Planeta Srbija

Nestašica developera, nova marketinška taktika, pljuvanje pa lizanje ili šta već, u svakom slučaju, izvorni kod .NET-a će postati dostupan javnosti. Nadam se na nema onih koji su pomislili da ovaj framework postaje slobodni softver, a ukoliko vam je kroz glavu prošlo “opensource” opet ste se prevarili. Kod će biti dostupan pod Ms-RL-om (Microsoft Reference License), što znači možete da gledate, ali bez pipanja.

Prema tome, korisnici koji prihvate licencu dobijaju uvid u izvorni kod, ali ne i mogućnost da nešto urade sa njim. Uočene bube mogu se kulturno i legalno prijaviti Microsoftu, koji dalje odlučuje o sudbini ispravke. Drugim rečima, more eyes less bugs, under control.

Pravne implikacije ovakvog pristupa se odnose na neke copyright zakone koji dostupnost originala uzimaju kao veoma bitan argument za pri eventualnim sporovima. Microsoft stoga preporučuje kompanijama koje ne žele da njihovi zaposleni vide kod .NET-a jednostavno odbijanje pomenute licence.

Nadam se da developeri neće nasesti na ovaj pokušaj i postati besplatna podrška Microsoftu bez ikakvih prava na svoj doprinos. Takođe je jasno da MS ne želi da se bilo ko sem onih koji bi trebalo da posalju bugfix bavi kodom, što je uspešno po njih rešeno licencom pod kojom će se .NET objavljivati.

Ovih dana je FLOSS zajednicom u Srbiji prostrujala vest da je kompanija Ewe Comp postala zvanični partner Canonicala u Srbiji. Vest dobija na težini kada se zna da Canonical stoji iza trenutno najpopularnije GNU/Linux distribucije Ubuntu. O popularnosti, kvalitetu, značaju itd. Ubuntua (i GNU/Linuxa generalno) neću pisati ovom prilikom (slobodno guglajte malo ako vas interesuje), ali je vest bila dovoljno interesantna da iskoristim priliku i postavim par pitanja direktoru marketinga Ewe Compa Nemanji Nikoliću o ovoj saradnji.

Kako je došlo do saradnje kompanija Ewe Comp i Canonical? Ewe Comp u saradnji sa Nomakom već neko vreme tržištu Srbije isporučuje računare sa instaliranim Ubuntu GNU/Linux operativnim sistemom. Ubrzo se samo po sebi nametnulo pitanje dodatne saradnje sa zvaničnim predstavnicima Ubuntua, kompanijom Canonical, koja je bila izuzetno profesionalna i više nego raspoložena za saradnju sa snažnim partnerom na ovom tržištu. Pošto smo ustanovili da ispunjavamo sve neophodne preduslove, vrlo brzo su potpisani svi potrebni ugovori i saradnja je ostvarena čime je Ewe Comp postao licencni partner Canonicala za Srbiju.

Šta ova saradnja donosi vašoj kompaniji, a šta kupcima Nomak konfiguracija?

Ewe konkretno nema realnih materijalnih privilegija zbog instaliranja i konfigurisanja Ubuntu Linuxa, ali kupci dobijaju sveže instaliran, odlično konfigurisan, potpuno spreman kompjuter koji mogu da koriste “out of the box”, sa svim besplatnim i legalnim alatima, kao što su OpenOffice, Firefox, Thunderbird, Amarok i drugi. Naravno, podrazumeva se da je ovaj sistem u potpunosti besplatan i legalan. Treba napomenuti i da Ewe Comp ne naplaćuje uslugu instaliranja i konfigurisanja Ubuntu sistema. Ceo proces je zapravo orijentisan prema kupcima, kako bi imali priliku da računar odmah po kupovini mogu koristiti bez dodatnih troskova ili angažmana oko instalacije i podešavanja.

Da li kupci Nomak računara sa preinstaliranim Ubuntuom imaju i neku postprodajnu Linux podršku od Ewe Compa?

Naravno, postoji edukovana i stručna tehnička podrška, a svi korisnici Nomak računara se mogu registrovati na www.nomakpc.com čime dobijaju punu podršku i dodatne pogodnosti poput nižih cena za upgrade ili produzenje garancije, kao i sve informacije o ponudi i Ubuntu operativnom sistemu. Kako je Ubuntu Linux izuzetno dobro podesen, a Nomak računari imaju minimalan procenat reklamacija, problemi su zaista retki.

Kroz razgovor sa nemanjom, saznao sam i da Ewe Comp planira i saradnju sa zvaničnom lokalnom Ubuntu zajednicom (Ubuntu LoCo Srbija), te da će sa svojim lokalnim (List Computers) i globalnim (Dell) partnerima i ubuduće pružati podršku aktivnostima vezanim za Linux i slobodan softver.

Da odagnam strahove onima koji žele da kupe Nomak konfiguraciju sa Windows operativnim sistemom, to će i dalje biti moguće. Ewe Comp je Microsoftov partner, tako da uz odgovarajuću doplatu Nomak može pokretati i neki XP, na primer.

Sve zajedno, ovo je izuzetno ohrabrujuća vest za promociju GNU/Linux rešenja i slobodnog softvera generalno. Očigledno je da kompanije, čiji je primarni cilj poslovanja profit, vide i da iz saradnje sa FLOSS zajednicom mogu ostvariti korist i to je prilika koju treba iskoristiti.

Ako poslovni softver ne obezbeđuje kompletnu funkcionalnost, firme se uglavnom odlučuju za nabavku dodatnih programa koji obezbeđuju dodatnu funkcionalnost. Integracija takvih različitih rešenja je uvek izazov za firmu. Ovde ću se osvrnuti na najčešće probleme u radu ovakvih rešenja a koji prouzokuju preispitivanje i promenu postojećih poslovnih informacionih sistema.

1. Problem: Računovodstvo, ljudski resursi, veleprodaja koriste različite programe. Svaki od ovih programa zahteva posebno održavanje i podršku. Različiti programi, isti proizvođač - manji problem. Različiti programi, različiti proizvođači - veći problem. Ovakvi sistemi najčešće nisu dovoljno otvoreni i samim tim se teže integrišu jedan sa drugim. Rezultat je neefikasnost, redudansa u obradi i smeštanju podataka.

Rešenje. Poslovni softver na istoj platformi. Ovakvi sistemi su otvoreniji i lakše se integrišu. Ovakva integracija umanjuje višestruki unos podataka. Kako industrija poslovnog softvera postaje sve standardizovanija po pitanju platformi i tehnologije tako će sve lakše proizvođačima, kao i korisnicima, poslovnog softvera biti da naprave rešenja koja se jednostavno i lako integrišu.

2. Problem: Ručni unos podataka u različite programe. Ovakav način rada, sem što odnosi vreme, je neefikasan i komplikovan, a može dovesti i do grešaka prilikom unosa.

Rešenje. Više modula sa potrebnim funkcijama. Poslovni softver danas uglavnom nudi veći broj modula kao i veću povezanost unutar različitih modula.

3. Problem: Održavanje različitih programa. Ovaj problem prirodno sledi iz prethodnih. Održavati različite programe (različitih ili istih, svejedno) proizvođača zahteva dosta vremena i truda, ali i znanja radi kasnijeg spajanja svih tako unesenih podataka radi dobijanja potrebnih izveštaja. Ovde na scenu stupa neki od programa za tabelarne kalkulacije (eng. spreadsheet, npr. Excel) koji doprinose još većem haosu i dodatnom dupliranju podataka.

Rešenje. Bolja integracija, kompletnije rešenje. Naravno, da je ovo rešenje, ali treba biti oprezan. Ne treba preterivati sa opcijama kao ni sa kompleksnošću samog rešenja.

4. Problem: “Najbolje iz prakse” ili ERP rešenje. Prilikom nabavke poslovnog softvera firme se često odlučuju za nabavku onog rešenja koje se pokazalo kao najbolje u određenoj oblasti. Ovaj način izbora poslovnog softvera je popularan, ali može napraviti probleme prilikom kasnije upotrebe. Ako su ovako izabrani programi previše različiti (različite platforme, tehnologija i sl.) veliki problem predstavlja integracija (povezivanje) ovakvih programa radi dobijanja određenih potrebnih izveštaja.

Rešenje. “Postoje dve struje”. Rešenja tipa “najbolje iz prakse” obezbeđuju specifična rešenja i detaljnu funkcionalnost za određenu oblast poslovanja. Svaka nova oblast zahteva novo rešenje koje se pokazalo kao najbolje. Integracija svih tih rešenja može predstavljati problem. Sa druge strane, ERP rešenja uglavnom imaju potrebne specifične module, ali sa nedovoljnom funkcionalnošću. Prednost je što je sve već integrisano. Obe ove “struje” imaju svoje prednosti i mane, a firma bi trebalo da proceni koje rešenje je bolje na osnovu sopstvenih specifičnosti. To je uvek kompromis. Ono što se dobije na detaljima izgubi se na integraciji i obrnuto.

Sledeći članak: Ukupna troškovi posedovanja (instaliranja, korišćenja, održavanja,..) softvera (eng. Total Cost of Ownership)

Ukoliko koristite online banking Komercijalne banke, a pri tom koristite i Konqueror, moguće je da ste primetili da login iz ovog browsera nije moguć. Kako bi bio potrebno je čekirati opciju Enable SSLv2 u Settings -> Configure Konqueror -> Crypto. Happy banking

Sigurno i vas smara da brišete nešto, pa potom i da praznite kanticu (dosta mi je i kućnog smeća, gde još i oko virtuelnog da se cimam). Pa iskreno i mene to smara, i zato po defaultu koristim tu svemoćnu SHIFT + DELETE kombinaciju. Štedi vreme i oslobađa muke kliktanja empty recycle bin. I tako, dok se ne opeknete. Međutim mene ona novija, ko se mlekom opeče i u jogurt duva, izgleda nije previše dodirnula te sam opet danas imao situaciju, jelte.

Dešavalo mi se ranije, ali uglavnom imam backupove svega bitnog tako da ako i nešto obrišem bože moj, znate kako kažu ko nema u glavi ima na Internetu (danas sam sav poslovičan). Međutim danas je bila malo drugačija situacija jer je u toj gomili koju sam slučajno obrisao bilo i nešto na čemu radim te ne postoji u backup arhivi. I, ta magična kombinacija tastera, uz moju percepciju na najnižem nivou mogla me je koštati nekoliko dana života, ali srećom tu je bio Goran, kao jedan od retkih ranoranilaca u mojim kontaktima, i preporučio mi nekoliko programa, od kojih je SmartUndelete, vrlo efikasno odklonio problem i povratio SVE podatke. Pokušao sam sa nekim besplatnim surogatima poput FreeUndelete, ali ne pokušavajte sa sličnim, samo ćete još više izgubiti živce.

Za kraj trebao bi da ide onaj čuveni video iz Mi nismo anđeli 2 (Mis’im šta reći), a moji zaključci su da ipak treba raditi naspavan, jer nespavanje može da vas dovede u vrlo nezgodne situacije, a nećete uvek imati pomoć pri sebi. Ovom prilikom bih se još jednom zahvalio Goranu koji mi je dao preporuku za ovo sjajno programče. Nadam se da vama neće trebati!

ps. slika koja ide uz post služi da vam dodatno ulije strah korišćenja famozne prečice…

Sećate li se StartUp Show-a koju su najavljivali Dule i Marko i njegovog kraha usled nedostataka ideja koje bi konkurisale na ovom dešavanju? Sve je to dodatno potpirilo vatru sumnje u to da u Srbiji i nema baš ideja i da smo mi ništa drugo do narod koji se beskonačno hvali, a nikako da te kvalitete i iznese na svetlost dana i dokumentuje na taj način svoje vaskolike mogućnosti.

No ne trebamo biti ni toliko pesimistični, ideje svakako postoje ali oni koje stoje iza njih su nekako premalo preduzetnički orijentisani da iste valorizuju i pomognu im u budućnosti vezivanjem za određenu finansijsku insituciju, i pokušavaju na ovaj ili onaj način da se probiju i ugledaju svetlost dana. Jedan od tih načina je i svakako Imagine Cup, takmičenje u organizaciji svemoćnog Microsofta, svake godine sa različitom temom, uglavnom sve u cilju olakšanja života na zemlji. FON je poznat po tome što su takmičari sa ovog fakulteta uvek u samom vrhu u regionu, a katkada i na globalnom nivou, kao što se desilo ove godine. Međutim, nije pobednik takmičenja taj koji mi je zapao za oko, već jedan drugi projekat, projekat o kom se priča ovih dana kao predstavniku Srbije na World Summit Awardu, u kategoriju e-Culture. Reč je o Xero Solutionu – projektu AutoCommit tima.

Šta je zapravo Xero solution? Xero solution je softverski paket koji se sastoji iz nekoliko aplikacija sa ciljem da na pravi način predstavi pomalo zaboravljene muzeje, galerije i slične izložbene institucije, i učini iskustvo posete istim zanimljivijim i poučnijim i sve to na nekoliko načina prilagođeno polu i uzrastu. Sećate se kada sam pisao za 5 godina es leta o donesi.com i pristupu koji su oni imali prilikom kreiranja servisa. Bravo, ali ni AutoCommit-ashi nisu mnogo lošiji. Detaljno su izučavali način na koji se posećuju muzeji, prednosti i mane i načine na koji mogu to iskustvo da prošire uz pomoć tehnologija koje se danas nude na tržištu.

Prvi deo ovog programskog paketa Xero mobile predstavlja mobilnog vodiča kroz muzej koji posećujete. Ideja je da svaki posetilac prilikom ulaska u muzej dobije PDA uredjaj i slušalice, i na osnovu kretanja u muzeju i RFID tehnologije dobije tačnu sliku o tome pred čim se nalazi. Sve je ovo jako prilagodljivo korisniku (jezik s obzirom na nivo znanja, glas, boja interfejsa i sl), i poseduje neke jako zanimljive koncepte koje uglavnom karakterišu web servise. Možete oceniti svaki objekat koji ste videli u muzeju i na osnovu tih ocena saznati koji je to najposećeniji objekat u muzeju, kao i kome se sve ko je trenutno u muzeju svideo objekat (ukoliko uključite social engine, pa može da padne i upoznavanje :D). Ove ocene se šalju na udaljni server preko koga je moguće posetiti muzej virtuelno i pogledati šta se sve nalazi u njemu. Ovo je sve dosta praktično smišljeno jer je uzet u obzir Google Earth standard, pa može da padne i neko spajanje, a i opcija da se jednog dana sve ovo ubaci u SecondLife. Znači wow!!!

Kad sam spomenuo i prilagodjavanje korisniku s obzirom na godine, moram spomenuti i Xero Kids mada kad bude program ušao u upotrebu kladim se da ću ga i ja koristiti. Uz pomoć ove extenzije možete se takmičiti sa ostalom decom u muzeju ko će pre da pronađe sve objekte. Znam da sam malo krupan za dete ali ovo je totally cool! I jedan od razloga zašto sam se zalepio za ovu ideju. I, da ne dužim više pogledajte zvanični sajt i video prezentaciju ovog supercool paketa.

Takođe postoje prezentacije za svaki deo ovog paketa, pa ako imate vremena pogledajte, što vam ja toplo preporučujem, jer ovo je idealna prilika za sve nas koje mrzi da ustanemo iz fotelje da skoknemo do muzeja i doživimo sve ovo na potpuno novi način. I, momci iz AutoCommita, srećno na WSA budućnost je pred vama!

Nekada Macromedijin, a danas Adobeov framework za razvoj svakojakih web budževina (rich internet applications) Flex, bi od juna trebalo da postane slobodni softver, prema najavi komapnije Adobe.

Kako kažu iz Adobea, Flex je sazreo, opensource je pravi model za stvaranje velike zajednice developera, a kompanija nastavlja da se pronalazi u slobodnom softveru nakon Tamarina i PDF-a…

Konkretno, Java izvorni kod za ActionScript, MXML kompajleri, ActionScript debugger i bibiloteke će biti objavljeni pod MPL, dok Flex Data Services (koji košta tričavih 20000$ po procesoru), Flex Builder (Flex IDE baziran na Eclipseu), Flash Player i ColdFusion ostaju vlasnički.

Click here to download plugin…

A i ja se smešim Desktop CD se skinuo u noći 19. na 20. april odmah po dolasku kući (što je doduše bilo dosta nakon standardnog radnog vremena), nisam izdržao i ubacio sam ga u laptop i krenuo u avanturu instalacije “od nule”. Dizanje je proteklo u savršenom redu, dablklik na Install je poveo posao, [...]

Nekoliko dana ni reči od mene… Zaista nema opravdanja, ali zato sam spreman da vam to nadoknadim kroz jedan multipraktični post Najpre događaj koji sam najavio u prethodnom postu - Veče slobode u digitalnom društvu. Bio sam preumoran da bih pratio Jonasovo predavanje o projektu SELF, ali sam zato svu pažnju usmerio na Georgovu [...]

U novostečenom haosu na poslu (rešili da me kao najorganizovaniju osobu u redakciji časte PR aktivnostima…) polako jedva nalazim vremena da napišem po koju reč… čak i o stvarima na kojima sam direktno angažovan. Jedna od njih je i događaj koji počinje za manje od 24 časa u Kulturnom centru Rex u Beogradu. Naime, u goste [...]

Iako sam sajt koji je tema ovog posta više puta posećivao, nikada nisam probao “Choice Wizard“. Radi se o nekoliko pitanja na osnovu kojih sistem određuje koji forumi odgovaranju zahtevima korisnika. Naveo sam da mora imati mogućnost definicije korisničkih grupa, RSS/Atom feedove, da zahteva MySQL ili PostgreSQL i da bude slobodan, naravno. Na slici možete videti šta mi preporučuju.

Ovo Free bi trebalo da znači “slobodno”, jer je pitanje glasilo doslovno “libre or not?“, dok je odgovor koji sam odabrao glasio “It has to be Free and Open Source“. Dakle, nedoumica free as in freedom/beer je razjašnjena.

Kada sam video šta mi je preporučio doslovno sam se naježio. Iako nije prvi neslobodni na listi, SMF je softver kome se tehnički, pa ne baš divim ali ga jako cenim, dok njegov razvojni tim smatram za gomilu retarda (ne govorim o programiranju). Razlog tome leži u njihovom pristupu celoj stvari, gde sve vreme pokušavaju da se predstave kao slobodnoumni i otvoreni, a pri tom ograničavaju korisnike. Naslov ove strane na njihovom sajtu glasi “Free: It`s better!”, sa ultra idiotskom rečenicom u nastavku: “The idea of open source is simple and sweet; it is not an idea of communism or socialism like its critics sometimes say.”. Mislim, tehnički ova rečenica može da prođe u određenom smislu, ali kada krene javno isticanje hladnoratovskih “God Bless America” frustracija u cilju skupljanja što bolje karme na tržištu, vadim “Idiot inside” etiketu i spremnu za sletanje na čelo. U licenci se dalje kaže da “Any Distribution of this Package, whether as a Modified Package or not, requires express written consent from Simple Machines LLC.”, pa je jasno da Simple Machines nije slobodni softver. Šta više, “Simple Machines software isn’t Open Source as described by the OSI”. Ostatak…

Drugi sistem koji mi je Forummatrix preporučio, za koji odmah znam da takođe nije slobodan je MyBB. Oni su konkretniji od SMF ekipe, pa je prema MyBB EULA-i deljenje dozvoljeno, ali “You agree that no support will be given to those who use the distributed modified copies”. Uz to, “You may not charge for the software or distribution of the software”. Stvarno ne znam gde nalaze inspiraciju za ovakve stvari…

Forummatrix očigledno ne zna baš najbolje šta je libre a šta nije, pa mu po ovom pitanju nije za verovati. Ostale ponuđene opcije nisam proveravao, stoga oprez.

Sinoć je u beogradskom Sava centru održana promocija nove verzije Red Hat Enterprise Linuxa. Na žalost, suviše statična i predugačka za publiku koju su uglavnom činili IT profesionalci (pretežno upućeni u GNU/Linux stvari) i specijalizovani novinari. U tom smislu je prva prezentacija koju je održao Zoran Purić bila sasvim dovoljna, a umesto dodatnih govorancija trebalo [...]

Zajednica LinuxQuestions.org koja broji više od 280 hiljada članova organizovala je glasanje za najbolje proizvode u prošloj godini. Više hiljada članova je učestvovalo u glasanju i proglasilo pobednije u 21 kategoriji. Tako je najbolja distribucija Ubuntu, najbolji browser Firefox, a sasvim očekivano najbolji kancelarijski paket je OpenOffice.org. U svojim kategorijama su pobednici i Gimp, Gaim [...]

Pre par meseci sam za B92 Tehnopolis napisao tekst o Blu-rayu i HD-DVD-u ne usuđujući se da procenjujem kada bi njihova DRM zaštita mogla biti razbijena. A ovih dana je potvrđeno da je haker muslix64 to uspešno uradio. Na Doom9 forumu je opisao proces a AACS LA, telo koje je osmislilo zaštitu, je to i [...]

Tokom testiranja računara (desktop i laptop modela), neretko dobijamo uređaje bez operativnog sistema. Naročito ako ih tražimo da bismo isprobali kako rade sa GNU/Linux distribucijama. A kako volim da računare vratim u dobijenom stanju, poslednji korak je uvek pražnjenje hard diska. Ranije sam se mučio raznim metodama, uglavnom se oslanjajući na DOS disketice… ali mi [...]

Od danas zvanično radi blog agregator posvećen slobodnom softveru. Nakon nekoliko nedelja podešavanja i isprobavanja, startovan je Planet FSN koji trenutno okuplja 6 blogova (od kojih je jedan i moj). Organizator ovog agregatora je Mreža za slobodan softver čiji je guru ovim povodom pozvao sve zainteresovane da se uključe na Planet FSN, ali i [...]

Neviđena se gužva digla oko nedavnog puštanja Viste u prodaju. A zašto? Verujem da je većini onih koji su time oduševljeni jednostavno zabavno da uživaju u “eye-candy” osobinama ovog OS-a. Ipak, mesecima u nazad F(L)OSS scena pokušava da pokaže da na GNU/Linux mašinama takve grafičke igrarije rade već neko vreme… Sad kada je Vista konačno tu, [...]

Poslednjih par meseci povremeno bacim oko na Free Software Magazine koji se do ovog broja (16) mogao preuzimati u obliku PDF-a, a od sada je dostupan isključivo preko web sajta. Časopis ima zgodan koncept koji obuhvata tekstove i za one koji ne znaju šta je to terminal, a broj 16 ima i neobičnu količinu priloga [...]

Posle serije članaka o najčešćim greškama pri izboru poslovnog softvera, (a dok ne ispitam tehničku podršku, napišem nove tekstove o finansijskim izveštajima i opcijama koje bi kvalitetan poslovni softver trebalo da poseduje) zaokružio bih priču navođenjem ključnih momenata pri izboru.

Razmišljajte o sledećim stvarima:

Usredsredite se na ključne kriterijume. Razmislite šta očekujete od poslovnog softvera.Napravite rang listu bitnih kriterijuma. Ocenjujte i rangirajte poslovni softver u skladu sa listom. Prikupite utiske od budućih korisnika poslovnog softvera. Dajte priliku ljudima koji će zaista koristiti softver da ga isprobaju. Ako oni procene da im softver odgovara, uvažite njihovo mišljenje jer će to kasnije umnogome olakšati proces implementacije. Izbegavajte “Groznicu”. Nemojte birati najpopularniji softver, nemojte uzimati preporuke zdravo za gotovo, čitajte ali ne donostie odluku na osnovu članka koji ste pročitali u nekom časopisu. Poslovni softver za Vas je isključivo onaj koji odgovara Vašim potrebama. Ne donosite odluku samo na osnovu funkcionalnosti. Svakako, funkcionalnost je bitna, ali ne zaboravite ni cenu, reference, budućnost poslovnog softver, planove proizvođača, primenjenu tehnologiju, tehničku podršku… Budite sigurni da Vam tehnologija odgovara. Ispitajte kakva budućnost očekuje softver koji ćete kupiti i proverite da li se vizija Vašeg dobavljača softvera poklapa sa planovima i vizijom Vaše firme. Da li ste kompatibilni? Tražite Demo verziju. Tražite preznetaciju softvera ako ne postoji demo verzija. Uporedite ključne funkcionalne parametre! Istražite kakvo je iskustvo postojećih korisnika koji već koriste softver koji Vi želite da kupite. Pronađite pravog partnera za implementaciju. Upoznajte proizvođače softvera. Postojeći korisnici, internet, članci u časopisima sve su to mesta na kojima se možete bolje upoznati sa Vašim budućim “programerima”.* Donesite odluku. Na žalost, samo vreme će pokazati da li je odluka bila prava ili ne, ali tako je uvek kada se odluke donose, zar ne?

Još jednom bih napomenuo da pogrešna odluka donešena na osnovu jednog ili dva kriterijuma (najčešće je cena jedan od ključnih faktora) može rezultovati lošim izborom i eliminisanjem softvera koji je, u stvari, najprikladniji za Vaš posao. Svakako priča o izboru poslovnog softvera nije završena ovim tekstom.

*(ovaj naziv se najčešće upotrebljava za sve nas koji imamo bilo kakve veze sa softverom :)).

Jedno od pitanja koje potencijalni (ili postojeći) korisnici Amaroka postavljaju je da li će ikada taj plejer raditi pod Windowsom. Na sajtu LXer možete videti razgovor sa nekoliko programera koji upravo rade na portovanju KDE aplikacija na Win i Mac operativne sisteme… Pitanje tog portovanja me uvek baca u dilemu. Da li je bolje ne ići [...]

Pre dva dana je na linux kernel monkey logu objavljen poziv svim proizvođačima hardvera da se jave i Linux kernel zajednica će im napraviti drajvere. Sve što moraju učiniti je da daju specifikaciju kako uređaj radi ili adresu inženjera voljnog da odgovara na pitanja. Par komada uređaja je poželjan, ali ne i neophodan uslov… Razvoj [...]

Večeras je održana retko dobra demonstracija… Eric Charles iz Applea, stručnjak za digitalnu video produkciju i fotografiju, je tokom oko sat i po vremena koje sam proveo u sali prikazao kako se pomoću Final Cut Studio programa edituje video… Malo teoretske priče i puno praktičnih primena… Rezultat je efektna i upečatljiva demonstracija koja nikoga ne [...]

Pre desetak dana instalirao sam jedan od programa za upravljanje bibliografskim podacima. U stvari, Citavi je mnogo više od toga. Proizvođač (program je delo firme iz Ciriha i interfejs je na nemačkom jeziku) određuje namenu ovog programa kao - menadžment znanjem i ovladavanje literaturom. Citavi pruža istraživačima mogućnost da neke klasične naučne tehnike primenjuju pomoću kompjutera.

U program je ugrađen pretraživač bibliotečkih kataloga - preko 2000 onlajn kataloga iz više zemalja, od čega je otprilike jedna polovina sa nemačkog govornog područja. Pretraživanje po ključnim rečima daje kao rezultat listu pronađenih publikacija koja se može dalje uređivati, dopunjavati ili štampati. Podaci se mogu dopunjavati i preko ISBN broja publikacije. Podrazumeva se i da je moguće ručno unošenje podataka, ali su i oni koji se dobiju kao inicijalni rezultat pretrage sasvim dovoljni. Ovaj pretraživač je dragocen i sam po sebi, sve kada i ne bi bilo dodatnih mogućnosti.

Uz svaki naslov, mogu se dodavati citati, zabeleške, ili jednostavno beležiti razmišljanja. Dodatni podaci nisu ograničeni samo na tekst. Integracija sa MS Wordom takođe postoji, pa se unosi iz programa mogu dodavati u Word kao fusnote ili spiskovi literature.

Sastavni deo programa je i planer zadataka.

Program radi pod platformom .NET, a instalacioni fajl besplatne verzije ima skoro 30 MB. Stalna internet veza se preporučuje. Ograničenja besplatne verzije su prilično velika: moguće je snimiti samo projekte sa maksimalno 100 naslova (to znači jedan od 100 ili dva od po 50). Limit se prekoračuje kao od šale: posle prvih pola sata rada imao sam već preko 150 naslova. Individualna licenca je 77 EUR. Koliko i dve-tri knjige sa spiska. Alternativa je pažljivo selektovanje unutar projekta, štampanje liste i zatim brisanje viškova, pazeći da se među njima ne nalazi neki od onih sa unetim citatima. Kada bih znao sigurno da ću u sledećih godinu dana imati prilike da provedem bar dve-tri nedelje u Nemačkoj, platio bih licencu. Ovako, program ću nastaviti da koristim samo kao objedinjeni pretraživač bibliotečkih kataloga.

Tokom jutrošnjeg standardnog njuškanja po internetu naišao sam na link koji me je odveo do strane na kojoj se uz unošenje podataka može besplatno poručiti Solaris 10 (Sparc i x86 zajedno) operativni sistem zajedno sa Sun Studio 11 softverom. Još uvek se nisam informisao šta je u paketu slobodni softver a šta nije, ali jesam naručio primerak za sebe. Već izvesno vreme planiram da probam Solaris 10 pa će ovo biti odlična zgoda, mada i Nexenta čeka da bude ispržena i instalirana. Strana za naručivanje je ovde, pa svi koje zanima Solaris imaju priliku da dobiju lep suvenir.

Nešto više od dva meseca je prošlo otkako je ovaj blog pokrenut. Za sada blog ima dobar odziv, dosta poseta. Sudeći po Draganu Varagiću i njegovoj knjizi “Vodič kroz raj i pakao internet marketinga” (željno očekujem nastavak) skoro tri strane po posetiocu (2.94 pages/visit, awstats) je više nego dobar rezultat za sajt koji je baziran na sadržaju.

Do sada…

Sa sajtom Preduzetnik, sam ostvario dobru saradnju. Naime, Bojan prenosi tekstove (po njegovom izboru) sa bloga na svoj sajt. Takođe, tekstove sa sajta možete čitati i na Planetoidu, na sajtu Blogodak, a od skoro i na sajtu Mreža kreativnih ljudi. Nadam se da će se ovaj pozitivni trend nastaviti. Za sada je jedan ciklus tekstova završen, iako tema nije iscrpljena. Objavljeno je deset tekstova o najčešćim greškama koje firme prave prilikom izbora poslovnog softvera. Iako je to nekako “naopako” moje mišljenje je da se na greškama, naročito svojim, najbolje uči.

Planovi

U planu je serija tekstova o tehničoj podršci u softverskoj industriji, a prvenstveno kod nas. Biće zanimljivo, bar meni, istražiti, koliko i kako softverske firme realizuju svoju tehničku podrsku. Pažnju ću posvetiti načinu na koji su uslovi korišćenja tehničke podrške prezentovani (jasnost i preciznost) na sajovima proizvođača. Koliko zapravo prosečan korisnik može dobiti informacija sa sajtova proizvođača poslovnog softvera. To je jedan, ali ne i jedini, aspekt tehničke podrške koji ću istražiti.

Zanimljiv tekst o tehničkoj podršci izašao je i u oktobarskom broju Sveta kompjutera pod naslovom “Alo, ne radi mi…”

Pozabaviću se i opcijama koje kvalitetan poslovni softver treba da poseduje. Prvenstveno ću pažnju posvetiti poslovnom softveru koji pokriva veletrgovine, mada ni ostale oblasti neće biti zanemarene.

Još planova…

Za ovu godinu, planiramo aktiviranje i sajta poslovni softver (dot) net, koji će se baviti analizom domaćeg tržišta poslovnog softvera. Za početak će to biti mesto na kome će ljudi zainteresovani za kupovinu poslovnog (ali i drugog) softvera moći da nadju listu domaćih firmi koje proizvode poslovni softver, a kasnije ćemo na sajtu prikazivati i proizvode domaćih softverskih firmi.

Ovom prilikom Vas pozivam da posetite sajt poslovni softver (dot) net i da se prijavite (ako želite, naravno) za obaveštenje o početku rada. To će biti dragocena informacija i pomoći će nam da planiramo dinamiku postavljanja sadržaja na sajt.

Svim čitaocima bloga želim Srećnu i uspešnu Novu godinu!