Planeta Srbija

Iako sam ga najavio za kraj juna, pa se to ispostavilo kao loša procena, te smo prekoračili rok za nešto više od mesec dana… no, napokon je Instant Update 3 objavljen. Bio je gotov još 20. avgusta, ali trebalo je dodatno ga ispeglati vizuelno i ispraviti neke greškice koje su se javljale u hodu, te izmeniti dosta stvari ispod haube na samom sajtu, što smo završili danas. Od devet najavljenih tačaka postigli smo da odradimo osam, a jedina koju nismo implementirali uopšte je - višejezičnost. Iako se skripta da prilično lako prevesti (menjanjem slika i prevođenjem nekih fajlova) prava drop-in izmena jezika ne postoji, ali evo, obećavam da ćemo u budućnosti i to implementirati, a dok to ne uradimo moraćete se zadovoljiti novim dashboard-om, korisničkim grupama sa nivoima pristupa, automatskim kreiranjem navigacionih menija, novim WYSIWYG editorom, novim plain-text editorom (editor fajlova sa highlightom HTML sintakse), potpuno novom dokumentacijom i osnovnom podrškom za dodatke (plugin-ove). Evo kratkog video snimka gde možete videti šta smo novo ubacili u novi Instant Update:

Disklejmer: Originalni video je 640×480px, a ovo je samo skupljena verzija jer sam izrenderovao 400×300px, pa je bio iste veličine (12MB) pa nisam hteo i to da kačim na server, ali vidim da je možda bilo bolje da sam to okačio. No, iskreno, mrzelo me opet da “rendam” sat vremena, nije se imalo vremena. Enivej, ako želite negde da “embedujete” ovaj video snimak, možete pokupiti kodove sa Instant Update sajta (640×480, 400×300).

Eh sad, iskreno, moglo je još da se radi na Instant Update-u, ali duboko smo prekoračili postavljene rokove, te smo odlučili da izbacimo ovu stabilnu verziju. Biće novih verzija, ali osim te višejezičnosti sumnjam da će biti bilo čega novog osim manjih peglanja koda i ispravljanja bugova (kojih, verujem, ima).

Ova verzija je, razumno, nešto malo skuplja od prethodne, ali stari korisnici mogu da plate samo razliku i da dobiju novu verziju. Takođe, skripta se instalira uz pomoć Transaction ID-a koji dobijete od PayPal-a tako da se nadam da ćemo barem malo zagorčati život krekerima, a ne kao prošla verzija (nije bila nikako zaštićena) koja se našla na warez-bb.org

Screen shot-ove neću da ostavljam jer sada imate live demo na sajtu, pa vas pozivam da isprobate Instant Update što pre. Zato, pravac www.instant-update.com!

Dakle Google Chrome je i zvanično najavljen, nema više nagađanja da li će Google stvarno lansirati sopstveni browser, sve je official:

Više informacija na Google blog-u.

We will be launching the beta version of Google Chrome tomorrow in more than 100 countries.

izvor: DPT

Prema pisanju na Slashdotu i svedočenju pripadnika ciljne grupe Googlove, mora se priznati simpatične i originalne (ispravite me ako grešim, ali još nisam čuo za nešto slično) akcije, novi web browser pod imenom Google Chrome bi trebalo da se pojavi u skorijoj budućnosti. Google je analognom poštom poslao strip za čije je crtanje unajmio Scotta McClouda, koji na par desetina strana objavljuje solidan broj detalja vezanih za dotični projekat.

Ukratko, browser će biti “opensource”, koristiće Webkit i V8 JS virtuelnu mašinu koja je napisana od nule, imaće unapređeni sistem tabova, dobre performanse, visok nivo bezbednosti i šta sve što je u stripu pomenuto i objašnjeno. Još uvek nisam najsigurniji da sve ovo nije samo prvi deo neke veće smicalice (”ma ne, šalimo se, što da pravimo browser kad možemo da kupimo Mozilla Corp.” na primer :)), pa nakon letimičnog pogleda na simpatični press release mislim da će, ukoliko se sve to zaista i ostvari, Crome biti vredan probanja. Samo se nadam da na GNU-u nećemo pokretati verziju za onaj OS pod Wineom.

Ubiquity je ekstenzija za Firefox koja mu dodaje neke karakteristike za koje bi vam trebalo dosta drugih ekstenzija (a za dosta funkcionalnosti i nema zamene).

Više informacija: http://labs.mozilla.com/2008/08/introducing-ubiquity/ Preuzimanje: https://people.mozilla.com/~avarma/ubiquity-0.1.xpi

izvor: http://neondragon.tumblr.com/post/47810060/ekstenzija-za-firefox-koja-mu-dodaje-neke

Ekstenzija za Firefox koja mu dodaje neke karakteristike za koje bi vam trebalo dosta drugih ekstenzija (a za dosta funkcionalnosti i nema zamene).

Download

Miguel de Icaza, između ostalog posvećenik kloniranju Microsoftovih tehnologija, nedavno se tokom učešća na konferenciji MIX08 u Las Vegasu kako mediji tvrde (ni ja se takođe ne sećam da je pre toga uradio sličnu stvar) prvi put kitički osvrnuo na patentni ugovor koji je Novell sklopio na MS-om.

Pored  Monoa, Icaza i Novell su se upustili u portovanje Silverlighta na GNU/Linux. Pošto je MS “pustio Novell da taj posao uradi umesto njih, s obzirom na njihovo iskustvo sa Linux OS-om”, svi korisnici koji Moonlight preuzmu sa Novellovih servera, prema Icazi (što mu bezuslovno verujem) neće imati problema sa patentima. Microsoft naime svakom korisniku koji preuzme Moonlight oprašta milion dolara vredne kodeke, što je plod saranje sa Novellom.

Mozillinog predstavnika je ovaj detalj doveo do pitanja o sudbini ove zaštite sa redistribuiranim verzijama/kopijama Moonlighta.U tom slučaju ona ne postoji, to jest potrebno je kontaktirati Microsoft.

Više o ovome na LinuxWorld.com i regdeveloper.co.uk

Pre par nedelja sam se par dana igrao jednim slatkim, belim laptopićem - Appleovim novim MacBookom (hvala Žana ). Uzeo sam model sa ekranom dijagonale 13″, najviše da bih ga lako poneo kući jer nisam imao kola na raspolaganju tog dana. Tako su svi u tramvaju videli kako nosim veliku belu kutiju u velikoj Apple kesi… A zašto sam to sebi činio? Iz radoznalosti . Mac nisam koristio još negde od početka devedesetih kada je komšija svoju mašinu (ne uspevam da se setim koju) zamenio za 486-icu.

U avanturu sa novim MacBookom sa ušao sa nekim, neću reći predrasudama već stavovima a tiču se prvenstveno operativnog sistema Mac OS X koji je zasnovan na Unixolikom BSD-u čiji kod su Jobsovi momci uzeli i zatvorili i tako napravili vlasnički operativni sistem. Ništa nelegalno, BSD licenca to dozvoljava, ali nije lepo i nije u skadu sa mojim uverenjem da bi softver trebalo da bude slobodan. Drugi moj “stav” se tiče Appleovog prelaska na Intel platformu, odnosno odustajanje od Power PC procesora. Ne zbog tehničke strane priče, već zbog neke ustanovljene tradicije po kojoj Mac svet nije bio deo Intel-AMD takmičenja u poređenju veličine… frekvencija naravno! No, i pored toga što Mac OS X nije slobodan i što Mac sada koristi Intel procesore, to ne znači da ga ne treba isprobati…

Tvrđi deo

Apple su uvek trudio i, koliko je meni poznato, uspevao da sastavi odličan hardver tako da mu računari stabilno i pouzdano rade. Taj hardver se isporučuje u “paketu” tako da korisnici ne razmišljaju koju će grafičku ili zvučnu karticu da uzmu. Računar uključite, OS se pokrene i komp radi. Koliko sam osetio tokom “igranja” sa MacBookom, Apple je i prelaskom na Intel platformu nastavio istim putem. Doduše, bilo je kritika da je rad na Intel hardveru sporiji nego što bi trebalo, ali izgleda da je najnovija verzija OS-a (Leopard) ispeglala te probleme.

Ne bih ulazio u tehničke specifikacije. Potražite PC Press #138 i pročitajte šta tamo kažu moje kolege (dali su mu markicu za najbolju kupovinu). Ono što je meni bitno jeste da se sistem prilično brzo učitava, da je tastatura fenomenalna i tako se lepo kucka po njoj. Touchpad me zbunjivao, odnosno levi i desni taster ispod njega. Odnosno, nisam uspeo da shvatim da li su to dva tastera koji liče na jedan ili je to u stvari samo jedan taster. Sa starog Maca se sećam da su miševi imali samo jedan taster, pa neka bude da je tako i sada.

Ekran ovog laptopića me nije oduševio. Neravnomerno osvetljenje koje se menja kako menjate ugao gledanja na sadržaj čini ovaj komp malo nezgodnim za npr. gledanje filma u dvoje. Ali ono što jeste dobro je da je grejanje MacBooka dobro rešeno. Neće vas usrećiti da ga dugo držite u krilu, ali zato se površina oko tastature ne zagreva pretarano pa je kucanje zaista prijatno na duže staze.

Ono mekše

Mac OS X u verziji Tiger radi ok. Teško bih išta drugo mogao reći. Onako na brzinu rekao bih da je pomalo trom, što čudi s obzirom na prilično jaku hardversku podršku, a za mene je snalaženje u njemu bilo nezgodno mada sam se trećeg dana prilično navikao. Povećavanje ikona na donjem panelu (toolbaru za Windowsaše) sam odmah isključio, grafičke efekte smanjio na najmanju moguću meru (koju sam uspeo da pronađem u opcijama) i trudio se da MacBook koristim za ono što i obično radim: pisanje, pristup internetu i slušanje muzike/gledanje filmova.

Za internet sam se snašao. Vrlo lako sam podesio pristup mojoj kućnoj bežičnoj mreži i stupio u cyber prostor. Pokrenuo sam Safari, odjurio na sajt Firefoxa i instalirao ga (o procesu instalacije malo kasnije). Potom sam instalirao i VLC Media Player te Twitterific. Hteo sam da namestim i OpenOffice.org ali mi se download 100ak megabajta u tom trenutku kosio sa eMule aktivnostima. U menijima Mac OS X-a sam imao problem da nađem aplikaciju koja bi bila nekakav tekst editor, pa sam na kraju za kucanje koristio Google Documents… što i nije loše rešenje ako imate brz pristup intenetu.

Najnezgodniji element korišćenja MacBooka mi je u stvari bila instalacija programa. Potrebno je preuzeti odgovarajući fajl (ekstenzija dmg) koji se nakon downloada automatski montira kao virtuelni disk. Nakon toga se taj disk pokreće - ili se otvara njegov sadržaj kao kada ubacite USB u komp ili se pokreće neka autostart aplikacija (tako je u slučaju Firefoxa) koja vam objašnjava šta treba raditi dalje. A to je da ikonu aplikacije treba prevući negde na hard disk, najzgodnije je u folder sa aplikacijama, čime se završava instalacija. Nakon toga, ikonu programa možete prevući i na donji panel radi jednostavnijeg pokretanja. (Na Ubuntu GNU/Linux distribuciji je to znatno jednostavnije, a i pod Windowsom je uglavnom tako.)

Uklapa li se u vaš stil?

Moj brat bi sada čvrsto zagovarao to da Apple proizvodi toliko dobro izgledaju da je sve ostalo nebitno. Kada se pogledaju drugi laptopi, teško ćete naći neki koji izgleda lepše od MacBooka. Slično je i u drugim segmentima: iPod skoro da nema konkurenciju u smislu izgleda (Beosound 6 koji pušta i ogg fajlove je tu negde), dizajn stonih računara… Da, Apple se baš trudi da napravi vrlo lep hardver, a njega najviše koriste ljudi koji se upravo bave dizajnom; grafički profesionalci širom sveta se kunu u Apple platformu.

Lifestyle imidž koji Applevoi proizvodi imaju i mene privlači ali… tako bih voleo da njihova softverska strana bude otvorenija. Voleo bih iPod koji ne zahteva iTunes za sinhronizaciju i koji pušta ogg fajlove. A voleo bih i MacBook koji mogu da kupim bez OS-a i da instaliram Ubuntu na njega. Inače, nisam probao da pokrenem GNU/Linux na njemu ni sa live diska, ali bih voleo da jednom prilikom lepo obrišem sve sa MacBooka i instaliram Ubuntu kao jedini OS. Mislim da bi to bilo potpuno sexy…

U subotu 15. decembra ljubitelji slobodne kulture i slobodnog softvera (možda je slobodne kulture dovoljno, softver je valjda deo iste) moraće da naprave izbor gde će provesti rano veče.

U 17h u tribinskoj sali Doma omladine u Beogradu počinje obeležavanje 5. rođendana Creative Commons licenci i početka primene lokalizovane verzije, prilagođene pravosuđu Srbije. Tokom ovog događaja prisutnima će se, između ostalih, obratiti i Marcell Mars (Ivanov omiljeni lejmer), Slobodan Marković, Ivan Jelić, Vlidi…

Skoro istovremeno, u 18h u podrumu MKM-a (Magacin u Kraljevića Marka 4) održavaće se predstavljanje Ubuntu GNU/Linux operativnog sistema. Tu će članovi Ubuntu LoCo tima Srbije predstaviti najnoviju verziju 7.10 poznatu i pod imenom Gutsy Gibbon. Ja vas, kao jedan od organizatora, pozivam da dođete odmah u Magacin jer će se od 20h tu okupiti i CC ekipa.

Tu će se proslaviti 5. rođendan CC licenci, a moja ekipa će goste animirati demonstriranjem mogućnosti Ubuntua na par računara koje nam za tu priliku ustupa List Computers. Treba li naglasiti da će tokom zabave biti puštana isključivo slobodna muzika. Dok CC ekipa ne stigne, reprodukovaćemo muziku sa sajta jamendo.com a nakon toga stiže posebno pripremljen CC set DJ Edija (MistakeMistake)

Koga ne stigne umor do 22h, zezanje se nastavlja u klubu Andergraund gde će uživo nastupati MistakeMistake, Crobot, Wolfgang S, Ahilej i Electric Divine. Dobra zabava je uz slobodnu kulturu zagarantovana!

Originalni tekst je objavljen u novembarskom broju časopisa PCWorld Mikro (članak pod naslovom Softver za veleprodaju - ključ za uspešno poslovanje)

Ovde prenosim samo deo teksta ostatak možete pročitati na gorepomenutoj lokaciji.

Kupim, prodam, kupim, prodam i – gotovo.

Softverske firme su sedamdesetih godina prošloga veka pisale programe za specifične industrijske potrebe, a osamdesetih su nastale i prve aplikacije za veleprodaju. Taj softver je bio usmeren na operativni rad, ali mu je nedostajala funkcionalnost u finansijskom delu.

ERP sistemi, koji su devedesetih po pravilu bili okrenuti proizvodnim preduzećima, postepeno su se širili i na druge grane industrije. Budući da su i proizvođačima bile potrebne funkcije distribucije i veleprodaje, ta oblast je obuhvaćena među prvima. S druge strane, softveru za veleprodaju je dodavana i finansijska komponenta.

Početkom 2000. godine, projektanti ERP rešenja se ozbiljno okreću veleprodaji i distribuciji. Kao rezultat toga, ERP softver je snažno integrisao ceo proces poslovanja

Funkcionalan pregled

Softver koji pokriva poslovanje jedne veleprodajne firme grubo se može podeliti na tri celine: operativu, finansije i analizu. Operativa i finansije podrazumevaju svakodnevne operacije: upravljanje zalihama, primanje porudžbina, pripremu ulaznih i izlaznih računa, evidenciju plaćanja, upravljanje kupcima i dobavljačima i sl. Analiza je rezultat podataka unetih u prethodne dve celine.

Prilikom procene poslovnog softvera firme se susreću sa dosta poslovnih i tehničkih izazova i problema. Ovaj serijal prikazuje 5 ključnih oblasti problema i moguće načine dolaska do rešenja.

Poslovni softver koji se danas može naći na tržištu uglavnom pruža rešenja za prevazilaženje ovih problema. Bolje izveštavanje, bolja pokrivenost poslovnih procesa, kompletnija ponuda modula sa potrebnom funkcionalnošću, integrisanija rešenja kao i smanjenje ukupnih troškova instalacije, korišćenja i održavanja softvera su problema o kojima sam u ovom serijalu pisao.

Nadam se da su informacije u ovom serijalu pomogle da procenite poslovni softver koji trenutno koristite kao i da razmislite da li je možda vreme za promenu ili određena unapređenja.

Serijal je najavljen odavno i do sada su obrađene sve navedene oblasti iz najave:

Izveštavanje Poslovni procesi Moduli i funkcionalnost Celovitost rešenja (integracija) Ukupni troškovi instalacije, korišćenja i održavanja softvera

Kao i prethodni serijal i ovaj serijal nema svoj definitivan kraj, kao ni konačne odgovore na sva pitanja i sigurno je da će se tekstovi proširivati na osnovu novih informacija, kao i na osnovu iskustava posetilaca i čitaoca bloga. Ipak, za sada se zaustavljam ovde jer kako Weiner (Marfijev zakon) kaže “Ne postoje odgovori, već samo uputstva za traženje“.

Tokom naredne nedelje u Srbiji će gostovati izložba hakerske kulture organizovana u saradnji Multimedijalnog instututa iz Zagreba, Kuda.org iz Novog Sada, Rexa iz Beograda, Kiberpipe iz Ljubljane i Kontrapunkta iz Skopja. Izložba System.hack() bavi se istorijom, te širim društvenim i umetničkim značajem domišljatosti kojima su otvarani zatvoreni tehnološki sistemi - oruđa društvene kontrole.

Biće izloženo više hakova (hak je momenat izvrsnosti u programiranju): Orson Wells - Rat svetova, Heath Bunting - Superweed kit, John Draper - Captain Crunch zviždaljka, Richard Stallman - GNU opšta javna licenca, Michael Steil - Linux na Xboxu i probijanje digitalne zaštite CD-a od strane nepoznatnog hakera. Svi posetioci izložbe dobiće katalog sa tekstovima koje su o izloženim hekovima napisali Jonah Brucker-Cohen, Benjamin Mako Hill, Marcell Mars, Tomislav Medak, Ognjen Strpić i McKenzie Wark.

U Novom Sadu je izložbu moguće videti 21. i 22. novembra od 16 do 21h u sobi hotela Mediteraneo (Ilije Ognjanovića 10), a u Beogradu 23. i 24. novembra od 17 do 20h u sobi hotela Kasina (Terazije 25). Kroz izložbu će vas voditi kustosi Tomislav Medak i Marcell Mars.

Povodom obe izložbe biće održan i razgovor “Hakerska kultura - moguća istorija alternativnih budućnosti tehnologija” na kojem će učesnici pokušati da odgovore na pitanje šta je hakovanje kao tehnološka i društvena praksa. U razgovoru će učestvovati Patrice Riemens (socijalni geograf, zagovornik slobodnog softvera i član holandske hakerske grupe Hippies from Hell), Benjamin Mako Hill (programer, borac za slobodni softver i slobodnu kulturu, član upravnog odbora Free Software Foundation i učesnik projekta One Laptop per Child), Marcell Mars (haker i lejmer) i Tomislav Medak (filozof, medijolog i borac za slobodni softver i slobodnu kulturu).

Razgovor će u Novom Sadu biti održan u omladinskom centru CK13 (Vojvode Bojovića 13) 20. novembra u 20h, a u Beogradu u kulturnom centru Rex (Jevrejska 16) 23. novembra u 20h.

Procena ukupnih troškova instaliranja, korišćenja i održavanja softvera (eng. skr. TCO - Total Cost of Ownership) je jako bitna za analizu poslovnog softvera. Napomena: Kvalitetna TCO analiza zna da potraje, zasniva se na pretpostavkama i ne može biti 100% precizna. Ipak, neke od sledećih stvari bi svakako trebalo da imate na umu prilikom procene TCO trenutnog softvera .

1. Problem. Troškovi softvera. Teško je prepoznati i proceniti prave troškove softvera. Troškovi softvera uključuju cenu pojedinačnih modula (ako se softver tako prodaje), cenu licenci (po korisniku ili računaru) kao i cenu dodatnog softvera (ako je takav softver potreban).

Rešenje. Proizvođači softvera nude različite cenovne modele za softver. Cena može biti bazirana na količini kupljenih modula, broju licenci, korisnika, istovremenih korisnika, transakcija, visini prihoda, platformi ili nekom drugom atributu. Treba detaljno ispitati sve moguće kombinacije cena za određeno softversko rešenje i izabrati odgovarajući model.

U analizu bi, takođe, uračunati i cenu dodatnog softvera ako je takav softver neophodan za pravilno funkcionisanje celog sistema (npr. licence za baze podataka, cena operativnog sistema, cene dodatnih pomoćnih programa i sl.).

2. Problem. Trošak implementacije je teško proceniti i ponekad nekoliko puta premašuje cenu samog softvera! Treba platiti eksterne troškove implementacije (angažovanje konsultanata, programera,…) i to je jasno, ali treba pokriti i interne troškove kao što su vreme utrošeno na obuku, vreme angažovanja zaposlenih na unosu podataka i sl. Firme moraju prepoznati sve komponenete implementacije i odlučiti koja sredstva su obavezna za svaku od faza implementacije.

Rešenje. Proračun troškova implementacije bi svakako trebalo da uključi i sledeće stavke:

Instalacija softvera. Fizička instalacija softvera na računare. Faktori koje treba uzeti u obzir su ko će uraditi instalaciju, na kojim lokacijama će softver biti instaliran, ukupan broj korisnika softvera kao i broj modula. Podešavanje i prilagođavanje. Ova komponenta uključuje podešavanje i prilagođavanje poslovnog softvera specifičnim potrebama organizacije. Primeri specifičnih zadataka uključuju i podešavanje kontnog plana, podešavanja elemenata kupaca, dobavljača i ostalih poslovnih partnera, podešavanja izgleda dokumenata i ostala podešavanja specifična ili za oblast poslovanja ili za firmu. Obuka. Obuka je neophodna za sve korisnike u firmi: tehničko, operativno, upravno. Faktori koje ovde treba uzeti u obzir su: ko će biti na obuci, ko će obučavati, gde će obuka biti organizovana, čemu će se obučavati kao i kada i dokle će se obuka odvijati. Konverzija podataka. Koji podaci iz postojećeg sistema će biti prebačeni u novi sistem i analiza koji podaci uopšte mogu biti prebačeni u novi sistem. Dokumentacija. Izrada interne dokumentacije koja opisuje procedure upotrebe sistema, procedure toka dokumentacije i ostale kritične procese. Dokumentacijom bi trebalo pokriti sve poslovne procese vezane za sam poslovni softver kao i procese vezane za pravilno funkcionisanje celog sistema.

3.Problem. Troškovi hardvera. Procena minimalnih i preporučenih hardverskih zahteva za pravilno funkcionisanje sistema.

Rešenje. Da li je trenutni hardver zastareo ili prevaziđen? Da li je pouzdan?Koliko bi koštala nadogradnja ili zamena ako postojeći hardver ne zadovoljava minimalne zahteve za ispravno funkcionisanje sistema? Da li je komunikaciona ili mrežna infrastruktura kompletna kroz sva odeljenja u firmi i koliki nivo povezanosti je potreban? Da li je možda mrežna infrastruktura zastarela? I da li je pouzdana? Ova i slična pitanja je neophodno postaviti prilikom procene troškova hardvera.

4.Problem. Troškovi održavanja i podrške. Firme se susreću sa značajnim povećanjem troškova održavanja i podrške tokom korišćenja softvera. Često je održavanje skuplje nego sam softver.

Rešenje. Različiti proizvođači softvera, različito naplaćuju održavanje i podršku. Proizvođači softvera održavanje najčešće naplaćuju na jedan od ovih načina: periodično (mesečno, godišnje,…) u fiksnom iznosu nezavisno od angažovanja, zatim po angažovanju izraženom u satima ili danima bez fiksnog iznosa, ili kombinacijom oba pomenuta metoda, gde je jedan deo fiksni, a drugi varira u zavisnosti od utrošenog vremena i komplikovanosti posla. Jako je bitno precizno i detaljno dogovoriti uslove saradnje da bi se kasnije izbegli tzv. “skriveni troškovi“.

5. Problem. Operativni troškovi predstavljaju troškove poslova održavanja celog sistema u punoj funkcionalnosti na dnevnom nivou. Iako “sve radi” može se desiti da u kritičnom trenutku nemate prave podatke za donošenje bitne poslovne odluke jer je “sistem pao“. Skoro sam siguran da smo svi bar jednom bili u ovakvoj ili sličnoj situaciji.

Rešenje. Procena operativnih troškova bi trebalo da sadrži neke ili sve od navedenih stavki:

Potrošni materijal. Potrošni materijal neophodan za svakodnevni rad (npr. papir, toner, delovi za računare, prazni diskovi za bekap,…). Bekap. Plate i nadnice koje se plaćaju pojedincima odgovornim za pravljenje dnevnog, nedeljnog, mesečnog bekapa. O značaju bekapa je suvišno govoriti. Održavanje. Praćenje rada celog sistema, preventivno održavanje, , fino podešavanje sistema kao i servisiranje u slučaju kvarova. Odnosi se i na hardver i na softver. Nove verzije. Instaliranje, dokumentovanje, testiranje i obuka povodom nadogradnje sistema i instalacije novih verzija softvera. Ove operacije zahtevaju određeno vreme i utiču na rad cele firme. Ovim člankom završavam serijal “Proceni poslovni softver”. Integralna verzija ovog serijala, kao i prethodnog “Najčešće grešeke pri izboru poslovnog softvera” naći će se i na sajtu www.poslovnisoftver.net koji ako sve bude kako treba startuje sa radom sredinom decembra.

Nebitnom zgodom sam se juče našao na šalteru Fonda za PIO u Nemanjinoj 30, i čekajući na papir koji mi je trebao spazio sam Windows na računaru službenice sa druge strane stakla. Pažljiviji pogled na njen monitor je otkrio da sav posao obavlja u jednom prozoru koji predstavlja terminal povezan preko telneta na GNU/Linux server.

Iako će mnogi reći da to nije ništa čudno, ponekad stvarno ne mogu da verujem da odgovorni za IS u toj zgradi toliko ne znaju posao kojim se bave, ukoliko ne postoji neki razuman razlog za odabir rešenja koje je primenjeno, u šta sumnjam. Telnet login je moguć čak i za mobilnog telefona, da ne govorim o slobodnim, besplatnim i boljim operativnim sistemima od Windowsa koji bi besprekorno obavili posao. Neću ni da pominjem uštede, obzirom da se radi o vašim parama, ukoliko živite u Srbiji.

Nestašica developera, nova marketinška taktika, pljuvanje pa lizanje ili šta već, u svakom slučaju, izvorni kod .NET-a će postati dostupan javnosti. Nadam se na nema onih koji su pomislili da ovaj framework postaje slobodni softver, a ukoliko vam je kroz glavu prošlo “opensource” opet ste se prevarili. Kod će biti dostupan pod Ms-RL-om (Microsoft Reference License), što znači možete da gledate, ali bez pipanja.

Prema tome, korisnici koji prihvate licencu dobijaju uvid u izvorni kod, ali ne i mogućnost da nešto urade sa njim. Uočene bube mogu se kulturno i legalno prijaviti Microsoftu, koji dalje odlučuje o sudbini ispravke. Drugim rečima, more eyes less bugs, under control.

Pravne implikacije ovakvog pristupa se odnose na neke copyright zakone koji dostupnost originala uzimaju kao veoma bitan argument za pri eventualnim sporovima. Microsoft stoga preporučuje kompanijama koje ne žele da njihovi zaposleni vide kod .NET-a jednostavno odbijanje pomenute licence.

Nadam se da developeri neće nasesti na ovaj pokušaj i postati besplatna podrška Microsoftu bez ikakvih prava na svoj doprinos. Takođe je jasno da MS ne želi da se bilo ko sem onih koji bi trebalo da posalju bugfix bavi kodom, što je uspešno po njih rešeno licencom pod kojom će se .NET objavljivati.

Ovih dana je FLOSS zajednicom u Srbiji prostrujala vest da je kompanija Ewe Comp postala zvanični partner Canonicala u Srbiji. Vest dobija na težini kada se zna da Canonical stoji iza trenutno najpopularnije GNU/Linux distribucije Ubuntu. O popularnosti, kvalitetu, značaju itd. Ubuntua (i GNU/Linuxa generalno) neću pisati ovom prilikom (slobodno guglajte malo ako vas interesuje), ali je vest bila dovoljno interesantna da iskoristim priliku i postavim par pitanja direktoru marketinga Ewe Compa Nemanji Nikoliću o ovoj saradnji.

Kako je došlo do saradnje kompanija Ewe Comp i Canonical? Ewe Comp u saradnji sa Nomakom već neko vreme tržištu Srbije isporučuje računare sa instaliranim Ubuntu GNU/Linux operativnim sistemom. Ubrzo se samo po sebi nametnulo pitanje dodatne saradnje sa zvaničnim predstavnicima Ubuntua, kompanijom Canonical, koja je bila izuzetno profesionalna i više nego raspoložena za saradnju sa snažnim partnerom na ovom tržištu. Pošto smo ustanovili da ispunjavamo sve neophodne preduslove, vrlo brzo su potpisani svi potrebni ugovori i saradnja je ostvarena čime je Ewe Comp postao licencni partner Canonicala za Srbiju.

Šta ova saradnja donosi vašoj kompaniji, a šta kupcima Nomak konfiguracija?

Ewe konkretno nema realnih materijalnih privilegija zbog instaliranja i konfigurisanja Ubuntu Linuxa, ali kupci dobijaju sveže instaliran, odlično konfigurisan, potpuno spreman kompjuter koji mogu da koriste “out of the box”, sa svim besplatnim i legalnim alatima, kao što su OpenOffice, Firefox, Thunderbird, Amarok i drugi. Naravno, podrazumeva se da je ovaj sistem u potpunosti besplatan i legalan. Treba napomenuti i da Ewe Comp ne naplaćuje uslugu instaliranja i konfigurisanja Ubuntu sistema. Ceo proces je zapravo orijentisan prema kupcima, kako bi imali priliku da računar odmah po kupovini mogu koristiti bez dodatnih troskova ili angažmana oko instalacije i podešavanja.

Da li kupci Nomak računara sa preinstaliranim Ubuntuom imaju i neku postprodajnu Linux podršku od Ewe Compa?

Naravno, postoji edukovana i stručna tehnička podrška, a svi korisnici Nomak računara se mogu registrovati na www.nomakpc.com čime dobijaju punu podršku i dodatne pogodnosti poput nižih cena za upgrade ili produzenje garancije, kao i sve informacije o ponudi i Ubuntu operativnom sistemu. Kako je Ubuntu Linux izuzetno dobro podesen, a Nomak računari imaju minimalan procenat reklamacija, problemi su zaista retki.

Kroz razgovor sa nemanjom, saznao sam i da Ewe Comp planira i saradnju sa zvaničnom lokalnom Ubuntu zajednicom (Ubuntu LoCo Srbija), te da će sa svojim lokalnim (List Computers) i globalnim (Dell) partnerima i ubuduće pružati podršku aktivnostima vezanim za Linux i slobodan softver.

Da odagnam strahove onima koji žele da kupe Nomak konfiguraciju sa Windows operativnim sistemom, to će i dalje biti moguće. Ewe Comp je Microsoftov partner, tako da uz odgovarajuću doplatu Nomak može pokretati i neki XP, na primer.

Sve zajedno, ovo je izuzetno ohrabrujuća vest za promociju GNU/Linux rešenja i slobodnog softvera generalno. Očigledno je da kompanije, čiji je primarni cilj poslovanja profit, vide i da iz saradnje sa FLOSS zajednicom mogu ostvariti korist i to je prilika koju treba iskoristiti.

Ako poslovni softver ne obezbeđuje kompletnu funkcionalnost, firme se uglavnom odlučuju za nabavku dodatnih programa koji obezbeđuju dodatnu funkcionalnost. Integracija takvih različitih rešenja je uvek izazov za firmu. Ovde ću se osvrnuti na najčešće probleme u radu ovakvih rešenja a koji prouzokuju preispitivanje i promenu postojećih poslovnih informacionih sistema.

1. Problem: Računovodstvo, ljudski resursi, veleprodaja koriste različite programe. Svaki od ovih programa zahteva posebno održavanje i podršku. Različiti programi, isti proizvođač - manji problem. Različiti programi, različiti proizvođači - veći problem. Ovakvi sistemi najčešće nisu dovoljno otvoreni i samim tim se teže integrišu jedan sa drugim. Rezultat je neefikasnost, redudansa u obradi i smeštanju podataka.

Rešenje. Poslovni softver na istoj platformi. Ovakvi sistemi su otvoreniji i lakše se integrišu. Ovakva integracija umanjuje višestruki unos podataka. Kako industrija poslovnog softvera postaje sve standardizovanija po pitanju platformi i tehnologije tako će sve lakše proizvođačima, kao i korisnicima, poslovnog softvera biti da naprave rešenja koja se jednostavno i lako integrišu.

2. Problem: Ručni unos podataka u različite programe. Ovakav način rada, sem što odnosi vreme, je neefikasan i komplikovan, a može dovesti i do grešaka prilikom unosa.

Rešenje. Više modula sa potrebnim funkcijama. Poslovni softver danas uglavnom nudi veći broj modula kao i veću povezanost unutar različitih modula.

3. Problem: Održavanje različitih programa. Ovaj problem prirodno sledi iz prethodnih. Održavati različite programe (različitih ili istih, svejedno) proizvođača zahteva dosta vremena i truda, ali i znanja radi kasnijeg spajanja svih tako unesenih podataka radi dobijanja potrebnih izveštaja. Ovde na scenu stupa neki od programa za tabelarne kalkulacije (eng. spreadsheet, npr. Excel) koji doprinose još većem haosu i dodatnom dupliranju podataka.

Rešenje. Bolja integracija, kompletnije rešenje. Naravno, da je ovo rešenje, ali treba biti oprezan. Ne treba preterivati sa opcijama kao ni sa kompleksnošću samog rešenja.

4. Problem: “Najbolje iz prakse” ili ERP rešenje. Prilikom nabavke poslovnog softvera firme se često odlučuju za nabavku onog rešenja koje se pokazalo kao najbolje u određenoj oblasti. Ovaj način izbora poslovnog softvera je popularan, ali može napraviti probleme prilikom kasnije upotrebe. Ako su ovako izabrani programi previše različiti (različite platforme, tehnologija i sl.) veliki problem predstavlja integracija (povezivanje) ovakvih programa radi dobijanja određenih potrebnih izveštaja.

Rešenje. “Postoje dve struje”. Rešenja tipa “najbolje iz prakse” obezbeđuju specifična rešenja i detaljnu funkcionalnost za određenu oblast poslovanja. Svaka nova oblast zahteva novo rešenje koje se pokazalo kao najbolje. Integracija svih tih rešenja može predstavljati problem. Sa druge strane, ERP rešenja uglavnom imaju potrebne specifične module, ali sa nedovoljnom funkcionalnošću. Prednost je što je sve već integrisano. Obe ove “struje” imaju svoje prednosti i mane, a firma bi trebalo da proceni koje rešenje je bolje na osnovu sopstvenih specifičnosti. To je uvek kompromis. Ono što se dobije na detaljima izgubi se na integraciji i obrnuto.

Sledeći članak: Ukupna troškovi posedovanja (instaliranja, korišćenja, održavanja,..) softvera (eng. Total Cost of Ownership)

Ukoliko koristite online banking Komercijalne banke, a pri tom koristite i Konqueror, moguće je da ste primetili da login iz ovog browsera nije moguć. Kako bi bio potrebno je čekirati opciju Enable SSLv2 u Settings -> Configure Konqueror -> Crypto. Happy banking

Sigurno i vas smara da brišete nešto, pa potom i da praznite kanticu (dosta mi je i kućnog smeća, gde još i oko virtuelnog da se cimam). Pa iskreno i mene to smara, i zato po defaultu koristim tu svemoćnu SHIFT + DELETE kombinaciju. Štedi vreme i oslobađa muke kliktanja empty recycle bin. I tako, dok se ne opeknete. Međutim mene ona novija, ko se mlekom opeče i u jogurt duva, izgleda nije previše dodirnula te sam opet danas imao situaciju, jelte.

Dešavalo mi se ranije, ali uglavnom imam backupove svega bitnog tako da ako i nešto obrišem bože moj, znate kako kažu ko nema u glavi ima na Internetu (danas sam sav poslovičan). Međutim danas je bila malo drugačija situacija jer je u toj gomili koju sam slučajno obrisao bilo i nešto na čemu radim te ne postoji u backup arhivi. I, ta magična kombinacija tastera, uz moju percepciju na najnižem nivou mogla me je koštati nekoliko dana života, ali srećom tu je bio Goran, kao jedan od retkih ranoranilaca u mojim kontaktima, i preporučio mi nekoliko programa, od kojih je SmartUndelete, vrlo efikasno odklonio problem i povratio SVE podatke. Pokušao sam sa nekim besplatnim surogatima poput FreeUndelete, ali ne pokušavajte sa sličnim, samo ćete još više izgubiti živce.

Za kraj trebao bi da ide onaj čuveni video iz Mi nismo anđeli 2 (Mis’im šta reći), a moji zaključci su da ipak treba raditi naspavan, jer nespavanje može da vas dovede u vrlo nezgodne situacije, a nećete uvek imati pomoć pri sebi. Ovom prilikom bih se još jednom zahvalio Goranu koji mi je dao preporuku za ovo sjajno programče. Nadam se da vama neće trebati!

ps. slika koja ide uz post služi da vam dodatno ulije strah korišćenja famozne prečice…

Sećate li se StartUp Show-a koju su najavljivali Dule i Marko i njegovog kraha usled nedostataka ideja koje bi konkurisale na ovom dešavanju? Sve je to dodatno potpirilo vatru sumnje u to da u Srbiji i nema baš ideja i da smo mi ništa drugo do narod koji se beskonačno hvali, a nikako da te kvalitete i iznese na svetlost dana i dokumentuje na taj način svoje vaskolike mogućnosti.

No ne trebamo biti ni toliko pesimistični, ideje svakako postoje ali oni koje stoje iza njih su nekako premalo preduzetnički orijentisani da iste valorizuju i pomognu im u budućnosti vezivanjem za određenu finansijsku insituciju, i pokušavaju na ovaj ili onaj način da se probiju i ugledaju svetlost dana. Jedan od tih načina je i svakako Imagine Cup, takmičenje u organizaciji svemoćnog Microsofta, svake godine sa različitom temom, uglavnom sve u cilju olakšanja života na zemlji. FON je poznat po tome što su takmičari sa ovog fakulteta uvek u samom vrhu u regionu, a katkada i na globalnom nivou, kao što se desilo ove godine. Međutim, nije pobednik takmičenja taj koji mi je zapao za oko, već jedan drugi projekat, projekat o kom se priča ovih dana kao predstavniku Srbije na World Summit Awardu, u kategoriju e-Culture. Reč je o Xero Solutionu – projektu AutoCommit tima.

Šta je zapravo Xero solution? Xero solution je softverski paket koji se sastoji iz nekoliko aplikacija sa ciljem da na pravi način predstavi pomalo zaboravljene muzeje, galerije i slične izložbene institucije, i učini iskustvo posete istim zanimljivijim i poučnijim i sve to na nekoliko načina prilagođeno polu i uzrastu. Sećate se kada sam pisao za 5 godina es leta o donesi.com i pristupu koji su oni imali prilikom kreiranja servisa. Bravo, ali ni AutoCommit-ashi nisu mnogo lošiji. Detaljno su izučavali način na koji se posećuju muzeji, prednosti i mane i načine na koji mogu to iskustvo da prošire uz pomoć tehnologija koje se danas nude na tržištu.

Prvi deo ovog programskog paketa Xero mobile predstavlja mobilnog vodiča kroz muzej koji posećujete. Ideja je da svaki posetilac prilikom ulaska u muzej dobije PDA uredjaj i slušalice, i na osnovu kretanja u muzeju i RFID tehnologije dobije tačnu sliku o tome pred čim se nalazi. Sve je ovo jako prilagodljivo korisniku (jezik s obzirom na nivo znanja, glas, boja interfejsa i sl), i poseduje neke jako zanimljive koncepte koje uglavnom karakterišu web servise. Možete oceniti svaki objekat koji ste videli u muzeju i na osnovu tih ocena saznati koji je to najposećeniji objekat u muzeju, kao i kome se sve ko je trenutno u muzeju svideo objekat (ukoliko uključite social engine, pa može da padne i upoznavanje :D). Ove ocene se šalju na udaljni server preko koga je moguće posetiti muzej virtuelno i pogledati šta se sve nalazi u njemu. Ovo je sve dosta praktično smišljeno jer je uzet u obzir Google Earth standard, pa može da padne i neko spajanje, a i opcija da se jednog dana sve ovo ubaci u SecondLife. Znači wow!!!

Kad sam spomenuo i prilagodjavanje korisniku s obzirom na godine, moram spomenuti i Xero Kids mada kad bude program ušao u upotrebu kladim se da ću ga i ja koristiti. Uz pomoć ove extenzije možete se takmičiti sa ostalom decom u muzeju ko će pre da pronađe sve objekte. Znam da sam malo krupan za dete ali ovo je totally cool! I jedan od razloga zašto sam se zalepio za ovu ideju. I, da ne dužim više pogledajte zvanični sajt i video prezentaciju ovog supercool paketa.

Takođe postoje prezentacije za svaki deo ovog paketa, pa ako imate vremena pogledajte, što vam ja toplo preporučujem, jer ovo je idealna prilika za sve nas koje mrzi da ustanemo iz fotelje da skoknemo do muzeja i doživimo sve ovo na potpuno novi način. I, momci iz AutoCommita, srećno na WSA budućnost je pred vama!

Nekada Macromedijin, a danas Adobeov framework za razvoj svakojakih web budževina (rich internet applications) Flex, bi od juna trebalo da postane slobodni softver, prema najavi komapnije Adobe.

Kako kažu iz Adobea, Flex je sazreo, opensource je pravi model za stvaranje velike zajednice developera, a kompanija nastavlja da se pronalazi u slobodnom softveru nakon Tamarina i PDF-a…

Konkretno, Java izvorni kod za ActionScript, MXML kompajleri, ActionScript debugger i bibiloteke će biti objavljeni pod MPL, dok Flex Data Services (koji košta tričavih 20000$ po procesoru), Flex Builder (Flex IDE baziran na Eclipseu), Flash Player i ColdFusion ostaju vlasnički.

Click here to download plugin…

A i ja se smešim Desktop CD se skinuo u noći 19. na 20. april odmah po dolasku kući (što je doduše bilo dosta nakon standardnog radnog vremena), nisam izdržao i ubacio sam ga u laptop i krenuo u avanturu instalacije “od nule”. Dizanje je proteklo u savršenom redu, dablklik na Install je poveo posao, [...]

Nekoliko dana ni reči od mene… Zaista nema opravdanja, ali zato sam spreman da vam to nadoknadim kroz jedan multipraktični post Najpre događaj koji sam najavio u prethodnom postu - Veče slobode u digitalnom društvu. Bio sam preumoran da bih pratio Jonasovo predavanje o projektu SELF, ali sam zato svu pažnju usmerio na Georgovu [...]

U novostečenom haosu na poslu (rešili da me kao najorganizovaniju osobu u redakciji časte PR aktivnostima…) polako jedva nalazim vremena da napišem po koju reč… čak i o stvarima na kojima sam direktno angažovan. Jedna od njih je i događaj koji počinje za manje od 24 časa u Kulturnom centru Rex u Beogradu. Naime, u goste [...]

Iako sam sajt koji je tema ovog posta više puta posećivao, nikada nisam probao “Choice Wizard“. Radi se o nekoliko pitanja na osnovu kojih sistem određuje koji forumi odgovaranju zahtevima korisnika. Naveo sam da mora imati mogućnost definicije korisničkih grupa, RSS/Atom feedove, da zahteva MySQL ili PostgreSQL i da bude slobodan, naravno. Na slici možete videti šta mi preporučuju.

Ovo Free bi trebalo da znači “slobodno”, jer je pitanje glasilo doslovno “libre or not?“, dok je odgovor koji sam odabrao glasio “It has to be Free and Open Source“. Dakle, nedoumica free as in freedom/beer je razjašnjena.

Kada sam video šta mi je preporučio doslovno sam se naježio. Iako nije prvi neslobodni na listi, SMF je softver kome se tehnički, pa ne baš divim ali ga jako cenim, dok njegov razvojni tim smatram za gomilu retarda (ne govorim o programiranju). Razlog tome leži u njihovom pristupu celoj stvari, gde sve vreme pokušavaju da se predstave kao slobodnoumni i otvoreni, a pri tom ograničavaju korisnike. Naslov ove strane na njihovom sajtu glasi “Free: It`s better!”, sa ultra idiotskom rečenicom u nastavku: “The idea of open source is simple and sweet; it is not an idea of communism or socialism like its critics sometimes say.”. Mislim, tehnički ova rečenica može da prođe u određenom smislu, ali kada krene javno isticanje hladnoratovskih “God Bless America” frustracija u cilju skupljanja što bolje karme na tržištu, vadim “Idiot inside” etiketu i spremnu za sletanje na čelo. U licenci se dalje kaže da “Any Distribution of this Package, whether as a Modified Package or not, requires express written consent from Simple Machines LLC.”, pa je jasno da Simple Machines nije slobodni softver. Šta više, “Simple Machines software isn’t Open Source as described by the OSI”. Ostatak…

Drugi sistem koji mi je Forummatrix preporučio, za koji odmah znam da takođe nije slobodan je MyBB. Oni su konkretniji od SMF ekipe, pa je prema MyBB EULA-i deljenje dozvoljeno, ali “You agree that no support will be given to those who use the distributed modified copies”. Uz to, “You may not charge for the software or distribution of the software”. Stvarno ne znam gde nalaze inspiraciju za ovakve stvari…

Forummatrix očigledno ne zna baš najbolje šta je libre a šta nije, pa mu po ovom pitanju nije za verovati. Ostale ponuđene opcije nisam proveravao, stoga oprez.

Sinoć je u beogradskom Sava centru održana promocija nove verzije Red Hat Enterprise Linuxa. Na žalost, suviše statična i predugačka za publiku koju su uglavnom činili IT profesionalci (pretežno upućeni u GNU/Linux stvari) i specijalizovani novinari. U tom smislu je prva prezentacija koju je održao Zoran Purić bila sasvim dovoljna, a umesto dodatnih govorancija trebalo [...]