Planeta Srbija

A i ja se smešim Desktop CD se skinuo u noći 19. na 20. april odmah po dolasku kući (što je doduše bilo dosta nakon standardnog radnog vremena), nisam izdržao i ubacio sam ga u laptop i krenuo u avanturu instalacije “od nule”. Dizanje je proteklo u savršenom redu, dablklik na Install je poveo posao, [...]

Nekoliko dana ni reči od mene… Zaista nema opravdanja, ali zato sam spreman da vam to nadoknadim kroz jedan multipraktični post Najpre događaj koji sam najavio u prethodnom postu - Veče slobode u digitalnom društvu. Bio sam preumoran da bih pratio Jonasovo predavanje o projektu SELF, ali sam zato svu pažnju usmerio na Georgovu [...]

U novostečenom haosu na poslu (rešili da me kao najorganizovaniju osobu u redakciji časte PR aktivnostima…) polako jedva nalazim vremena da napišem po koju reč… čak i o stvarima na kojima sam direktno angažovan. Jedna od njih je i događaj koji počinje za manje od 24 časa u Kulturnom centru Rex u Beogradu. Naime, u goste [...]

Iako sam sajt koji je tema ovog posta više puta posećivao, nikada nisam probao “Choice Wizard“. Radi se o nekoliko pitanja na osnovu kojih sistem određuje koji forumi odgovaranju zahtevima korisnika. Naveo sam da mora imati mogućnost definicije korisničkih grupa, RSS/Atom feedove, da zahteva MySQL ili PostgreSQL i da bude slobodan, naravno. Na slici možete videti šta mi preporučuju.

Ovo Free bi trebalo da znači “slobodno”, jer je pitanje glasilo doslovno “libre or not?“, dok je odgovor koji sam odabrao glasio “It has to be Free and Open Source“. Dakle, nedoumica free as in freedom/beer je razjašnjena.

Kada sam video šta mi je preporučio doslovno sam se naježio. Iako nije prvi neslobodni na listi, SMF je softver kome se tehnički, pa ne baš divim ali ga jako cenim, dok njegov razvojni tim smatram za gomilu retarda (ne govorim o programiranju). Razlog tome leži u njihovom pristupu celoj stvari, gde sve vreme pokušavaju da se predstave kao slobodnoumni i otvoreni, a pri tom ograničavaju korisnike. Naslov ove strane na njihovom sajtu glasi “Free: It`s better!”, sa ultra idiotskom rečenicom u nastavku: “The idea of open source is simple and sweet; it is not an idea of communism or socialism like its critics sometimes say.”. Mislim, tehnički ova rečenica može da prođe u određenom smislu, ali kada krene javno isticanje hladnoratovskih “God Bless America” frustracija u cilju skupljanja što bolje karme na tržištu, vadim “Idiot inside” etiketu i spremnu za sletanje na čelo. U licenci se dalje kaže da “Any Distribution of this Package, whether as a Modified Package or not, requires express written consent from Simple Machines LLC.”, pa je jasno da Simple Machines nije slobodni softver. Šta više, “Simple Machines software isn’t Open Source as described by the OSI”. Ostatak…

Drugi sistem koji mi je Forummatrix preporučio, za koji odmah znam da takođe nije slobodan je MyBB. Oni su konkretniji od SMF ekipe, pa je prema MyBB EULA-i deljenje dozvoljeno, ali “You agree that no support will be given to those who use the distributed modified copies”. Uz to, “You may not charge for the software or distribution of the software”. Stvarno ne znam gde nalaze inspiraciju za ovakve stvari…

Forummatrix očigledno ne zna baš najbolje šta je libre a šta nije, pa mu po ovom pitanju nije za verovati. Ostale ponuđene opcije nisam proveravao, stoga oprez.

Sinoć je u beogradskom Sava centru održana promocija nove verzije Red Hat Enterprise Linuxa. Na žalost, suviše statična i predugačka za publiku koju su uglavnom činili IT profesionalci (pretežno upućeni u GNU/Linux stvari) i specijalizovani novinari. U tom smislu je prva prezentacija koju je održao Zoran Purić bila sasvim dovoljna, a umesto dodatnih govorancija trebalo [...]

Zajednica LinuxQuestions.org koja broji više od 280 hiljada članova organizovala je glasanje za najbolje proizvode u prošloj godini. Više hiljada članova je učestvovalo u glasanju i proglasilo pobednije u 21 kategoriji. Tako je najbolja distribucija Ubuntu, najbolji browser Firefox, a sasvim očekivano najbolji kancelarijski paket je OpenOffice.org. U svojim kategorijama su pobednici i Gimp, Gaim [...]

Pre par meseci sam za B92 Tehnopolis napisao tekst o Blu-rayu i HD-DVD-u ne usuđujući se da procenjujem kada bi njihova DRM zaštita mogla biti razbijena. A ovih dana je potvrđeno da je haker muslix64 to uspešno uradio. Na Doom9 forumu je opisao proces a AACS LA, telo koje je osmislilo zaštitu, je to i [...]

Tokom testiranja računara (desktop i laptop modela), neretko dobijamo uređaje bez operativnog sistema. Naročito ako ih tražimo da bismo isprobali kako rade sa GNU/Linux distribucijama. A kako volim da računare vratim u dobijenom stanju, poslednji korak je uvek pražnjenje hard diska. Ranije sam se mučio raznim metodama, uglavnom se oslanjajući na DOS disketice… ali mi [...]

Od danas zvanično radi blog agregator posvećen slobodnom softveru. Nakon nekoliko nedelja podešavanja i isprobavanja, startovan je Planet FSN koji trenutno okuplja 6 blogova (od kojih je jedan i moj). Organizator ovog agregatora je Mreža za slobodan softver čiji je guru ovim povodom pozvao sve zainteresovane da se uključe na Planet FSN, ali i [...]

Neviđena se gužva digla oko nedavnog puštanja Viste u prodaju. A zašto? Verujem da je većini onih koji su time oduševljeni jednostavno zabavno da uživaju u “eye-candy” osobinama ovog OS-a. Ipak, mesecima u nazad F(L)OSS scena pokušava da pokaže da na GNU/Linux mašinama takve grafičke igrarije rade već neko vreme… Sad kada je Vista konačno tu, [...]

Poslednjih par meseci povremeno bacim oko na Free Software Magazine koji se do ovog broja (16) mogao preuzimati u obliku PDF-a, a od sada je dostupan isključivo preko web sajta. Časopis ima zgodan koncept koji obuhvata tekstove i za one koji ne znaju šta je to terminal, a broj 16 ima i neobičnu količinu priloga [...]

Posle serije članaka o najčešćim greškama pri izboru poslovnog softvera, (a dok ne ispitam tehničku podršku, napišem nove tekstove o finansijskim izveštajima i opcijama koje bi kvalitetan poslovni softver trebalo da poseduje) zaokružio bih priču navođenjem ključnih momenata pri izboru.

Razmišljajte o sledećim stvarima:

Usredsredite se na ključne kriterijume. Razmislite šta očekujete od poslovnog softvera.Napravite rang listu bitnih kriterijuma. Ocenjujte i rangirajte poslovni softver u skladu sa listom. Prikupite utiske od budućih korisnika poslovnog softvera. Dajte priliku ljudima koji će zaista koristiti softver da ga isprobaju. Ako oni procene da im softver odgovara, uvažite njihovo mišljenje jer će to kasnije umnogome olakšati proces implementacije. Izbegavajte “Groznicu”. Nemojte birati najpopularniji softver, nemojte uzimati preporuke zdravo za gotovo, čitajte ali ne donostie odluku na osnovu članka koji ste pročitali u nekom časopisu. Poslovni softver za Vas je isključivo onaj koji odgovara Vašim potrebama. Ne donosite odluku samo na osnovu funkcionalnosti. Svakako, funkcionalnost je bitna, ali ne zaboravite ni cenu, reference, budućnost poslovnog softver, planove proizvođača, primenjenu tehnologiju, tehničku podršku… Budite sigurni da Vam tehnologija odgovara. Ispitajte kakva budućnost očekuje softver koji ćete kupiti i proverite da li se vizija Vašeg dobavljača softvera poklapa sa planovima i vizijom Vaše firme. Da li ste kompatibilni? Tražite Demo verziju. Tražite preznetaciju softvera ako ne postoji demo verzija. Uporedite ključne funkcionalne parametre! Istražite kakvo je iskustvo postojećih korisnika koji već koriste softver koji Vi želite da kupite. Pronađite pravog partnera za implementaciju. Upoznajte proizvođače softvera. Postojeći korisnici, internet, članci u časopisima sve su to mesta na kojima se možete bolje upoznati sa Vašim budućim “programerima”.* Donesite odluku. Na žalost, samo vreme će pokazati da li je odluka bila prava ili ne, ali tako je uvek kada se odluke donose, zar ne?

Još jednom bih napomenuo da pogrešna odluka donešena na osnovu jednog ili dva kriterijuma (najčešće je cena jedan od ključnih faktora) može rezultovati lošim izborom i eliminisanjem softvera koji je, u stvari, najprikladniji za Vaš posao. Svakako priča o izboru poslovnog softvera nije završena ovim tekstom.

*(ovaj naziv se najčešće upotrebljava za sve nas koji imamo bilo kakve veze sa softverom :)).

Jedno od pitanja koje potencijalni (ili postojeći) korisnici Amaroka postavljaju je da li će ikada taj plejer raditi pod Windowsom. Na sajtu LXer možete videti razgovor sa nekoliko programera koji upravo rade na portovanju KDE aplikacija na Win i Mac operativne sisteme… Pitanje tog portovanja me uvek baca u dilemu. Da li je bolje ne ići [...]

Pre dva dana je na linux kernel monkey logu objavljen poziv svim proizvođačima hardvera da se jave i Linux kernel zajednica će im napraviti drajvere. Sve što moraju učiniti je da daju specifikaciju kako uređaj radi ili adresu inženjera voljnog da odgovara na pitanja. Par komada uređaja je poželjan, ali ne i neophodan uslov… Razvoj [...]

Večeras je održana retko dobra demonstracija… Eric Charles iz Applea, stručnjak za digitalnu video produkciju i fotografiju, je tokom oko sat i po vremena koje sam proveo u sali prikazao kako se pomoću Final Cut Studio programa edituje video… Malo teoretske priče i puno praktičnih primena… Rezultat je efektna i upečatljiva demonstracija koja nikoga ne [...]

Pre desetak dana instalirao sam jedan od programa za upravljanje bibliografskim podacima. U stvari, Citavi je mnogo više od toga. Proizvođač (program je delo firme iz Ciriha i interfejs je na nemačkom jeziku) određuje namenu ovog programa kao - menadžment znanjem i ovladavanje literaturom. Citavi pruža istraživačima mogućnost da neke klasične naučne tehnike primenjuju pomoću kompjutera.

U program je ugrađen pretraživač bibliotečkih kataloga - preko 2000 onlajn kataloga iz više zemalja, od čega je otprilike jedna polovina sa nemačkog govornog područja. Pretraživanje po ključnim rečima daje kao rezultat listu pronađenih publikacija koja se može dalje uređivati, dopunjavati ili štampati. Podaci se mogu dopunjavati i preko ISBN broja publikacije. Podrazumeva se i da je moguće ručno unošenje podataka, ali su i oni koji se dobiju kao inicijalni rezultat pretrage sasvim dovoljni. Ovaj pretraživač je dragocen i sam po sebi, sve kada i ne bi bilo dodatnih mogućnosti.

Uz svaki naslov, mogu se dodavati citati, zabeleške, ili jednostavno beležiti razmišljanja. Dodatni podaci nisu ograničeni samo na tekst. Integracija sa MS Wordom takođe postoji, pa se unosi iz programa mogu dodavati u Word kao fusnote ili spiskovi literature.

Sastavni deo programa je i planer zadataka.

Program radi pod platformom .NET, a instalacioni fajl besplatne verzije ima skoro 30 MB. Stalna internet veza se preporučuje. Ograničenja besplatne verzije su prilično velika: moguće je snimiti samo projekte sa maksimalno 100 naslova (to znači jedan od 100 ili dva od po 50). Limit se prekoračuje kao od šale: posle prvih pola sata rada imao sam već preko 150 naslova. Individualna licenca je 77 EUR. Koliko i dve-tri knjige sa spiska. Alternativa je pažljivo selektovanje unutar projekta, štampanje liste i zatim brisanje viškova, pazeći da se među njima ne nalazi neki od onih sa unetim citatima. Kada bih znao sigurno da ću u sledećih godinu dana imati prilike da provedem bar dve-tri nedelje u Nemačkoj, platio bih licencu. Ovako, program ću nastaviti da koristim samo kao objedinjeni pretraživač bibliotečkih kataloga.

Tokom jutrošnjeg standardnog njuškanja po internetu naišao sam na link koji me je odveo do strane na kojoj se uz unošenje podataka može besplatno poručiti Solaris 10 (Sparc i x86 zajedno) operativni sistem zajedno sa Sun Studio 11 softverom. Još uvek se nisam informisao šta je u paketu slobodni softver a šta nije, ali jesam naručio primerak za sebe. Već izvesno vreme planiram da probam Solaris 10 pa će ovo biti odlična zgoda, mada i Nexenta čeka da bude ispržena i instalirana. Strana za naručivanje je ovde, pa svi koje zanima Solaris imaju priliku da dobiju lep suvenir.

Nešto više od dva meseca je prošlo otkako je ovaj blog pokrenut. Za sada blog ima dobar odziv, dosta poseta. Sudeći po Draganu Varagiću i njegovoj knjizi “Vodič kroz raj i pakao internet marketinga” (željno očekujem nastavak) skoro tri strane po posetiocu (2.94 pages/visit, awstats) je više nego dobar rezultat za sajt koji je baziran na sadržaju.

Do sada…

Sa sajtom Preduzetnik, sam ostvario dobru saradnju. Naime, Bojan prenosi tekstove (po njegovom izboru) sa bloga na svoj sajt. Takođe, tekstove sa sajta možete čitati i na Planetoidu, na sajtu Blogodak, a od skoro i na sajtu Mreža kreativnih ljudi. Nadam se da će se ovaj pozitivni trend nastaviti. Za sada je jedan ciklus tekstova završen, iako tema nije iscrpljena. Objavljeno je deset tekstova o najčešćim greškama koje firme prave prilikom izbora poslovnog softvera. Iako je to nekako “naopako” moje mišljenje je da se na greškama, naročito svojim, najbolje uči.

Planovi

U planu je serija tekstova o tehničoj podršci u softverskoj industriji, a prvenstveno kod nas. Biće zanimljivo, bar meni, istražiti, koliko i kako softverske firme realizuju svoju tehničku podrsku. Pažnju ću posvetiti načinu na koji su uslovi korišćenja tehničke podrške prezentovani (jasnost i preciznost) na sajovima proizvođača. Koliko zapravo prosečan korisnik može dobiti informacija sa sajtova proizvođača poslovnog softvera. To je jedan, ali ne i jedini, aspekt tehničke podrške koji ću istražiti.

Zanimljiv tekst o tehničkoj podršci izašao je i u oktobarskom broju Sveta kompjutera pod naslovom “Alo, ne radi mi…”

Pozabaviću se i opcijama koje kvalitetan poslovni softver treba da poseduje. Prvenstveno ću pažnju posvetiti poslovnom softveru koji pokriva veletrgovine, mada ni ostale oblasti neće biti zanemarene.

Još planova…

Za ovu godinu, planiramo aktiviranje i sajta poslovni softver (dot) net, koji će se baviti analizom domaćeg tržišta poslovnog softvera. Za početak će to biti mesto na kome će ljudi zainteresovani za kupovinu poslovnog (ali i drugog) softvera moći da nadju listu domaćih firmi koje proizvode poslovni softver, a kasnije ćemo na sajtu prikazivati i proizvode domaćih softverskih firmi.

Ovom prilikom Vas pozivam da posetite sajt poslovni softver (dot) net i da se prijavite (ako želite, naravno) za obaveštenje o početku rada. To će biti dragocena informacija i pomoći će nam da planiramo dinamiku postavljanja sadržaja na sajt.

Svim čitaocima bloga želim Srećnu i uspešnu Novu godinu!

Do pre 3-4 meseca sam mislio da je Winamp zakon i na Ubuntuu sam tražio njegove alternative (ima ih ali ne bih o njima sad pisao). A instalacijom KDE okruženja sam probao Amarok i shvatio koliko sam grešio. Od svih plejera koje sam do sada koristio ovaj je (barem) za klasu bolji… Plej lista je [...]

…KDE4 Lepši izgled zahvaljujući SVG grafici, drugačiji start meni, bolja multimedija zahvaljujući projektu Phonon, drugačije “desktop iskustvo” zahvaljujući Plasmi, sveobuhvatnija komunikacija pomoću Decibela… To je samo deo koji mi je najviše privukao pažnju… Detaljnije pročitajte OVDE.

…ili koliko “troši” ovaj softver?

Pomenuo sam u jednom od prethodnih članaka TCO (eng. Total Cost of Ownership) ili na srpskom ukupni troškovi posedovanja/upotrebe softvera. Šta to zapravo znači?

TCO je finansijska procena ukupnih direktnih i indirektnih troškova investicije kao što je nabavka softvera (mada se ne odnosi samo na softver).

Ispostavlja se da je sama cena softvera, čak i tzv. slobodnog softvera (freeware, open source,…), skoro nebitan parametar posmatrano iz ugla TCO i da zato ima veoma mali uticaj na ukupan rezultat IT investicije.

Na primer: ako kupite poslovni softver za 100 eura, i na samo podešavanje i prilagođavanje softvera Vašim potrebama utrošite 40 sati tehničke podrške (gde je sat podrške 20 eura) ispada da Vas u stvari softver nije koštao 100, već 900 eura. Da ne pominjem utrošak vremena Vaših zaposlenih dok se obučavaju za rad u novom programu!

Iako je ovo samo primer i sve cifre su izmišljene nije teško izračunati da je, u većini slučajeva, cena softvera manja od 10% ukupne cene posedovanja i upotrebe softvera. Troškovi se drastično povećavaju kada uzmete u obzir broj ljudi koji su angažovani na obuci, održavanju, podršci, administraciji i sličnim poslovima.

Takođe, način i svrha upotrebe softvera direktno utiču na ukupne troškove posedovanja/upotrebe softvera!

Previše često firme kreću od pretpostavke da svi programi nude iste pogodnosti. Iako na papiru dva softvera imaju istu namenu i cenu (u ovom slučaju govorimo o poslovnom softveru), oni mogu imati potpuno drugačiju računicu za obračun ukupnih troškova posedovanja/upotrebe softvera. Specifičan proizvod i proizvod opšte namene drastično menjaju sliku.

Tehnologija upotrebljena pri proizvodnji softvera takođe može imati značajan uticaj. Troškovi u ovom slučaju direktno zavise od mogućnosti tehnologije. Mogućnost on-line ažuriranja, lakoća instalacija novih verzija, izmena zakonskih propisa, izmene samog programa. Sve su to parametri koji utiču na ukupan obračun troškova softvera.

Da li Vam je bitna potrošnja goriva i cena održavanja kamiona kojim prevozite robu? Ne želite da kupite TAM kamion iz ‘82 kao najbolje rešenje za prevoz robe iako košta samo 1000 eura? Slično je i sa softverom!

Cena je samo jedan od parametara pri odluci. Troškovi implementacije, angažovanje sopstvenog IT sektora, održavanje, podrška i sl. su parametri koje takođe morate uzeti u obzir pri izboru poslovnog softvera. Ako ih izostavite može Vam se desiti da se ipak provozate “tamićem” koji troši više ulja nego benzina.

U novom broju časopisa PC (to je onaj koji svi zovu PC Press) Ubuntu je dobio značajno mesto… Naime guru Ubuntua i slobodnog softvera na našim prostorima, te urednik časopisa GNUzilla, Ivan Jelić, je napisao specijalni dodatak na 30ak strana koji je objavljen u obliku PDF-a na propratnom DVD-u. Potrudiću se da ubedim šefove da [...]

Juče me žena zamolila (čitaj sa navodnicima ) da joj omogućim da sluša neke davno (pre mog vremena) ripovane pesme. Čitava 3 CD-a puna albuma ripovanih Windows Media Playerom u, a šta bi drugo, WMA format! Ne znam zašto bi bilo ko to sebi učinio, a naročito pošto je većina osim ripovanja u taj [...]

Umesto da se ubijete od objašnjavanja manje tehnološki svesnim prijateljima, pokažite im ovu Java simulaciju

U susret dvogodišnjici izlaženja jedinog domaćeg časopisa posvećenog slobodnom softveru, danas je izašao 23. broj. Pored vesti, pregleda popularnosti distribucija GNU/Linux/BSD sistema i datuma kada se nove verzije mogu očekivati, detaljno su prikazane distribucije Slackware 11, Fedora Core 6, Ubuntu 6.10 (Efty Edge), kao i programi Firefox 2 i Blender. Sadržaj čine i teme vezane [...]