Planeta Srbija

Odavno si smoren na Facebooku i sam ne znaš šta više tamo radiš dok ti je istovremeno Twitter postao mainstream? Onda je pravo vreme da posetiš Chatroulette – trenutno najnoviji koncept za overdoziranje chatom.

Cela stvar se vrti na Flash aplikaciji koja je po slobodnoj proceni “skuckana” za jedan dan. Ali dizajn – tehnička izrada ovog sajta nije tu toliko ni bitna, bar za sada. Ono što mi je totalno ludo je koncept.

Kada pristupaš sajtu, prihvataš (ili ne) da via Flash tvoj video sa webcama i audio ide u etar, klikćeš na Play i krećeš u čatanje sa… totalnim neznancima. Koncept čatanja sa neznancima mi je već poznat od ranije, ali su ovde u igru još ubačeni i kamera i mikrofon ;)

Ako se smoriš sa nekim, jednostavno klikćeš na Next i ideš dalje. Naravno, ova opcija je dostupna svima, tako da ako nekoga smoriš – on to isto uradi ;)

E sada, moje iskustvo. Proveo sam možda ni cela sat vremena i dojadilo mi je. Mada iskreno, i prvi put kada sam na Twitteru otvorio account – rekao sam WTF??! :)

Kako nema nikakve cenzure za sada, na Chatroulette možete naleteti zaista na svakakve likove rasprostranjenih zaista po svim delićima Planete. Od perverznjaka, preko smorova zakucanih ispred svojih ekrana do ljudi koji su jednostavno zaspali i zaboravili da isključe kameru :)

O autoru sajta sam uspeo da saznam samo da ima 17 godina, da živi u Moskvi i da se zove Andrey Ternovskiy. Možda novi Mark Zuckerberg made in Rusia?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2010 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Meni jedan od najboljih web projekata na ovim prostorima koji je izašao u poslednjih i godinu dana možda – Kolektiva.hr. Iako na globalnom nivou ideja nije nova, ovo mi je totalno osvežavajuće. Totalna win-win situacija!

Koji je koncept Kolektive? Ukratko, u pitanju je mali start-up iz Hrvatske koji se bavi prodajom svakoga dana različitog proizvoda ili usluge. Ali sa principom da je cena tog proizvoda ili usluge smanjena od 50% do 90% od redovne pod uslovom da se skupi minimalni broj osoba koji su spremni to da kupe.

Sam start-up ne prodaje svoje proizvode nego pronalazi partnere sa uslugama i proizvodima iz offline sveta. Ako sam zainteresovan za uslugu/proizvod koji je tog dana aktuelan unosim svoju kreditnu karticu i podatke i čekam da istu stvar uradi dovoljan broj ljudi kako bi se prodavcu isplatilo da da toliki popust. Ako se skupi dovoljno osoba, kartica mi je automatski debitovana i usluga/proizvod su moji. Ako je potražnja za istu stvar ispod minimalnog broja, sredstva sa mog računa se ne diraju, kupo-prodaja se ne obavlja i idemo dalje sutradan sa novim proizvodom :)

Evo i njihove male animacije sa još par detalja:

Za sada su ponude samo za grad Zagreb, ali sa obzirom na potencijal koji ovaj projekat ima, mislim da će se jako brzo proširiti ;)

Inače za Kolektivu sam saznao preko Twittera, a ima ih i na Facebooku. Ekipi je jako jasno da su društvene mreže idealno tlo za ovakve projekte ;)

5+… Go, go.. ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2010 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Kada su Grega i Ervin zimus bili kod mene u Strasbourgu, jednu noć smo baš zaglavili razglabajući o našim vizijama i shvatanju Interneta. Grega se setio te priče i zamolio me da povodom izlaženja nove Blogorole (05.11.2009) napišem nešto pod temom Moja mala Revolucija. Kako će tekst izaći na Slovenačkom jeziku, evo je i SH verzija.

Postoji mnogo definicija revolucije. Ona koja meni najviše prija u poslednje vreme je definicija pisca Roberta Rosenstonea: Revolucija je kada pokušamo ispuniti svoje snove! A Internet revolucija je ono što ispunjava moje snove.

Razvoj Interneta je došao do te tačke da je za samo par godina u potpunosti poremetio vekovima pravljenu harmoniju u svim industrijskim granama. Razmišljam samo o industrijama koje me najviše fasciniraju: industrije informacija i komunikacija. Te promene su odavno prešle limite revolucije. Kada ih uporedim sa onim na šta su ličile pre samo 8 godina i danas, ne mogu poverovati koliko su radikalno promenjene.

Ono što mi je interesantno je da ta revolucija ne staje. Sa sekvencama od par godina konstantno dolazimo do weba sa totalno novim aspektom i pristupom. Posle weba 1.0 i informacija koje su “silazile” od centralnih sajtova do korisnika, nakon jako kratkog vremenskom perioda dogodio se i web 2.0 gde je korisnik davao informaciju drugom korisniku preko centralizovanog sajta. Onda su se i sajtovi decentralizovali i informacije su se pomoću aplikacija počele deliti međusobno. Danas, u 2009. godini, dolazi do toga da sve to još imamo i u realnom vremenu (Real Time Web).

Korisnik više nije samo potrošač nego i glavni glumac u kreiranju sadržaja i informacija. On je jako svestan te svoje uloge i za nju traži pažnju. Vreme dominacije velikih kompanija pomoću mainstream marketinga polako prolazi. U tehnološki razvijenim zemljama je ta dominacija već prošla, u onim drugima se čeka momenat kada će kritična masa biti probijena. To neće biti za par decenija ili godina – to je na pragu.

Jedini problem koji vidim sa Internet revolucijom su poteškoće ljudi da se adaptiraju na nove tehnologije brzinom kojom sama tehnologija napreduje. Problem prihvatanja novih tehnologija smo stalno imali u istoriji, samo se ovaj put to više primećuje jer je ta brzina neuporedivo veća sa bilo kojom tehnološkom revolucijom do sada. Setimo se samo kada je Western Union 1867 dobio ponudu da uvede telefoniju u svoju mrežu. Jedan deo čelnih ljudi to nije želeo obrazlažući to argumentima “Telefon ima previše nedostataka da bi se mogao ozbiljno uzeti u obzir kao sredstvo za komunikaciju”.

Neretko čujem primedbe da nas je Internet otuđio! Lično, zahvaljujući Internetu i pre svega blogu, upoznao sam nikada više poznanika, a i prijatelja sa kojima se družim i u realnom svetu. Nikada ranije nisam našao više poslovnih kontakata, niti sam ikada pre bio ovoliko produktivan u poslu. Meni je Internet revolucija donela samo dobro. Ono što mi je drago, je da ona i dalje traje, a i da sam i ja deo nje.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Godina je 2009. Još malo. Kada se osvrnemo na istoriju malicioznog ponašanja na Netu videćemo jedan pravi muzej. Sećam se kako je devedesetih u vreme modemske telefonske veze sa svetom (ako među čitaocima ima mlađih koji ne znaju šta je to potražite na Netu modem + dial up) glavna zabava bilo pokušati i upasti u terminalski sistem poreske uprave Srbije. Naravno, o tome ništa ne znam. Čuo sam od druga. Ozbiljno. Elem, upadanje na taj i slične sisteme se nije radilo iz realnih malicioznih razloga, bar ne u većini slučajeva, već iz čiste znatiželje. Radoznalost da se to nešto izvede je bila jedna od glavnih pokretačkih sila mnogim mlađanim hakerima. Pričamo o vremenu kada je u Srbiji bilo toliko sajtova da ste ih mogli nabrojati na prste… jedne šake. Onda su se vremena promenila. Web je eksplodirao a sa njim začeci web servisa. Radoznalost je i dalje ostala glavna pokretačka sila negde krajem devedesetih. Neki su želeli da napadaju NATO sajtove i koriste činjenicu da je država opraštala telefonske račune ako kažete da ste se bavili promovisanjem istine o NATO bombardovanju. Sećam se da je jedan poznanik uspeo da napravi račun u vrednosti od 500EU i da je to prošlo kao akt borbe za istinu o zlodelima NATO trupa. Zabavna vremena to behu. Elem, već tada smo mogli da nazremo neki šablon u problemima koje prve web aplikacije imaju. Listu standardnih problema web aplikacija sam pokrio u jednom ranijem tekstu koji možete videti ovde. Godina je 2009. Prošlo je 10 godina od NATO bombardovanja. Internet upotreba je porasla u Srbiji. Eto, čujem da Srbija ima 1 000 000 korisnika Facebooka. *oduševljenje* Često čujem neke svoje poznanike iz BBS vremena kako žale za danima kada ste na IRC kanalima imali gužvu koju čini 50 ljudi. Ne znam da li deca danas i znaju šta je IRC. No, nije ni važno.  O tempora, o mores. Sve je postalo web aplikacija sa tendencijama da i web aplikacije postanu web aplikacije. Preterujem. Šala. Dakle, sve je postalo web aplikacija i sve zapravo radi nešto. Sajtovi postaju "pametne" aplikacije. Problem ostaje što korisnici ne postaju ništa pametniji. Povećanje korisnika Interneta, koji su pride vrlo loše edukovani na temu upotrebe te Mreže, povećava faktore za razne maliciozne aktivnosti. Sve je manji i manji broj hakera. Kada kažem haker mislim na pojedinca koji zarad znanja i iz čiste zabave provodi sate, a nekada i dane, pokušavajući da "provali" neki sistem. Sve je postalo ili interes (što mogu da razumem) ili prosto izdrkavanje površnih kretena (ups, vulgaran sam) koji koriste gotove alatke kako bi upali na neki nezakrpljen sistem. Pošto je život postao klik nekako je bilo očekivano da i hakovanje ili "hakovanje" postane klik. Uz razne alatke poput Metasploita i sl. gotovo svako može da uradi nešto maliciozno a da pritom blage veze nema šta je zapravo uradio i kako to suštinski radi. Ne, bitno je da je uradio. I time postao "haker". Tužno ali istinito. Ne verujete mi? Pogledajte komentare ovde. Padom kvaliteta "hakera" je pao i kvalitet svrhe zbog koje se radi to što se radi. Najniže besmislene pobude. Ne verujete mi? Pogledajte komentare ovde. No, gore navedeni problemi (po meni su to problemi) su otvorili nove mogućnosti. Oni još uvek dobri programeri su počeli da pišu bolji kod i suštinski više nije baš tako lako hakovati aplikacije. To je dobra stvar. Zbog toga se napadači polako ali sigurno okreću novoj-staroj meti. Korisniku. Kao što sam ranije komentarisao, više nije zabavno juriti rupe u računarskim sistemima. One su tu ali se dosta brzo popravljaju. Dobar programer i dobar administrator će se oko njih pobrinuti ili bar fino otežati eksploataciju istih. Ili će biti lenji pa neće to uraditi ali nećemo sada u detalje. Ono što nikada neće moći da zakrpe jeste čovek sa svim svojim propustima i manama. Već neko vreme gledamo rađanje nove ere. Ere hakovanja ljudi ili kako se to popularno zove soc-eng - social engineering. Socijalni inžinjering podrazumeva nebrojeno puno stvari od kojih je NLP samo jedna. Napredak savremene psihologije i psihoanalize su omogućili uvid u čovekov um na način na koji to nikada ranije nije bilo moguće. Čovek je sistem koji je moguće hakovati kao i bilo koji računar. Ne verujete mi? Ali radite to svakog dana a da toga niste ni svesni. Porazmislite o tome. Dobro, i šta sada, pitate me vi? Ništa. Ovo je tek još jedno od mojih razmišljanja na temu socijalnog inžinjeringa i čoveka kao problema. Jer kao što mi neko reče na jednom IRC kanalu pre par dana (da, ja još uvek koristim IRC jer su posle najezde idiota na kanalima ostali OK ljudi… svi ostali su na Facebooku): Problem svih računarskih sistema se nalazi između računara i stolice. Možda ako nastavim da budem dosadan sa ovim problemima veći broj ljudi počne da koristi glavu i ne pravi gluposti. A možda i ne. Nije ni važno. Uzgred, kada imate vremena pogledajte animu Ghost in the Shell… i prvi i drugi deo.

Uvek dajem privilegiju zakona jedne zemlje nad “gerila zakonima”, njih priznajem tek kada zakon totalno zakaže i ignoriše nečija osnovna prava. Po defaultu, “gerila zakoni” nikada nisu dobri, ali mogu poslužiti kao alternativa ili presija nad jednim zakonskim aparatom da pomeri svoju guzicu i zaštiti SVE svoje građane.

Pre nego što bih ušao u objašnjenje: Šta je to KradiMamu.com, voleo bih da napravim dve definicije jednih čudnih bića/osoba/čega god…. (zaokružiti po želji).

Novinar kopipejster

Od kada su neki mainstream mediji shvatili da treba da se pojave na internetu, pojavila se i jedna nova i čudna sorta novinara – Novinari kopipejsteri. Možda su oni postojali i ranije, ali danas, zahvaljujući internetu ih je jako lako detektovati.

Photo by ibcbulk

Jedan Novinar kopipejster ima jaja prignječenja između diplome u kome mu piše da je novinar (ili ne), “zlog” šefa urednika koji ga “maltretira” da radi svoj posao i sa druge strane, posla za koji je plaćen i koji ne zna da obavlja! Novinar kopipejster zna jako dobro da koristi Google za razliku od njegovih kolega koji su još na mašini sa indigo trakom.

Ako i slučajno nahvatate Novinara kopipejstera u krađi na delu, on za to obično nikada ni ne sazna. Jedan pravi Novinar kopipejster obično ne čita ništa na webu osim kada Google-je svoj “domaći zadatak”

Bloger kopipejster

Bloger kopipejster je osoba koja šeta po webu, pronalazi zanimljive tekstove i kopira ih na svoju web destinaciju. Eventualno uloži malo vremena u prepravljanju svog CSS fajla na wordpress templatu, doda još ikonicu za Twitter i to je to!

Photo by bartmaguire

Postoje malo pametniji blogeri kopipejsteri, oni koji vladaju jednim stranim jezikom (wuaaauu!!). Ovi tzv. blogeri lingvisti, opušteno vežbaju strani jezik tako što pronalaze tekstove na stranom jeziku, prevode ih na svoj (lakše je ići u tom smeru) i onda ponosno pokazuju svojoj web zajednici kako su pametni.

Ovi drugi su nezgodniji kada ih nahvataš na delu. Tada obično oni tebe napadaju sa argumentima da oni tim činom edukuju svoj jadan komjuniti koji nema da čita kvalitetne tekstove, a da si ti u stvari jedan bezobrazni hejter koji im kalja čast!

Kradi Mamu

Postoje i neka treća vrsta ljudi opet, osobe koji provedu par sati ili nekada i par dana da napišu neki tamo svoj blog post. Ima i onih koji poštuju taj rad, čitaju ih i učestvuju u tim tekstovima kroz komentare.

U principu, na strani ovih osoba iz treće grupe je i zakon, koji jasno kaže da ovi gore kopipejsteri prelaze neke zakonske granice i postaju lopovi. Na žalost, izvršnu vlast zabole da se taj zakon i nešto primenjuje.

U tom zakonskom vakumu i totalnoj anarhiji na webu, neka tamo “zakerala” su odlučila da iskoriste sam Internet protiv kopipejstera na njemu. Odlučili su da otvore jedinstvenu web destinaciju gde će skupljati i javno objavljivati sve slučajeve vulgarnog kršenja zakona Intelektualne svojine.

Ali čemu sve to i koga još zabole za tu web destinaciju?

Pa, neću sada ovde ulaziti u detalje priče šta je to SEO, šta su to H1, H2, H3… tagovi, a šta digitalni identitet. Rekao bih samo, da je projekat Kradi Mamu skup svih tih tehničkih detalja na jednom mestu a u svrhu odbrane svoje Intelektualne svojine!

Zaista mi je žao što će u ovome neki naivni ljudi koji misle da je pokupiti nečiji tekst i objaviti ga pod svojim imenom cool – najebati, ali su mi bitniji oni ljudi koji stvaraju i koji ne pristaju da budu pokradeni!

U tom smislu, dok god državni aparat ne preduzme nešto i ne zaštiti SVE svoje građane, Kradi Mamu će imati moju moralnu, tehničku, logističku, blog podršku..

Web sajt Kradi Mamu Kradi Mamu na Twitteru Kradi Mamu na Facebooku

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski blog. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Pre nekih mesec dana, na srpskom webu se pojavio jako interesantan web servis, Gostio.com -online servis za rezervaciju mesta u restoranima. I ako je lansiranje servisa prošlo bez puno “buke”, mislim da je servis za naše prostore dosta “revolucioanaran” ako smem to tako reći.

Jednostavno, servis ima ogroman potencijal i veliku dodatnu vrednost. Sa jedne strane daje mogućnost restoranima za odličnu i besplatnu reklamu, a samim tim i zaradu. Sa druge strane korisnici imaju mogućnost da se online i besplatno “raspitaju” šta bi mogli jesti danas, gde je dobra kuhinja, koliko to košta i na kraju rezervišu mesto u restoranu. Sam web servis, svoj poslovni model zasniva na jednostavan i korektan način. Jednom rezervacija izvršena, restoran plaća mali procenat za to bez ikakvih pretplata i skrivenih troškova.

Servis je trenutno u beta verziji i trenutno ima nekih 14 beogradskih restorana, što i nije malo za testiranje servisa. Ako naletite na sitne bugove, imajte na umu da je u pitanju beta, siguran sam da će se sve to u hodu ispraviti. Pogotovo što iza svega stoji kompanija PLOTUN sa Vladanom na čelu, koja ima odlična iskustva sa uspešnim Donesi.com, web servisom za dostavu hrane.

Šta je odlučujuće za ovaj i slične web servise

Kritična masa i “začarani krug” naravno. U smislu da bez dobrih restorana i iskrenih “utisaka” nema ni posetilaca, a sa druge strane bez posetilaca na sajtu – restorani i nisu nešto zainterosavani za pojavljivanje (za ovo poslednje uzeti u obzir i balkanski faktor “Business & Internet”). Prednost Gostio-a je što ima svog “starijeg brata” Donesi.com, što Vladan sigurno koristi za razvijanje servisa.

Ima jedna stvar, na koju mislim da treba obratiti pažnju – korisnički utisci. Za uspeh jednog ovakvog servisa ovo može da odradi ogroman deo posla, ali i sa ovakvim poslovnim modelom ga uništiti. Da objasnim.

Korisnici danas, više ne veruju nikakvoj reklami. Jedina dobra reklama su utisci drugih korisnika. To jedan proizvod može progurati preko noći u sam vrh. Jeff Jarvis u knjizi What Would Google Do kaže jednu stvar sa kojom se slažem 100% “Give the people control and we will use it. Don’t, and you will lose us“.

Ukoliko korisnici na ovakvom servisu osete da su utisci drugih korisnika stvarni i realni, servis ide u vrh, ako osete da su namešteni ili da utisaka nema ili nema dovoljno, biće uzdržani i nepoverljivi.

Ako pretpostavimo da će se servis okrenuti ka otvorenošću (što lično mislim), postavlja se pitanje, koliko su vlasnici restorana zaista spremni da prihvate tu transparentnost. Pogotovo kada za nju trebaju da plate ;)

Siguran sam da će Vladan da pronađe najbolje rešenje i da ovaj servis čeka uspeh, nekako nas je navikao da iz svoje kuhinje izbacuje uvek kvalitet ;)

Rezerviši restoran sa Gostio.com Prati Gostio na Twitteru

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Priznajem da sam sebe više puta zatekao u poslednjih par meseci kako razmišljam o tome da je blog prevaziđen. Da idemo ka micro-bloggingu, kraćem i bržem vidu informisanja bla, bla, bla… Bio je i jedan period kada sam se smarao na blogosferi :)

Pre neki dan Nemanja pominje na blogu kako su Facebook i Twitter ubili blog. Posle toga je krenula i mala diskusija oko toga na Twitteru gde sam rekao da se ne slažem sa time, @RaindogBor me pitao zašto tako mislim, evo kraćeg odgovora/mišljenja.

Photo by Oliver Ingrouille

Kao što blog nikada neće ubiti mainstream novinarstvo, tako ni društvene mreže neće nimalo naškoditi blogu. Naprotiv, blogovi pored Twittera i Facebooka postaju još filtriraniji i kvalitetniji. Ljudi manje pišu na blogovima stvari za šta im je Twitter ili Facebook dovoljan. Kao što je novinarstvo potrebno za ozbiljnije analize, tako su i blogovi potrebni za kraće osvrte, As simple as that..

Ali nije samo to razlog, blogovi su (pored mainstream medija) pogonsko gorivo za sve društvene mreže. Šta bi svi radili na Facebooku i Twitteru da nema blogova ili klasičnog novinarstva? Čitali šta drugi jedu, gledali slike i razmišljali o “dubokoumnim” razmišljanjima od 140 karaktera (ili malo dužim na FBu)? Ne kažem da je to loše, nemojte me pogrešno razumeti, ali mislim da jedno ne isključuje drugo. Sam sadržaj (content) na društvenim mrežama je uveliko zavisan od spoljnog sadržaja. Bio da dolazi od klasičnih mainstream medija, bilo sa blogova.

U ostalom, koliko vam se puta desilo da učestvujete na odličnim diskusijama na Twitteru i Facebooku, posle jednog običnog linka prema jednom blog postu ili vestima u mainstream medijima.

Definitivno mislim da će se pomoću Twittera i Facebooka blogosfera samo malo pročistiti. A posebnu čar “Šta će biti sa blogovima” daje vest da će Rupert Merdok početi naplaćivati sadržaj na webu i da li će i koliko blogovi profitirati od toga. Ali to je jedna druga priča… ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

U poslednje vreme (kao i većina od vas) pizdim od Facebook pozivnica za razne grupe, fan strane, događaje. Kada se tu još dodaju jebeni kvizovi koji su nekima mnogo jeftiniji nego blejanje po kafićima uz jednu kafu, užitak je potpun :(

Photo by my iPhone :)

OK, postoje opcije da ignorišeš ljude za neke stvari, ali ne možeš blokirati nekoga kompletno za fan stranicu, grupu ili događaje. Kvizovi su posebna priča, moraš ignorisati kviz po kviz – da, svaki kviz posebno treba ignorisati. A šta tek pričati za one likove koji se kompletno unesu u deljenje svoje sreće sa nekim linkom tako što ga šalju u grupisanim privatnim porukama!!

U stvari, da li je uopšte lepo da ti neko bude “prijatelj” a da ga ti stalno spamuješ nekim porukama koje su samo tebi smešne, interesantne ili šta god? Ja ne mislim! Doduše, u početku sam coolirao i jednostavno brisao sve živo bez reči. Ali kontam da je to kao kada ti “friendovi” dolaze u kuću svaki dan i uđu na gajbu sa blatnjavim cipelama jer eto… moraju da ti pokažu kako su dobre ://

Par pravila lepog ponašanja na Facebooku, molim vas lepo!

Facebook Bonton Kada želiš da podeliš sa mnom sliku, grupu, fan stranicu, tvoje stanje uma, ma šta god – dovoljno je da to okačiš na svoj wall (zid) i budi siguran da ću to videti! Videću i ja, a i svi tvoji prijatelji! Privatne poruke služe da mi kažeš nešto važno ili da mi izjaviš ljubav! Nemoj mi u njima slati linkove ka tebi smešnim stvarima, one ne služe za to. A posebno obrati pažnju kada šalješ privatnu poruku na više adresa! Svaki put kada neko odgovori na tu poruku i svi ostali dobijaju poruku. Da li si siguran da ih svi žele? Nikada ne sugeriši fan stranice ili grupe. A ako na taj način radiš promociju neke svoje grupe ili stranice, time ćeš napraviti više štete nego koristi. Promocija svojih stranica/grupa ili jednostavno želja da podeliš sa drugima nešto od toga se radi opet preko tvog zida. Objavi na svom zidu ili se jednostavno učlani/postani fan i to će svi videti! Organizuješ neki extra events (događaj) ili ideš sa nekom ekipom pa bi da dođe što više ljudi? Ne šalji masovne sugestije molim te! Bolji efekat ćeš imati ako i to okačiš na svoj zid uz neki simpa kometar. Eventualno, možeš podsetiti ekipu tako što ćeš ponoviti objavu još par puta pred sam događaj, ali ne šalji nikome! Kvizovi! OMFG!! Tu sam gotovo bez teksta. Shvatam ja da te to opušta, ali da li znaš da se svaki tvoj odrađen kviz prikaže u mom time line-u tj. na mojoj HOME stranici? Da li bi ti voleo da gledaš neke moje, recimo porno kvizove, po ceo dan u tvom time line-u? Facebook ne služi za to, u stvari možda tebi služi, ali znaj da postoji i opcija “hide” posle koje te više uopšte ne vidim.

Ako ima neko nešto da doda, neka bude slobodan ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Kao što sam već pominjao u prošlim tekstovima o Digitalnom identitetu, biti sredinom 2009. godine korporativno online prisutan ne znači samo imati svoj sajt sa (eventualno) polu-zapuštenim blogom! Ako mislite da samo tako online delujete – u velikoj ste zabludi. Neka vas ne čude gotovo nikakvi ili BAŠ nikakvi rezultati.

Kao prvo, cilj korporativnog online prisustva, onda njegov budžet, pa strategija, resursi… to su zaista osnovne stvari ako želite rezultate. Upuštanje u projekte bez toga, sistemom “Ako prođe, prođe” je neozbiljno i neprimereno. Ovde neću ulaziti u detalje toga, već se zadržati na nekim tehničkim stvarima bez kojih je svaki pokušaj vašeg online prisustva hendikepiran. To vas u startu stavlja u podređenu poziciju naspram konkurencije koja misli na to.

Ako razmišljate o online prisustvu vaše firme, sredinom 2009. godine ne bi smeli zaobići sledeće alate i komunikacione kanale:

Korporativni blog

Na netu ćete pronaći tone i tone članaka kako, zašto i gde. Ukratko, preporučujem – redovni unosi, čitak i diskretan dizajn, ne previše ofisijelna editorijalna linija, dvosmerna komunikacija sa vašim klijentima putem komentara.

Jasan i čitak korporativan web sajt

Bez drečavih boja, bez nepotrebnih flash animacija, obavezne informacije “Ko ste vi” kao i kako da vas kontaktiraju, dobar pregled u najčešće korišćenim browserima (IE, FF, Safari, Opera).

RSS feedovi

Obezbedite RSS kanale za vaš blog ili web sajt ukoliko za to ima potrebe. Jasno ga istaknite u vašem dizajnu.

Phone ili mobile verzija sajta

Mobilni net pristup više ne treba zanemarivati. Kao ni činjenicu da korisnici iPhonea trenutno iznose 47% od svih smartphone korisnika na webu. A postoji i podatak negde (ne mogu ga sada izguglati) da su korisnici iPhonea kao ciljna grupa mnogo veći potrošači nego ostali smartphone korisnici ;)

Twitter nalog

Korporativni twitter nalog je idealna prilika da u real timeu vidite feedback vaših korisnika i da u okviru toga reagujete gotovo momentalno. Možete ga iskoristiti da u hodu ispravljate greške gotovo momentalno. Nekada vam je za to trebala cela godina dok povratna informacija o vašem proteklom poslovanju dođe do vas, danas je to u real timeu. Ne zaboravite samo da je Twitter dvosmerna komunikacija i da se vođenje istoga ne svodi samo na spamovanje followersa vašim PR saopštenjima ;)

Facebook grupa ili fan page

Facebook je takođe nezaobilazni alat za vašu komunikaciju. Ali opet voditi računa o vulgarnom spamovanju ljudi koji vas prate. Dajte ljudima interesantan sadržaj i vodite dvosmernu komunikaciju. I nikada preko pozivnica ili lančanih poruka, samo kroz statuse ;)

Funkcionalnost za shareovanje stranica

Dodavanje dugmića “Podeli ovo sa drugima” se tehnički uradi zaista brzo i lako, a rezultati su odlični. Ne zaboravite da ih integrišete na blogu i sajtu. Trenutno su Twitter i Facebook share dugme gotovo obavezni;)

Widget engine

Ukoliko imate potrebe i mogućnosti, pravljenje widgeta za vaše korisnike je totalno produktivna stvar koja će vam defitivno doneti profit. Primer: E-Shop sa ciljanom publikom geekova po defaultu bi trebao imati widget koji bi ponudio ljudima sa sajtovima da ga integrišu na njih. Uz to se skocka i neki mali affiliate program i svi su zadovoljni. Budite malo kreativni oko ideje za widgete, uložite nešto para u development i nećete biti razočarani ;)

Dvosmerna komunikacija

Jedno od najbitnijih momenata korporativnog online prisustva danas, je da se klijentu da dvosmerna komunikacija. Vreme klasičnih PR saopštenja je passé. Korisnika ne iteresuju vaša skockana saopštenja za javnost. On želi direktnu komunikaciju sa vama i to dvosmernu! Korisnik mora biti (ili bar imati osećaj da jeste) aplikovan u vaše poslovanje svojom kritikom ili pohvalom, šta god.

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Web 2.0 je defintivno termin koji sam najmanje voleo. Stvar za koju svako ima neku svoju definiciju, a koju kada kažete (uglavnom) svi znaju o čemu se radi. Stvar koja ne znači ništa, a koja je u poslednjih godina jedna od naj-googlanijih. Kako god, mislim da je Web 2.0 od prošle godine definitvno u umiranju. Doduše to nije ništa novo, o tome se priča već neko vreme. Meni je druga stvar na umu, šta dolazi posle weba 2.0??

Photo by Toriwai

Daj samo na brzinu (!!) da vidimo šta se izdešavalo u prošlih 10-15 godina na webu. Ne računajući onaj mail i IRC chat period, krenuli smo sa tzv. webom 1.0. Web prezentacije sa statičnim stranicama - gotovo nikada ne menjanim, pa onda Britannica, pa prve e-novine… Sve u svemu, sadržaj koji nam je serviran.

Onda nas je početkom 2000tih, čika Tim O’Reilly častio terminom Web 2.0. Krenuli smo i mi sami da pravimo sadržaj na webu bez obaveze da imamo svoje web sajtove. Ostavljali slike na Flickru i video zapise na Youtube-u. Čitali Wikipediu, pisali i komentarisali blogove, muzika preko Last.fm-a… Da bi se u poslednjih 2 godine okrenuli videoblogovima, video streamingu, socijalnim mrežama i na kraju Twitteru!

Kreirajući video sadržaj, počeli smo jednostavno da strimujemo svoja razmišljanja, osećanja, život…!

Pre neki dan sam naleteo na simpatičnu analizu o tome kako su se prenosile informacije u poslednjih 210 godina, sa malom predikcijom za sledećih 10 godina. To je samo potvrdilo ono o čemu razmišljam već duže vreme - Sledeći web će se sigurno bazirati na strimingu. Bilo to u tekstualnoj ili nekoj multi medijalnoj formi!

Photo by Will Lion

U stvari, u taj period smo već stidljivo i ušli, bez možda posebnog definisanja. Informacije tražimo da budu kratke, direktne i pre svega - u real time-u !! I samo su nam onda interesantne, interesovanja za “vesti od sinoć” je sve manje i one sve teže pronalaze kupca.

U maloj razmeni razmišljanja preko twittera od sinoć, dobio sam i par dobrih feedbacka koji mi takođe potvrđuju ovo razmišljanje. Beler mi je dao (po meni najbolju) i svoju viziju imena tog post web 2.0 vremena - WebFlow.. Koja je vaša vizija svega? Kako će se stvari razvijati?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Twitter za užasno kratko vreme ulazi u mainstream, ali dobija i praktičnu vrednost. Ukoliko imate pekaru, BakerTweet je način da svojim mušterijama koji su na Twitteru javite da su vam sveži i vrući kroasani izašli iz peći.

Prva “Twitter mašina” je instalirana u Albion Cafe u Londonu čiju pekarsku proizvodnju možete da ispratite na njihovom twitter accountu.

Cela priča se vrti oko totalno jednostavnog Wi-Fi aparata (baziranog na Arduino platformi) čija je upotreba skroz jednostavna. U ostalom pogledajte video, uverićete se i sami ;)

BakerTweet from POKE on Vimeo.

Ostaje još da ubedite vašeg lokalnog pekara u komšiluku da instalira makinu. Ali mislim da je to najmanji problem? :)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Svi koji su na Twitteru naravno, već jako dobro znaju o čemu se radi. Za sve ostale - ne mogu, a da vam ne predstavim projekat Why Croatia! Po meni projekat godine na ovim prostorima.

Why Croatia je izašao iz Borjine radionice pre neki dan. Odakle mu ideja i zašto, kako - možete pročitati u njegovom postu od pre nekih mesec dana. Ovde samo mala recenzija o projektu.

Radi se o izuzetno interesantnoj 2.0 turističkoj ideji gde se ljudi iz Hrvatske, a i oni koji imaju lepo iskustvo sa letovanja iz nje, pozivaju da snime kratak video i postave na sajt. U video zapisu do 3 minuta treba da kažeš, kao i što ime sajta govori, Why Croatia. Evo i Borjini argumenti zašto baš Croatia :))

Mene je lično oduševila kako ideja, tako i njena realizacija. Pored toga što je sajt skroz dobro urađen, izuzetno mi se dopalo to da i pored krize koja nije zaobišla ni hrvatski turizam, motivacija i energija da se uradi nešto dobro za svoju zemlju je tu. Nema plakanja na nesposobne i korumpirane političare nego se prihvatiš “motike” i rokaj-snimaj.

Totalna svesnost da to što će neki strani turista potrošiti par stotina evra na turizam - indirektno uticati i na web developera u Zagrebu ili opet pomoći bakici koja prodaje rakiju i med uz cestu je više nego za pohvalu. Skroz sam ubeđen da samo ovakav način solidarnog business razmišljanja može da nas izvuče iz ekonomoskog shita u koji smo se uvukli.

p.s Prvo sam napisao i ovo, pa sam onda obrisao iz posta, ali na kraju moram i to dodati. Individualna sebičnost i neo-kapitalizam je i ofisijalno umro onog dana kada su Bush, Sarkozy i Merkelova počeli primenjivati socijalističke ekonomske alate! Otvori um/oči i gledaj i malo šire od trenutnog i direktnog ličnog interesa!

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Nedavni članak objavljen na markevanstech.com blogu mi je pokrenuo razmišljanje da li je zapravo twitter ubio moj blog? Primećujem da sam veoma proredio svoje zapise a i kada hoću nešto da postavim ovde uglavnom brzo izgubim ideju o tome šta sam hteo da zapišem. Nedostatak vremena za pisanje dugačkih postova je doveo do toga da twitter [...]

Zatvorio sam pristup svojim postovima na svom Twitter nalogu!

Evo ovako, od kada je krenula cela ona “Twitter sapunica” pa posle i posta kod Dragana (tačnije rečeno pojedinih komentara u njemu), palo mi na pamet par stvari. Prvo, moji postovi nisu uobičajeni. U njima pišem i o klasičnim stvarima, ali i bez frke se “skidam” i skroz otvaram svoj privatni život. I zaista nemam nikakav problem sa tim. Ali imam problem sa drugim stvarima.

OK, ja ću da sedim u izlogu i skinuću se bez problema, imam i voajere ispred sebe i to mi je OK. Ali da li je OK da ti voajeri prvo zatamne to staklo da ih ja ne vidim, pa posle i iz sve snage pljuju po tom izlogu i meni. Pojedini se čak zanesu i ladno iskenjaju?

Meni nije OK!! Ne može goveda jedna. Prvo Request za pristup mom nalogu da vidim tvoju facu, pa tek onda možeš da me gledaš koliko hoćeš. Naravno, najbolje je da se i sam uljučiš u diskusiju, ali barem se predstavi.

Uopšte mi nije stalo da imam hiljade followersa, Twitter koristim za svoju dušu. Bez ikakve intelektualne masturbacije ili posla koji ostavljam u officeu i ne iznosim ga odatle. Na mom kanalu imate par dobrih web/geek linkčina dnevno sa light erotikom i sexy provokativnim postovima. I da, ne trudim se baš ni da budem politički korektan. Kome je to OK neka dođe, kome to želudac ne može da svari ili mu moral ne dopušta preporučujem da ide ovde, ovde ili recimo ovde. No hard feelings people, ali ako već želite nekog da psyho analizirate, vodite vašu mamu, muža ili ženu, and leave me alone please…

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2009 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ne znam da li je u pitanju moje trenutno prisustvo na Balkanu ili Feldmanov Influence sa prethodnog LeWeba, ali imam potrebu za jednim malim hejt postom.

Već izvesno vreme pratim par naših PR profesionalaca i Web magova koji koriste Twitter i posle svakog njihovog twita zapitam se koji kurac ih ne skinem sa Followinga. Kao neki rispect, poznastvo, Twitter sujeta (ono kao: videće da ga ne pratim pa me neće voleti) itd.

Slika statusa Miloja Sekulića oslikava šta hoću reći ;)

Ali evo sada sam nešto malo analizirao history od par auto-promotera i njihovih twitova.. i ne može čovek da veruje! Njihovi twitovi su kao najlošiji reklamni klipovi na nekoj lokalnoj televiziji tipa TV Surdulica..

Mislim, nemojte me pogrešno razumeti, ne mislim nikako da je loše koristiti Twitter kao kanal za promociju. Poenta je u tome što se čovek pojavi, pokaki se svojim followersima puštajući twit i isto tako brzo nestane. Znači ono, ako mu nešto i odgovoriš, on ti ne odgovora. Da ne pričamo sada o nekom praćenju Twitterosphere i socijalnog povezivanja. Postoje tu i velike PR profike koje čak ni ne prate nikoga!! (wtf!!) Naravno, u isto vreme se na veliko prodaju muda za bubrege klijentima tipa: “Morate pratiti nove tokove IT marketinga… Budite prisutni na sošel networksima” itd

Nego, ajde sada da definišemo i targetiramo gomilu sa par primera, što reče jednom moj friend Eniac. Dosta mi je ove Balkan-hipokrizije i političke korektnosti gde joj nije mesto. Pravim subjektivnu listu sa tri najveće Twitter PR neznalice ovih prostora. Pretpostavljam da će ih sujeta jako dobro prodrmati i da neće znati izdvojiti kritiku od nje, ali šta sada…

Evo recimo Goran Aničić. Čo’ek poznat i uspešan blogger sa Svakodnevnice, tu nema šta dodati. Ali baš iz tog razloga, kao i ogromnog web-blog iskustva, stavljam ga kao šampiona u Twitter neznalicu trenutno. Jednostavno takav kalibar sebi ne može dozvoliti da prvo izjavi, baš na ovom blogu, da Twitter nije socijalna mreža. A i da mu Twitter page izgleda ovako:

Twit za twitom su mu auto promotivni linkovi, bez ikakve inter-akcije sa svojim Followersima. Doduše, čovek ni ne prati NIKOGA!! Mislim, šta dodati…

Takođe ne mogu zaobići ni Dragana. Imam veliki rispekt za čo’ekov edukativni rad na ovim prostorima, ali baš zato ne možeš imati ovakav Twitter page:

Priča je slična kao i Goranova. Nikakve povezanosti sa ljudima koji te prate. Nema komunikacije, puno auto-promotivnih linkova. Pravo đubrište od stranice. Da li ovaj primer Twitter stranice Dragan pokazuje klijentima kako ona treba izgledati i kako je koristiti??

Ne mogu, a da za kraj ne pomenem i Dejana Bizingera. Iskaljeni web konsultant koji, ukoliko je već na Twitteru, bi morao znati da ga i koristi. Doduše, njegov Twitter page još i ima najmanje auto promotivnih linkova, ali je zato čovek isto totalno van koloseka što se tiče socijalizacije sa svojom Twitter mrežom.

Par puta posle nekog Twitta bih ga zamolio za detalje, pretpostavljate da nikada nije bilo odgovora.. Pitam se da li uopšte i zna za opciju Reply??

Za kraj bi napomenuo i to da je na jednoj od skorašnjih lokalnih konferencija, jedan od ova tri PR stručnjaka uzeo mladog Nebojšu aka Eniaca kao nekoga koji nema pojma o svom poslu i koji bi trebao još puno, puno da uči.

Naravno da se stalno učenje za mene podrazumeva, za bilo koga i u bilo kom poslu. Ali ja bi’ Eniaca naveo BAŠ kao nekoga od koga ovo troje imaju jako puno da nauče! Bar što se tiče pravljenja gerili na webu kao i korišćenja social mreži kao kanala za promocije. Za njegov rad bi stavio samo tri keywordsa: diskretno, bez spama i jako uspešno!!!

p.s. Kako su ovakvi postovi više nego NE poželjni na našem tržištu, odlučio sam da dok se nalazim u Srbiji, uzmem izvanredne bodygard usluge mlade IT development firme iz Beograda :)) Ako je nekome to isto potrebno, toplo preporučujem gazda Nixu koji samo zbog mene menja šifru delatnosti ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Svi koji prate Twitter kao i na njemu nam dragog blogera bez bloga Ivana Brezaka Brkana, verovatno već jako dobro znaju gotovo sve o ovom hrvatskom Startupu. Za sve ostale par linija o Shout’em, simpa alatu za micro blogging.

Shout’em je namenjen za sve one koji žele da naprave svoj komjuniti baziran na principu micro-blogginga. Kreiranje svoje mreže je zaista jednostavno. Otvaranje accounta, biraš grafičko rešenje, još po koje malo podešavanje (ako želiš) i imaš totalno besplatno svoje mesto na webu za pravljenje svog ličnog komjunitija. Ja sam svoj otvorio negde za 2 minuta max.

Zaista ima ogroman broj opcija, od biranja raznih simpa grafičkih templatea, dužina postova, Custom CSS, adaptacija Headera, moderacija postova itd. Izgleda mi jako dobro urađeno, zaista.

Za one koji žele i nešto više, postoje i premium opcije. Tako za recimo 9,95$ mesečno možeš imati svoj lični domen ili opet za isto toliko para svoj Private network. Lično mi se ideja sa jasnim poslovnim modelom odmah u startu jako sviđa. Ono što mi se ne sviđa su cene koje mi se čine malo prejake, pa i za globalno svetsko tržište.

Sve u svemu, jedan web servis izuzetno dobro tehnički odrađen, jasan poslovni model i iza toga PR koji sve to lepo prati. Iskreno momcima želim puno sreće u ovoj nichi gde mi se čini da ima dosta gužve.

Podcast Matija Šmalcelj - Shout’em

Za kraj, jedan kratki podcast koji sam snimio sa Shout’em developerom Matijom Šmalceljom tokom posete standa Shout’em na ovogodišnjem LeWeb u Parizu.

Imajte u vidu da je sve napravljeno onako “sa nogu” između hrpe posetilaca. Meni je ovo takođe prvi urađen podcast, a i Matija mi reče da ni on nije imao ovakvih iskustava, tako da.. bez kritika molim. Oboje smo pod stresom :))

Preusmi podcast u mp3 [ZIP 4,62Mo]

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Lepo si se proveo za doček Nove Godine. Bilo je dovoljno i pića i klope, ali i supstanci koje nisu legalne osim ako ih ne konzumiraš u Holandiji. Vraćaš se kući ujutro sa najboljom ribom iz kluba i hoćeš da sve to lepo overiš na svom Twitteru. Pališ mašinu, odlaziš na web destinaciju, kad ono prc… Čeka te poruka: “Did you want account for one, or two years?”

Ova priča je naravno čista fikcija koja doduše ima šanse da ne bude daleko od istine. Bar po onome što se da zaključiti iz intervjua sa Evan Willimas (CEO Twitter) koji je objavio francuski L’expansion od 5.12.2008.

Kako Evan kaže, strategija za sledeću godinu je zbog ekonomske krize promenjena. Planira da se već u prvom trimestru 2009. primeni monetizacija Twittera. Na žalost nekih detalja oko samog plana nije izneo, osim da ne planira sponzoring velikih marki koje su trenutno izuzetno zainteresovane nego da će se pre ići na traženju nekog biznis modela koji će uspeti da monetizuje sam proizvod.

Mislim da će biznis model sličan Flickru ili Last.fm biti primenjen što mi se i dopada. Ostaje da vidimo samo koja će cena biti ovom novom Twitter PRO accountu. Kao pravi Twitter addict ova plaćena verzija me neće zaobići. Ko je još potencijalno Twitter PRO account?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Poslije Blogodka, Blogariata, Planete (i još po kojeg), ovih dana nam se pojavio još jedan blog agregator na našoj blogosferi, SerbianBloggers.info. Svaku inicijativu IT evangelizacije smatram izuzetno pozitivnom i 100% ju podržavam. Ono što mi je najpozitivnije na ovom projektu i što ga na neki način kvalitetno izdvaja od prethodnih jest što uz Blog agregator postoji i forum sa dobrom, tehnički potkovanom ekipom iza njega. Pravo mjesto za iskusne blogere da svoje blog znanje i iskustvo podijele sa ostalima manje iskusnima.

Sada kada sam završio sa hvalom, ne smijem propustiti dati i svoju subjektivnu kritiku na bitne dijelove projekta koji su mi jako zasmetali. Toliko, da je uspjelo i da mi zaokruženu sliku o svemu skroz pokvari. Mislim da je osnivačka ekipa od prvog trenutka pucala samoj sebi u obje noge.. I to u rafalnom modu.

Photo by Trapac

Što je prvi cilj na ovakvim projektima? Pa da sadržaj na njemu bude što kvalitetniji i raznovrsniji, zar ne? Osim… što ovaj projekt ima realan problem s tim i što ga sama pravila na kojima je izgrađen koče ka tom cilju.

Prvo je ime: Srpski blogeri, koje je usput na engleskom jeziku??!! Osobno imam jako veliki problem sa nacionalnim pridjevima. Ne znam sada točno tko je rekao (i neda mi se googleati), ali sam davno čuo nešto tipa: Previše volim svoju zemlju da bih bio nacionalist!. Jednostavno mi je jako tužno da nacionalnost može biti granica gdje se zaustavljaš na putu ka znanju. Drugo: Blog mora biti pisan na srpskom. Ćirilicom ili latinicom. Aha… samim time se isključuje mogućnost da se u njemu nađu i kvalitetni tekstovi koji nisu na srpskom jeziku, a opet potpuno razumljivi svima onima koji su nastanjeni na ovom dijelu planete.. Mada je to logičan nastavak gore navedenog problema..

Druga pretpostavka je da ekipi sa Serbian Bloggers nije toliko važna kvaliteta ukoliko ne dolazi sa prostora Srbije, ali to je onda neka druga priča.. U kojoj ja ne želim sudjelovati.. Jbg. šteta u svakom slučaju.

p.s. Tekst je namjerno pisan na hrvatskom jeziku. S jednim ciljem, provjeriti da li je manje ili više razumljiviji za čitatelje na blogowskom…?

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Ovih dana smo se baš raspričali ovoj temi. Ali ovaj put ne bih pričao globalno o privatnosti na Facebooku, nego pre naveo jedan primer na koji sam juče naleteo. Klasika šta može da vam se desi pri traženju posla.

Juče smo u agenciji regrutovali jednu malu devojku za posao (asistenta e-marketara). Razgovor je prošao skroz OK, posao je očigledno njen. Mlada (i privlačna :)) devojka odlazi i kolega koji je obavio razovor sa njom seda na laptop. Pretpostavljate koja je URL destinacija bila prva u svom web browseru :) Zatim sledi ukucavanje imena mlade (i dalje insistiram: privlačne :)) devojke i buduće koleginice u pretraživač sajta, podatke naravno nije zaštitila i hopa… Njen ceo private life na dlanu :)

Kolega nabacuje bananu na lice i poziva da mu se pridružimo u explorisanju pikanterija mlade zavodljive 24godišnjakinje. Prvo ide lagani obilazak svojih drugarica, pa koju muzikicu sluša, šta gleda, na šta se loži, šta čita (WTF!! nije Geek)…

Pogled lagano pada na grupe čiji je član.. Namerno ne navodim tačne nazive, ali u fazonu Grupa za legalizaciju Canabisa, Weekend sex grupa i sl.. hmmm, tako znači… Sada ceo muški deo nabacuje banane na lica, polako se guramo oko kolege sa laptopom i izguravamo koleginice. Sa jezicima do patosa vičemo na kolegu: slike, slike… idi na slike jebote!!

Ovaj se kao kurva smeje klikćući na tab photos.. Yes… tri, četiri albuma koja “obećavaju“. Naravno, mlađani slatkiš nije odrastao u nekom manastiru i za svoje godine ima manje više fotke kao i sve svoje godišnjakinje. Mislim u današnje vreme kada svaki mobilni telefon ima foto aparat ništa čudno. Ono što je fuck, je što je sve ostavila na open svima iz svoje mreže :(

Nastavak priče pretpostavljate i sami. Kreću oni naši muški typique komentari :)) Koleginice beže se vraćaju ispred svojih mašina zaključujući da su ipak svi muškarci… kh, kh… :)) Mi još malo nastavljamo da uživamo u voajerisanju života mlade koleginice i posle par minuta ih testoteronski obavijeni zadovoljstvom sledimo i lagano back ispred svoje mašine.

Svi kao nešto rade, a svima prepoznatljiva color šema Facebooka na ekranu ;)

Sledeće nedelje nova koleginica bi trebalo da nam pridruži. Sreća u nesreći za nju je što se zapošljava u Web-Marketinšku agenciju gde je prosek godina 29 i gde je sve to sa njenog Facebook profila više pozitivno nego negativno. Zamišljam samo da je konkurisala u nekoj od osiguravajućih kompanija, banaka ili slično. Zamisli da joj je HR iz takve firme checkovao FB nalog :) Budite pametni i zaštitie svoje profile onemogućavajući da ga iko osim vaših prijatelja može videti. Isto tako i za svoje slike. Ukoliko već imate profil na Facebooku, posećujte ga redovno i proverite da nije neko od vaših prijatelja objavio neke “nezgodne” slike i tagovao vas na njima. Ako jeste slobodno uklonite tag i zamolite prijatelja da to više ne radi. Obratite pažnju na vaš digitalni identitet, može biti jako neugodno u nekim situacijama ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Pitanje “Da li si Twitter?” smo odavno pro??li. Ima onih koji ga vole, onih koji i ne ba?? :), a ima i kompulsivaca. Sve mi je to OK. Ono ??to nisam znao do ju??e, je da Twitter koriste i teroristi ??!! E da, teroristi.. Bar tako navodi u svom izve??taju [PDF 6,9M] 304th Military Intelligence Battalion, a koji prenosi Wired zahvaljuju??i Federation of American Scientists (Ne-vladin sektor).

Sa datumom od 16.10.2008, ovaj dokument je studija o web i mobilnim tehnologijama koje se mogu potencijalno iskoristiti za teroristi??ke napade. Pored Twittera, obave??tajni servis ameri??ke armije objavljuje u svom raportu da su na “crnom spisku” i servis Google Maps, Skype, kao i mobilni telefoni sa foto aparatom.

Jedno poglavlje (Potential for Terrorist Use of Twitter) je tako posve??eno i Twitteru gde ameri??ki obave??tajci pretpostavljaju da se ovo “opasno web oru??je” mo??e iskoristiti kao pasarela izme??u weba i mobilnog telefona (SMS WEB). A onda dolazimo i do meni posebno interesantnog dela gde se navodi (slobodan prevod):

Twitter je postao aktivisti??ki alat za socijaliste, grupe za odbranu ljudskih prava, komunista, vegetarijanaca, anarhista, religioznih grupa, ateista (!!), politi??kih aktivista, hacktivista i ostalih koji komuniciraju izme??u sebe sa velikim auditorijumom.

U raportu, pored ovih “sumnjivih gra??anskih grupa“, mo??ete videti i primere razli??itih mogu??ih teroristi??kih scenarija za koje i nije toliko lo??e imati ih u vidu, posebno posle 09.11. Tako??e je precizirano i da su sve ovo samo hipoteze i da nije sigurno da se isto mo??e i realizovati.

Za kraj, interesantan mi je i komentar u Wiredu od analiti??ara za pitanja vojnog obave??tavanja, Steven Aftergooda koje otprilike glasi:Fundamentalno je anticipirati neprijateljske operacije. Ali isto tako treba znati ??ta je realno i va??no, a ??ta ne. A ako mi imamo vremena da se brinemo o opasnosti koja vreba sa Twittera, onda je sve u redu..

Neka prava na ovaj tekst su zadr??ana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasni??tvo, osim ako nije druga??ije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se sla??ete sa uslovima kori??tenja. Uslovi kori??tenja RSS kanala

Zaista prijatno iznane??enje pre neki dan na twitteru. Via @draganbabic, otkrivam odli??an web servis pokrenut iz Novog Sada ako se ne varam.

Pri??a je totalno jednostavna, Plakatt.com je web servis koji ti poma??e da prona??e?? gde mo??e?? iza??i ve??eras. Koncerti, izlo??be, sajmovi.. ali isto tako cool barovi, restorani i uop??te mesta gde se mo??e?? dobro provesti. Ono ??to mi se dopada je ??to se za projekat mo??e re??i da definitivno upada u “web 2.0 ideologiju”. Korisnici pored gore pomenutih stvari imaju mogu??nost i dodavanja ili menjanja informacija na de??avanjima koja se ve?? nalaze u bazi podataka.

Li??no mislim da je realizacija ispala sasvim dobro i pored toga ??to je projekat jo?? uvek u razvojnoj fazi. Tako??e, projektu fali ve??a baza podataka, ali i to je kako mi se ??ini na dobrom putu. I pored toga svega, trenutno mo??ete prona??i informacije sa kulturnim de??avanjima ili cool mestima za izlazak za ne??to vi??e od 8 zemlje sveta. To projektu daje ne??to ??iri aspekat od samog lokalnog projekta, ??to su pokreta??i verovatno i hteli sa obzirom da je sajt dvojezi??an (sr, en).

I ako verujem da pokreta??i projekta imaju svoju razvojnu viziju dosta jasnu, na taj momenat bih ipak stavio manji akcenat. Mislim da Plakatt.com mo??e uz malo rada na marketingu da se lako nametne na regionalnom tr??i??tu (misle??i pre svega na srpsko, hrvatsko i bosansko tr??i??te). Na suprot tome, poku??aj da se Plakatt probije na anglo-saksonsko tr??i??te bi bio relativno trnovit i neizvestan, a samim i tim investicija rizi??nija.

Za kraj bi samo podsetio da ovakvi projekti mogu da za??iva samo ukoliko korisnici (tj. ti, ja, mi, vi, oni.. :)) prihvate da igraju igru i da pored same konzomacije i sami doprinesu sa dodavanjem sadr??aja da bi i drugi mogli da konzumiraju :) Tako da bi bilo totalno cool da svako doda svoje omiljeno mesto za ispijanje kafice-??aja, ve??ericu ili pak neki dolaze??i koncert, izlo??bu, sajam u svom geografskom okru??enju.

Ja sam po??eo ve?? sa svojim, pa ako nekoga sa na??eg govornog podru??ja nanese vetar u Strasbourg, sada zna gde mo??e na??i dobru atmosferu za kafu i klopicu ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadr??ana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasni??tvo, osim ako nije druga??ije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se sla??ete sa uslovima kori??tenja. Uslovi kori??tenja RSS kanala

Pribli??ava se jo?? jedno izdanje najve??eg Web skupa u Evropi, ove godine preko 1500 u??esnika iz 40 zemalja sveta. Naravno, svi znate da se radi o LeWeb’08. Za ovo, peto po redu izdanje, rendez-vous je dat 9. i 1O. decembra u Le CENTQUATRE u Parizu.

Sa pro??logodi??njeg LeWeb’07

Ne krijem veliko zadovoljstvo ??to je Stephanie Booth odabrala da Blogowski.eu bude slu??beno odabran da pokriva konferenciju u na??oj blogosferi. U toku konferencije ??u se potruditi da vam predstavim ??to vi??e mogu celu atmosferu u kojoj ??e ne sumnjivo biti puno pozitivne IT energije ;)

Tokom dva dana konferencije, od predava??a ove godine pojavi??e se i face kao ??to su Michael Arrington - TechCrunch, Jason Calacanis - Mahalo, Dan Farber - CNET News, Jeff Clavier - SoftTech VC, Marissa Mayer - Google ali i jo?? mnogi drugi. Ceo spisak predava??a mo??ete videti na ofisijelnom sajtu LeWeb’08 ili ga preuzeti u PDF izdanju [250Ko] sve zajedno sa programom.

Meni je ovo prvi put da prisustvujem LeWeb konferenciji, ali prate??i je on-line prethodnih pet godina, pretpostavljam da ??e biti i streaming prenosa za sve one koji ne budu mogli da budu u Parizu. A za one koji ??e biti tamo, vidimo se.

Neka prava na ovaj tekst su zadr??ana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasni??tvo, osim ako nije druga??ije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se sla??ete sa uslovima kori??tenja. Uslovi kori??tenja RSS kanala

… a za proteklih ??est meseci od poslednjeg posta.. Po??ele da mi rastu dlake iz u??iju (!!) toliko da sam ih morao po??eti ??upati sa fucking pincetom :/ U stvari, na dlakama se ne??u puno zadr??ati jer znam da ??e Eniac po??eti sa evociranjem nekih slika na Facebooku. Nastavljam direkt sa Facebookom.. Znate onaj post od pre par meseci o FBu, e pa ka??u da sam se popi??ao na sve to :/ Prihvatam kritiku. Posle Twittera, navukao sam se debelo i na FB. U stvari pre ??e biti da sam se integrisao ??to ka??e Suske.

Zna??i pove??e?? lepo Twitter sa FBom, instalira?? neki od Twitter klijenata na ma??inu i onda elegantno odatle kucka??. A kada ti dosadi kuckanje, skokne?? do Blip-a i overi?? ga jednom muzi??kom podlogom. Naravno, prethodno pove??e?? Blip i Twitter :))

Mooshema sedi ispravno ne sakrivaj se iza Aurore!! Bolje da se ugleda?? na nju.. Vidi?? kako ona to sve zna i bez ovoga svega !!

..Gde smo ono bili.. da, na facebooku i mom navla??enju na isti.. Ceo taj “come back” na Facebook je po??eo pre jedno mesec dana kada me kolega navukao na neku glupu igricu koja se u vidu aplikacije nalazi na FBu. Onda rekoh, dok sam ve?? tamo, po??eo da trolam Eniacove i Sini??ine statuse.. i onda, jednog jutra.. priznao sam sebi u ogledalu da sam ipak addict :(

… a za proteklih ??est meseci od poslednjeg posta.. Postao sam (jo?? jednom?) Single (!!). I odmah na prvu sam ukapirao da mi jako lepo stojii :)) Ne stvarno, jako godi da se opusti?? sam sa svojim smrznutim chesbourgerima i pizzama, pasuljom i gra??kom iz konzervi, patikama i praznim konzervama piva koje statiraju pored jastuka.. Naravno, da ne pominjem sa vremena na vreme jedno od Dorcelovih filmskih dostignuca. Onako posle posla, opu??teno sa kolegama uz kikiriki i pivo :)

… a za proteklih ??est meseci od poslednjeg posta.. Desio se i jedan veliki ekonomski fuck. Napokon.. Zaista sam po??eo da sumnjam u svoju ideologiju u poslednje vreme slu??aju??i ve?? godinama pri??e jednog dobrog prijatelja koji je jedan od onih “??ika ??to za vas kupuje i prodaje“. Izme??u Stock Optiona, Golden parachutea i Golden helloa, ultra liberalni kapitalizam nam je pokazao kako je izuzetno human (bar za pojedince).

Problem je ??to su se momci malo zaneli.. U stvari toliko da je i predsednik ultra-mega-giga zemlje liberalizma postao mala beba za ove na??e socijaliste iz “stare evrope“.. Ma generalno me ba?? i zabole za sve to, jedini problem je ??to ??emo svi po malo najebati zbog kuhinje koju nismo ni spremali, a po najmanje probali..

… a u slede??im ??est mesecima od poslednjeg ovog posta.. Defintivno ??e se de??avati pozitivne stvari. Prva ve??a stvar je ve?? u decembru mesecu. Po??astvovan sam od strane Loic Le Meur-a i preciznije Stephanie Booth da dobijem blogersku akreditaciju za ovogodi??nji LeWeb’08 koji se de??ava 9tog i i 10tog decembra u Parizu.

Naime Blogowski.eu je odabran kao zvani??an (kako sexy zvu??i) blog koji ??e da pokriva konferenciju za ovo jezi??ku blogosferu. Jedan od slede??ih postova ??e biti i namenski napisan o konferenciji sa detaljima o konferenciji, a za vreme same konferencije ovde ??ete mo??i ??itati i izve??taje sa samog LeWeb’08.

Pozitivno ??e biti i to da nastavljam tamo gde sam stao u aprilu.. U stvari mo??da ??e biti i bolje ;)

Neka prava na ovaj tekst su zadr??ana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasni??tvo, osim ako nije druga??ije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se sla??ete sa uslovima kori??tenja. Uslovi kori??tenja RSS kanala

Ideja mi se vrzma u glavi od novembra prošle godine, web adresa gde se bez ikakve registracije može ponuditi i pronaći posao u IT industriji. I ako na našem tržištu ima dosta sajtova za pretragu poslova, jako malo ili gotovo da nema modernih Job Boardova nalik na Krop, 37signals Jobs ili AuthenticJobs.

Sa takvom inspiracijom sam i ušao u realizovanje domaćeg Job Boarda specijalizovanog za poslove iz IT industrije, Jobs.Blogowski.Eu.

Razvoj

Nisam imao veliki budžet, planirao sam da lično potrošim 20tak sati na razvoju mockupa i oko 2K€ za costum CMS. Posle više diskusija sa kolegama, definitivno su me ubedili da startujem sa Open Source rešenjem i eventualnim kasnijim prelaskom na sopstveni CMS.

Tako se i završilo, “ispod haube” Jobs.Blogowski je CMS pod MIT licencom JobberBase iza koga stoji rumunski Web Developer Filip Chereches-Tosa.

Za celokupan razvoj mockupa i njegovu integraciju sam potrošio nešto malo više od 40tak radnih sati uključujući i prošlonedeljnu debug fazu. Ah da, hteo sam da sa i javno zahvalim svima koji su mi poslali feedback na mail. Zaista sam se prijatno iznenadio tolikom broju ljudi (vas 12) koji su potrošili vreme čeprkajući po mojoj skalameriji i poslali izuzetno kvalitetne komentare na mail.

Vaše mišljenje, opaske i kritika su mi zaista pomogle, jednostavno dva para očiju nikada ne mogu da vide toliko stvari kao četiri (ili 26 :D).

Kako sve funkcioniše?

Princip funkcionisanja sajta Jobs.Blogowski je maksimalno uprošten. Prva karakteristika je da je servis apsolutno besplatan, kako za kandidate tako i poslodavce. Druga stvar, ni za koga nije potrebna registracija. Ovaj sistem funkcionisanja bez registracije mi se jako dopada jer stvar postaje mnogo prostija i brža za korištenje, za obe strane.

Poslodavac

Proces ostavljanja oglasa za poslodavce se sastoji od tri klika. Pri prvom kliku na Nudiš posao? Ostavi ga ovde!, otvara se formular sa najosnovnijim potrebnim stvarima kada tražite nekoga za posao. Zanimanje, branša IT industrije, da li je u pitanju puno radno vreme ili freelance, koji grad je u pitanju kao i opis posla. Posle toga ide još ime kompanije, web sajt kompanije i na kraju samo jedan validan e-mail na koji će ponude za posao stizati. Sledeći korak je da se samo proveri da li je oglas OK i treći klikom oglas je objavljen, voilà, to je sve. Oglas je on line u sledećih 60 dana.

Ako se poslodavcu slučajno potkrala neka greška pri pisanju oglasa ili jednostavno želi da dezaktivira oglas pre onih 60 dana, to može uraditi preko maila koji se dobije pri objavljivanju oglasa. U njemu postoje dva linka, jedan za modifikaciju oglasa, drugi za brisanje. Samo da napomenem da kada poslodavac prvi put objavljuje oglas, potrebna ručna validacija oglasa, svaki sledeći oglas sa istim mailom se objavljuje totalno automatski bez ikakve validacije. (more…)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala

Par korisnih stvari za ovaj februarski weekend.

Chirpscreen - ScreenSaver 2.0

Pošto smo letos prešli gradivo o Bloger kompulsivcima, ovo parče softa ti može pomoći u retkim trenucima odmora. U onim momentima kada su ti noge na stolu pored koga se diskretno nalazi otvoreni laptop. Ne, ne treba da klikćeš nigde, dovoljno je da si se udobno uvalio u fotelju ispred TVa sa pivom u jednoj ruci, daljinskim za TV u drugoj i sa vremena na vreme samo baciš pogled na ekran laptopa. Na koji si prethodno naravno instalirao Chirpscreen screensaver.

Stvar se svodi da pri instalaciji Chirpscreen-a uneseš Facebook login kao i login za Flickr. Posle toga te Chirpscreen bombarduje fotkama sa Flickra ili Facebooka. Toplo preporučujem za momente opuštanja i odmora od blogova, foruma i social networkinga :)

AM DeadLink - Bookmark mehaničar

I pored korisnog Del.icio.us-a (koji sam iskreno zaista retko koristio) Bookmark u Firefoxu mi je u totalnom haosu već nekih par godina. Često sebi zadajem misije da Sledeći weekend mora da ga sredim!! To sledeći se naravno nikad ne desi. Pa dobro, i u tom haosu se nakako snalazim, ali problem sa “mrtvim linkovima” je zaista realan. Treba iskliktati na hiljade URLova i proveriti da li sve to radi.. ma daaa..

Malopre sam instalirao AM DeadLink i posle kratkog korištenja, alat mi se čini sjajan. Instalacija u par sekundi, izabereš iz kog browsera hoćeš da ti proveri linkove i posle par minuta ti soft izlista sve mrtve linkove. Užasno korisna stvar.. Funkcioniše na žalost samo na windowsu, a “čisti” IE, Operu, Mozilla i Netscape browsere. (more…)

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2008 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanala