakle, Facebook je za manje vremena, sa 300 miliona registrovanih korisnika uspeo da postane najveća društvena mreža na svetu, ako ne računate MSN Live! koji po informacijama koje je objavio Jeremy Owyang ima 375 miliona registrovanih članova. Ono što je još važnije, a objavljeno je u isto vreme kad i informacija o broju članova, Facebook je počeo da posluje pozivitno, i razuverio sve neverne tome o tome kako su društvene mreže i pare nespojivi. Za to isto vreme Twitter nema ni biznis model.

Osvrnuću se na još nekoliko detalja koji, navodno, predstavljaju ključne kompetencije Twittera, koje, opet navodno, Facebook nikad neće imati.

1) Real time search

Real time search više nije samo privilegija Twittera, Facebook je redizajnirao svoj search sistem tako da sada možete detaljno pretraživati pojmove koji vas interesuju kroz profile, fan page-ove, grupe ali i ostatak web-a. FB izrasta u još jednog web monopolistu i ne bi me čudilo da se pozabavi malo više searchom u budućnosti, želeći da od Facebooka stvori centralno mesto na Internetu na kom možete sve da radite što Vam je potrebno, radite, zabavljate se, komunicirate sa klijentima i prijateljima. Pretnja Googlu? O da!

2) Trending topics

Da li ste čuli za Facebook Lexicon?Ne? Onda ni ne čudi što mislite da su trending topics privilegija twittera. Nisu, napredan sistem za praćenje keyworda se uveliko razvija pod imenom Lexicon, i predstavlja svojevrsni mashup Trending Topica i Google Trendsa, tako što vam omogućava praćenje više keyworda odjednom. I dok Google Trends prati sajtove, Lexicon nam omogućava da pratimo široke mase, i popularnost keyworda među njima, određujući na taj način šta je zaista “vruća tema”. Na nekom od predavanja sam pričao o tome kako novinari često prate popularnost pojedinih grupa na Facebooku i na osnovu njih kreiraju vesti, e pa ovo, može da okrene tu industriju u potpunosti naglavačke.

Naravno ovaj servis je još u procesu razvoja, a veliki problem svakako može biti što se ove informacije baziraju na privatnim informacijama korisnika. No, i Google čita naše mailove, pa svi koristimo Gmail.

3) Poznati

U nekom od tekstova, X stvari koje Facebook nikad neće imati a Twitter ima i previše jesu poznati. GLUPOST!Ashton na FB ima nešto manje fanova nego što ga ljudi prati na Twitteru, a izvodi apsolutno iste stvari. Pa niko normalan nije lud da ignoriše 300 miliona ljudi, oni žive od fanova i najmanje što smeju da rade jeste ignorisanje jednog tako moćnog kanala. A što se tiče naših poznatih, face it, oni su “zvezde” i nemaju šta da traže sa fanovima, i trebaće vremena da skapiraju koja je ključ uspeha novom talasu social media zvezda poput MC Stojana ili Cvije.

4) Stabilnost platforme

Twitter je najnestabilniji popularni servis koji sam ikada koristio.Toliko je nestabilan da ljudi nose majice sa njegovom 404 stranom (nadam se da se Miloje neće naljutiti), a ne pokazuju se ni neki veliki napori da se to promeni. Doduše ni Facebooku ne cvetaju ruže ali kao servis je mnogo stabilniji od Twittera, a ako pogledate statistike o posećenosti, uporedite broj korisnika i vreme provedenom na istom skapiraćete da to uopšte nije lak posao.

5) Mobilnost

Twitujem iz klonje ili busa, šaljem sliku žene kako se presvlači ili se snimam kako sam na kul žurci i sve to u real time-u delim sa prijateljima. Super je to, ali mislim da je Facebook Lite upravo iskorak ka popularisanju korišćenja FB-a sa mobilnih platformi. Mnogo je “lakši” što mu i ime kaže a interfejs je pregledniji za mobilnu upotrebu.

6) Biznis upotreba

Firme moraju imati profil na Twitteru, to stoji, on je odličan način da uspostavite komunikaciju sa vašim postojećim kao i potencijalnim korisnicima i na taj način dođete do lojalnih korisnika. Ali, Twitter naprosto nema kritičnu masu u Srbiji da biste mogli nešto ozbiljnije da uradite. I ne samo u Srbiji, u celom regionu.

Sa druge strane, Facebook fan stranica vam pruža kompletno rešenje da napravite punokrvnu prezentaciju svog biznisa na webu, okačite fotke, video snimke, komunicirate, primite kritiku ili zaposlite neko novo lice. Možete ovo i na Twitteru, ali uz korišćenje Twitpica, Twitvida i kojih već 3rd party rešenja, nekima je to malo komplikovano.

Facebook u Srbiji ima preko milion korisnika, samim tim je i bolja šansa za promociju naspram par hiljada na twitteru. No, ono što može biti prednost twittera je što ćete biti lakše primećeni, i što ima nešto targetiraniju grupu ljudi (geekovi, early adopteri i tako te strane reči).

7) Neki novi klinci

Kao što sam spomenuo u uvodu, Twitter “navodno” preti da ugrozi FB kad je u pitanju posećenost, popularnost, štagod. To, po mojom trenutnoj proceni, će se vrlo teško desiti. Razlog je u tome što Facebook nudi već sve što ima i Twitter, i pitanje će biti kako će “novi klinci” kapirati poentu Twittera. Ok tagujem ljude, odgovaram im, ali to mogu sve i na Facebooku, plus je preglednije prikazana konverzacija i mogu da sakrijem one koji proizvode šum, ili će mi on sam sakriti.

Slična stvar se desila i sa lokalnim društvenim mrežama, one jednostavno nude manje od Facebooka, i samim tim im je popularnost debelo opala. Zašto bi neko išao na 5 sajtova ako može na jednom sve to da ima. Internet nije više senzacija pa da iz radoznalosti koristite 200 sajtova, navike korisnika se menjaju.

Ali!

8) Jednostavnost

Facebook je i sad sve i svašta uz mogućnost da sistem prilagodite sebi, ali nikad neće imati jednostavnost Twittera, a i sistem sa praćenjem je možda nešto praktičniji nego sistem prijatelja sa aspekta deljenja informacija. I u tom koraku je Facebook krenuo, omogućivši da pratite stream osobe koju dodate i ako je ne pratite, ali naprosto nije to to.

Za kraj

Ne kažem da trebate prestati da koristite Twitter, naprotiv. Twitter mi jje jedna od omiljenih aktivnosti na Internetu, ali zaista sumnjam u to da će on ikada uspeti da nadmaši Facebook. Ipak, on nije nova stvar, postao je javan otprilike u isto vreme kad i Facebook, a ovaj drugi je već 6x veći što se tiče broja korisnika, i zasigurno izrasta u još jednog velikog monopolistu. No, vreme će pokazati da li grešim…

Kažu da je najteže zaraditi prvi milion, posle toga “sve ide lako”. Taj milion je ništa drugo do metaforični prikaz odskočne daske, nečega dovoljno malog kad imamo, i dovoljno velikog kad nam fali, a sputava nas da uspemo. Jezikom motivatora, to može biti i onaj pokret kojim se orlić po prvi put gura u vazduh ne bi li ojačao i ohrabrio se za samostalni život. Mali podstrek od nečega što već imamo, ili nekoga koga znamo ne bi li našem novom podvigu omogućili što brzi razvoj.

Photo by: Hop Frog

Uglavnom pričamo o polasku od nule, a nadam se svi ćemo doći u situaciju, da iz nečega što već imamo kreiramo nove stvari i širimo naše poslovanje. To nešto, kao što sam gore spomenuo, može biti već razvijeni projekat na kome radimo, koji okuplja istu ili sličnu ciljnu grupu, ali i osoba koja nas može kvalitetno posavetovati kako da kvalitetno nastupimo na tržištu. Ovakvo simbiotičko ponašanje specifično je za sve mreže sajtova, Svet je tu da gura Lepotu i Zdravlje, Donesi predstavlja sjajnu odskočnu dasku za Gostio, Burek za Conquiztador, Dernek za Prati.ba… Starija braća ovde su glavni traffic builderi za svoje sledbenike a što je veće poklapanje ciljnih grupa, veća je i mogućnost za uspeh istog servisa. Zadržao bih se na poslednja 2 iz gornje liste jer, gledajući rast istih, predstavljaju izuzetke na domaćem webu kakvi nisu viđeni još od pojave Derneka recimo.

Conqiztador

Kada sam 10 dana posle lansiranja Conquiztadora čuo ispred studentskog doma diskusiju o nekom kvizu u kome se osvaja Srbija bio sam blago rečeno iznenađen. Furka je bila dosta posećen sajt, i popularan među mladima ali zaista sam retko uspevao da čujem o njemu od nepoznatih ljudi, a za CQ se to desilo drugi put isti dan.  Ok, kapiram ispitni je rok, vrućina, ljudima nije do učenja, ali opet servis postoji samo 10 dana. Cimam Ivana (burazera što bi neki rekli :P) da se raspitam, šta ću to mi je posao i on mi izbaci cifru od 11 hiljada poseta tog dana. WooW, kako ?!

Naravno iza svega ovoga stoji Burek, kao najpopularniji domaći forum, ali i činjenica da se reklamira proizvod koji po svojoj prirodi “ume” da drži pažnju jako dugo vremena. Ista, ogromna (750.000+ korisnika ima Burek), baza i kvalitetna integracija oglasa u sam sajt učinile su svoje i sajt je krenuo nezadrživo da raste.  Naravno, da je u pitanju prodavnica cipela, sumnjam da bi sajt ovako rastao, ciljne grupe su se jako dobro poklopile, zajednica je povukla zajednicu i uspeh je bio neminovnost.

Ovime smo verovatno i dobili najbrže rastući sajt u tako kratkom periodu u Srbiji. Furka je posle mesec dana imala manje od 10.000 poseta, Karike su eksplodirale tek u 3 ili 4 mesecu postojanja, Tracara je imala samo određene pikove u poseti koji su bili neverovatni za taj period razvoja servisa… Ivane, kapa dole!

Prati.ba

Kad god se pojavio neki novi social servis na našim prostorima, koji se nije sastojao od pukog dopisivanja i uploadovanja slika, večito su se diskusije završavale sa zaključkom, nadamo se da će imati community. Tako je sa većinom social bookmarking servisa recimo, a ni mikroblogovi u regionu se nisu baš proslavili svojom aktivnošću. Community je jako teško pribaviti, dovesti ljude na sajt košta, a većina investicija u domaće projekte se završava developmentom. I tu počinju prva posustajanja servisa, te propadanje u zaborav uz izgovore da tržište nije zrelo za to.

No, kada iza sebe imate ogromnu zajednicu visoko aktivnih korisnika, kao što je Dernek, mesta za gubitničko raspoloženje zaista nema. Korisnici društvenih mreža su uglavnom early adopteri, oni koriste aktivnije i duže internet u toku dana, ne oklevaju da se registruju,  postave slike, popune profil ili komentarišu na nešto što ste vi napisali jer su im to stečene navike. Kada imate preko 100.000 takvih svakodnevno na sajtu (što je slučaj sa Dernekom) nema sumnje da će se naći i dovoljan broj onih koji će učiniti vaš novi servis uspešnim. To se ovde i pokazalo. Prati.ba je za jedan dan dobio 1500 registrovanih korisnika i preti da postane prvi lokalni mikroblog koji je zaista aktivan, što iskreno i želim obzirom da znam koliko je truda iza svega toga uloženo. Vrlo lako može ovo postati i najpopularniji mikrobloging servis u regionu, popularniji i od samog Twittera koji, uz dužno poštovanje i svu pompu koja je kreirana, sumnjam da ima više od 15.000 registrovanih korisnika sa ovih prostora.

Ono što će ovde biti još zanimljivo jeste pratiti razvoj ovakvog servisa i ponašanje korisnika. Twitter ipak postoji 3 godine i navike koje imaju ovdašnji korisnici formirani su vremenom i pod snažnim uticajem geek publike, dok ovde imamo široke mase koje nemaju toliko dodira sa ovim popularnim mikrobloging servisom. Ostaje da vidimo. Do tad, podelite ovaj post na prati.ba

Oduševljeni ste Twitterom, njega koriste lepi i poznati i sva Vaša geek družina, o njemu pišu i mali i veliki, ko god stigne, naprosto on je totalno in. Ultimate goal Vam je da budete superpopularni, imate hiljade ljudi koji vas prate i balave na vaših 140 karaktera prostirući vam tako crveni tepih diljem domaće web scene. Čestitam, zaslužili ste Unfollow

Kod web servisa postoji nekoliko faza dolaska do svetske popularnosti. Nastanak, beta testiranje, puštanje u promet, early adopting od strane geekova, middle adopting od strane onih koji vole da vise sa geekovima, i na kraju ako je zaista zanimljiv dolazi i do one tačke o kojoj svi sanjamo. U early adopting fazi dobijete i prve ovisnike, poput mene, koji na sve strane šire priču o next big thingu, koji će promeniti svet, univerzum, čovečanstvo i otkriti postojanje novih živih vrsta u susednom zvezdanom sistemu. Oni se tako oduševljavaju par meseci dok dok isti kojim slučajem ne postane super popularan, a onda pređu na mračnu stranu i poput klinca koji im je oduzeo omiljenu igračku, počnu po istom da pljuju kako je izgubio smisao i prešao u komercijalu. Nije to samo za web servise, i za muziku je karakteristično, od demo benda do svetske popularnosti prošli su mnogi, a Metalika posle Black albuma će zauvek ostati komercijalno sranje.

Pretpostavljate, dete kome je oteta omiljena igračka sam ja, a oteo mi je niko drugi do šum. Šum koji kreiraju ljudi koje ja pratim, šum koji sam i ja kreirao i čega se stidim, ali tada to nije bilo toliko iritantno, tada Twitter nije bio toliko omasovljen kod nas, ne toliko od strane realnih korisnika koliko od “botova” koji se po svaku cenu trude da kliknete na njihov link.

Situacija je sledeća. Dodaje me baja koji prati 1500 ljudi i koga prati isto toliko. Whoa, još je i iz Srbije, tako je strava, verovatno je i neki social media ekspert, moram da ga pratim…

Unfollow! Svi ti sa 1000 i više ljudi koje prate su glupi botovi. Meni je zaista neugodno da ne pratim ljude koje vidim da me dodaju, ali ako to radim Twitter mi gubi poentu. Nemoguće je, ali potpisujem, nemoguće da pratite 700 ljudi na Twitteru koji isti aktivno koriste. Sve se svodi na gomilu šuma u kom ne možete pronaći bilo kakvu kvalitetnu informaciju, koje su verovatno i razlog ovolike popularnosti Twittera. Imali smo human-filtered internet, gomilu kvalitetnih informacija koje smo izgubili omasovljavanjem, i demokratizacijom objave informacija. Naravno ova demokratizacija nije nikako loša, ali je odvajanje žita od kukolja zaista mukotrpan proces.

Spomenuo sam 700 ljudi jer ih toliko sada pratim, tj slobodno ću reći ne pratim. Ne znam o čemu pišete i šta se radi u Vašim životima, jer se Vas 700 bori da mi stavi nešto do znanja. Malo u tome mogu da mi pomognu third party klijenti poput TweetDecka koji dozvoljava kreiranje grupa korisnika te na taj način mogu odvojiti prijatelje od onih koje pratim iz kurtoazije. A kad malo bolje razmislite, zašto biste nekoga pratili iz kurtoazije, davali nekome sliku kako ste vi njihov iskren Twitter prijatelj ako to i niste. Licemerno zar ne?

Situacija 2 se sastoji od onih, pratim vas 5 min korisnika, koji dođu, dodaju me, dodam ih i onda u toku dana izbace 54 twitta sa linkom do njihovog sajta. Ok, Twitter kao promotivni kanal je ok, možda čak i moćniji trenutno od Facebooka sa aspekta traffic buildinga, ali HELLO there are some ppl here!

Ako radite tako nešto, imate promotivni nalog za vašu firmu ili sajt, nemojte raditi ono što ne biste voleli vama da rade. Naravno da je lakše doći u centar pažnje time što ćeš dubiti na glavi, ali potrudite se da zapaze vaš kvalitet a ne ekscentričnost.

Za kraj, možda je bizarno što sve ovo ja pišem jer sam se i sam, blago rečeno, spamerski ponašao na Twitteru ali to je proces kroz koji svako može da prođe i verovatno me je Dragan malo otreznio, onda kada sam bio u spam modu, i zahvalan sam mu na tome. Ovo ne znači da ću prestati da koristim Twitter, ali znači da ću prestati da pratim dobar deo ljudi koji na bilo koji način ometaju moje korišćenje ovog servisa. Ipak, Twitter je pre social discovery engine nego group chat client, pa ako želim da to ostane, ovo je najmanje što mogu da uradim.

PS: Izvinjavam se na ovoliko stranih reči u jednom postu.

Poslednji tekst o društvenim mrežama verovatno je bacio senku na sve ono što sam do sada radio i pisao o njima, no možda su one i najmanje krive u celoj priči, manje krive nego društvene vrednosti kojima se vodi većina našeg društva a koje nam svakodnevno plasiraju kojekakve slike koje šokiraju javnost, poput nedavnog šamaranja profesorke u jednoj od srednjih škola.

Osuđivao ih ili ne, razlog njihove popularnosti širom sveta, jeste činjenica da su one postale dominantan komunikacioni alat kada je Internet u pitanju (da prešle su i e-mail) ali činjenicom da se web pretvara u neki novi koncept, predvođen društvenim mrežama, pre svega Twitterom, koncept koji nam omogućava automatsko i živo praćenje dešavanja širom sveta u mikro formama, obogaćenim foto i video sadržajima kreiranim na mobilnim uređajima koje danas poseduje bukvalno svako. Upravo te mogućnosti, stavile su Twitter u fokus poslednjih nekoliko dana povodom izbornih rezultata u Iranu, gde je Internet postao jedini izvor informacija iz medijski blokiranog Irana. Slike na Flickru, Facebooku, i poruke na Twitteru predstavljaju jedini nezavisni vid informacija koje dolazi iz te zemlje.

Decentralizacija

Šta se zapravo desilo, a praćeno je razvojem društvenih mreža? Kreiranje sadržaja na Internetu, do sada eksluzivno pravo velikih medijskih kuća prešlo je u ruke svih. Danas svi kreiraju sadržaj i zaista je jako teško sakriti nešto, istoriju više ne pišu pobednici već je ona kreirana na osnovu hiljada snimaka koje su postavili nepoznati korisnici Interneta. Najbolji dokaz, doduse u jedinstvenom stilu TheOniona, jeste video o pozaru, i dokazima o nastajanju istog kreiranim od strane svih prisutnih. Blogovi jesu promenili način kreiranja sadržaja, ali bili su rezervisani samo za one dovoljno uporne da se posvete istima, došli su mikro formati i broj korisnika koji kreiraju sadržaj krenuo je nezadrživo da raste.

Zamislite 90te u Srbiji da se dešavaju u današnje vreme, gerilu poput Otpora potpomognutu gomilom korisnika prisutnih svuda da svedoče o dešavanjima o kojima se samo u naznakama pričalo, i koja su bila strogo demantovana a mediji bili previše uplašeni da iste objave. Sumnjam da bi sve tako dugo trajalo, i mislim da su dešavanja u Iranu najbolji dokaz za to.

Brzina protoka informacija

Sećate se verovatno informacije da prosečan broj informacija koje čujete u toku 7 ili mesec dana danas je više nego što je čovek pre 2 veka čuo za ceo život. Postali smo društvo ovisno o informacijama, od jutarnjeg prelistavanja novina, RSS-a ili čega već do SMS obaveštenja o dešavanjima u gradu. Postoji konstantna potreba da budemo informisani i u toku zbivanja. Sa strane osobe koja objavljuje nešto ovo je potencijalni problem zbog velike količine informacija koja se svakodnevno publikuje, ali i prilika obzirom na broj kanala koji su nam dostupni.

Društvene mreže daju nam mogućnost da za jako kratko vreme regrutujemo veliki broj ljudi da širi informacije koje mi želimo, pod uslovom da su oni na neki način povezani sa istim. Te informacije možemo nazvati burning issue ili gorućim temama današnjice, koje ako su na pravi način saopštene, i imaju jasan poziv na akciju za jako kratak vremenski period mogu doći do ogromnog broja ljudi. Primer trenda #iranelection koji je za kratko vreme došao u popularne na Twitteru i zaintrigirao gomile ljudi da pomognu nije jedini, ali je svakako školski. Ljudi poštuju svoju slobodu ali i slobodu drugih, a mala aktivnost potrebna da se istima pomogne je najmanje što neko može da učini. Ta mala aktivnost je utoliko manja kada imate moćne platforme poput Twittera ili Facebooka, gde jedan share ili retweet čine da se ova informacija nađe u fokusu velikog broja ljudi.

Da bi određena aktivnost bila shvaćena kao goruća tema mora da postoju određena povezanost sa istom. Bilo da je neko Vama drag u problemu, ili je pitanje opštih sloboda, ili je reakcija određenim sadržajem bila iznenađujuće dobro primljena, što je veća povezanost subjekta sa tom temom veća je verovatnoća da će pozitivno odreagovati na istu i dalje proslediti. Umetnost je od bilo kakve informacije napraviti goruću temu, i svakako zadatak broj 1 većine marketinških stručnjaka, a kada ste sigurni da je ta ideja dovoljo lepljiva za većinu ljudi onda će Vam društvene mreže svakako pomoći da ona dosegne ogromne količine čitalaca.

Humane akcije na Internetu

Da ovo nije samo nešto što se dešava tamo negde govore i inicijative koje vrlo često možete naći na nekom od ovih sajtova. Pre par meseci, kada je zatrebala krv jednom od mojih vrlo dragih prijatelja, za nekoliko sati imao sam preko 100 ljudi koji su se javili za pomoć, a zaista sumnjam da bi se to desilo da sam išao po novinama ili televizijama. Goruća tema + činjenica da Vas ljudi poznaju mnogo će brže doću u centar pažnje i dati konkretne rezultate nego neke druge akcije, a tačku preloma u odluci upravo daje taj lični dojam. Možda nikada niste dali krv u životu ali kada znate da je neko Vama drag u pitanju, verujem da dileme u odluci nema.

Twitter i #iranelection u Oko magazinu

Neki jako kratak prikaz ovoga o čemu sam pisao ovde bio je i u Oko magazinu prošlog petka, gde sam pričao o dešavanjima na Twitteru povodom izbora u Iranu. Pogledajte, bacite neki komentar.

Dragan me je na Twitteru ponovo podsetio na Tumblr, koji je jedan od servisa koji me je posle duže vremena obradovao. I ako postoji već 2 godine i relativno je poznat servis mislim da je Tumblr do izražaja došao tek popularnošću Twittera i sveopštoj maniji za mikro formatima. Odakle sva ta popularnost?

Verovatno ste primetili da me ne pišem kao ranije. Broj postova u prethodnih mesec dana verovatno je najmanji u prethodnih par godina, inspiracije mi ne manjka koliko vremena, rokovi su pritisli i blog je nekako tu prvi na udaru. Mnogi će se dohvatiti za tu stavku vreme i reći da je to još jedan izgovor, ali zaista nije tako. Još ranije sam hteo da sprovedem anketu među blogosferom oko vremena koje potrošite na pisanje jednog blog posta, međutim nekako je to isparilo, a razlog postavljanja tog pitanja leži u činjenici da sam u poslednje vreme za jedan, ne tako dugačak, tekst trošio i preko sat vremena. Pisanje, provera,  linkovanje, biranje slike i dobrih sat vremena ode. Ovih sat vremena u situaciji kada u 9 ili 10 uveče uđete u kuću su nešto čega se ne odričete baš tako lako, pogotovu ako ste prethodni deo dana već proveli za računarom. 

Ne želim ovime da kažem da me je blogovanje udavilo ili smorilo, ali je evidentno postalo previše time-consuming i stoga ne čudi pribegavanje nekim bržim/efikasnijim formama objavljivanja sadržaja. I nisam jedini, već verujem da je vreme koje je potrebno posvetiti pisanju bloga, bez neke u bliskoj budućnosti osetne materijalne koristi, kamen spoticanja na putu ka povećanju popularnosti ovog tipa kreiranja sadržaja. 

Sa druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Facebooka, koji nam nudi potpuno drugačiju platformu za razmenu sadržaja sa prijateljima. Osnivač Facebooka,  Mark Zuckeberg, je u svom panelu na konferenciji DLD u Nemačkoj, upravo naglasak daljeg razvoja Facebooka, stavio na deljenje sadržaja između korisnika što je i pravac kojim se krenulo sa novim redizajnom. Korisnici su u stalnoj potrazi za novim zanimljivim sadržajem, a Facebook je tu kroz svoju strukturu da im to omogući.

Tu dolazimo i do Twitter revolucije. Format od 140 poruka učinio se idealnim da nadomesti potrebe “skribomana” koji nisu u stanju da odvoje određeno vreme za pisanje svog bloga recimo, a kao dodatni motiv za aktivnije učešće istupila je mobilnost ovih servisa, odnosno mogućnost da u pokretu delite svoja razmišljanja sa prijateljima. Ono što je u ovom slučaju neminovno jeste, ograničenost strukture pojedinačnog twitta, koja se svodi na tekst i eventualno link a ne i na neki bogatiji sadržaj, koji je ekspanzijom broadband konekcija postao nezaobilazan. To se nadomestilo otvorenom strukturom Twittera, te poput  aplikacija na Facebooku, Twitter prati ogroman broj servisa koji proširiju njegove mogućnosti, poput recimo TwitPica koji nadograđuje Vaš Twitter nalog galerijom slika.  I koliko god tvrdio da je Facebook velikim delom popularan zbog svoje otvorene strukture i svih tih aplikacija, toliko su i ovi servisi dobrim delom uticali na popularnost Twittera.

Gde je tu Tumblr? Razlog gledanja na ovaj servis kao next big thing je činjenica da je napravio balans između ograničene strukture Twittera i time-consuming strukture blogova i pritom dajući vam mogućnost povezivanja sa svim postojećim social zezalicama na koje ste registrovani, kreirajući tako svojevrsni lifestreaming servis. Sistem daje isti princip praćenja prijatelja poput Twittera, te u tom slučaju Tumblr se može posmatrati kao privatni blog agregator kreiran prema vašoj potrebi. Sve ovo, je urađeno jako jednostavno, i verujem širim narodnim masama razumljivije od Twittera. Koji je obično prvi post ljudima na Twitteru? - Kako ovo radi? Na Tumblru nema te dileme imate nekoliko tipova sadržaja i minimalan broj operacija da objavite isti.

Kako ovo utiče na razvoj blogova? Blogove će ostati da pišu samo najuporniji, što se na Balkanu nekako i desilo, dok su mikro formati namenjeni masi. Facebook je već tu, Twitter se i kod nas budi, a na Tumblr svakako treba obratiti pažnju. Instant vreme podrazumeva instant konzumaciju a ovi servisi su zaista lideri u tome.

Nielsen je odradio listu najposećenijih društvenih mreža u 2008. godini, MySpace prednjači po broju posetilaca, Face book po vremenu provedenom na sajtu, krajnje bizaran podatak od 2 sata i 7 minuta prosečnog vremena provedenog na Facebooku. Makes you wonder?

Twitter je očekivano doživeo najveći rast, čak 664% a prati ga spam 2.0 kralj Tagged sa 421%, dok Myspace vrlo verovatno u narednih par meseci neće imati prvu poziciju obzirom na pad od 3%.

socialnetworks2008 - Free Legal Forms

Izvor: Mashable

Još od Goranovog posta o Google Friend Connectu se “kanim” da se poigram sa istim, ne bi li se u vremenu agresivnije pojavio i Facebook Connect i nastao sveopšti rat oko toga ko će bolje povezati korisnike. Obzirom da se on već poigrao sa istim, a ja predstavljam nešto slično Facebook evanđelisti na meni je [...]

I drugi krug glasanja OpenWebAwards takmičenja je završen i red je da sumiramo ko su top3 web projekta u svojim kategorijama ove godine. Naravno kad god je u pitanju masa kao neko ko treba da glasa, ovi rezultati možda i nisu najreferentniji, ali svakako imamo jedinstvenu priliku da upoznamo šta je to tamo negde popularno, i možda se inspirišemo za neki novi projekat. Pored ovog glasanja, postoji i posebno BlogPartners glasanje tako da ćemo 16. decembra kada se objave rezultati znati i taj podatak.

Pre nego što objavim listu finalista, povezao bih se samo sa naslovom iz ovog maila. Od 2 regionalna startupa, Noovo i Zemanta, samo je Zemanta prošla dalje, verovatno zahvaljujući i činjenici da su na vrlo dovitljiv način integrisali sistem za glasanje u svoj blog plugin, ali i da su makar po meni dosta dalje stigli u razvojnoj fazi od Noovo-a. U svakom slučaju lepa vest za naš region.

Evo i liste finalista:

Mainstream & Large Scale Social Networks Netlog http://netlog.com/ Platinum Lounge http://www.platinumlounge.com/ Twitter http://twitter.com/ Embeddable Widgets Clearspring http://www.clearspring.com/ Qoof http://www.qoof.com/ Sprout http://sproutbuilder.com/ Blog Plugins AddThis http://addthis.com/ ShareThis http://sharethis.com/ Zemanta http://www.zemanta.com/ Social News Help a Reporter Out http://www.helpareporter.com/ Hubdub http://www.hubdub.com/ regator http://regator.com/ Social Networking Applications Artition http://www.artition.com/ Digsby http://www.digsby.com Ping.fm http://ping.fm/ Social Bookmarking AddThis http://addthis.com/ Diigo http://www.diigo.com/ ShareThis http://sharethis.com/ Search & Social Search Artiklz http://www.artiklz.com/ findingDulcinea http://www.findingdulcinea.com/ Scour http://www.scour.com/ Sports & Fitness FitFiend http://www.fitfiend.com/ Gyminee http://www.gyminee.com/ OneSeason http://www.oneseason.com/ Photo Sharing flickr http://www.flickr.com/ ipernity http://www.ipernity.com/ TinyPic http://tinypic.com/ Video Sharing ffwd http://www.ffwd.com/ Vimeo http://www.vimeo.com/ YouTube http://www.youtube.com/ Start Pages Google http://www.google.com/ iGoogle http://www.google.com/ig Yahoo! http://yahoo.com/ Places & Events City Data http://www.city-data.com/ Doodle http://www.doodle.com/ Muchmor http://www.muchmormagazine.com/ Travel CouchSurfing http://www.couchsurfing.com/ GeckoGo http://www.geckogo.com/ Spotted by Locals http://www.spottedbylocals.com/ Music Last.fm http://www.last.fm/ NoiseTrade https://www.noisetrade.com/ Pandora http://www.pandora.com/ Social Shopping A Full Cup http://www.afullcup.com/ Pikaba http://www.pikaba.com/ Tigerbow http://www.tigerbow.com/ Fashion Chictini http://www.chictini.com/ Coolspotters http://coolspotters.com/ Polyvore http://www.polyvore.com Celebrity & Gossip Bollyscoops http://bollyscoops.com/ Oh No They Didn’t http://community.livejournal.com/ohnotheydidnt/ Superficial Gallery http://www.superficialgallery.com/ Mobile Applications Evernote http://evernote.com/ MocoSpace http://www.mocospace.com/ Viigo http://viigo.com/ Dating & Romance DateHookup http://www.datehookup.com/ SpeedDate http://www.speeddate.com/ zoosk http://www.zoosk.com/ Wiki Encyclopedia Dramatica http://encyclopediadramatica.com wikiHow http://www.wikihow.com/ Wikipedia http://www.wikipedia.org/ Politics CreateDebate http://www.createdebate.com/ Politics4all http://www.politics4all.com/ PreciseNews http://www.precisenews.us/ How-to A Full Cup http://www.afullcup.com/ College-Cram http://www.college-cram.com/ Howcast http://www.howcast.com/ Environmental ecomii http://www.ecomii.com/ gazelle http://www.gazelle.com/ neighBorrow http://neighborrow.com/ Non-Profit Causes DiscoverScholars http://discoverscholars.org/ SocialVibe http://www.socialvibe.com/ Stop Political Calls http://stoppoliticalcalls.org/ Online Games Armor Games http://armorgames.com/ Playfish http://www.playfish.com/ Powerpets http://powerpets.com/ Niche Social Networks Lymabean http://www.lymabean.com/ The Star Tracker http://www.thestartracker.com/ Wadja http://us.wadja.com/

Naravno za svoje favorite možete glasati putem widgeta sa desne strane.

Pre izvesnog vremena prijavio sam se za test servisa u najavi pod nazivom Google Friend Connect, iza čega je po najavi stajao servis za instant kreiranje društvenih mreža. Servis je proradio pre nekih nedelju ili dve, a danas stiže "whitelisted" pozivnica za aktiviranje Friend Connect naloga.

U praksi, servis omogućava da bez ikakvog tehničkog znanja i programiranje kreirate sopostvene društvene mreže za razne potrebe koje možete integrisati na bilo koji web sajt. Nakon kreiranja naloga i dodavanja matičnog sajta no kojem želite da postavite društveno mrežu, sledi dodavanje social gadžeta odnosno funkcionalnosti buduće prilagođene društvene mreže.

Za sada na raspoalganju je tek nekoliko gadžeta, počevši od onih za prijavu i registraciju novih korsinika, a treba očekivati dalji razvoj i obogaćivanje baze funkcija.

Ono što je zanimljivo kod ovog rešenja je povezivanje sajtova koji su u sistemu Google Friend Connect, a preko samo članova "sajtovskih" društvenih mreža, jer se kod profila svakog člana vidi kojim još drugim mrežama pripada. Primer možete videti na sajtu Personal magazina www.personalmag.rs (index strana, leva kolumna), pa probajte kako deluje.

U poslednje vreme verujem da je većina vas svedok situacije da se ljudi brišu sa Facebooka? Razlozi su kao i uvek razni od toga da ih je smorio do toga da su imali raznorazne neprijatnosti vezane za (ne)privatnost svojih podataka.  Kraće rečeno, dara je prevršila meru i to je bio dovoljan razlog da uklone profil sa ovog sajta. Ovo nije slučaj naravno samo sa Facebookom već i sa Furkom i sličnim sajtovima, što mi je dalo za povod da “naglas” razmislim o istoj.

Da ovo nije samo kod nas slučaj (tzv Facebook zasićenje) verovatno govori i činjenica da je FB sakrio opciju za brisanje profila, te je na prvi pogled moguće samo deaktivirati profil, koji tako postane nevidljiv ali može posle nekog vremena opet da se aktivira i svi podaci su tamo gde su biti. No, onima kojima ovo nije fer ili dovoljno, mogu ovde naći kako obrisati isti.

Drugim rečima, dara prevršila meru na jeziku pametnih, se može reći kao gubitak dodatne vrednosti koju sajt pruža posetiocima, od početne radoznalosti, do izgradnje mreže prijatelja koju poznajete, dolazi treći i ključni period, najviše sličan osnivačkoj zamki u preduzeću kada se korisnik odlučuje da li odlazi ili ostaje na sajtu. U HR menadžmentu, opet na jeziku poznatih, postoji izraz retention rate, koji u našoj terminologiji se može najlakše objasniti, kao broj registrovanih ljudi koji zaista posećuju sajt. Što je ovaj racio veći to je bolje po sam sajt, i znači da isti pruža dovoljnu vrednost korisniku čim konstantno posećuje sajt.

No, Facebook je najbolji primer da ovaj broj vremenom opada, koliko god nudili kvalitetan i zanimljiv sajt vremenom dolazi do zasićenja i korisnici prestaju da dolaze na isti, što nije ni malo jeftina stvar obzirom da je dovodjenje novih korisnika dosta skupo (troškovi marketinga, promocija čega već).

Rešenje za ovo jeste konstatno inoviranje sajta, mali koraci koji novim članovima neće biti ništa posebni, ali će onim starim dati dodatnu vrednost i produžiti njihov boravak na sajtu. Ovo zahteva da ukoliko imate svoj sajt imate i developera uz sebe, ukoliko niste sami developer, koji će moći da realizuje ideje koji vi i vaši korisnici osmislite. Ovde je primenljiv princip koje sam koristio na predavanju o Društvenim mrežama i njihovom PR potencijalu a odnosi se na responzivnost, ili izlazak u susret stalnim korisnicima sajta u pogledu novih mogućnosti na samom sajtu. Mislim da Ilija može najbolje da vam posvedoči da su najbolji izvor novih opcija/mogućnosti na sajtu/proizvodu sami korisnici koji prilikom svakodnevnog korišćenja nailaze na situacije o kojima ljudi koji vode sajt mnogo manje razmišljaju. Ovo je potpuno besplatno, a time što ćete saslušati korisnike podićićete i lojalnost prema samom sajtu kod njih na mnogo viši nivo, a lojalni korisnici možda jesu loši po samo oglašavanje, ali su od neprocenjive vrednosti po sam sajt.

Facebook je upravo zbog ovoga možda i postao toliko popularan koliko je sada, ludački intezitet promena na sajtu, što sa njihove strane, što zahvaljujući otvorenoj strukturi i gomili aplikacija koje se razvijaju za isti, učinio je da na sajtu postoji za svakoga po nešto, od igrica, do vesti, informacija i slično. Ono što su na content sajtovima novi sadržaji, vesti i slično to su na društvenim mrežama nove opcije, i Facebook je tu objasnio. Ali, tu dolazimo do ali! Preveliki intezitet promena na samom sajtu nije lako održavati i treba ga postepeno vršiti, previše novih mogućnosti će biti slabije propraćene a vi ćete ispucati sve ideje koje su vam pale na pamet i zbog toga izgubiti neke korisnike, koji, opet spominjem koštaju.

Kako to izgleda na lokalnom tržištu?

I ako su ovo neke stvari na kojima sam od početka insistirao tokom rada na Furci, to vrlo često nije moguće izvršiti. Ovde je glavna razlika izmedju vas i Facebooka, što vi vrlo često imate jednog ili nemate developera naspram tima developera koje ima FB, što u mnogome utiče na razvoj samog sajta, bez promena dolazi do čestog menjanja ekipe na sajtu, koja opet tera stare ljude jer im sajt više nije onakav kakav je bio, i nema ljudi koji su bili i slično. Znam da ove priče deluju smešno ali ko god je vodio sajt verujem da se uverio u iste. Opet gubljenje korisnika, koji su vama još skuplji, jer ste mali i često nemate dovoljno novca da investirate u marketing.

Ali!

To što ste mali, možda jeste u finansijskom i razvojnom smislu mana, ali je u drugom smislu vrlina. Kada imate svoju nišu, pa makar to bila i cela država, imate veliku prednost u tome što ste u stanju da saslušate korisnike. Opet dolazimo do gore-spomenute lojalnosti, lojalnost na sajtu poput Furke će vam doneti neverovatan word-of-mouth efekat, ljudi će pričati o sajtu, stavljati link na svoje potpise, kreirati content itd itd, potpuno besplatno. To je vaša jasna konkurentska prednost, i ako znate kako da je iskoristite, samo je nebo granica. Najbolji dokaz za to su mreže koje su u svojim zemljama popularne koliko u Google, bilo da je to Dernek u Bosni, Rate u Estoniji ili možda Draugiem u Letoniji.

I ako je i u Srbiji MySpace dobrih godinu i više vladao na social networking nebu Srbije, tj verovatno bio i jedini sajt tog tipa koji se ovde koristio, danas se o njemu uglavnom piše u pejorativnom smislu, glupavi interfejs se koristi kao worst case example kako ne praviti sajt i slično, Facebook ga je “zašio” na svim poljima, osim na jednom, zaradi. Čitam malopre tekst o MySpace musicu, i sve većoj zaradi koju ovaj sajt ima od njega, što je dovelo i do zaposlenja osobe koja je zadužena samo za taj segment na sajtu (što je bilo i logično). I dok Facebook oduševljeno kliče globalnom dominacijom kada su social networking sajtovi u pitanju, ili bolje reći globalnom minus US dominacijom, MySpace pravi pare. I ako malo rogobatno zvuči, ali Markovo “Kol’ko para” je valjda zvezda vodilja “normalnog” biznisa, što SN sajtovi, napupani investicijama i sa nezdravim rastom svakako nisu. Rezime bi mogao da bude sledeći, Facebook sedi na lovorikama prvog i gleda kada će sedlo da propadne, kukajući na sve strane o nedostatku novca, visokim računima za struju i čemu sve, MySpace koristi svoju koliko toliko vertikalnu strukturu, odnosno orijentisanost korisnika na muziku i činjenicu da je br. 1 tamo gde je lepo biti br. 1, u Americi, potrošačkom društvu, zemlji gde je svest o kupovini preko Interneta verovatno najviša na svetu. Time, pored, iako najavljivanog kao revolucionarni, ipak po sam sajt siromašnog advertising modela koje furaju oba sajta (MySpace - HyperTargeting, Facebook - SocialAds), MySpaceova prodavnica muzike je ta koja pravi razliku. Ono što bih voleo da vidim jeste da u skorije vreme ovom filozofijom MS dodje i do nekog održivog razvoja, društvene mreže na sve strane se proglašavaju rupom bez dna, i to bi većini poklonika ove teorije bio pravi šamar u lice. Društvene mreže možda ne donose visok CTR, ali svakako imaju lojalnost korisnika, koja ako se upotrebi na pravi način može da napravi revoluciju na tržištu online oglašavanja. A onaj koji to prvi provali biće sledeći br. 1. A, vlasnicima sajtova bih poručio isto što bi i sam Marko verovatno uradio: “Kol’ko para”, poseta jeste super stvar, ali posećen sajt bez dobre monetizacije je kao najnoviji BMW bez goriva ili točkova, lepota i snaga bez upotrebne vrednosti. Diskusija uvek dobrodošla.

Koliko para košta da imate sajt poput Facebooka? Mnooogo, i ako je potpuno razumljivo da će popularnost ovog sajta neiskusnije navesti da pokušaju da pomute slavu ovog Internet giganta, i ubrzo troškovima-ošamarene (ako uopšte dodju do dela da imaju ozbiljniju posetu) odvratiti od bilo kakve ideje koja počinje sa social.

Mogli ste primetiti na brojnim online diskusijama (mahom na DPTu), kako Bizi i ja jasno odvraćamo ljude od bilo kakvog social networka, ukoliko nemaju ozbiljnu investiciju iza sebe. Iako, verujem ovo mnogima zvuči kao “lajanje kere”, ovo zaista nije tako, što može videti u intervjuu Marka Zuckerberga, koji je juče dao u Timesu.

300 miliona dolara godišnje zarade svakako nije malo, Facebook svake godine ostane kratak za dodatnih 150 milki, što su uvideli i investitori, pa sa pomalo šokantnih 15, cena je spala na “bednih” 3.75 milijardi. Nije malo, ali ozbiljnije manje od prve sume, i mislim da je razlog ove cene, i generalno hladjenja oko kupovine svega što počine sa social, upravo činjenica da social networking nije nužno profitabilan biznis, kako se to mnogim ljudima čini.

Neki od Vas su sigurno bili startovani od strane extra cice ispred hotela Slavija u Beogradu  i zamoljeni da popune anketicu, za šta će dobiti šolju, privezak za ključeve, nebitno šta. Ovakav postupak, povlačenje za ruku i cimanje ljudi polako odlazi u zaborav (osim ako nije u pitanju degustacija novih Fanta ukusa)… Stigao je Facebook polls!

U pitanju je jednostavan način da iskoristite sve prednosti targetiranja korisnika u cilju dobijanja odgovarajućih podataka o proizvodu/usluzi koji nudite. Kao kod SocialAdsa moguće je targetirati po polu, godinama, lokaciji, interesovanjima i slično a pored targetiranja, još jedna prednost ovakvog ispitivanja jeste dobijanje rezultata u real time režimu, nema dosadnog procesiranja upitnika, pravljenja statistika i slično. Sve je na klik od nas.

Ovo svakako predstavlja odlično rešenje za agencije koje se bave ispitivanjem tržišta, osim ako naravno nije predmet istraživanja kao iz uvoda ovog teksta, gde Vam trebaju reakcije na osnovu degutacije, fizičkog susreta i slično, uprošćava proces i donosi mnogo brže rezultate. Ostaje da vidimo koliko će se zaista i koristiti!

Update: proverio sam cene korišćenja upravo, i cena ankete sa 100 odgovora je 26$, o,25 je svaki odgovor + 1$ je insertion fee. Nije mi jasno što može samo 100 odgovora, verovatno da se ne bi previše smarali korisnici (ovde sam selektovao Srbiju kao lokaciju, pa je moguće da je to neki procenat korisnika iz Srbije).

Moma je na ESu objavio skoro link ka mapi popularnosti društvenih mreža u svetu, pa sam odlučio dodati istu u sopstvenu riznicu tekstova od društvenim mrežama. Mapa je iz 2007. i nije u poptunosti kompletna, ali pokazuje trendove posećenosti SNova po kontinentima. Dodao bih ovoj mapi i još neke podatke za komšijske zemlje. U Hrvatskoj i Srbiji Facebook je daleko najpopularniji globalni SN, dok je u Makedoniji to slučaj sa Hi5-om. Takodje prilično sam siguran da u Evropi FB polako preuzima inicijativu nad Bebo-om, kada se sve lokacije uzmu u obzir.

Pa pogledajte!

Tek kada ste pomislili, dobro je otarasio sam se svih IM-ova, ostao je jos po koji social network i to je sve od mojih online krckalica vremena, pojavi se nesto kao sto je Facebook chat i dovede vasu produktivnost pod ozbiljan znak pitanja…

Ono što zabrinjava jeste činjenica da po ulasku na sajt imate prilično veliki broj ljudi koje poznajete, što kombinovano sa čuvenim Facebook konceptom, pronadjite stare prijatelje zaista može da odnese puno vremena. No, treba obratiti pažnju i na sledeće činjenice, stari prijatelji jesu zanimljiva stvarčica, ali neko vreme, poslali ste im par poruka, imate ih u prijateljima i superstrava, i bojim se da će i chat kao i svi Facebook servisi biti samo privremena zanimacija. Na kraju krajeva i MySpace je u jeku svoje popularnosti lansirao čuveni IM, pa… da li se neko toga još uvek seća?

Opet, FB je ozbiljan igrač, i ako uzmemo za činjenicu da gomila ljudi koja ne koristi ozbiljnije email, koristi isti i to intezivno, postoji mogućnost da će i FB IM ukoliko razvije i neku desktop aplikaciju, poput gTalka postati dominantan instant messenger. Inače sama chat aplikacija neodoljivo podseca na gTalk integrisan u Gmail, naravno sve to našminkanije i uklopljeno u FB koncept. Korak napred je učinjen u tzv. popout prozoru gde FB chat liči na kakvu desktop aplikaciju, i to sve jako dobro radi, te se i postavlja pitanje potrebe za istom.

Dve krajnosti, uspeh ili propast, i posredi svega toga i još jedna konkurentska bitka u pohodu ka korisnicima, ovoga puta Google i Facebook. Šta drugo reći osim stay tuned!

Duboko u svojoj prirodi sam lenja osoba i neću raditi ništa što ne moram da radim, kao što verujem da većina ljudi jeste. I najviše me nervira kada moram da radim 3x + 2x (korporativni izraz za komplikovano) operacija da bih dobio nešto jednostavno. I naravno trudim se da to izbegavam u najvećem broju slučajeva. Upravo u toj činjenici pronaćićete neuspeh dobrog dela startupova. Naravno ima izuzetaka (MySpace anyone?) ali oni su po meni više uspeli kombinacijom koncepta+vremena+mesta+sreće nego zbog samog kvaliteta izrade.

I da se vratim na junake iz naslova. Zašto koristim twitter i last.fm? Zato što ih koristim i u većini slučajeva nisam svestan da ih koristim, i pritom mi pričinjavaju zadovoljstvo. Twitter je tu negde u pozadini povremeno mi javi neku zanimljivu misao ili neki zanimljiv link moje družine i na trenutak me zabavi. Omogućava mi dovoljno intezivnu komunikaciju sa mojim prijateljima, mogu im poslati poruku, zatražiti šta mi odgovara, a sa druge strane nije to sve tako interaktivno kao neki IM (MSN, gTalk, Skype) tako da Vam oduzme previše vremena. I sve to skoro svuda! Jedno od ta čuvena 4P marketing mixa jeste placement ili distribucija. Twitter ima svoju mobilnu verziju plus je moguća integracija sa SMSom, sjajno ako želite baš svuda da twittujete i dopisujete se sa svojim drugarima. Ovo često koristim kad se smorim na fakultetu, što se i može videti na mom twitter profilu (a nisam jedini). Ako uzmete da skoro 90% ljudi ima mobilni i kod nas, ovo je zaista sveprisutnost. (to što većina od tih 90% ljudi jedva da zna šta je net na telefonu je priča za drugi post).

Last.fm je nešto drugačija priča ali je opet junak iz drugog plana. Dodatna vrednost ovog servisa jeste što beleži Vaše ponašanje i na osnovu njega Vam generiše muziku koju biste voleli da slušam, povezuje Vas sa ljudima koji slušaju sličnu ili istu muziku, što opet olakšava put do nekih novih bendova i slično. Naravno vi ne ulažete nikakav trud da bi se sve ovo desilo osim možda instalacije samog programa ili pretrage samog sajta. Sve je to naravno protkano social komponentom tako da umesto zanimljvih komentara i linkova, ovde ćete kod prijatelja naći predloga za neku zanimljivu muziku i sl. A bez muzike se ne može priznaćete, što je velikom broju prokrčilo upravo put da postanu ono što jesu (zamislite čuveni MySpace bez muzike?).

Neko naravoučenije ove ne tako zanimljive priče bi bilo vezano za customer experience-om. Nije toliko bitan intezitet interakcije koliko sam kvalitet interakcije. Bitno je da pružate neku uslugu kada je to zaista potrebno i na najbolji mogući način a ne sve vreme. Na taj način pre ćete izazvati zasićenje nego zadovoljstvo, i odvućićete korisnike od sebe. Da do toga ne dodje potrebno Vam je ili jako puno sreće, ili neverovatno kvalitetan proizvod, ali i tada to ima svoje granice. Nemojte očekivati od korisnika ono što ne biste očekivali ni od sebe!

Koju su to servisi koje vi volite da koristite? Koja je to osobina tih servisa koja vas je privukla da ga koristite neki duži period?

Za social networke se može reći da su sajtovi koji uživaju veliku lojanost svojih članova. O sajtu se priča, linkovi se drže u profilima, menjaju putem messengera, stvaraju se i zajednice i okupljanja u realnom životu i slično. E sad, kao neko ko je član velikog broja istih meni je to bilo jasno, ali ovoolika zavisnost od sajta, mi je ludilo.

Furka se prebacivala na nove servere, što znači da je neko vreme morala biti nedostupna. Kao što sleduje izbačeno je obaveštenje da sajt neće raditi veći deo jučerašnjeg dana i da će danas biti online. No u več rano poslepodne počeli su pozivi na mobilni vezani za furku, MSN sam morao da isključim iz istih razloga, a kulminacija svega jeste poziv u 4 ujutru sa istim pitanjem. Kad će da proradi furka? Naravno prija kad korisnici ovako vole servis, jer čini sve ono što radimo mnogo smislenijim, ali to nije sve od strane korisnika.

Furka je proradila u 16:30 - u 16:34 imali ste skoro 400 ljudi online!!! Damn, to samo govori koji je mogući efekat word-of-moutha putem Interneta. Stvarno neverovatno… Oduševljen u najmanju ruku.

Za social networke se može reći da su sajtovi koji uživaju veliku lojanost svojih članova. O sajtu se priča, linkovi se drže u profilima, menjaju putem messengera, stvaraju se i zajednice i okupljanja u realnom životu i slično. E sad, kao neko ko je član velikog broja istih meni je to bilo jasno, ali ovoolika zavisnost od sajta, mi je ludilo.

Furka se prebacivala na nove servere, što znači da je neko vreme morala biti nedostupna. Kao što sleduje izbačeno je obaveštenje da sajt neće raditi veći deo jučerašnjeg dana i da će danas biti online. No u več rano poslepodne počeli su pozivi na mobilni vezani za furku, MSN sam morao da isključim iz istih razloga, a kulminacija svega jeste poziv u 4 ujutru sa istim pitanjem. Kad će da proradi furka? Naravno prija kad korisnici ovako vole servis, jer čini sve ono što radimo mnogo smislenijim, ali to nije sve od strane korisnika.

Furka je proradila u 16:30 - u 16:34 imali ste skoro 400 ljudi online!!! Damn, to samo govori koji je mogući efekat word-of-moutha putem Interneta. Stvarno neverovatno… Oduševljen u najmanju ruku.

Posle samo mesec dana postajanja furka društvene mreže nismo doživeli ona astronomska predskazanja od 20 - 30.000 članova ali daleko od toga da je rezultat izostao. 10.000 ljudi za taj period dovoljno je da furka postane social network no. 1 u Srbiji . Izgleda je Dernek ekipa itekako zna da animira statičnu srpsku web publiku. Oprobani bosanski recept muzika + žurke + sex + galerije i priča bez cenzure izgleda da kupuju svakog pa i one od kojih smo odavno digli ruke (nas). To svakako uliva nadu svima nama, koji ponekad previše “žalopojski” sagledavamo situaciju u nas i do besvesti tvrdimo da Internet u Srbiji predstavlja sve samo ne priliku da se nešto pametno (isplativo) napravi.

Posebno bih pohvalio tim koji stoji iza ovog projekta, koji se odmah po objavljivanju teksta javio i zahvalio na kritikama i predlozima za poboljšanje sajta. To se svakako ne viđa često na ovim prostorima, i predstavlja još jedan dokaz da oni znaju šta rade.

Furka nastavlja da grabi svojim tempom, i kako stoje stvari izgleda da će biti domaćih zadataka za naredne generacije…

Popularnost ove druge po redu društvene mreže (osim ako ne verujete u one glupe podatke o orkutu) je neverovatna. Broj aplikacija koje se proizvedu za nju eksponencijalno raste, ali i broj zezalica koje imaju za temu facebook. Ovog puta sam slučajno naišao sa pesmice o facebooku, i ima ih prilično, i samo jedna ima ispod 100.000 pregleda na facebooku što je još jedan pokazatelj popularnosti ove društvene mreže. Po mom mišljenju, svoju popularnost duguje odličnoj aplikaciji koja pokreće ovu mrežu, koja zaista radi beskprekorno i brzo, čak i na mnogo lošijim konekcijama, ali i svoj prašini koja se podigla oko Zuckerberovog odbijanja ponude koja se teško odbija. I ako su pokušavali da ih na sve načine ugroze, pričom o ukradenom kodu i slično, činjenica je da to nije uticalo na facebook, i da njegova popularnost konstantno raste.

Evo i pesmica pa uživajte.

Tržište social networka na Balkanu ne miruje. Dobili smo prvi SN u top100 (MyEXIT za vreme EXITa), dok se i Coca-Cola polako diže iz relativno slabijeg početka od pre par meseci. Naime, sama korporacija uvidela je značaj SN za promociju najvećeg brenda na svetu i tom prilikom angažovana je posebna osoba koja se bavi razvojem same mreže što je još jedan dokaz da Balkan postaje značajan na svetskom Internet nebu. Ali to nije sve, kao što ste iz naslova mogli da provalite, najuspešnija mreža na ex-yu prostorima Dernek, koji broji oko 70.000 članova i predstavlja najposećeniji sajt u BiH dobila je svog brata namenjenog za tržište Srbije i Crne Gore - Furka.com

Furka.com je pilot projekat API grupacije koja stoji iza najpopularnijeg BH portala Dernek.ba koji ima preko 70,000 dnevnih poseta. Dakle, u pitanju je totalno isti sajt kao i Dernek, promenjene su boje i izvršena je površna jezička lokalizacija (u nekim delovima jako neuspešna) ali iz diskusija u prethodnim tekstovima ne sumnjam da će ovaj koncept ponovo uspeti da prikupi dosta “raje” kako za samo 6 dana već ima 5000 ljudi (mada smo i prošli put sumnjali u brojke).

Kako? Razlika izmedju prošlog teksta i ovog je u tome što sam se sad registrovao, što uglavnom i radim, nego sam nekako preskočio Dernek. Ključna stvar prilikom zadobijanja ovolikog broja članova jeste u dobrom invitation modelu, kombinovanom sa MSN messengerom, gde dolazi do poklapanja ciljnih grupa pa samim tim i procenat ljudi koji se registruju na invatation je dosta veliki (između ostalog i ja sam dobio invatation :)).

O uspehu MSNa, i emocionalnom dizajnu, Marko je napisao dosta dobar tekst, na osnovu koga možete zaključiti i zašto toliko ljudi na ovim mrežama. Da u pitanju su žene… Ako nemate “dobre ribe” teško da vam i neki masovniji SN može uspeti.

Ostaje da vidimo šta će počiniti Furka, ne sumnjam da će u pitanju velike brojke članova u narednih nekoliko dana, pitanje je samo koliko daleko ovaj klon može dogurati.

Balkan karakterišu vrlo zanimljivi komšijski odnosi, imali smo zajedničku državu iz koje se izrodilo novih 6, ali ostaje činjenica da sve one imaju dosta toga zajedničkog. Kapitalizam koristi svaku priliku da potvrdi svoju dominaciju i prevaziđe svakakve barijere radi ostvarivanja odgovarajućih benefita. Kakve to veze sad ima sa nama?

Dok su velike kompanije iz razvijenijih komšijskih zemalja uveliko učvrstile svoju poziciju u Srbiji i pokupovali dosta toga što je bilo zanimljivo, Internet udruživanje je teklo nešto sporije. Srpski korisnici odavno uveliko koriste hrvatske portale, što zbog nepostojanja odgovarajućih servisa, što zbog lošeg koncepta postojećih. Uzmimo za primer pisanja blogova, gde je veliki broj članova blog.hr-a bio je upravo iz Srbije (sećate se markomanije?). Kasnije to je uticalo i na to da se tamošnji mojblog servis preseli u Srbiju i dobije svoju lokalizovanu verziju mojblog.co.yu, da bi kasnije postao i najpopularniji blog servis prema Alexi.

Sa druge strane pomenuta nerazvijenost srpskog Interneta, a verovatno i određeni stavovi, nisu uticali u drugom pravcu, te ste po kog korisnika iz Hrvatske mogli naći samo na najvećim domaćim sajtovima.

U međuvremenu, potencijal ujedinjavanja tržišta uvideli su i Slovenci. Među prvima je i slovenački najdi.si koji je lansirao lokalizovani pretraživač PogOdak u svim bivšim državama, i to je nagovestilo sve intezivnije spajanje tržišta.

Sve se to inteziviralo, i u poslednje vreme svedoci smo pojave par novih lokalizovanih servisa. I dok je Blogorola možda prošla relativno nezapaženo, nova društvena mreža MyPartyFusion teško da će proći slično. Wrigley, koji stoji iza ovog portala, je lansirao regionalnu društvenu mrežu i pokrenuo za sad, bar po mom mišljenju, najveću regionalnu kampanju za jedan portal. Mreža se reklamira na većini popularnih domaćih sajtova, a iskorišćen je i potencijal regionalne MTV Adrie (opet SFRJ).

Po meni ovaj model je trebala upotrebiti i Coca Cola lansiranjem svoje društvenu mreže koja i pored velikog buzza nije dosegla zvezde, jedinstvena mreža privukla bi mnogo više ljudi time i više zaživela, mada verujem da je razlog određena bojazan od nepoželjnih posledica uzrokovanim burnom prošlošću, kao što se to dešava na YouTubu, gde možete na sve strane primetiti izmenu nacionalističkih stavova svih strana. Sa druge strane sajt koristi mnogo agresivniji pristup nego recimo MyExit, koji nije ulagao previše novca u promociju samog servisa, već je ona integrisana uz promociju samog festivala. Dobro je to što je festival regionalnog karaktera, i što mreža ima određeni broj korisnika iz regiona, ali ipak promocija je vezana za sam festival i mreža je nekako u drugom planu.

Sve ovo nadam se da vodi pozitivnim promenama u regionu, zajedničkim naporima na razvoju Interneta i regionu, ali i na poboljšanju međuljudskih odnosa i prevazilaženju određenih stereotipa. Ko zna možda jednog dana budemo u prilici poput naših matorih bez većih maltretiranja otići na koncert u Ljubljanu ili u Split na more. Za sad, nažalost to nije baš tako lako izvodivo, ali sačekajmo… Moć Interneta nikad ne treba potceniti.

Obzirom da sam često pisao o MyExitu od njegovog nastanka do danas, logičan potez mi je bio da “prenesem buvu” o 3000. članu ove naše, sada slobodno mogu reći najpopularnije društvene mreže.

Sam broj 3000, odnosno 1000 novih korisnika za nešto manje od mesec dana, ne predstavlja neku revolucionarnu brojku, štaviše za globalne okvire predstavlja smešnu cifru, ali bih iskoristio citat čuvenog bluesmana koji često kaže, citiram:

Napravis sajt ovde i treba ti 2 godine da skupis 30k clanova, isti sajt pustis “preko” i imas 30k za mesec-dva.

Upravo to. Ma koliko se mi trudili da istaknemo da se Internet u Srbiji eksponencijalno razvija, to nije baš tako, i ako želite nešto više od ovog broja, pored sjajnog koncepta, potreban vam je i dobra kampanja i naravno sreća. Međutim i sa ovih 3000 korisnika, sajt se ozbiljno približio listi top100 Srbija prema Alexi, i beleži konstantan rast što svakako raduje. Naravno, kako se bude bližio sam festival, i rasla posećenost oficijelnom sajtu festivala, očekuje se i ozbiljniji talas novih članova, zbog povezanosti 2 servisa, ali sumnjam da će to preći 5 cifru. No, sačekajmo, nikad se ne zna.

Iskoristio bih ovu priliku da objavim još jednu divnu stvar vezanu za festival, a to je da festival zauzeo četvrto mesto na listi top 10 muzičkih festivala na svetu, koju je priredio jedan od najposećenijih sajtova današnjice msn.com. Još jedna odlična vest za Srbiju, i srpski turizam (što se potire ukoliko posete sajt TOS).

Da ovaj članak je zeleni članak i predstavlja i moj mali udeo u borbi za zeleniji i zdraviji svet. U poslednje vreme dobijam sve više chain lettera vezanih za ovu tematiku. Izgleda da se svet polako budi po pitanju globalnog zagrevanja i očuvanja prirode. A i ko ne bi, kad već u maju ne možete od toplote da izađete napolje.

I veliki se bude, Google i Yahoo kao i uvek vode po tom pitanju i trude se da iskoriste svoju poziciju za promovisanje zelenih ideja. Google investira dosta novca u solarnu energiju tvrdeći da će deo svog postrojenja napajati iz ovih izvora, i predstavio je Summer of Green, sajt koji pomaže ljudima da putuju na način pogodan po okruženje.

Korak dalje je otišao Yahoo, lansirajući svoj Green portal, kao i konkurs za najzeleniji grad u USA. Green portal je upakovan u obliku malog social networka, sa praktičnim savetima za zeleniju Zemlju, polazeći od zamene običnih sijalica fluoroscentnim gde je razlika u emitovanju toplote oko 90%.

Ali ovog puta ni mi nismo ostali dužni zajednici. Dragan je pre par meseci najavio svoj projekat pod imenom yourtree.org, društvenu mrežu koja podstiče sađenje novih stabala pod sloganom Plant your tree - Make world better place tomorrow. Projekat još nije gotov ali svejedno dobro je da postoji i jedva čekam release.

Za kraj ostaviću Vas da pevušite, nadajući se da će bar deo ovih inicijativa dopreti i do Vas…

I see trees of green, red roses too I see them bloom for me and you And I think to myself, what a wonderful world

I see skies of blue and clouds of white The bright blessed day, the dark sacred night And I think to myself, what a wonderful world

The colours of the rainbow, so pretty in the sky Are also on the faces of people going by I see friends shakin’ hands, sayin’ “How do you do?” They’re really saying “I love you”

I hear babies cryin’, I watch them grow They’ll learn much more than I’ll ever know And I think to myself, what a wonderful world Yes, I think to myself, what a wonderful world

Oh yeah