Planeta Srbija

Nakon najave početkom oktobra prošle godine “Paviljoni” su konačno stigli, u formi zaista sjajnog i multifunkcionalnog HP Pavilion Dv6 modela, koji u podoznaci nosi ono “Entertainment PC“.

Ovaj podnaslov sigurno nije nadenut tek-tako, već ima snažno uporište u mogućnostima ovog prenosnog računara za koji se po prvi put može reći da je prava zamena za desktop PC, pa da čak i prevazilazi funkcionalnost “običnog” PC-ja.

Na dv6 možete ozbiljno da radite zahavaljujući snažnom dvojezgrenom Core 2 Duo procesoru i širokom ekranu, te čak 4 GB ugrađenog RAM-a. Računar jeste malo teži ali je svakako prenosan, tako da poslovni ljudi pored sebe uvek mogu da imaju snažan računar kojim brzo i efikasno mogu da reše sve tehno potrebe.

Entertainment PC

I to nije sve, tek ono “Entertainmen” dolazi u prvi plan. Zabavnu stranu računara gradi mobilna GeForce kartica sa čak 1 GB video memorije, na kojoj možete da igrate najsavremenije video igre. Probao sam mrežni Quake Wars – besprekorna igrivost, ni stari mrežni Wolfenstein nije za bacanje, ali tek sa CoD 4 Modern Warfare pokazuje se  prava snaga integrisanog gaming hardvera. Gaming je tek početak, jer dv6 poseduje integrisane Altec Lansing stereo SRS Premium Sound zvučnike, postavljene neposredno iznad tastature, tako da gde god se nalazili možete uživati u kvalitetnom zvuku.

Da o filmu i uživanju u filmu i ne govorimo, dv6 preko VGA i neizbežnog HDMI izlaza možete spojiti na veće ekrane i uživate u pravom bioskopskom doživljaju. Posebnu stranu multimedije čini HP MediaSmart software koji na jednom mestu objedinjuje sve elemente zabave, a dodatne pogodnosti uključuju kvalitetnu web kameru i mikrofon za druženje na mreži.

HP MediaSmart za kućni centar zabave

Zahvaljujući HP MediaSmart softveru Dv6 se pretvara u pravi kućni centar zabave kojim možete da upravljate putem priloženog daljinskog upravljača iz udobnosti fotelje.

HP MediaSmart pušta i  reprodukuje apsolutno sve:

možete gledati filmove sa DVD-ja ili  diskova, pregledati fotografije, slušati i organizovati muziku sa svih dostupnih medija, poručivatii gledati filmove online, igrati igre na velikom ekranu upravljajući daljinskim upravljačem, zatim čitati najsvežuje vesti iz odabranih izvora, te gledati video klipove iz raznih online izvora.

U priloženom video klipu možete videti kako to funkcioniše u praksi:

Ništa bez mode

Još jedna zanimljivost vezna je ovaj računar, a to je da Dv6 na HP-ovu inicijativu po prvi put spaja IT hardver i svet mode. HP Pavillion Dv6 prvi put je predstavljen u Srbiji u Expo centru, na modnoj reviji naše poznate dizajnerke Dragane Ognjenović, u okviru Beogradske nedelje mode.

Novi HP-ov model računara uklopljen sa „softverom“ Dragane Ognjenović predstavlja pravi uvod u prvu saradnju tehološke kompanije i dizajnera u Srbiji. I to nije sve, specijalno za ovaj model Dragana Ognjenović dizajnirala je torbu inspirisanu upravo Dv6 modelom i njegovom višestranošću.

Još malo hardvera

U test modelu instaliran je SATA disk kapaciteta 320GB koji radi na visokih 7200 obrtaja, a dostupni su i veći kapaciteti. Što se tiče povezivosti, pored gigabitnog LAN-a, tu su naravo WiFi podrška i Bluetooth. Da bi sve nabrojano besprekorno radilo, 6-ćelijsku litijum-jonska baterija daje dovoljno autonomiju za preko 2 sata operativnosti pod punim opterećenjem.

Više i detaljnije o ovom sjajnom računaru možete pročitati u aktuleno, januarskom broju MOBITECH magazina, a pogledajte i FLICKR galeriju.

I nešto o ceni, cena ovog računara  kreće se od nekih  46 hiljada dinara pa sve do preko 70 hiljada, a zavisi od ugrađene opreme u smilsu veličine diskova, baterije, broja portova, optike (dostupan je i Blu-Ray), i pre svega procesora.

© goran | Svakodnevnica blog, 2010. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Altec Lansing, Blu, Blu-ray, Core 2 Duo, Dragana Ognjenović, Dv6, HDMI, HP, HP MediaSmart, Intel, softver, SRS stereo

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ukoliko na redovnoj bazi pratite Google Analytics podatke za jedan ili više sajtova znate koliko je zamorno (pogotovo ukoliko imate >50 sajtova) svaki put prolaziti kroz bezbroj menija i ekrana ne bi li došli do korisnih informacija.

Rešenje ovog problema može biti Polaris for Google Analytics - besplatna Adobe AIR desktop  aplikacija koja vam omogućava instant uvid u vašu GA web analitiku, kroz veoma privlačan i interaktivan interfejs. Besplatna verzija omogućava uvid u analitiku jednog sajta, a sa komercijalnom (15$/godišnje) možete “zaviriti” u sve  naloge.

Iz menija dolazite do 8 izveštaja, a sve izveštaje možete preko timelinea (Time Range) lako svesti na određeni period. Takođe, ukoliko na timeline-u svedete upit na trenutni datum imaćete instant uvid u trenutni dnevni saobraćaj na sajtu, i sve to bez potrebe da pokrećete browser, logujete se i pregledate podatke kroz mnoštvo menija.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Polaris, Polaris for Google Analytics, softver

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Dragi naši, vaši i svi ostali ljubitelji književnosti, daje se na znanje da je danas 25. april, što znači šta? Znači da sam poslednji post na ovom blogu objavio pre okruglo 36 dana. Sramim se svoje lenjosti, ali stvari tako stoje. Ono što je takođe značajno, a ima veze sa ovim datumom je sledeće: novi [...]

Klikni za pocetak

Elektronski zločini, a u Srbiji, istraživanje B92…

Napokon sam našao normalan download manager za Rapidshare (za free korisnike). jDownloader je download manager pisan u Javi. Iako nisam neki ljubitelj programa pisanih u Javi (Java mi je nekako spora), odlučio sam se da probam ovaj, zato što nigde nisam mogao da nađem rešenje koje skida listu fajlova sa Rapidshare-a (i sličnih servisa), ali da to radi automatski, odnosno da skine fajl, pa sačeka 15 minuta (ili koliko već treba da se čeka), pa sledeći, i tako do kraja. Našao sam neke slične programe, ali nisu radili kako treba (ili nisu uopšte radili.

jDownloader odlično radi, barem sa Rapidshare-om (kod kojeg ne postoji CAPTCHA), tako da sam sinoć ostavio listu linkova da skine i jutros je sve bilo gotovo i raspakovano u poseban folder. Topla preporuka za ovaj program svima koji dosta koriste Rapidshare, a nemaju mogućnosti (ili ne žele) da plate premium nalog.

Program je u potpunosti besplatan, a kako je pisan u Javi, radiće na Windows, Linux i MacOS operativnim sistemima.

Juče je izašao peti broj eniaroyah književnog magazina. Svoj primerak možete skinuti ovde, a ako vas interesuje neki od prethodnih brojeva možete posetiti arhivu ili ih jednostavno skinuti preko linkova iz desne kolone ovog bloga. Sadržaj novogodišnjeg broja: * Izbor iz proze sa sajta * Roman: Esherove petlje, Vampirske hronike * Strip: Korto Malteze * Sloboda pisanja: K3B, Phatch * [...]

Evo još jednog mog glasnog razmišljanja na temu srpskog jezika u informacionim tehnologijama. Čitam skriptu „Internet u službi novinara“ novinarsko-uredničke škole „Color Press Group“ i već na početku mi upade u oko detalj koji mi se od ranije vrzma po glavi — lokalizacija pojma button. Nekako u poslednje vreme u razgovorima na temu informacionih tehnologija (npr. objašnjavanje [...]

Juče i danas u svim medijima tutnji informacija da je zbog piraterije uhapšen Ivan Jelić (star 21 godinu), zbog slanja linkova na forum RapidSerbia za domaći film „Turneja“, i još neke domaće filmove. Neću da komentarišem ovaj događaj jer „krađa je krađa“ (s tim što ovaj momak nije ništa ukrao radi finansijske dobiti, al’ aj [...]

Danas, 28. oktobra CodeWeavers deli najavljivane „fraj“ licence, odn. potpuno funkcionalan softver CrossOver Pro i Games za GNU/Linux i Mac OS X. Inače, ja sam za ovo saznao preko Twitter žice od Maria. Dakle, ako ne znate o čemu se radi, t.j. šta je CrossOver, pogledajte ovaj članak u „Svetu kompjutera“, dok preuzimanje do ponoći možete [...]

Ako koristite WordPress ne bi bilo loše da osvežite softver i nadogradite ga na verziju 2.6.3. Naime, danas je otkriven sigurnosni propust u Snoopy biblioteci koja se koristi za pribavljanje RSS izvora (fidova) na Kontrolnoj tabli (eng. Dashboard). Preuzimanje kompletnog paketa je moguće sa zvanične stranice za preuzimanje, a u toku dana će biti dostupan i [...]

Ukoliko koristite sve lepote Last.fm servisa (kao ja), onda će vam programčić pod imenom Last Exit dobro poslužiti. Pomoću njega ćete moći slušati muziku iz svog komšiluka, preporučenu muziku, kao i ličnu ili omiljenu radio stanicu ukoliko ste platili koji euro za otključavanje ovih opcija (ovo su sve termini koji su poznati korisnicima Last.fm-a).

I naravno, obavezna slika sa ekrana:

Vrlo jednostavno i korisno...

Instalacija u Debianu je brza:

apt-get install last-exit

Nakon prvog pokretanja, upitaće vas za vaše korisničko ime i lozinku, pa odmah možete preći na muziku.

Tehnički, danas mi je počeo treći semestar. Tehnički, a zapravo je sve krenulo još u subotu kada sam imao prvo predavanje iz Principa programiranja uzrokovano retardiranim rasporedom po kojem su mi sve vežbe u prvoj polovini nedelje, a predavanja u drugoj, umesto obrnuto. Imao sam samo 2 predmeta: već pomenute Principe i Marketing (čist menadžerski [...]

Iako sam ga najavio za kraj juna, pa se to ispostavilo kao loša procena, te smo prekoračili rok za nešto više od mesec dana… no, napokon je Instant Update 3 objavljen. Bio je gotov još 20. avgusta, ali trebalo je dodatno ga ispeglati vizuelno i ispraviti neke greškice koje su se javljale u hodu, te izmeniti dosta stvari ispod haube na samom sajtu, što smo završili danas. Od devet najavljenih tačaka postigli smo da odradimo osam, a jedina koju nismo implementirali uopšte je - višejezičnost. Iako se skripta da prilično lako prevesti (menjanjem slika i prevođenjem nekih fajlova) prava drop-in izmena jezika ne postoji, ali evo, obećavam da ćemo u budućnosti i to implementirati, a dok to ne uradimo moraćete se zadovoljiti novim dashboard-om, korisničkim grupama sa nivoima pristupa, automatskim kreiranjem navigacionih menija, novim WYSIWYG editorom, novim plain-text editorom (editor fajlova sa highlightom HTML sintakse), potpuno novom dokumentacijom i osnovnom podrškom za dodatke (plugin-ove). Evo kratkog video snimka gde možete videti šta smo novo ubacili u novi Instant Update:

Disklejmer: Originalni video je 640×480px, a ovo je samo skupljena verzija jer sam izrenderovao 400×300px, pa je bio iste veličine (12MB) pa nisam hteo i to da kačim na server, ali vidim da je možda bilo bolje da sam to okačio. No, iskreno, mrzelo me opet da “rendam” sat vremena, nije se imalo vremena. Enivej, ako želite negde da “embedujete” ovaj video snimak, možete pokupiti kodove sa Instant Update sajta (640×480, 400×300).

Eh sad, iskreno, moglo je još da se radi na Instant Update-u, ali duboko smo prekoračili postavljene rokove, te smo odlučili da izbacimo ovu stabilnu verziju. Biće novih verzija, ali osim te višejezičnosti sumnjam da će biti bilo čega novog osim manjih peglanja koda i ispravljanja bugova (kojih, verujem, ima).

Ova verzija je, razumno, nešto malo skuplja od prethodne, ali stari korisnici mogu da plate samo razliku i da dobiju novu verziju. Takođe, skripta se instalira uz pomoć Transaction ID-a koji dobijete od PayPal-a tako da se nadam da ćemo barem malo zagorčati život krekerima, a ne kao prošla verzija (nije bila nikako zaštićena) koja se našla na warez-bb.org

Screen shot-ove neću da ostavljam jer sada imate live demo na sajtu, pa vas pozivam da isprobate Instant Update što pre. Zato, pravac www.instant-update.com!

Dakle Google Chrome je i zvanično najavljen, nema više nagađanja da li će Google stvarno lansirati sopstveni browser, sve je official:

Više informacija na Google blog-u.

We will be launching the beta version of Google Chrome tomorrow in more than 100 countries.

izvor: DPT

Prema pisanju na Slashdotu i svedočenju pripadnika ciljne grupe Googlove, mora se priznati simpatične i originalne (ispravite me ako grešim, ali još nisam čuo za nešto slično) akcije, novi web browser pod imenom Google Chrome bi trebalo da se pojavi u skorijoj budućnosti. Google je analognom poštom poslao strip za čije je crtanje unajmio Scotta McClouda, koji na par desetina strana objavljuje solidan broj detalja vezanih za dotični projekat.

Ukratko, browser će biti “opensource”, koristiće Webkit i V8 JS virtuelnu mašinu koja je napisana od nule, imaće unapređeni sistem tabova, dobre performanse, visok nivo bezbednosti i šta sve što je u stripu pomenuto i objašnjeno. Još uvek nisam najsigurniji da sve ovo nije samo prvi deo neke veće smicalice (”ma ne, šalimo se, što da pravimo browser kad možemo da kupimo Mozilla Corp.” na primer :)), pa nakon letimičnog pogleda na simpatični press release mislim da će, ukoliko se sve to zaista i ostvari, Crome biti vredan probanja. Samo se nadam da na GNU-u nećemo pokretati verziju za onaj OS pod Wineom.

Ubiquity je ekstenzija za Firefox koja mu dodaje neke karakteristike za koje bi vam trebalo dosta drugih ekstenzija (a za dosta funkcionalnosti i nema zamene).

Više informacija: http://labs.mozilla.com/2008/08/introducing-ubiquity/ Preuzimanje: https://people.mozilla.com/~avarma/ubiquity-0.1.xpi

izvor: http://neondragon.tumblr.com/post/47810060/ekstenzija-za-firefox-koja-mu-dodaje-neke

Ekstenzija za Firefox koja mu dodaje neke karakteristike za koje bi vam trebalo dosta drugih ekstenzija (a za dosta funkcionalnosti i nema zamene).

Download

Miguel de Icaza, između ostalog posvećenik kloniranju Microsoftovih tehnologija, nedavno se tokom učešća na konferenciji MIX08 u Las Vegasu kako mediji tvrde (ni ja se takođe ne sećam da je pre toga uradio sličnu stvar) prvi put kitički osvrnuo na patentni ugovor koji je Novell sklopio na MS-om.

Pored  Monoa, Icaza i Novell su se upustili u portovanje Silverlighta na GNU/Linux. Pošto je MS “pustio Novell da taj posao uradi umesto njih, s obzirom na njihovo iskustvo sa Linux OS-om”, svi korisnici koji Moonlight preuzmu sa Novellovih servera, prema Icazi (što mu bezuslovno verujem) neće imati problema sa patentima. Microsoft naime svakom korisniku koji preuzme Moonlight oprašta milion dolara vredne kodeke, što je plod saranje sa Novellom.

Mozillinog predstavnika je ovaj detalj doveo do pitanja o sudbini ove zaštite sa redistribuiranim verzijama/kopijama Moonlighta.U tom slučaju ona ne postoji, to jest potrebno je kontaktirati Microsoft.

Više o ovome na LinuxWorld.com i regdeveloper.co.uk

Pre par nedelja sam se par dana igrao jednim slatkim, belim laptopićem - Appleovim novim MacBookom (hvala Žana ). Uzeo sam model sa ekranom dijagonale 13″, najviše da bih ga lako poneo kući jer nisam imao kola na raspolaganju tog dana. Tako su svi u tramvaju videli kako nosim veliku belu kutiju u velikoj Apple kesi… A zašto sam to sebi činio? Iz radoznalosti . Mac nisam koristio još negde od početka devedesetih kada je komšija svoju mašinu (ne uspevam da se setim koju) zamenio za 486-icu.

U avanturu sa novim MacBookom sa ušao sa nekim, neću reći predrasudama već stavovima a tiču se prvenstveno operativnog sistema Mac OS X koji je zasnovan na Unixolikom BSD-u čiji kod su Jobsovi momci uzeli i zatvorili i tako napravili vlasnički operativni sistem. Ništa nelegalno, BSD licenca to dozvoljava, ali nije lepo i nije u skadu sa mojim uverenjem da bi softver trebalo da bude slobodan. Drugi moj “stav” se tiče Appleovog prelaska na Intel platformu, odnosno odustajanje od Power PC procesora. Ne zbog tehničke strane priče, već zbog neke ustanovljene tradicije po kojoj Mac svet nije bio deo Intel-AMD takmičenja u poređenju veličine… frekvencija naravno! No, i pored toga što Mac OS X nije slobodan i što Mac sada koristi Intel procesore, to ne znači da ga ne treba isprobati…

Tvrđi deo

Apple su uvek trudio i, koliko je meni poznato, uspevao da sastavi odličan hardver tako da mu računari stabilno i pouzdano rade. Taj hardver se isporučuje u “paketu” tako da korisnici ne razmišljaju koju će grafičku ili zvučnu karticu da uzmu. Računar uključite, OS se pokrene i komp radi. Koliko sam osetio tokom “igranja” sa MacBookom, Apple je i prelaskom na Intel platformu nastavio istim putem. Doduše, bilo je kritika da je rad na Intel hardveru sporiji nego što bi trebalo, ali izgleda da je najnovija verzija OS-a (Leopard) ispeglala te probleme.

Ne bih ulazio u tehničke specifikacije. Potražite PC Press #138 i pročitajte šta tamo kažu moje kolege (dali su mu markicu za najbolju kupovinu). Ono što je meni bitno jeste da se sistem prilično brzo učitava, da je tastatura fenomenalna i tako se lepo kucka po njoj. Touchpad me zbunjivao, odnosno levi i desni taster ispod njega. Odnosno, nisam uspeo da shvatim da li su to dva tastera koji liče na jedan ili je to u stvari samo jedan taster. Sa starog Maca se sećam da su miševi imali samo jedan taster, pa neka bude da je tako i sada.

Ekran ovog laptopića me nije oduševio. Neravnomerno osvetljenje koje se menja kako menjate ugao gledanja na sadržaj čini ovaj komp malo nezgodnim za npr. gledanje filma u dvoje. Ali ono što jeste dobro je da je grejanje MacBooka dobro rešeno. Neće vas usrećiti da ga dugo držite u krilu, ali zato se površina oko tastature ne zagreva pretarano pa je kucanje zaista prijatno na duže staze.

Ono mekše

Mac OS X u verziji Tiger radi ok. Teško bih išta drugo mogao reći. Onako na brzinu rekao bih da je pomalo trom, što čudi s obzirom na prilično jaku hardversku podršku, a za mene je snalaženje u njemu bilo nezgodno mada sam se trećeg dana prilično navikao. Povećavanje ikona na donjem panelu (toolbaru za Windowsaše) sam odmah isključio, grafičke efekte smanjio na najmanju moguću meru (koju sam uspeo da pronađem u opcijama) i trudio se da MacBook koristim za ono što i obično radim: pisanje, pristup internetu i slušanje muzike/gledanje filmova.

Za internet sam se snašao. Vrlo lako sam podesio pristup mojoj kućnoj bežičnoj mreži i stupio u cyber prostor. Pokrenuo sam Safari, odjurio na sajt Firefoxa i instalirao ga (o procesu instalacije malo kasnije). Potom sam instalirao i VLC Media Player te Twitterific. Hteo sam da namestim i OpenOffice.org ali mi se download 100ak megabajta u tom trenutku kosio sa eMule aktivnostima. U menijima Mac OS X-a sam imao problem da nađem aplikaciju koja bi bila nekakav tekst editor, pa sam na kraju za kucanje koristio Google Documents… što i nije loše rešenje ako imate brz pristup intenetu.

Najnezgodniji element korišćenja MacBooka mi je u stvari bila instalacija programa. Potrebno je preuzeti odgovarajući fajl (ekstenzija dmg) koji se nakon downloada automatski montira kao virtuelni disk. Nakon toga se taj disk pokreće - ili se otvara njegov sadržaj kao kada ubacite USB u komp ili se pokreće neka autostart aplikacija (tako je u slučaju Firefoxa) koja vam objašnjava šta treba raditi dalje. A to je da ikonu aplikacije treba prevući negde na hard disk, najzgodnije je u folder sa aplikacijama, čime se završava instalacija. Nakon toga, ikonu programa možete prevući i na donji panel radi jednostavnijeg pokretanja. (Na Ubuntu GNU/Linux distribuciji je to znatno jednostavnije, a i pod Windowsom je uglavnom tako.)

Uklapa li se u vaš stil?

Moj brat bi sada čvrsto zagovarao to da Apple proizvodi toliko dobro izgledaju da je sve ostalo nebitno. Kada se pogledaju drugi laptopi, teško ćete naći neki koji izgleda lepše od MacBooka. Slično je i u drugim segmentima: iPod skoro da nema konkurenciju u smislu izgleda (Beosound 6 koji pušta i ogg fajlove je tu negde), dizajn stonih računara… Da, Apple se baš trudi da napravi vrlo lep hardver, a njega najviše koriste ljudi koji se upravo bave dizajnom; grafički profesionalci širom sveta se kunu u Apple platformu.

Lifestyle imidž koji Applevoi proizvodi imaju i mene privlači ali… tako bih voleo da njihova softverska strana bude otvorenija. Voleo bih iPod koji ne zahteva iTunes za sinhronizaciju i koji pušta ogg fajlove. A voleo bih i MacBook koji mogu da kupim bez OS-a i da instaliram Ubuntu na njega. Inače, nisam probao da pokrenem GNU/Linux na njemu ni sa live diska, ali bih voleo da jednom prilikom lepo obrišem sve sa MacBooka i instaliram Ubuntu kao jedini OS. Mislim da bi to bilo potpuno sexy…

U subotu 15. decembra ljubitelji slobodne kulture i slobodnog softvera (možda je slobodne kulture dovoljno, softver je valjda deo iste) moraće da naprave izbor gde će provesti rano veče.

U 17h u tribinskoj sali Doma omladine u Beogradu počinje obeležavanje 5. rođendana Creative Commons licenci i početka primene lokalizovane verzije, prilagođene pravosuđu Srbije. Tokom ovog događaja prisutnima će se, između ostalih, obratiti i Marcell Mars (Ivanov omiljeni lejmer), Slobodan Marković, Ivan Jelić, Vlidi…

Skoro istovremeno, u 18h u podrumu MKM-a (Magacin u Kraljevića Marka 4) održavaće se predstavljanje Ubuntu GNU/Linux operativnog sistema. Tu će članovi Ubuntu LoCo tima Srbije predstaviti najnoviju verziju 7.10 poznatu i pod imenom Gutsy Gibbon. Ja vas, kao jedan od organizatora, pozivam da dođete odmah u Magacin jer će se od 20h tu okupiti i CC ekipa.

Tu će se proslaviti 5. rođendan CC licenci, a moja ekipa će goste animirati demonstriranjem mogućnosti Ubuntua na par računara koje nam za tu priliku ustupa List Computers. Treba li naglasiti da će tokom zabave biti puštana isključivo slobodna muzika. Dok CC ekipa ne stigne, reprodukovaćemo muziku sa sajta jamendo.com a nakon toga stiže posebno pripremljen CC set DJ Edija (MistakeMistake)

Koga ne stigne umor do 22h, zezanje se nastavlja u klubu Andergraund gde će uživo nastupati MistakeMistake, Crobot, Wolfgang S, Ahilej i Electric Divine. Dobra zabava je uz slobodnu kulturu zagarantovana!

Originalni tekst je objavljen u novembarskom broju časopisa PCWorld Mikro (članak pod naslovom Softver za veleprodaju - ključ za uspešno poslovanje)

Ovde prenosim samo deo teksta ostatak možete pročitati na gorepomenutoj lokaciji.

Kupim, prodam, kupim, prodam i – gotovo.

Softverske firme su sedamdesetih godina prošloga veka pisale programe za specifične industrijske potrebe, a osamdesetih su nastale i prve aplikacije za veleprodaju. Taj softver je bio usmeren na operativni rad, ali mu je nedostajala funkcionalnost u finansijskom delu.

ERP sistemi, koji su devedesetih po pravilu bili okrenuti proizvodnim preduzećima, postepeno su se širili i na druge grane industrije. Budući da su i proizvođačima bile potrebne funkcije distribucije i veleprodaje, ta oblast je obuhvaćena među prvima. S druge strane, softveru za veleprodaju je dodavana i finansijska komponenta.

Početkom 2000. godine, projektanti ERP rešenja se ozbiljno okreću veleprodaji i distribuciji. Kao rezultat toga, ERP softver je snažno integrisao ceo proces poslovanja

Funkcionalan pregled

Softver koji pokriva poslovanje jedne veleprodajne firme grubo se može podeliti na tri celine: operativu, finansije i analizu. Operativa i finansije podrazumevaju svakodnevne operacije: upravljanje zalihama, primanje porudžbina, pripremu ulaznih i izlaznih računa, evidenciju plaćanja, upravljanje kupcima i dobavljačima i sl. Analiza je rezultat podataka unetih u prethodne dve celine.

Prilikom procene poslovnog softvera firme se susreću sa dosta poslovnih i tehničkih izazova i problema. Ovaj serijal prikazuje 5 ključnih oblasti problema i moguće načine dolaska do rešenja.

Poslovni softver koji se danas može naći na tržištu uglavnom pruža rešenja za prevazilaženje ovih problema. Bolje izveštavanje, bolja pokrivenost poslovnih procesa, kompletnija ponuda modula sa potrebnom funkcionalnošću, integrisanija rešenja kao i smanjenje ukupnih troškova instalacije, korišćenja i održavanja softvera su problema o kojima sam u ovom serijalu pisao.

Nadam se da su informacije u ovom serijalu pomogle da procenite poslovni softver koji trenutno koristite kao i da razmislite da li je možda vreme za promenu ili određena unapređenja.

Serijal je najavljen odavno i do sada su obrađene sve navedene oblasti iz najave:

Izveštavanje Poslovni procesi Moduli i funkcionalnost Celovitost rešenja (integracija) Ukupni troškovi instalacije, korišćenja i održavanja softvera

Kao i prethodni serijal i ovaj serijal nema svoj definitivan kraj, kao ni konačne odgovore na sva pitanja i sigurno je da će se tekstovi proširivati na osnovu novih informacija, kao i na osnovu iskustava posetilaca i čitaoca bloga. Ipak, za sada se zaustavljam ovde jer kako Weiner (Marfijev zakon) kaže “Ne postoje odgovori, već samo uputstva za traženje“.

Tokom naredne nedelje u Srbiji će gostovati izložba hakerske kulture organizovana u saradnji Multimedijalnog instututa iz Zagreba, Kuda.org iz Novog Sada, Rexa iz Beograda, Kiberpipe iz Ljubljane i Kontrapunkta iz Skopja. Izložba System.hack() bavi se istorijom, te širim društvenim i umetničkim značajem domišljatosti kojima su otvarani zatvoreni tehnološki sistemi - oruđa društvene kontrole.

Biće izloženo više hakova (hak je momenat izvrsnosti u programiranju): Orson Wells - Rat svetova, Heath Bunting - Superweed kit, John Draper - Captain Crunch zviždaljka, Richard Stallman - GNU opšta javna licenca, Michael Steil - Linux na Xboxu i probijanje digitalne zaštite CD-a od strane nepoznatnog hakera. Svi posetioci izložbe dobiće katalog sa tekstovima koje su o izloženim hekovima napisali Jonah Brucker-Cohen, Benjamin Mako Hill, Marcell Mars, Tomislav Medak, Ognjen Strpić i McKenzie Wark.

U Novom Sadu je izložbu moguće videti 21. i 22. novembra od 16 do 21h u sobi hotela Mediteraneo (Ilije Ognjanovića 10), a u Beogradu 23. i 24. novembra od 17 do 20h u sobi hotela Kasina (Terazije 25). Kroz izložbu će vas voditi kustosi Tomislav Medak i Marcell Mars.

Povodom obe izložbe biće održan i razgovor “Hakerska kultura - moguća istorija alternativnih budućnosti tehnologija” na kojem će učesnici pokušati da odgovore na pitanje šta je hakovanje kao tehnološka i društvena praksa. U razgovoru će učestvovati Patrice Riemens (socijalni geograf, zagovornik slobodnog softvera i član holandske hakerske grupe Hippies from Hell), Benjamin Mako Hill (programer, borac za slobodni softver i slobodnu kulturu, član upravnog odbora Free Software Foundation i učesnik projekta One Laptop per Child), Marcell Mars (haker i lejmer) i Tomislav Medak (filozof, medijolog i borac za slobodni softver i slobodnu kulturu).

Razgovor će u Novom Sadu biti održan u omladinskom centru CK13 (Vojvode Bojovića 13) 20. novembra u 20h, a u Beogradu u kulturnom centru Rex (Jevrejska 16) 23. novembra u 20h.

Procena ukupnih troškova instaliranja, korišćenja i održavanja softvera (eng. skr. TCO - Total Cost of Ownership) je jako bitna za analizu poslovnog softvera. Napomena: Kvalitetna TCO analiza zna da potraje, zasniva se na pretpostavkama i ne može biti 100% precizna. Ipak, neke od sledećih stvari bi svakako trebalo da imate na umu prilikom procene TCO trenutnog softvera .

1. Problem. Troškovi softvera. Teško je prepoznati i proceniti prave troškove softvera. Troškovi softvera uključuju cenu pojedinačnih modula (ako se softver tako prodaje), cenu licenci (po korisniku ili računaru) kao i cenu dodatnog softvera (ako je takav softver potreban).

Rešenje. Proizvođači softvera nude različite cenovne modele za softver. Cena može biti bazirana na količini kupljenih modula, broju licenci, korisnika, istovremenih korisnika, transakcija, visini prihoda, platformi ili nekom drugom atributu. Treba detaljno ispitati sve moguće kombinacije cena za određeno softversko rešenje i izabrati odgovarajući model.

U analizu bi, takođe, uračunati i cenu dodatnog softvera ako je takav softver neophodan za pravilno funkcionisanje celog sistema (npr. licence za baze podataka, cena operativnog sistema, cene dodatnih pomoćnih programa i sl.).

2. Problem. Trošak implementacije je teško proceniti i ponekad nekoliko puta premašuje cenu samog softvera! Treba platiti eksterne troškove implementacije (angažovanje konsultanata, programera,…) i to je jasno, ali treba pokriti i interne troškove kao što su vreme utrošeno na obuku, vreme angažovanja zaposlenih na unosu podataka i sl. Firme moraju prepoznati sve komponenete implementacije i odlučiti koja sredstva su obavezna za svaku od faza implementacije.

Rešenje. Proračun troškova implementacije bi svakako trebalo da uključi i sledeće stavke:

Instalacija softvera. Fizička instalacija softvera na računare. Faktori koje treba uzeti u obzir su ko će uraditi instalaciju, na kojim lokacijama će softver biti instaliran, ukupan broj korisnika softvera kao i broj modula. Podešavanje i prilagođavanje. Ova komponenta uključuje podešavanje i prilagođavanje poslovnog softvera specifičnim potrebama organizacije. Primeri specifičnih zadataka uključuju i podešavanje kontnog plana, podešavanja elemenata kupaca, dobavljača i ostalih poslovnih partnera, podešavanja izgleda dokumenata i ostala podešavanja specifična ili za oblast poslovanja ili za firmu. Obuka. Obuka je neophodna za sve korisnike u firmi: tehničko, operativno, upravno. Faktori koje ovde treba uzeti u obzir su: ko će biti na obuci, ko će obučavati, gde će obuka biti organizovana, čemu će se obučavati kao i kada i dokle će se obuka odvijati. Konverzija podataka. Koji podaci iz postojećeg sistema će biti prebačeni u novi sistem i analiza koji podaci uopšte mogu biti prebačeni u novi sistem. Dokumentacija. Izrada interne dokumentacije koja opisuje procedure upotrebe sistema, procedure toka dokumentacije i ostale kritične procese. Dokumentacijom bi trebalo pokriti sve poslovne procese vezane za sam poslovni softver kao i procese vezane za pravilno funkcionisanje celog sistema.

3.Problem. Troškovi hardvera. Procena minimalnih i preporučenih hardverskih zahteva za pravilno funkcionisanje sistema.

Rešenje. Da li je trenutni hardver zastareo ili prevaziđen? Da li je pouzdan?Koliko bi koštala nadogradnja ili zamena ako postojeći hardver ne zadovoljava minimalne zahteve za ispravno funkcionisanje sistema? Da li je komunikaciona ili mrežna infrastruktura kompletna kroz sva odeljenja u firmi i koliki nivo povezanosti je potreban? Da li je možda mrežna infrastruktura zastarela? I da li je pouzdana? Ova i slična pitanja je neophodno postaviti prilikom procene troškova hardvera.

4.Problem. Troškovi održavanja i podrške. Firme se susreću sa značajnim povećanjem troškova održavanja i podrške tokom korišćenja softvera. Često je održavanje skuplje nego sam softver.

Rešenje. Različiti proizvođači softvera, različito naplaćuju održavanje i podršku. Proizvođači softvera održavanje najčešće naplaćuju na jedan od ovih načina: periodično (mesečno, godišnje,…) u fiksnom iznosu nezavisno od angažovanja, zatim po angažovanju izraženom u satima ili danima bez fiksnog iznosa, ili kombinacijom oba pomenuta metoda, gde je jedan deo fiksni, a drugi varira u zavisnosti od utrošenog vremena i komplikovanosti posla. Jako je bitno precizno i detaljno dogovoriti uslove saradnje da bi se kasnije izbegli tzv. “skriveni troškovi“.

5. Problem. Operativni troškovi predstavljaju troškove poslova održavanja celog sistema u punoj funkcionalnosti na dnevnom nivou. Iako “sve radi” može se desiti da u kritičnom trenutku nemate prave podatke za donošenje bitne poslovne odluke jer je “sistem pao“. Skoro sam siguran da smo svi bar jednom bili u ovakvoj ili sličnoj situaciji.

Rešenje. Procena operativnih troškova bi trebalo da sadrži neke ili sve od navedenih stavki:

Potrošni materijal. Potrošni materijal neophodan za svakodnevni rad (npr. papir, toner, delovi za računare, prazni diskovi za bekap,…). Bekap. Plate i nadnice koje se plaćaju pojedincima odgovornim za pravljenje dnevnog, nedeljnog, mesečnog bekapa. O značaju bekapa je suvišno govoriti. Održavanje. Praćenje rada celog sistema, preventivno održavanje, , fino podešavanje sistema kao i servisiranje u slučaju kvarova. Odnosi se i na hardver i na softver. Nove verzije. Instaliranje, dokumentovanje, testiranje i obuka povodom nadogradnje sistema i instalacije novih verzija softvera. Ove operacije zahtevaju određeno vreme i utiču na rad cele firme. Ovim člankom završavam serijal “Proceni poslovni softver”. Integralna verzija ovog serijala, kao i prethodnog “Najčešće grešeke pri izboru poslovnog softvera” naći će se i na sajtu www.poslovnisoftver.net koji ako sve bude kako treba startuje sa radom sredinom decembra.

Nebitnom zgodom sam se juče našao na šalteru Fonda za PIO u Nemanjinoj 30, i čekajući na papir koji mi je trebao spazio sam Windows na računaru službenice sa druge strane stakla. Pažljiviji pogled na njen monitor je otkrio da sav posao obavlja u jednom prozoru koji predstavlja terminal povezan preko telneta na GNU/Linux server.

Iako će mnogi reći da to nije ništa čudno, ponekad stvarno ne mogu da verujem da odgovorni za IS u toj zgradi toliko ne znaju posao kojim se bave, ukoliko ne postoji neki razuman razlog za odabir rešenja koje je primenjeno, u šta sumnjam. Telnet login je moguć čak i za mobilnog telefona, da ne govorim o slobodnim, besplatnim i boljim operativnim sistemima od Windowsa koji bi besprekorno obavili posao. Neću ni da pominjem uštede, obzirom da se radi o vašim parama, ukoliko živite u Srbiji.