Planeta Srbija

Nekada kada se detetu postavi dijagnoza astme lekari bi obično govorili, vaše dete treba da odmara. Sport nikada nije dolazio u obzir. Najnovija saznanja i istraživanja pokazuju da je za svako dete,ali i odrasle osobe obolele od astme, poželjno da se bave sportom.

Bavljenje sportom višestruko pozitivno deluju na stanje pluća obolelih. Posmatranjem dugačke liste poznatih sportista koji su tokom svoje karijere bolovali od astme a pri tome postizali neverovatne rezultate jasno nam govori da uz sport astma moze biti vrlo dobro kontrolisana i da se mogu smanjiti ili čak ukinut lekovi koji se koriste za njenu kontrolu.

Najvažnije je da svaka osoba sebi zacrta cilj i da shvati da astma nije hendikep, već samo mala prepreka koju treba preći. Nikako detetu ne smete reći da ono to ne može zato što boluje od astme. Ono može sve što i ostala deca, ako to hoće to i želi.

Pre nego što počnete bilo kakvu aktivnost, posavetujte se sa svojim lekarom, prilagodite terapiju toj novoj fizičkoj aktivnosti.

Prvo i najvažnije jeste odabrati sport koji vama ili vašem detetu najviše odgovara, ali i onaj u kome će dete biti najmanje okružen faktorima koji aktiviraju astmu.

Kada počnete sa aktivnostima važno je da učinite nekoliko faktora predrostožosti koji bi sprečili neke nepoželjne pojave.

Recite ljudima sa kojima vežbate da imate astmu i način na koji mogu da vam pomognu ako se napad desi.

Povećavajte nivo vežbanja i napora postepeno, nikako to ne činite naglo!Uvek nosite svoj bronhodilator (Berodual, Ventolin) sa sobom kada vežbate.Ako vežbanje aktivira vašu astmu uzmite bronhodilatator pre zagrevanja.Pre vežbanja se uvek dobro zagrejte.Pokušajte da ne dođete u kontakt sa faktorima koji mogu da izazovu vašu astmu.Ako vam se tokom vežbanja pojave simptomi astme, stanite, uzmite pumpicu i sačekajte da se stanje poboljša. ako se to ne desi nemojte nastavljati trening, odmorite i idite kući.

Nekada je teško izabrati pravi sport. U serijalu tekstova Sportom protiv astme naćićete podatke o nekoliko najpopularnijih sportova i o njihovim pozitivnim i negativnim uticajima na astmu. Sledeći tekst na ovu temu pročitajte sledeće nedelje.

Bojana (8) i Tijana (6) Lukić imaju astmu što ih nije sprečilo da osvoje zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Show Dance-u 2011., koje je održano 09.10. 2011.u Madlenijanumu. Takmicile su se ekipno i uz pune energije entuzijazma i na zaprepašćenje majke Slađane, vernče čitateljke sajta Asma.rs, devojčice se se okitile zlatom!

“Nemaju astmu izazvanu fizičkim naporom, pa im treninzi džez baleta dok vežbaju zvezdu, most, stoj na rukama, premet ne predstavljaju problem. Džez balet je spoj plesa i akrobatskih veština. Treniraju nešto više od godinu dana.

Starija ćerka veoma retko ima problema sa astmom, što nije slucaj sa mlađom devojčicom. Mlađa svira svakih mesec ili dva, sa prevencije ne uspevamo da je skinemo već 3 godine. Ležala je 4 puta u bolnici, 2 puta je bilo jezivo i strašno – doveli smo je u teskoj opstrukciji.

Sestre nisu mogle da joj nađu venu pa su je bole iznova i iznova, smenjivale se medjusobno ne bi li uspele da je nakače na infuziju (Aminofilin i Urbazon) kako bi prodisala. Tada je Tijana sa 3,5 godina ostala 10 dana na intenzivnoj nezi bolnice Dr Dragiša Mišović i od tog perioda traje naša borba.

Medjutim, ona astmu ne doživljava kao problem, sa njom se teže borim ja dok je gledam kako se inhalira, ubrzano dise, kašlje…. Tijana i u najtežoj opstrukciji na pitanje: ”Kako si?”, odgovara stisnutom pesnicom i podignutim palcem.

Od njene prve hospitalizacije ja sam postala paranoična, napeta i pretvorena u uvo veličine čoveka. Na svaki “kašljuc” dobijem dijareju i aritmiju, ali sve to nije važno, važno je da one napreduju, da im svaki dan vidim šestice dok skaču i trče, dok rastu, prestižu nas i prevazilaze u svemu.

Sada se spremaju za novo takmičenje u decembru – Beogradski kup, astmi ne damo pobedu!

Slični tekstovi:

Kad bi školica bila slana…SPORT I ASTMA- Iskustvo sa drugog kontinentaAndrija Prlainović – svetski šampion u vaterpolu

Protiv prehlade i gripa u najhladnijim mesecima u godini možemo da se borimo vežbanjem, preporučuju stručnjaci s Američkog koledža za sportsku medicinu.

Osobe koje vežbaju najmanje 45 minuta, 4 ili više puta nedeljno, za 25 do 50% ređe uzimaju bolovanje, stoji u saopštenju objavljenom na internetskoj stranici tog koledža. Vežbanje nudi mnogo bolju zaštitu od bilo kog leka ili preparata, rekao je dr. David Nieman.

“Da ove zime ne biste bili među hiljadama bolesnih, dovoljan vam je par dobrih cipela za hodanje”, dodao jedr.  Nieman.

Dr. Nieman već prehlađenima savetuje da svakako nastave da vežbaju ako im se prehlada “još nije spustila na pluća”.  Ipak, s vežbama ne treba preterivati, a to znači da nije nužno trčati – dovoljno je žustro hodati.

Ali, kada se prehlada spusti do pluća pa se jave i bolovi ili temperatura, svakako treba prestati s vežbanjem. Ne treba se preterano naprezati ni za vreme oporavka od bolesti, a s vežbanjem treba početi tek nekoliko nedelja posle izlečenja.

Dr. Nieman nudi još saveta: vežbajte pre nego se vakcinišete protiv gripe jer umerena telesna aktivnost dugoročno jača imunitet.  Američki koledž za sportsku medicinu najveća je naučna ustanova u svetu koja se bavi sportskom medicinom i fizičkim vežbama.

Izvor: Hina

Slični tekstovi:

Razlika izmešu prehlade i gripa (bez komplikacija)Sirupi za kašalj omamljuju decuFitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisaAcarosan – sprej protiv grinja

Opšte je poznato da je bavljenje sportom znatno više od podsticaja pravilnog fizičkog razvoja. Tako da je vrlo važno usmeriti dete na vreme da se bavi sportom, pogotovo u senzitivnom periodu od četvrte godine gde se već preporučuje da se krene sa nekim vidom fizičkih aktivnosti.

Program klubića „Kids“ napravljen  je tako da današnjem detetu koje živi u društvu visoke tehnologije i kome nedostaju raznovrsne dečije igre prilagođene njihovom uzrastu, pomogne uz igru, druženje i muziku, da se razvije u fizičkom, motornom i psihičkom smislu.

Deca, naročito ona najmlađa, obožavaju da vežbaju, ali ona sama zavise od roditelja,  nastavnika, vaspitaca, instruktora koji im pomažu da počnu sa bilo kojim vidom vežbanja. Samim tim, upravo oni su ta odgovorna karika između deteta i razvitka dugogodišnje navike za vežbanjem.

Klubić “Kids” nudi program koji je koncipiran tako da podstiče fizičku aktivnost, i razvija muskuloskeletni-sistem. Program se sastoji od dva časa parternih vežbi u sali i jednog časa u bazenu, na nedeljnom nivou.

Ova kombinacija bazičnih vežbi, detetu u uzrastu od 4 do 12 godina donosi pravilan razvitak fizičkih, motoričkih i psihičkih sposobnosti. Svako dete ima svoj lični karton koji dobija nakon specijalističkog pregleda kičme, nogu i stopala. Karton sadrži sve bitne podatke koji su značajni za dalji rad i primenu korektivnih vežbi.

Vežbe u sali

Čas

Zagrevanje

Glavni program (tema)

Opuštanje

1

Vežbe zagrevanja i istezanja

Gimnastika

Istezanje i opuštanje

2

3

Sport

4

5

Korektivne vežbe

6

7

Poligoni

8

60′

15′

30′

15′ 

Vežbe u bazenu

Čas

Glavni program

Opis

1

Obuka plivanja za neplivače, i obuka osnovnih tehnika plivanja (kraul,prsno,leđno…)

*Program u bazenu osmišljen je  tako da kroz obuku plivanja se ubacuju korektivne vežbe, i da na taj način se postigne pravi efekat školice

2

3

4

Detaljan opis programa u sali

“Vežbe zagrevanja i istezanja” osmišlje su tako da pripreme telo za “Glavni program”. Pošto veliki broj ljudi koji se bave fizičkom aktivnošću preskaču ovu vrstu vežbi, mi želimo da od samog starta  usadimo ovaj bitan deo, jer on sam poboljšava fleksibilnost i elastičnost samog mišića.

“Glavni program” podeljen je na četiri teme gimnastika, sport, korektivne vežbe i poligon. U stvari, imena tema časova odgovaraju “priči” koja pomaže da se održi pažnja deci. Višestrani pristup, uz upotrebu šarenih, progresivnih sprava za vežbanje (pilates lopte, vijače, strunjače, idr…) omogućava našem edukatoru stoprocentnu primenu i efikasnost programa, a deci dosta zabave.

“Istezanje i opuštanje” poslenji deo našeg časa, gde kao što i samo ime govori, ima ulogu da opusti telo. Sastoji se od igre kojom se završava zadata tema i od uopštenih šablonskih vežbi istezanja.

Detaljan opis programa u bazenu

Program u  bazenu sastoji se od klasične obuke plivanja za ne plivače,odnosno obuke  osnovnih stilova (kraul, prsno, leđno…), sa naknadno ubačenim elementima korektivnih vežbi, koje su posebno napravljene za ovakav vid programa.

Udruženje građana „MasterMusculus“

Kao grupa mladih ljudi koji su se ujedinili oko velikih, i što je najbitnije ostvarivih ideja, zadovoljstvo nam je da vam predstavimo naše udruženje.

Ciljevi udruženja su: ukupan razvoj društava kroz dodatno obrazovanje i edukaciju građana u oblasti fizičko-aktivnog života, kao i rad na podizanju svesti značaja delovanja fizičke aktivnosti kao jednog od osnovnih faktora za bolji i zdraviji život.

Da bi cela naša misija bila još efikasnija naše udruženje ima svoj ogranak, pod nazivom klubić „Kids“ koji se isključivo bavi stvaranjem navika i radom na pravilnom razvoju dece i unapređenju motoričkih sposobnosti, opšteg zdravlja dece kao i stvaranju zdravih životnih navika i adekvatnog odnosa prema sopstvenom telu.

Kontakt podaciAssociation “MasterMusculus”Nestora Žučnog 4, 11000 BeogradRepublika SrbijaTel. +381 62 10 970 10http://www.klubickids.comhttp://www.mastermusculus.wordpress.com/

Slični tekstovi:

Vežbe disanja – umesto zaključkaSPORT I ASTMA- Iskustvo sa drugog kontinentaPolazak u školicu za dete sa astmomKoji sport izabrati?Astma i sport

Kada sam 2009. godine pokrenuo sajt Astma.rs odlučio sam da istrčim Beogradski maraton i pokažem svima kako se uz astmu može živeti aktivno i  kvalitetno. Danas sam predsednik Sportskog kluba Trčanje.rs u kome na sve načine pokušavamo da promoviše trčanje kao način da se unapredi kvalitet života svakog pojedinca, ali i društva ukupno.

Moje stanje je od tada drastično poboljšano. Pored toga što su me trkački ciljevi odvojili od povremenog konzumiranja alkohola, pored toga što sam se odvojio od vikend pušenja, ja sam sebi pokazao da mogu da se bavim svim što poželim i to na vrlo visokom nivou.

Poslednji napad astme sam imao pre godinu dana. I dalje povremeno osetim kada bi problem mogao da naiđe, ali uz koji udah leka nikada ne dolazim do težeg stanja. Osećam se izvanredno i velike zasluge tome pripisujem rednom bavljenju sportom.

Članstvo u SK Trčanje.rs

Ukoliko imate 18 i više godina, ili ste roditelj koji želi da živi aktivnije, koji želi da osnaži svoje telo i ilčnost da se lakše i hrabrije nosi sa izazovima koji su pred nama, pozivam vam da se učlanite u SK Trčanje.rs i da trčite 3 puta nedeljno sa nama u Beogradu uz profesionalnu i stručnu pratnju.

Za 800 ili 1500 RSD mesečno, koliko staje članarina u našem klubu, imaćete mogućnost da na bezbolan način uđete u svet trčanja i da za kratko vreme, svojim radom, a našom podrškom, ostvarite ciljeve u fizičkom smislu.

ČlanarineTreninzi Prijavi se na trkačke treninge

Ivan RadenkovićSportski direktor i trenerivan@trcanje.rs 063 723 64 29

Šta je potrebno da biste trenirali u Klubu Trčanje.rs?

Ukoliko imate astmu, potrebno je da doneste od vašeg pulmologa potvrdu da možete da se bavite sportom. Potrebno je da svaki trening imate sa sobom vašu terapiju.

Za koga nije namenjen Klub? Klub nije namenjen za sve one koji traže alternativni način da izleče astmu, koji traže čarobni lek.

Slični tekstovi:

Beograđani, izađite u grad u nedelju. Trčite i volontirajte na Beogradskom maratonu.Zajedničko trčanjeStaze za trčanje u SrbijiTrčanje: Dejan Nikolić

Samantinu priču prevela Maja Lazović

Samantina priča:

Zamislite me kao šestogodišnjakinju, punu života i uzbuđenja, konstantno u pokretu. Sada postavite sebe na jedno od onih mesta za igru  koje možete pronaći u dečijim restoranima.Ti sa 6 god pucaš od zdravlja, bežeći od te džinovske lopte klopke ka ogromnom spiralnom klizalištu i kližeš se najbrže što možeš kroz te svetlo narandžaste tunele. Znate koje – one koji  vijugaju po uglovima, granaju se okolo naokolo dok vi nemate pojma  gde ste i odakle ste krenuli. Ali sve je to deo zabave zar ne?

Dok se vi pomerate kroz to, vazduh  postaje sabijen i težak, vaša prsa se stežu, osećate kao da ste iznenada prisiljeni da dišete kroz stisnutu slamčicu. Posrćete i dišete kao riba bez vode, a narandžasti zidovi su sada mutni i postaju tamni. Sve što želite je da dišete, da ispunite pluća čistim vazduhom., ali vaš pogled se sve više zamagljuje dok vaše grudi pritiska ogromna  težina. Vi ležite tamo, oborene glave, otvorenih usta, vapeći za vazduhom dok do njega napokon ne dođete. Uskoro se vas pogled bistri i više se ne osećate tako unezvereno. Podižete se i nalazite svoj izlaz iz neonskog lavirinta.

Ovako se ja sećam svog prvog astmatičnog napada. Nisam imala pojma šta mi se dešava  u tim momentima. Kao dete vi uvek nastojite da budete u koraku sa svima oko vas, tako da je prilično uobičajeno da ostajete bez daha. Iz ovih razloga, ja nisam prepoznala astmu kod sebe dok nisam počela da uzimam časove plivanja dva puta nedeljno. Ja sam se žalila svom instruktoru plivanja da mi voda pritiska grudi ili da mi je  kupaći kostim pretesan.

Moji prigovori su odbacivani, a ljudi su mislili da sam  razmažena.

Uspostavljanje dijagnoze

Konačno  su mi je dijagnostifikovane alergije i jednom nedeljno sam dobijala injekcije alergena. Negde u ovo vreme počela sam da igram američki fudbal i moji problemi sa disanjem su opet izašli na površinu. Ovoga puta oni su bili mnogo intezivniji. U bilo kom sportskom timu od svake individue se očekuje da da svoj maksimum. Svaki put kada sam zakoračila na teren, bila sam tamo da dam sve od sebe i nije bilo važno da li sam najbolji ili najgori igrač, nego samo da igram. Počela sam ponovo da patim od problema sa disanjem i da budem iskrena oni su mi stvarali osećaj  inferiornosti, slabosti al sam ja uprkos tome pokušala da igram.

Nažalost, ovo je dovelo do nekoliko napada koji su bili ozbiljniji u odnosu na one koje sam imala kod plivanja.

Očigledno, nešto nije bilo u redu. Bila sam jaka i relativno atletski građena ali sam i dalje imala poteškoće sa disanjem.

Pošto su mi dijagnostifikovane alergije moji roditelji su se konsultovali sa našim porodičnim lekarom, koji je došao do zaključka da patim od sportskim aktivnostima prouzrokovanom astmom. Moj doktor mi je prepisao brzodelujući inhalator koji je stabilizovao moju astmu.

Sledećih nekoliko godina, sve je izgledalo da je u redu. Imala sam povremena zapaljenja, ali sa mojim inhalatorom uspevala  sam da se nosim sa astmom relativno dodro. Tako je bilo do godine kada sam postala brucoš i dobila grip… (Često, kada neko sa astmom dobije grip može da primeti pogoršanj simptoma astme čak i kada je on kao privremeno oboljenje davno prošao.)

Ostati bez daha

Otada, moji povremeni astmatični napadi u toku fudbala prerasli su u nešto ozbiljnije i učestalije. Umesto  nedostatka vazduha ili  umereno otežanog disanja, ja sam glasno, prigušeno  škripala. Bila sam na granici  nekoliko puta. Ipak, nisam želela da budem slabić. Želela sam da pokažem da mogu sve da prebrodim. Insistirala sam da je sve u redu, da mi ne treba doktor, da je to samo mala prehlada, nista oko čega bi trebalo da brinem.

Počela sam da patim od hroničnog kašlja, teškog i suvog, koji nije mogao da prođe. Na kraju, moji roditelji su insistirali da odem kod doktora. Ovoga puta moj pulmolog mi je dao dnevno pilule koje ću koristiti da sprečim simptome astme. Kao dodatak tome, uzimaću moj brzodelujući inhalator svakih 4 do 6 sati dok se kašalj ne smiri.

Okidači asmatičnog napada

Ovo je delovalo do sledećeg meseca, kada sam imala reakciju na nečiji parfem na času francuskog jezika. Dolazak u kontakt sa nečim kao što je jak parfem, perut kućnih ljubimaca ili polen u vazduhu može izazvati reakciju kod ljudi koji boluju od astme. Dim cigareta je naročito loš za mene – jedan dim i ja počinjem burno da kašljem.

U ovom slučaju, parfem je izazvao moju astmu i ja sam počela da kašljem i nekontrolisano dišem. Moj professor francuskog je nastojao da objasni imperfect glagola kada se moj pogled zamaglio, a soba počela da se okreće. Sledeće čega se sećam je da su me poneli na nosilima u hitnu pomoč.

Nikada nisam bila tako uplašena u svom životu. Ja se čak i ne sećam dosta toga pošto sam samo povremeno dolazila svesti. Sećam se kako ležim na podu, sećam se da me neko pitao gde mi je inhalator i sećam se profesora kako mi kaže, “sve će biti u redu, biće sve kako treba, samo diši“. Nisam se izvukla iz tog stanja sve dok nisam stigla u hitnu, a disanje se stabilizovalo.

Kada sam stigla u bolnicu stavili su me na nebulizator, to je aparat koji pretvara tečni lek u nešto što čovek može da udiše. Sastoji se od dela za usta, cevi i kompresora (koji  pretvara tečnost u paru). Pošto  sam otpuštena sa preporukama da se javim mom doktoru, otišla sam kući.

Prijatelji prave razliku

Nakon što sam napustila bolnicu, uključila sam telefon i videla da imam nove poruke na govornoj pošti i nekoliko propuštenih poziva. Za nekoliko minuta telefon je počeo da mi zvoni i sledećih pola sata primila sam pozive od mojih najbližih prijatelja, koji su proveravali jednom, dva, tri puta da li sam OK. Uprkos tome što sam imala jedan od najstrašnijih napada koji sam ikad doživela, ja sam bila umirena saznanjem da imam tako brižne prijatelje koji me podržavaju.

Kada sam se vratila u školu, većina ljudi je znala šta se dogodilo i želeli su da čuju moju priču. Čak i ljudi koje ne poznajem bi dolazili i pitali me, “Hej, da li si ti ona cura koju su izneli na mosilima? Ozbiljno? Šta se desilo?“. To mi nije smetalo, prirodno je da su ljudi radoznali. Obično su ljudi reagovali sa strahopoštovanjem u glasu “Uau.” Iako zatečeni, većina mojih prijatelja je razumela šta se desilo i želeli su da se uvere da se to neće ponoviti.

Uspostavljanje kontrole

Sada, kao dodatak brzodelujućem inhalatoru koji sam stalno koristila, koristim drugi inhalator kao preventivni lek, zajedno sa mojin dnevnim pilulama. Pre sportskih aktivnosti, tokom napada i ako imam težak kašalj ja koristim brzodelujući inhalator. Da budem iskrena nisam oduševljena sa brzodelujućim inhalatorom – čini me drhtavom, treperavom i hiperaktivnom. Ali ja ću uraditi ono što je potrebno da ostanem zdrava koliko je to moguće.

Vremenski uslovi pogoršavaju kontrolu astme

Neki dani su samo loši dani. U leto, ako je iuzuzetno vruće i vlažno ja imam više problema nego obično. Ista stvar se dešava i zimi kada se radi o jednom od onih preterano suvih, hladnih i vetrovitih dana. U ovim danima ja treba da samo malo više vodim računa i da češće upotrebljavam brzodelujući inhalator. Kad god osetim da otežano dišem i taj osećaj teskobe u grudima, ja odmah uzmem taj inhalator.

Igrati da bi se održao

Ja mislim da mi je bavljenje sportom stvarno pomoglo u vezi sa mojom astmom. Bavljenje sportom povećava vaš kapacitet pluća, a fizičke vežbe su veoma bitne za ljude sa astmom. To što sam u dobroj fizičkoj kondiciji znači da je moja “komforna zona” aktivnosti veća nego da se nisam bavila nekim sportom. Zbog toga, mogu da postignem veći nivo aktivnosti, a da nemam simptome astme.

Trčanje i astma

Tokom prošle godine počela sam sa trčanjem kao nekom vrstom prelaznog sporta sa fudbala da bih ostala u formi i radila neke dobre vežbe. Nikada ne bi poverovala da ću se tako brzo zaljubiti u taj sport. Ja sam sa fudbala prešla na kros (cross-country) po prvi put

i shvatila da mi je sada mnogo lakše da kontrolišem astmu.

Nasuprot američkom fudbalu, koji se sastoji kreni-stani, kreni-stani stila trčanja, kod trčanja na duge staze ja mogu napredovati uz održavanje ravnomerneog tempa disanja  sve do kraja, gde ja trčim dajući sve sebe. Svaki put ja prolazim kroz to i koristim svu moju snagu moći.. Moji treneri su mi neverovatna potpora. Oni su ljudi koje želite da me napravite ponosnim, koje ne biste hteli nikad razočarati. Oni su uvek predusretljivi prema svim članovima našeg tima, uključujući i mene samu.

Kolilo god da volim trčanje nekad je to frustrirajuće. Dani kada želim da trčim brže ali ne mogu dobro da dišem su najgori. Ali ja ih prevazilazim koristeći svu svoju sposobnost. Nekada  mi se čini da je svako  trčanje borba između mene i mog daha. Poslednja deonica je najzahtevniji deo trke i najteži test za moju astmu. Ja se  fokusiram na tu završnu liniju  svakim delom svoga bića, znajući da je kraj samo nekoliko koraka odatle.

Slabost me je ojačala

Eksplozija oduševljenja i ponosa koja me ispuni kada prođem tu liniju je gotovo neopisiva. Ona prevazilazi sve što sam ikada doživela u fudbalu, mislim da je to ono što neki nazivaju “trkačka visina” Ovo iskustvo, astma, trčanje, sve me to naučilo šta znači kada želiš nešto i kada radiš za to koristeći svaki mogući način da dođeš do tamo gde bi želeo da budeš. Sada znam da ono što sam nekad smatrala za slabost me učinilo jačom, i ovo saznanje je učinilo vrednim sve muke koje sam preživela.

Slični tekstovi:

Astma i sportMoje iskustvo sa astmom – bolest pod kontrolomBez preventivne terapije nema kontrole astme – iskustvo mama DraganeHodanje kao sportKoji sport izabrati?

Da li asmatičari mogu skijati?

Već smo više puta  pisali o tome koliko je fizička aktivnost značajna za osobe sa astmom.  Pre bavljenja bilo kakvim sportom konsultujte lekara i pridržavajte se njegovih saveta.

Jedno od često postavljanih pitanja u zimskom periodu je “da li asmatičari mogu skijati?” Astma nije prepreka za sportske aktivnosti, pa tako ni za skijanje i snowboard.

Hladno vreme i niske temperature, kao i fizička aktivnost na hladnoći mogi isprovocirati astmu, zato je veoma važno koristiti redovnu preventivnu terapiju i pre odlaska na zimovanje se konsultovati sa vašim pulmologom. Obavezno poslušati sve savete koje vam lekar preporuči, posebno one vezane za terapiju.

Nos i usta od hladnog vazduha obavezno zaštititi šalom.

Asmatičari su veoma osetljivi na meteorološke promene (svrstani su u meteoropate), te bi trebalo redovno pratiti vremensku prognozu i prilagoditi svoje aktivnosti vremenskim uslovima. Na sajtu Republičkg hidrometeorolškog zavod možete pratiti vremensku prognozu za Srbiju

Najbolji primer skijaša-asmatičara  je fantastična Ana Jelušić, najbolja hrvatska alpska skijašica koja i pored astme uspešno nastupa u Svetskom skijaškom kupu.

Slični tekstovi:

12 saveta za roditelje čiji tinejdžeri imaju astmuKašalj sa otežanim disanjem – da li moje dete ima astmu?Koristite li lični polen dnevnik?

Vladimir Grbić je jedan od naših najbojlih odbojkaša svih vremena. Pored brojnih uspeha, sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, da bi godinu dana kasnije postao šampion Evrope. U više navrata je proglašavan za sportistu godine. Rođen je u Zrenjaninu 1970. godine. Ekipa sajta Trčanje.rs je razgovarala sa Vanjom o zdravom životu, uspesima, trčanju, školskom i profesionalnom sportu…

Šta znači trčanje za vrhunski sport, a šta za rekreativce? Kako se trčanje uklapalo u tvoje pripreme? Kakav si trkač, koliko si najviše trčao?

Vladimir Vanja Grbić: Vrhunski sport traži trčanje kao opštu fizičku pripremu, radi sticanja opšte fizičke kondicije. Kasnije ono prelazi u specificno trčanje. Uživanje u trčanju je deo rekreacije, gde je vrlo poželjno i treba mu dati prednost. Da bismo provodili vreme u prirodi sa prijateljima na svežem vazduhu, ne treba nam ništa osim želje.

Nije tajna da ne obožavam da trčim. Doduše i to je vezano za specifičnost mog sporta. U toku karijere sam se natrčao i nagledao prirodnih lepota osvojivši nekoliko planinskih vrhova.

U Brazilu sam trčao 36 minuta sa 175 otkucaja u minuti što je van pameti, ali eto, i to je bio deo trenažnog procesa.

Kada se sam spremam kombinujem brzo hodanje sa trčanjem da bih prešao na trčanje svojim ritmom. Na početku trčim 1 km, a kroz pripreme stignem do najviše 4 km.

Šta ti je bilo najteže u pripremama za svetska takmičenja?

Dočekati početak takmičenja. Mi smo u ranijem periodu sa Gajićem bili pokusni kunići i gutali neverovatnu količinu rada, što trčanja do Pančićevog vrha na Kopaoniku, što u teretani koja je najčešće trajala i do 4 sata.

Kako je odbojka uticala na tvoj život?

Odbojka me je naučila više-manje svemu što znam u životu i o životu. Zašto? Zato što je to društvena igra grupe ljudi različitih shvatanja, želja i mogućnosti, ljudi primoranih da sarađuju na savršen način, jer je to jedini put do pobede. To je edukacija psihe, emocija kao i psihosocijalnog statusa pojedinca i shvatanje njegovog položaja u grupi.

Naučite da ljude prihvatate i razumete pod obavezno jer bez njih ne možete. U životu mi se jako puno stvari poklopilo sa situacijom na terenu.

Pročitajte kompletan interjvu na Trčanje.rs

Slični tekstovi:

Beograđani, izađite u grad u nedelju. Trčite i volontirajte na Beogradskom maratonu.Zajedničko trčanjeUpornost vodi do uspehaVeroljub ZmijanacŠta je Astma.rs?

Iskustvo jednog oca

Ne znam da li će ovo moje pisanje smetati mom sinu Veroljubu ali ipak sam ja samo jedan običan i samo otac. Ono sto sam ja doživeo prošle godine u aprilu nisam mislio da će mi se baš dogoditi ali da sam prizeljkivao jesam.

Astma kao neizvesnost

Kada je Veroljub u devetoj godini počeo da ima probleme sa astmom Biljana (supruga) i ja nismo bili spremni niti smo znali šta nas i njega sve čeka u budućnosti. To je verovatno dobra strana bolesti jer mladi ste, nadate se, imate puno planova i ne razmisljate negativno. Kao i većina očeva želeo sam da sa sinovima igram fudbal, trčim po poljima da bezbrizno provodimo najlepše dane. Bolest je sve to ugrozila.

Sa astmom kroz cilj

Prošle godine, nedelju dana uoči Uskrsa ,u subotu 18.aprila 2009.godine, osamnaest godina po pojavljivanju astme ja sam shvatio koliko je muke, bola, truda, nada, padanja i ustajanja trebalo da se dodje do jednog običnog maratona. Za većinu ljudi tog 18.aprila to je bila trka, takmičenje, zabava, turisticka atrakcija a za mene to je bio trenutak u kome se slilo svih 18.godina borbe i truda cele porodice.

Za sve te godine to nije bila bolest u kući već nešto sa čime treba živeti i  truditi se da sto manje utiče na Veroljubov život , život njegovog brata Uroša a i moj i Biljanin. Nisam mogao ni da zamislim da će se sve to sabrati u četiri sata i 42. kilometra Beogradskog asvalta. Iako sam rodjen u Beogradu nisam znao da ću ga u jednom danu toliko voleti i istovremeno toliko strepeti.

Verovao sam Veroljubu ali strepnja je bila jača . Sve do 39.kilometra sam se trudio da strepnja ne nadvlada mojim osećanjima a onda kada su se na stazi pojavili Veroljub i Uros proradio je verovatno roditeljski instikt i ja sam samo video moja dva sina koja zajedno, složno odlaze prema kraju jednog i mog i njihovog životnog perioda. Na tren mi se učinilo da ću dalje život deliti na deo pre 22.maratona i period posle njega.

Prolazak kroz cilj meni je označio potvrdu svih dosadasnjih nastojanja i pobedu upornosti i velike Veroljubove želje,  želje cele porodice da nam ništa ne pokvari saznanje da je sve ipak uspelo. Nikada ne bih roditeljima savetovao sve isto da rade kao mi ali kao jedno pozitivno iskustvo može da posluži a i rezultat je takav da se isplati pokušati.

Shvatite ovo kao kratak rezime zadnjih 18.godina naše porodice i kao moju zahvalnost sinu koji je najviše svojom voljom i trudom učinio da svi budemo srećni.

Savet roditeljima

Dozvolite svojoj deci da se dokažu i pokazu koliko mogu a mogu puno. Bićete srećni što ste im to omogućili i  gledajte da što manje radite umesto njih jer im to nimalo ne pomaže.

Vojislav Zmijanac

Danas Veroljub već ima mnogo, mnogo pretrčanih kilometara, veliki broj maratona i polumaratona i to ne samo kad nas već i inostranstvu. Pored astme.rs veoma uspešno vodi i najbolji  sajt o trčanju, www.trcanje.rs

Veroljubov cilj je bio maraton, slušajte ciljeve vaše dece i budite im podrška da ih ostvare.

Slični tekstovi:

Fruškogorski maraton 2009Još par dana do 22. Beogradskog MaratonaBeograđani, izađite u grad u nedelju. Trčite i volontirajte na Beogradskom maratonu.Svetski dan astme – radionica u Novom SaduKontakt

Marko Kešelj

Hronična bolest astma, o kojoj se stalno govori zbog visoke učestalosti u svetu i kod nas, ne mora uvek da bude kamen spoticanja kvalitetnom životu. Da je to tako, nedavno su u razgovoru sa osnovcima OŠ „Svetozar Marković“ potvrdili naši vaterpolisti Andrija Prlainović i Nikola Rađen, kao i košarkaš Marko Kešelj. Andrija je prisutnima rekao da je astmatičar od detinjstva, ali da mu to nije smetalo u postizanju visokih rezultata. Po savetu lekara roditelji su ga poslali na plivanje sa četiri godine, a sa navršenih šest počeo je da igra vaterpolo. Druga dvojica sportista, osim slabijeg imuniteta u detinjstvu, nisu imali nikakvih problema vezanih za ovu bolest.

O uzrocima nastanka i problemima koje prate male astmatičare govorila je doc. dr Zorica Živković, pedijatar pulmolog iz Dečije bolnice za plućne bolesti i tuberkulozu „Dr Dragiša Mišović“.

- Astma je alergijsko oboljenje zbog kojeg deca školskog uzrasta najčešće ostaju u bolnici. Procenjuje se da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrasli stanovnik u Srbiji pate od ove bolesti. Sa početkom školske godine napadi astme kod dece su učestaliji, zbog brojnih faktora rizika koji do nje dovode. Prašnjavi tepisi i police, buđ u kupatilima i toaletima, prehlade i virusi, samo su neki od uzročnika. Ako se tome dodaju još i duvanski dim, gojaznost, fizička neaktivnost, polen i grinje, kao najčešći faktori rizika iz okruženja, uslovi za pojavu ili buđenje astme su više nego idealni. Na produkte grinja kod nas je alergično više od 80 odsto dece koja imaju astmu.

Prilikom javljanja astme dolazi do zapaljenja sluzokože disajnih puteva. Zapaljenski proces predstavlja reakciju na kontakt sa virusima, alergenima i štetnim agensima iz vazduha i životne sredine. U takvoj situaciji sluzokoža bronhija postaje crvena, otečena i prekrivena sa sluzi. Svi ovi simptomi dovode do sužavanja bronhija i otežanog protoka vazduha koji ometa normalno disanje. Ponekad stanje može da se zakomplikuje i dođe do potpunog zatvaranja bronhija, što se manifestuje simptomima pogoršanja astme u vidu kašlja, otežanog disanja, osećaja stezanja i sviranja u grudima.

Zato je vrlo važno, još u dečijem uzrastu, sprečavati hronične i teške simptome astme, održavati normalne plućne funkcije i fizičke aktivnosti i primeniti pravilan pristup lečenja, zato što je astma bolest koja može da se javi kod bilo koga i u bilo kom životnom dobu. U porodičnom okruženju od astme obično boluje više članova porodice, mada ima i pojedinačnih slučajeva gde je samo jedna osoba astmatičar.

Za potvrdu da li neko ima astmu ili ne, dovoljno je uraditi fizikalni pregled kod pulmologa, analizu krvi, alergijske probe na koži podlaktice i testove plućne funkcije kojima se utvrđuje prolaznost vazduha kroz disajne puteve. Ukoliko je odgovor potvrdan, u terapijske svrhe, osim specifičnih lekova, obavezno treba uvrstiti i pumpicu. Pumpica je najbolji način da lek brzo stigne u pluća i da tu deluje.

Pod nazivom pumpica nalaze se različiti lekovi i nisu sve pumpice iste. Tako imamo pumpice za brzo otklanjanje tegoba, takozvane brzodelujće bronhodilatatore (Ventolin Spalomtil, Berodual) i pumpice, diskuse, turbohalere za redovnu svakodnevu primenu u kojime se nalaze samo inhalacioni kortikosteroidi (Flixotide, Pulmicort, Alvesco) ili u kojima se nalaze i inhalacvioni kortikosteroidi i dugodelujući bronhodilatatodi (Seretide, Simbicort).

Pumpica je važna jer kontroliše simptome astme i sprečava pojavu njenog pogoršanja. Šireći bronhije brzo olakšava tegobe od kašlja, ali je nikako ne treba koristiti na svoju ruku. Poseta lekaru je od izuzetne važnosti, makar dva do tri puta godišnje, čak i onda kada ne postoje problemi sa disanjem i kada se oboleli dobro oseća.

S obzirom na to da su u pumpicama za preventivnu terapiju kortikosteroidi, roditelji se najčešće pitaju da li je njihova primena uputna. Steroidi u pumpicama nisu oni koji se koriste za jačanje mišića u teretanama, njihova doza je mala i uglavnom bez neželjenih efekata na druge organe.-rekao je dr. Živković

Astma ponekad nastaje postepeno, osoba se danima oseća loše pre nego što se napad ispolji. Otežano disanje nekada počinje naglo, pa ukoliko astmatičar nema vremena da stigne do lekara važno je da,  pogotovo kada se radi o deci, odgovarajući lekovi i pumpica budu pri ruci.

Ako se javi kašalj i stezanje u grudima praćeno teškim disanjem, preko pumpice treba uzeti duplu dozu leka i sačekati da disanje postane normalno. Ukoliko se za nekoliko minuta tako nešto ne dogoditi, terapiju sa pumpicom treba ponoviti, ali istovremeno potražiti i pomoć lekara.

KUĆNA PRAŠINA I GRINJE

Ako je dete alergično na kućnu prašinu i grinje, u njegovoj sobi treba da bude nameštaj, od drveta ili metala, koji može da se briše vlažnom krpom. Iz sobe treba izbaciti tepihe, prekrivače, tapiserije, zavese, plišane igračke i druge predmete koji sakupljaju prašinu. Prašina u stanu takođe treba svakodnevno da se briše vlažnom krpom. Posteljinu treba prati svakih sedam dana na najmanje 60 stepeni Celzijusovih. Jastuk nikako ne treba da bude perjani, jer grinje perje prosto obožavaju. Jastuci treba da budu sa sintetičkim punjenjem i da se, takođe, peru na 60 stepeni.

Ako dete ne želi da se odrekne plišanih igračaka, jednom nedeljno treba ih ostaviti da prenoće u zamrzivaču (grinje ne podnose niske temperature), a zatim ih oprati, osušiti i tek onda dati da se sa njima igra.

ODABIR SPORTOVA

Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi na osnovu ispoljenosti njihovih alergija. Sportovi u zatvorenim prostorima kao što su karate, džudo, mačevanje, odbojka, odgovaraju deci osetljivoj na polene. S druge strane, sportovi na otvorenom, kao što su tenis, fudbal, biciklizam odgovaraju mališanima koji su osetljivi na grinje i kućnu prašinu. Plivanje se preporučuje svima zbog tople i vlažne sredine i jačanja disajnih mišića.

Ali, ne preporučuju sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima, sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. U takve sportove spadaju padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje i planinarenje. Osetljivima na hladnoću, ne preporučuje se ni skijanje i klizanje.

JABUKE SPREČAVAJU ASTMU

Mališani, čije su majke u trudnoći jele veću količinu jabuka, imaju manju mogućnost da do pete godine obole od astme, tvrde stručnjaci sa Univerziteta Aberdin. U istraživanju kojim je obuhvaćeno 2000 trudnica, naučnici su vodili evidenciju o njihovim prehrambenim navikama, a pet godina posle rođenja dece proverili su i njihovo zdravstveno stanje.

Utvrđeno je da su mališani, čije su majke u trudnoći jele četiri ili više jabuka nedeljno, imali dvostruko manje izglede da obole od astme, u odnosu na decu majki koje su jele jednu jabuku nedeljno, ili ih uopšte nisu konzumirale. Ovakvo objašnjenje leži u saznanju da su jabuke najbolje voće za zdravo funkcionisanje pluća i kod odraslih, pošto su izuzetno bogate antioksidansima.

Da li vaše dete jede jabuke? Koji je sport odabralo?

Slični tekstovi:

Najčešći alergeni u dečijoj astmi Edukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu Koji sport izabrati?

Drage naše čitateljke,

Želeli bismo da vas pozovemo da 25.9. dođete na Adu Ciganliju u Beogradu kada se odigrava jedna veoma lepa manifestacija. U pitanju je Ženska trka na kojoj do 3500 devojaka (od 7 do 107 godina :) trči ili hoda krug oko Ade. Biće ovo lepa prilika da naše mame se prošetaju sa decom i udahnu malo finog vazduha na kraju jeseni.

U skladu sa misijom da širimo ideju soprta, mislim da je ideja odlična, a posebno za nas koji muku mučimo sa astmom. Pored korisne stvari za sebe – fizičke rekreacije,  trčanja ili pešačenja očekujte i dobro druženje i poklone. Sve učesnice dobijaju i majicu, a i ružu na kraju trke!

Nažalost ja sam na seminaru u Vršcu kada se održava ova manifestacija, tako da neću moći da vas bodrim :( Ali ukoliko bude bilo zainteresovanih mama i tata, možemo se dogoviriti jedan zajednički sastanak posle trke u 14h i jedno uživo viđanje, a mi bismo sa sajta sve već organizovali.

Pročitajte više o Ženskoj trci 2010 i prijavite se u prodavnicama Trefa. Cena prijave je 150 dinara!

Slični tekstovi:

OK je odustati zbog astme Najava trke: “Osmeh je besplatan” Sa astmom i na Alpski maraton Sport je moja navika

Astma je hronična bolest što podrazumeva kontinuirano praćenje i dugotrajno lečenje.To se mora objasniti roditelju, odnosno pacijentu zbog saradnje i uspešnog lečenja.

U astmi se koriste dve grupe lekova:

1. lekovi za lečenje akutnog napada ( za otklanjanje bronhoopstrukcije )

2. lekovi za prevenciju ( za kontrolu bolesti )

            Lekovi za lečenje akutnog napada

Mogu se podeliti na :

-bronhodilatatore

- protivzapaljenske lekove

Bronhodilatatori

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

To je grupa lekova koji dovode do bronhodilatacije, odnosno širenja bronhija otklanjanjem mišićnog spazma (grča) u bronhijama a i ubrzava mukocilijarni klirens, odnosno pokretanje i izbacivanje sekreta.

Ovu grupu lekova čine:

-kratkodelujuci beta -2 agonisti (salbutamoli: Ventolin, Spalmotil, Aloprol )

-antiholinergici (Berodual )

-kratkodelujuci teofilini (Durofilin ), lekovi sporijeg ali dužeg delovanja.

Lekove iz prve dve grupe treba primenjivati inhalatornim putem mada postoji oblik i za oralno uzimanje a iz treće grupe oblici su za oralno i parenteralno davanje (putem injekcija, najčešce se daju putem infuzija ).

Prednosti inhalatornog načina davanja (udisanjem ):

-neposredni kontakt leka sa velikom površinom traheobronhijalnog stable

-dobar efekat sa niskim dozama, čime se izbegavaju veče koncentracije u krvi i neželjna  sistmska dejstva

Za efikasnu inhalatornu terapiju potrebno je:

-da su disajni putevi prolazni

-pravilna tehnika uzimanja leka

-da su čestice leka koji se udiše manje od 5 mikrona

Za primenu leka inhalacijom koriste se:

-merno-dozni raspršivaci (pumpice, sprejovi ),lek je u obliku aerosola

-inhalatori koji sadrže lekove u obliku suvog praha (diskhaleri, turbuhalaleri, disk )

-inhalatori (kompresorski ili ultrazvucni)koji tečan oblik leka pretvaraju u aerosol.

Najbolje je pumpice uzimati preko komora, jer se tako izbegava gubitak velike doze leka zbog nekoordinacije udah-pritisak a i čestice večeg promera koje ne prodiru u male disajne puteve istalože se na zidove komore tako da se udahne samo aktivni deo aerosola. Za manju decu koriste se komore sa maskom za lice a za veću sa nastavkom za usta.

Kortikosteroidi

Hormonski preparati, najćešce se daje Prednizon, Prednizolon i Metilprednizolon

Oni deluju protivzapaljenski, znači smanjuju otok sluznice i stvaranje sekret i daju se ukoliko nije nastupilo poboljšanje nakon primene bronhodilatatora koji su inicijalna terapija. U fazi akutnog napada treba ih dati na usta ili putem injekcija (u obliku spreja daju se samo u profilaksi). Oni su moćni lekovi i njihovo ne davanje ili davanje u malim dozama, zbog straha od neželjnih dejstava nema opravdanja jer se rizikuje napredovanje napada odnosno masivne bronhoopstrukcije i poremećaja gasne razmene na nivou alveola. Posledica je smanjenje koncentracija kiseonika u krvi, odnosno povećanje ugljen dioksida i razvoja hipoksije, odnosno hiperkapnije.

U toku lečenja akutnog napada cilj nam je :

-da što brže otklonimo opstrukciju disajnih puteva

-da sprečimo poremećaj gasne razmene

-da izvedemo pacijenta iz teškog stanja.

Lekovi koji su beskorisni u akutnom napadu:

-antibiotici

-ekpektoransi (lekovi za izbacivanje sekreta)

-antitusici i sedativi koji su zabranjeni

-antihistaminici.

Lekovi za prevenciju (za kontrolu bolesti)

Za sada za lečenje astme ne postoji kauzalna terapija, odnosno lek koji bi izlečio astmu.Pored lečenja akutnog napada, postoje lekovi kojima možemo kontrolisati bolest a to znači:

-da su pogoršanja retka (egzacerbacija akutnih napada )

-da su hronični simptomi minimalni

-da je plućna funkcija normalnih ili što bliže normalnim vrednostima

-da je dobro tolerisanje fizickog napora

-da je svakodnevna aktivnost, odnosno kvalitet života što bolji

-da su što manji neželjeni efekti date terapije

-da je što manji mortalitet (broj smrtnih slučajeva )

Profilakticki lekovi:

Protivzapaljenski lekovi

Inhalacioni kortikosteroidi

To je najefikasnija grupa lekova,najjačeg protivzapaljenskog dejstva. Smirivanjem zapaljenja oni smanjuju učestalost akutnog napada, ublažavaju hronične simptome, snižavaju bronhijalnu hiperreaktivnost,povećavaju plućnu funkciju i kvalitet života.

Upotreba putem sprejova u dozvoljenim dozama smanjuje sistemska neželjna dejstva a upotreba putem komora i ispiranje usta vodom nakon upotrebe sprečava kandidijazu ( gljivicnu infekciju usne duplje). Inhalatornu terapiju treba primenjivati diskontinuirano, najćešce u proleće  i jesen kada su prisutni i okidači i favorizujući faktori. Praksa je pokazala, da u tom stepenastom načinu lečenja bolji su rezultati ako se počne sa većim dozama i davanjem više puta dnevno uz postepeno smanjenje i jednog i drugog sa poboljšanjem do doze održavanja.

Dugodelujuci bronhodilatatori

Koristi se Serevent (Salmeterol i Formoterol)

Oni nemaju protivzapaljenski efekat pa se ne primenjuju kao monoterapija već u kombinaciji sa kortokosteroidima (kombinovane pumpice Symbicort,Seretide ). Ne treba zaboraviti njihove neželjene efekte (lupanje srca, mišicni tremor, glavobolja, anksioznost )

Sporooslobadajuci teofilinski preparati

Koristi se Durofilin, Aminofilin

Imaju bronhodilatatorno a manje antizapaljensko dejstvo. Daju se oralno (u vidu tableta) ili putem injekcija najčešce u infuziji. Imaju malu terapijsku širinu, odnosno mogućnost predoziranja. Neželjna dejstva su glavobolja,nesanica,poremećaj koncentracije, lupanje srca.

Antagonisti leukotrijena

Montelukast (Singulair) Retko se daju  kao monoterapija, već u kombinaciji sa inhalacionim  kortikosteroidima.

Natrijum kromoglikat (Intal) i Nedokromil natrijum

Stari lek, skromnog protivzapaljenskog dejstva, nedovoljno proučenog mehanizma ali male toksičnosti.

Ketotifen (Galitifen)

Mehanizam dejstva nedovoljno poznat, misli se da stabilizuje membrane mastocita, neki ga ubrajaju u antihistaminike,ima efekta u lakšim oblicima, neželjene pojave su povecane telesne težine i sedacija.

Imunoterapija: 

 specificna hiposenzibilizacija   kontraverzna je u dečjem uzrastu pogotovo ispod 5god. Imunotreapija se sastoji u ubrizgavanju pod kožu manjih količina alergena. Na ovaj način se telo navikava na prisustvo supstanci. Važno je precizno utvrditi na koju vrstu alergena pacijent ima reakciju. Imunoterapija pomaže da se organizam izbori sa preosetljivošću na oderđeni alergen, ali je teško izvodljiva kod osoba koji reaguju na veći broj alergena.

   Nespecificne bakterijske vakcine su potpuno beskorisne u preventive astme a i kao metod za “jačanje imuniteta”

  Akupunktura je bez uticaja na kontrolu astme a diskutabilna je i njena bronhodilatacija, bez uticaja je na zapaljenje.

  Čajevi i biljni ekstrati su bez profilaktickog dejstva, mogu da deluju i štetno kao alergeni a neki imaju i mitogenu ulogu.

Klimatsko lečenje: povoljna klima za asmatičare je suv i topao vazduh bez aerozagadenja (vazduh sličan u pustinjama .) Kod nas se najviše preporučuje duži boravak na moru od 3-6 meseci (ko to može!?) . Često menjanje klime može da vodi pogoršanju jer predstavlja stres za pluća.

Astma  sport i ishrana:

 Fizička aktivnost se danas smatra vidom lečenja astme jer se dete pravilno fizički razvija a i ne izdvaja se od ostale dece što deluje i povoljno na  psihu deteta. Bavljene sportom podrazumeva u fazi mirovanja bolesti. Izbegavati sport koji zahteva ubrzano i plitko disanje i bavljenje pri hladnom i vlažnom vremenu. Najviše se preporucuje plivanje pri čemu se angažuje celokupna muskulatura, kao i sportovi koji imaju fazu aktivacije i fazu mirovanja. Sportske aktivnosti treba da bude spram mogućnosti kompletnog stanja deteta (pacijenta). Mnogi učesnici Olimpijskih igara, kao i neki slavni fudbaleri, teniser, maratoci, vaterpolisti su asmatičari.

Da bi se organizam uspešno borio protiv alergena, potrebno je unositi dovoljno vitamina B, C, E, D i A, kao i kalcijuma i magnezijuma, zatim cinka. U ishranu treba uključiti integralne žitarice, mahunerke, veće količine povrća, voće, posno meso i ribu (losos, skuša), mlečne proizvode sa manjim procentom masti, do tri jajeta nedeljno. Izbegavati veću količinu slatkiša, grickalice tipa Čipsa i Smokija, konzervisanu i masnu hranu, pohovana jela i pržena u dubokom ulju, kao i gazirene napitke, Preporučuje se konzumiranje lanenog semena, šljiva i suvih smokava, jer podstiču čišćenje organizma preko creva. piti dovoljne količine tečnosti, najbolje vode (najmanje 2 litre dnevno). voda pomaže da se sluz raredi i lakše izbaci iz organizma.

Slični tekstovi:

Inhalatorna terapija – istina i zablude Preventivna terapija za nekontrolisanu astmu Terapija Inhalatorna terapija ISHRANA I SUPLEMENTACIJA

U narednih 5 nedelja Udruženje građana Aktivan život organizovaće kurs pod nazivom “Aktivno leto u Beogradu – sport je moja navika”. Svi mladi (15 -30 godina) koji tek počinju ili se još uvek dvoume da počnu sa trčanjem imaće priliku da nauče i reše nedoumice oko sporta, zdravlja i upravljanja vremenom. Naša priča je Pokret Aktivnog života koga čine ljudi koji cene svoje slobodno vreme  koristite korisno i konstruktivno.

Najvžanije što želimo da postignemo jeste da kampanjci u bavljenju sportom, svi vi, koji počinjete pa prestajete sa teretanom, aerobikom ili trčanjem dobijete inspiraciju, znanja i dobro društvo da istrajete u rekreaciji i aktivnoj promeni.

Na kraju, konačni cilj biće da prihvatimo odgovornost za naše zdravlje, naš izgled i samopouzdanje. Videćete šta za nas znači “Zdravo je kul!” i šta mislimo o rečima koje prečesto čujemo: “Nemam vremena da se bavim sportom/sobom.”

Inače, ovim se trenutno bavim, nakon osvivanja nevladine organizacije skroz sam u misiji da pomažm ljudima da čine dobre izbore u svom životu. Mislim da je i Astma.rs tako i počela a sada smo i formalno organizovani.

Za koga je kurs namenjen?

Za one koji tek počinju sa aktivnim stilom života

Kurs je pre svega namjen svima onima koje viđamo na Olimpu, na Ušću, u Banjičkoj šumi, Hajd Parku, 25. maju.. Za sve one koji, i ako bez profi opreme, bez ko zna kakvog stručnog znanja o zonama pulsa, glikemijskom indeksu i tipovima pronacije, ipak znaju koliko trčanje može da pomogne njihovom zdravlju i da doprinese dobrom osećaju. Za sve vas koji možda već sada osećate, da trčanje ne mora biti težak smor…

Za sportski aktivne pojedince

Za vas koje redovno viđamo i na sajtu Trčanje.rs, ali i na trkama po Srbiji. Za sve vas koji već pratite naše programe i koji skupljate hrabrost da se pojavite na zajedničkim treninzima. Za sve prijatelje iz sveta sporta koji bi želeli da budu promoteri jedne nove kulture aktivnog življenja i koji bi rado uključili svoje neaktivne prijatelje.

Za sve vas objavljujemo zadatak da za ovih 6 nedelja svake nedelje dovedete po jednog novog neaktivnog prijatejla. Da ga ubedite da zajedno sa vama provede nedelju, upozna jedno zdravo drutšvo i oproba se u sportu.

Prijavi se na kurs! Šta ćemo raditi?

Svaki vikend Aktivnog leta u Beogradu biće priča za sebe i biće sačinjen iz dva dela.

U prvom delu bavićemo se bazičnim sportovima koje možete skoro pa besplatno, uvek i samostalno raditi: trčanje, bajs i plivanje. Imaćemo priliku da zajedno treniramo, a sve vreme imaćemo pratnju iskusnih sportista. Bez brige ukoliko bude potrebno oformićemo i grupe, tako da će i oni koji tek počinju moći da pronađu društvo i da se oprobaju u zajedničkom ostvarivanju ciljeva.

U drugom delu naših radionica organizovaćemo mini predavanja, diskusije i debate na različite teme. Evo samo nekih koje smo spremili:

Zdravije i ishrana po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, šta i koliko jesti. Piramida ishrane. Predavanje će održati nutricionista. Gojaznost  i bolesti koje se mogu prevenirati. Kako sport utiče na prevenciju bolesti (karidovaskularne bolesti, dijebetes, astma,….). Dijalog mladih o rodnoj ravnopravnosti na temu „Zašto je malo devojaka koje se bave rekreativnim sportom?“. Cilj ove radionice je da se dobiju odgovor na pitanje kako da približimo džoging i trčanje devojkama. Kako se otarasiti loše navike? Npr, kako prestati sa pušenjem? Kako pomoći prijatelju koji želi da prestane sa pušenjem? Akciono planiranje za sve fizički aktivne pojedince koje žele da nam pomognu da napravimo rekreativne zone po glavnim stazama za trčanje u Beogradu!

Pored ovoga, svim učesnicima će se pratiti napredak tokom ovih 5 nedelja. Na kraju, bićete obučeni da sami pratite treninge i željenu pormenu, a iskusniji će zajedno sa početnicima oformiti nekoliko trkačkih grupa u Beogradu.

Kada se održava kurs? 25. jul, Ada kod Bandžija u 9h. Prijavite se ovde. 1. avgust 8. avgust 15. avgust 22. avgust

Prijave! Prijavi se na kurs!

Kurs organizuje NVO Aktivan život uz podršku Kancelarije za mlade Beograd.

Slični tekstovi:

Astma i sport Repriza sutra u 13:10 “Slatka moja” Koji sport za dete sa astmom? Hodanje kao sport Astma i sport

U subotu 3. jula trčao sam svoj drugi maraton, te prvi planinski u svojoj trkačkoj karijeri. Posle 3 sata i 52 minuta u Beogradu 2009, pa onda i nekolicini uličnih polumaratona koje sam istrčao od tada, alpski maraton u Oberštaufenu (Oberstaufen) je bio sasvim novo iksustvo za mene.

Najveći utisak je da sam završio maraton sa osećajem zadovoljstva zbog učestvovanja i spoznavanja lepote trčanja kroz planinske predele Alpa. Prati me i osećaj lagodnosti prema trčanju, odnosa prema uspehu i jedno sasvim uravnoteženo zadovoljstvo posle trke, bez onoga “e mogao sam bolje”.

Kako to izgleda trčati 42 km na planini?

Zajebato. Kažu da ne možeš naučiti dok sam ne isprobaš novu situaciju. Čitajući mapu trke sa visinskom razlikom učinilo mi se da je uspon sa 700 na nekih 1700 metara sasvim obična i OK distanca. Trčao sam na Sljeme u Zagrebu i mislio sam da ne može biti mnogo teže od tih 10 km.

Nisam imao očekivanja za vreme ,već mi je ideja bila da izdžogiram stazu, samo da ne pešačim. No, već posle 3-4 km kada se izađe iz grada, dođe se do uzbrdice na kojoj nema smisla trčati. Sledećih 20 km bilo je slično, ispresecano strmijim i blažim uzbrdicama, te penjanje na vrh planine koji je zimi skijalište sa žičarom.

No ceo taj put i penjanje je divno jer se prolazi po šumskim putevima, otvorenim livadama, kamenjaru, travi, korenju… Nekoliko puta se desilo da sam morao da prolazim kroz stado krava koje pasu na pašnjacima. Kako je to čudan osećaj straha kada se nađeš među ogromnim životinjama…

A na vrhu neverovatan pogled sa planine prema snežnim Alpima u daljini, nekolicina planinara i nekoliko uskih puteva preko kamenjara ispod kojeg je provalija od hiljadu i više metara. O strahu i ne misliš kada nakon 3h penjanja dođeš do litice koju moraš da pređeš držeći se za sajlu koju su planinari postavili.

Imao sam i manji peh kada sam se gotovo survao u jednu manju travnatu provaliju nakon što mi je noga skliznula. Jedva se uhvatih za travu, a uzbro nakon toga mi je pomogao čovek koji je išao iza mene. Mislim da se on više uplašio nego ja :))

Na vrhu

Kati, Oli, ja i Dragana na vrhu

Na vrhu je bila Dragana sa našim prijateljima i domaćinima. Ona je bila prva žena u trci Nordijskog hodanja na 12 km (koju je bez blama istrčala :)), a do vrha je došla žičarom za koju dobijate besplatnu kartu uz startni paket. Stvarno prija oduševljenje drage kada onako izmučeni stignete do vrha. Tu mešavinu ponosa i zabrinutosti koju izazovete kod voljene osobe pri neverovatnim psiho-fizičkim naporima treba da osetite. Moja preporuka za maraton :))

Na vrhu, usled neikustva, pomislite samo još da se spustim što je lakši posao i onda na jedan Heffeweizen + Radler za dopunu. No kada krenete da se spuštate i kada shvatite da se kližete kamenjarom zbog čega su vam noge i mišići prednje lože non-stop pod ogromnim stresom, pomislite da će zbog toga zasigurno i pući. Onda malo psujete što se niste spremili i kako ste bili glupi da pomislite da je ići nizbrdo lakše nego ubzrdo.

Spuštajući se prestiglo me je sigurno desetak takmičara koji su očigledno ili bili bolje spremljeni za ovakav napor ili koji nisu marili za svoje noge, tetive i kosti. Nakon svega ovoga, kad god bih se zaustavio na okprenoj stanici osećao sam onaj isti bol koji dolazi pred kočenje u lumblanom delu kičme. Kolena su me samo malo bolela.

Ishrana tokom trke

Ishrana tokom duge aktivnosti je veoma važna. I na vrhu i na ostalim okprenim stanicama bilo je banana, lubenice, jaffa keksa, a od pića voda, izotonik i kola. Zbog temperature od oko 35 C na svakoj većoj stanici (oko 8 njih) sam popio minimum po dve čaše vode i jedan izotonik i samo sam na kraju osećao da mi se bućka u stomaku i da sam preterao na poslednjoj stanici kada sam pored izotonika popio i dve čase kole. Svu ostalo tečnost sam potrošio. Za 5 i po sati koliko sam trčao mislim da sam uneo nekih 5 litara vode zajedno sa manjim okrepnim stanicama i voćem koje sam klopao.

Petnaest minuta pred trku pojeo sam pola Vitargo proteinskog bara, a drugu polovinu na 20 i nekom kilometru kada sam i osetio glad. Imao sam sa sobom i dva gela koje nisam hteo da klopam da mi ne bi teško pali na stomak. Sa druge strane sve više se vraćam filozofiji prirode, pa veštačke stvari ako ne moraju onda i ne uzimam :)

Silazak sa planine

Kako se sporo odmotavaju kilometri od 30… Taj “maratonski zid” i trenutak kada trčanje postaje preispitivanje sopstvene volje, te računjanje kilometara, minuta i šta ti ja znam čega, mi je posebno interesantna tema. Naime, za one koji ne znaju oko 30 kilometra, tačnije posle par sati treninga, nakon što se istroši energija, trčanje postaje jedna nevoljna i teška aktivnost. Postajete nervozni, noge su teške, lako odustajete i pitate se “kad će taj kraj više”.. e tada sam ja vrteo pitanje: Kako to Skot Jurek trči 160 kilometara i ne pukne od dosade? Kako to bavarske Hajdi devojčice iz oblasti Algoj u selu od 200 stanovnika dočekuju maratonce i mene koji dolazim iz jednog milijonskog grada? Da li su čule za Beograd i da li bi svoju idiličnu kućicu menjale za stana u Blokovima? I tako neke gluposti, poput: Zašto svi Nemci sa sela pored ostalog imaju i Mercedese kabriolete?

No, u 40 kilometru se ulazi opet u gradić i staza je ravna i asfaltna, te sam tu odlučio da vratim Nemcima za ono poniženje pre par godina kada sam kao mladi praktikant bio najsporija baba od svih džogera u Štutgartu. Išao sam baš jako i uspeo sam da sustignem barem 5 takmičara sa kojima sam se vukao poslednjih desetak kilometara.

Trka bez sata

Moram priznati da sam imao lep doček na trci. Moj prijatelj Rajner je pre starta obavestio organizatora da sam došao čak iz Beograda zbog trke, te je ovaj preko razglasa to i objavio. Usledio je i lep aplauz.

Pričao sam sa Markusom koji je i izmislio stazu i on mi je rekao da je ovo trka koja se trči bez sata i štoperice. Ja sam je još na početku tako shvatio, uživajući u samom trčanju. U svemu mi je pomogla i moja neorganizovanost te i prazan Garmin i zaboravljeni Polar.

Prvi kroz cilj je prošao čovek za 3 sata i 20 minuta i ja ne znam kako je to uradio. Dobio je simboličnih 150 evra, a sama kotizacija je bila 40. Trka je bila organizovana fantastično, sa čipovanim vremenima, odlično snabdevenim okrepnim stanicama i divnim ljudima na njima. Nekoliko puta smo prolazili kroz neka mala selca gde su ljudi navijali ili sami organizovali vodu za takmičare. Na poslednjoj stanici žena je služila hladnu koka-kolu. Sjajno! Pored svega na još par neverovatnih mesta se mogla dobiti po čašica vode, gde je organizator poslao po par planinara da sačekaju sa nekoliko flaša vode i maratoncima daju samo po guc kako bi mogli da nastave.

Inače Oberštafen je poznato mestašce za odmor, a njihovu ponudu pogledajte na sajtu http://www.oberstaufen.de/. Tu sam za pomoć, a možda se i organizujemo pa odemo na kampovanje sledeće godine :)

p.s. Nakon trke odgledali smo sa pedesetak Nemaca meč protiv Argentine. Na par kilometara nalazi se Immenstadt sa jezerom u kome smo se okupali pre povratka kući. U tom gradiću možete jedriti, voziti paraglajder, a kako sada vidim i raditi veliki triatlon sa nagradnim fondom od par hiljada evra. Eh ti Nijemci.

Slični tekstovi:

Maraton na Alpama Fruškogorski maraton 2009 Želim sa Vekijem na maraton! Zavšen 32. fruškogorski maraton Poznati sa astmom

Ovo smo Veki i ja (Marija) prošle godine u oktobru. Veki je tračao maraton u Novom Sad, pa smo se našli polse maratona. Ove godine u oktobru trčaćemo zajedno!

Slučajno, tragajući za dr. Dušicom Jarić, došla sam do www.astma.rs.  Veki je počeo sa radom i tražio je saradnike. Privukla me je Vekijeva izjava:

Odnos prema astmi

Astma, bolest i to neizlečiva? Ali to je samo glupa definicija u udžbeniku naučne medicine. To pod milim Bogom ništa ne znači. Nemate razloga da se stidite ili da vas bude sram što vaše dete ima astmu. Pokušaću da Vam pokažem šta je astma i kako da se na jedan zdrav pristup životu, higijenom tela i duha, sportom i ishranom izborite sa problemima koje ona izaziva. Učite o vašoj bolesti i ostajte zdravi

Kao lekar specijalista pulmolog pridružila mu se dr. Dušica Jarić, a kao asmatičar pridružila sam se i ja. Postali smo tim . Verujem da smo kao TIM mnogima pomogli da na astmu više ne gledaju kao na strašnu bolest, da nauče kako se sa dobro kontrolisanom astmom može živeti pun kvalitet života.  Veki je pisao o astmi i sportu. Tada se spremamo za svoj prvi maraton. U to vreme bavila sam se brzim hodanjme i planinarenjem. Ekipa sa kojom sam planinarila sve ređe i ređe se sastajala, (krivac sam ja i moj posao u firmi) tako da mi je ostalo samo hodanje.

Veki mi je probudio ljubav za trčanjem, redovno sam pratila svako njegovo kretanje  i konačno sam i ja krenula.

Živim blizu sportskog centa Sajmište i sa svoje dve komšinice trčim već nedelju dana, svako veče oko 22,30 do 23,30.  Sportski centar Sajmište ima stazu za trčanje.

Moj početak

Pre nedelju dana konačno sam krenula na redovno trčanje. Iako imam 50 godina, astmu (srednje težak mešovit oblik) i autoimuno obolenje sarkoidozu odlučila sam da sa svoje dve komšinice Dušicom i Slađom trčim svako veče. Astmu držim pod kontrolom, na preventivnoj terapiji sam (Seretide 250 i Singulair 10). Pre nego što krenem na trčanje uzmem 2 udaha Berodula N. 

Kako je proteklo prvo veče?

Krenula sam laganim tempom jedan krug, pa sam sledeći nastavila sa hodanjem, onda sam opet malo trčala, pa hodala i tako uz kombinaciju trčanja i brzog hodanja izvukla 12 krugova.  Za prvi put odlično. Drugo veče mi je bilo malo lakše. Malo više sam trčala nego prvo veče.  Treće veče mi je malo zasmetala lipa, ali ipak nisam odustala.  Sledeći dan mi je bio malo teži, radila sam drugu smenu, dosta sam se umorila na poslu, malo više sam hodala nego što sam trčala, ali ipak nisam odustala. Dok trčim koncentrišem se na pravilno disanje. Čim osetim da sam se zadihala ne trčim nego produžim sa hodanjem, dok mi se disnje ne smiri pa onda opet nastavim sa trčanjem. Još sam u fazi zagrevanja, ali verujem da ću za dve nedelje biti u mogućnosti da istrčim više krugova u jednom cugu.

Trčanje u društvu

Mnogo je lakše kad imate društvo za trčanje.  Pokušavala sam više puta da trčim sama, ali sam često odustajala, te zbog umora posle posla, te zbog toplog ili hladnog vremena. Sada kad imam društvo nekako se drugačije odnosim prema trčanju. Moje komšinice i ja imamo plan da trčimo svako veče. Svaka trči prema svojim mogućnostima. Dušica je mlada žena od 26 godina, majka dve predivne devojčice i ona je u najboljoj formi. Slađa je devojka koja ima 35 godina, nije baš u dobroj kondiciji, ali polako ulazi u formu.  Dogovor je da na tračanje idemo polse 22,30 taman kad Dušica spremi decu na spavanje i ja dođem iz druge smene. Kad imate društo imate osećaj da pripadate timu i da je vaše prisustvo jako važno u tom timu. 

Patike i oprema

Ovo su moje nove patike koje sam juče kupila. To su jedne fine ženske patike odlične za trčanje.

Prvih nedelju dana trčala sam u patikama koje sam imala. Izbor patika za trčanje je jako važan.

Od opreme na sebi imam dres za koji mi je Veki rekao da je “pravi” za trčanje i onaj malo duži šorc (do kolena).

Najvažnija ” investcija” za trčanje je vaša dobra volja.

Sve što je trebalo da naučim o trčanju pomogli su mi Veki i Vuja. Na njihovom sajtu www.trčanje.rs  ima baš, baš sve što traba da znate pre nego što krenete na trčanje, od izbora patika, saveta za početnike, ishrane… 

Nikad nije kasno da i vi krenete sa trčanjem.  Trčanje je divna stvar. Trčim tek nedelju dana a osećam se 10 godina mlađe.

Ja sam sebi postavila cilj da ću na novosadskom maratonu trčati sa Vekijem:)

Da li ste probali da trčite ili još uvek mislite da su asmatičati bolesnici koji će izdahnuti ako potrče?

Slični tekstovi:

Fruškogorski maraton 2009 Maraton kao cilj u životu Beogradski maraton 2010 Pretrčanih 500km sa astmom Trčanje: Dejan Nikolić

Disanje je neophodno za život. Svi naši osećaji i emocije, ali i naše zdravlje- povezani us sa disanjem; pritom, svesna kontrola disanja je moguća, te svako dnas disnjem može uticati na sopstveno zdravlje i psihičko stanje.

Mehanizam disajnih poktereta zasnivaju:

- donje (abdominalno, dijafragmalno) ili trbušno disanje,

- srednje (sterno-kostalno) ili grudno disanje (zasnovano na pokretima rebara i grudne kosti) i

- gornje (klavikularno) ili disanje ključnim kostima.

Pri trbušnom disanju- dijafragma se pri udisaju zateže nadole, tako da se donji deo grudnog koša proširuje, trbuh ispupči, a donji deo pluća ispunjava vazduhom.

Pri grudnom disanju, grudni koš se proširuje, pre svega bočno.

Pri disanju ključnim kostima dah je kratak i brz i stoga previše površinski; ovaj način disanja je najčešće uzrokovan razdraženim ili drugim psihičkim uzrocima.

Efikasno i pravilno disanje podrazumeva sklad trbušnog, grudnog, pa i klavikularnog disanja. I u radu, i u odmoru- dišite dovoljno duboko da napunite vazduhom i gornji i donji deo pluća.

Vežbajte disanje! Dišite bolje!!!

Preporuke autora:

- Prilikom učenja vežbi disanja- svakom vežbom ili tehnikom ovladavajte postupno, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i subjektivnim osećanjem ugodnosti ili neugodnosti.

- Osnovne vežbe disanja uvrstite u svoj svakodnevni program telesnih vežbi; kad je reč o jutrnjoj gimnastici u kućnim uslovima (vežbe razgibavanaja, istezanjai oblikovanja ili korektivne i kineziterapeutske vežbe) ili o vežbama zagrevanja pre sportskih ili trenažnih aktivnosti- odgovarajuće vežbe disanja uvek iskoristite za predah u svakom od ciklusa vežbi koje izvodite u stojećem, sedećem, klečećem ili ležećem stavu. Odabranu vežbu disanja ponovite tri od pet puta: to će vas osvežiti, a rezultirati “smirivanja pulsa” i boljim efektima telesnog vežbanja!

- Vežbama disanja svesno poboljšajte kvalitet sopstvenog disanja u svakodnevnim aktivnostima. Naučene vežbe disanja (kao pojedinačne vežbe) svakodnevno možete izvoditi u pauzama fizičkog i umnog rada, ili u toku kretnih i ostalih dnevnih aktivnosti. Rukovodeći se subjektivnim mogućnostima i osećajem ugodnosti- svakoj pojedinačno izvedenoj vežbi disanja posvetite dva do tri minuta, ponavljajući je četiri do osam puta u ravnomerno održavanom ritmu udisanja i izdisanja (ukoliko u tekstu nije dato nešto drugačije uputstvo za izvođenje odrđenih vežbi i tehnika disanja)

- Pri izvođenju osnovnih vežbi disanjapreporučuje se disanje punim plućima (mešovit tip disanja). Vežbe kojese izvode u stanju opuštenosti i mirovanja- podrazumevaju udisanje vazduha kroz nos, a izdisaj s poluotvorenim ustima. Vežbe i tehnike disanja koje se izvode u stanju akutnog zamora ili u toku intenzivnih sportskih i drugih fizičkih napora- podrazumevaju udisaj i izdisaj sa otvorenim ustima.

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (II deo) Disanje i vežbe disanja (I deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja

 

Verovatno i sami zapažate da Vam se način disanja menja u naporu, prilikom odmaranja ili u različitim emcionalnim stanjima. Čaki i nagli pokret ili promene položaja tela menjau disanje. Ove promeme prate svakoga od nas, ali… …neki ljudi umeju da dišu, a neki- ne, niti na disanje obraćaju pažnju.

Osobe koje „ne znaju“  da dišu – lakše se zaduvaju i slabije podnose fizičke napore; odmor im je neefikasan, a san slabiji. Osobe koje nikada nisu učile tehnike pravilnog disanja, praktično nisu imale priliku da nauče najjednostavnije tehnike vladanja sobom, sopstevnim zdravljem i sposobnostima. Primera radi, kada ste uplašeni, verovatno ćete disati plitko i suzdržavati dah. To se, u trenutku, dešava svakome od nas, ali nam neće pomoći u savladavanju straha i kontroli sopstvenih postupaka: u takvoj situaciji našem umu i telu potreban je (kao podrška) brz priliv kiseonika koji može da  obezbedi samo ustaljeno, ritmičko ubacivanje vazduha u pluća. Stoga će osoba naučena da idše, u takvoj situaciji započeti se dubokim, svesnim disanjem, dajući sebi šansu da se pribere i tako lakše prevaziđe nastalu stresnu situaciju.

Pravilno disanje blagotvorno utiče i na telo, i na dušu; kada ste zamoreni, naspokojmni ili bezvoljni- najpre se zapitajte: Kako ja to dišem? Zatim pokušajte da sišete staloženo, duboko, ritmično. Obraćanje pažnje na disanje će Vas umiriti i osvežiti, uslovljavajući promene u organizmu koje dovode do olakšanja.

 Uostalom, hajed da napravimo jednu probu koja je namenjena odraslim zdravim osobama: duboko udahnite i izdahnite, a zatim pokušajte da zadržite dah tokom 30 sekundi; ukoliko te ne možete, vrlo je verovatno da nemate navike pravilnog disanja, ili ste vć stekli naviku hiperventilacije. U tom slučaju (ponavljamo!) za zdrave osobe koje žele da vode dinamičan, aktivan život prožet zdravim navikama potrebne su vežbe. Sposobnost zadržavanja daha ukazuje na dobro zdravsveno stanje orgasnizma, dobru kondiciju i razvijene sposobnosti svesne kontrole disanja koja u mnogim zadesnim životnim situacijama može da ima presudan značaj.

Evo kako izgledaju VEŽBE ZADRŽAVANJA DAHA koje takve sposobnosti razvijaju:

-uzmite štopericu ili st sa sekundarom; sedite opušteno, ali ispravite leđa, bez oslonca na naslon stolice; usta držite zatvorena tokom čitave vežbe;

-normalno udahnite, a onda prstima (kao štipaljkom) zatvorite nod i izbrojte koliko sekundi možete da zadržite dah; zatim polako i bez naprezanja izdahnite. NE TAKMIČITE SE SA SOBOM, NE POSTAVLJAJTE REKORDE!!!

Smanjite vreme zadržavanja daha ako osetite slabost, vrtoglavicu ili trnjenje prstiju! Vežbajte bez napora svakodnevno, više puta na dan, ukupno ne preko pola sata u toku jednog dana. Neka vam cilj bude produženje vremena tokom kojeg ste u stanju da nesmetano zadržite dah tokom 40 do 60 sekundi. Za to će vam možda biti potrebno nekoliko meseci redovnog vežbanja. Da biste lekše postigli cilj, obavezno savkog dana izvodite neki oblik aerobnih vežbi i preduzmite sve moguće korake za uspešno savladavanje svakodnevnog stresa.

Osobe koje dišu ubrzano, nepravilno, “gutajući” vazduh bez valjanog izdisaja- sklpne su pojavi hiperventilacije, pri čemu u organizam pristiže previše kiseonika, ali osoba koja hiperventilira ima paničan osećaj nedostatka vazduha koji uslovljava još žešće “gutanje” vazduha i pogoršavanje stanja. Najbolja pomoć ili samopomoć u ovakvoj situaciji jeste disanje u papirnatu kesu: tako će udisanje izdahnutog vazduha doprineti bržem uspostavljanju odgovarajuće srezmere kiseonika i ugljendioksida u telu, i normalizovati disanje.

Dobra prevencija pojavi hiperventilacije jesu svakodnevne kretkotrajne vežbe dubokog ritmičkog disanja, kojima se osobe sklone hiperventilaciji privikavaju na efikasno izdisanje vazduha. Ovo duboko, ritmičko disanje izvodite polako tokom dva do tri minuta (više puta na dan) u sedećem ili stojećem položaju.

Tehnici efikasnog izdisanja doprinosi i svesno naglašeno duboko ritmičko disanje pri hodanju ili trčanju.

Efikasan odmor i dobar san- moćna su oružja u ublažavanju strespgenih dejstava u svakodnevnom životu.

Dve jednostavne vežbe disanja preuzete iz brojnih tehnika joge mogu da pomognu osobama koje se teško “isključuju” pre spavanja, te im “san ne dolazi na oči”.

1. Stanite ruku pruženh pravo pred sebe, sklopljenoh dlanova i pruženih prstiju; dok udišete, razmaknite ruke do odručenja; potom ih vratite u početni položaj dok izdišete. Dišite u ritmu s pokretima ruku. Vežbu ponovite desetak puta, neposredno pre spavanja.

2. Stanite i naslonite dlanove na grudi,prepletenih prstiju; udišući- ruke ispružite ispred sebe u nivou grudi, okrećući dlanove unapred, uz opružanje prstiju. Vratite ruke u početni položaj dok izdišete. Potom vežbu ponovite, ovoga puta opružajući ruke naviše, pod uglom od 45 stepeni u odnosu na trup. Pri izdahu dlanove vratite na grudi, a zatim vežbu ponovite podižući ruke okomito iznad glave. Ovakva tri disajna ciklisa ponovite 6 puta neposredno pre spavanja.

Kad je reč o odmoru i oporavku od svakodnevnih napora i napetosti, ali o efikasnom učenju pravilnog disanja, ponajbolje rezultate će dati potpuno ovladavanje tehnikama “potpunog disanja”, ustvari- tehnika svesnog disanja kojima se poboljšavaju ritam, regulacija i efikasnost disanja, a vazduh raspoređuje u sve delove pluća.

UVEŽBAVANJE POTPUNOG DISANJA

1. Najpre bi trebalo da sagledamo kako ustvari dišemo, jer obično na to uopšte ne mislimo. lezite na leđa, ruke opustite pored tela, dlanove okrenite nagore, kolena savijte, a stopala oslonite na tle tako da se trbušni zid opusti; opusite leđne mišiće, kukove i kičmu; dišite mirno i duboko, a pažnju usredsredite na disanje, prateći sopstvene disajne pokrete i osećanje vezano za dah.

Nakon 5-6 disajnih ciklusa- posmatranje sopstvenog disanja nastavite u istom položaju, u još 4 faze od po 5-6 disajnih ciklusa, uz postepeno odmicanje obe ruke bočno od tela, za po 45 stepeni (ruke ostaju oslonjene na podlogu, ostali delovi tela se na pomeraju), na sledeći način:

- ruke odmaknite pod uglom od 45 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u punom odručenju, pod uglom od 90 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

- ruke u poluzručenju, pod uglom od 135 stepeni (5-6 disajnih ciklusa);

-ruke u uzručenju, iznad glave, u širini ramena (5-6 disajnih ciklusa).

Zapazite: pri svakoj promeni položaja ruku manjaju se osećanja povezana sa disanjem! U poslednjem položaju (kad su Vam ruke iznad glave) ostanite ovako neko vreme duboko dišući i osetite kako se disanje produbljuje. Koristite ovo iskustvo da biste naučili da dišete duboko.

2. Ovakav ležeći pšoložaj sa rukama iznad glave pogodan je i za učenje i ubežbavanje potpunog disanja: nakon dubokog udisaja, prateći izdisaj, polako vratite ruke uz telo.

Potom nastojte da dah uskladite sa kretanjem ruku: udišući, širite obe ruke u širokom luku do iznad glave; izdišući- vraćajte ih istom putanjom pored tela. Pri kraju svakog izdaha pokušajte da uvučete stomak.

 Udah započnite abdominalnim disanjem: uvlačeći vazduh ispupčite stomak nagore i nastavite bez prekida (kako to pokreti ruku nalažu) sa grudnim disanjem, maksimalno šireći svoj grudni koš.

Izdah ide obrnutim redom: svesno započnite izdah u području ključnih kostiju, nastavite izdisaj grudnim košem, a kada ruke dođu blizu tela- završite izdah uvlačenjem trbuha.

Kada ovladate pokretim aruku u ritmu disanja, obratite pažnju na kontrolu daha, tako da disanje bude što dublje i potpunije. Kontrolu sopstvenog disanja sprovodite na sledeći način:

-dlanove postavite na trbuh i pratite pokrete trbušnog zida;

-zatim šake postavite bočno na rebra (prstiju usmerenih ka grudnoj kosti) i posmatrajte kako se rebra šire i skupljaju pod rukama.

- pri najdubljem disanju-posmatrajte i pokrete svog ramenog pojasa postavljanjem dlanova naposredno ispod ključnih kostiju.

Ove vežbe treba da izvodite lagano, bez nepotrebnog napora, uz težnju da se disanje postepeno uspori i produbi; dišite isključivo na nos; dah treb ada je nečujan.

3. Uvežbavanjem potpunog disanja nastavite izvođenjem OSNOVNE VEŽBE DISANJA i VEŽBE RITMIČKOG DISANJA u sedećem ili stojećem položaju.

OSNOVNA VEŽBA DISANJA

U stojećem ili sedećem položaju (sa uspravnom kičmom), koncentrišite se na disanje na sledeći način:

faza I- udisanje: tokom ove faze udišite vazduh kroz nos, brojeći u sebi da 8;

faza I.1- (udisanje  ”stomakom”) udahnite postepeno vazduh prvo u donji deo pluća, isturajući pri tome stomak, kao da želite da udahnete “stomakom”; vazduh će ispuniti donji deo Vaših pluća; (Napomena: ako Vam je stomak uvučen dok udišete, vazduhom možete ispuniti samo gornji deo pluća, a to je manje od polovine raspoloživog prostora za prihvatanje vazduha.)

faza I.2- ( udisanje “sredinom i gornjim delom pluća”) udišući dalje “puštajte” polako vazduh u sredinu pluća (isturajući najpre donja rebra i grudnu kost), i tek na kraju u gornji deo pluća (puštajući ramena da se malo podignu, a stomak malo uvuče);

faza II- zadražavanje vazduha: zadržite vazduh u plućima brojeći do 8;

faza III- izdisanje: izdišite kroz nos, brojeći u sebi do 8; vazduh ispuštajte lagano najpre iz “stomačnog dela”, zatim iz središta pluća, a tek na kraju iz vrha pluća (stomak se pritom najpre uvalači, a zatim  opušta i lagano spušta).

 U početnoj fazi vežbanja vežbajte sa fazama udaha, zadržavanja i izdaha kraćim od 8 sekundi. Ponavljajte vežbu više puta na dan: biće potrebno da udahnete seriju “potpunih udisaja” po nekoliko puta dnevno da biste razvili ovaj stil disanja! Možda ćete morati da vežbate i pred ogledalom, sa šakom na stomaku- da biste osetili kako se kreće vazduh i tako sbe postepeno odvikli od tipičnog načina disanja koji prati uvalačenje stomaka prilikom udisanja.

U kasnoj fazi vežbanja, možete preći na vežbe disanja u kojj se nozdrve koriste naizmenično, pri čemu se nozdrve naizmenično blago zatiskuju i zatvaraju jagodicom palca leve ili desne šake.

VEŽBA RITMIČKOG DISANJA

Sedite uspravnih leđa i sa rukama udobno opuštenim u krilu. Sastavljenim jagodicama tri prstajedne ruke- opptajte puls na podlaktici druge ruke (iznad pregiba ručnog zgloba, neposredno iznad korena palca) i počnite dabrojite: 1, 2, 3, 4, 5 – 1, 2, 3, 4, 5… tj. – po pet otkucaja pulsa, svesno usklađujući ritam disanja sa ritmom kucanja srca. Onda počnite vežbu potpunog disanja na već opisani način. Polako udahnite jedan potpuni udisaj, odbrojavajući pet otkucaja srca; zadržite dah tokom pet otkucaja srca; izdišite polako tokom pet otkucaja srca.

Po potrebi- izbegnite pojavu zaduvavanja ili zamora pravljenjme kraćih pauza ( u tajanu od 2-3 otkucaja srca) između dva udisaja.

Svakodnevne vežbe potpunog disanja doprineće brzom razvoju svesne kontrole disanja i samokontrole raspolženja i psihofizičke spremnosti.

 

 

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Disanje i vežbe disanja (II deo) Vežbe disanja za osobe sa obolenjima pluća i gornjih disajnih puteva Osnovne vežbe disanja POSEBNE TEHNIKE DISANJA

/Vežbe zasnovane na posebnim tehnikama disanja koje uz redovne telesne vežbe i sportske aktivnosti značajno doprinose ublažavanju tegoba i polsedica obolenja pluća i disajnih organa/

Napomene:

Vežbe u svim fazama bolesti su vežbe (dijafragmalnog, grudnog ili mešovitog) disanja sa dužinom (trajanjem) udisaja i izdisaja u odnosu 1:2, što znači da je izgah dvostruko duži od udaha. Vazduh se udiše kroz nos da bi se zagrejao i prečistio, a idiže na poluovorena usta, pri čemu se, po potebi, disanjem kroz zube ili skupljanjem usta daje otpor izdisanju vazduha.

POLOŽAJ LEŽEĆI NA LEĐIMA

1. Trbušno (dijafragmalno) disanje

Vežba broj 1.

Lezite na leđa, sa nogama polusavijenim u kolenima (ugao između tela i natkolenica od oko 130 stepeni omogućujemaksimalno opuštanje trbušnih mišića). Dlanove postavite na stomak. Vazduh udišite na nos, pri čemu se podiže stomak; pri izdisaju, stomak se uvlači prema kičmenom stubu.

Vežba broj 2.

Početni položaj kao u prethodnoj vežbi. Prilikom udisanja i podizanja stomaka na gore, pružajte lagani otpor pritiskom dlanova i raširenih prstiju na prednji trbušni zid. Prilikom izisaja i uvlačenjem stomaka- pojačavanjem pritiska na trbuh potpomognite istiskivanje vazduh iz pluća.

2. Grudno disanje

Vežba broj 1.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, ali su šake dlanovima i raširenim prstima postavljene na prednje.bočne strane grudnog koša. Prilikom udisaja, maksimalno se širi i podiže grudni koš, prilikom idisanja grudni koš se opušta.

Vežba broj 2.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, ruke opružene pored tela. Pri udisanju ruke se odručuju i povlače po podlozi do položaja iznad glave (u širini ramena, što znači da se dlanovi ne spajaju!) Pri izdisaju ruke se lagano vraćaju u početni položaj.

Napomena: Pri kraju izvođenja ove vežbe-nekoliko puta produbite izdah odižući glavu od tla i povijajuće se unapred, uz snažno zatezanje prednjih trbušnih mišića.

Vežba broj 3.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, ali su šake dlanovima i raširenim prstima ponovo oslonjene na prednje-bočne strane grudnog koša. Pri udisaju ruke se odižu od grudnog koša i opružaju do položaja iznad glave (u širini ramena). Pri izdisanju ruke se vraćaju u početni položaj blago potiskujući rebra ka unutrašnjosti grudnog koša i poja čajavući izisaj, uz istovremeno podizanje i povijanje glave od podloge prema grudnoj kosti.

3. Mešovito disanje

Vežba broj 1.

Položaj kao u prethodnoj vežbi, pri čemu je dlan jedne ruke položen na grudni koš (donja trećina grudne kosti), a dlan druge ruke na trbuh, preko i iznad pupka. Pri udisanju podižu se i nadimaju i grudni koš i stomak istovremeno. Pri izdisanju se istovremeno opuštaju.

Vežba broj 2.

Položaj i udisaj isti su kao u prethodnoj vežbi; izdisaj se pospešava i produbljuje blagim pritiskom dlanova na trbuh i grudni koš.

POLOŽAJ LEŽEĆI NA BOKU

/vežbe forsiranog disanja za jedno (obolelo) plućno krilo/

Vežba broj 1.

Položaj ležeći na desnom boku: desna noga je savijene u kuku i kolenu, dajući oslonac telu; leva noga je opružena preko desne noge. Glava je oslonjena na polusavijenu desnu ruku položenu na tle. Leva ruka, savijena u laktu, položena je na grudni koš u predelu levog rebarnog luka. Tokom udisaja, leva ruka se podiže iz početnog položaja, do polžaja iznad glave, aktivirajući pomoćne mišiće udisače leve strane grudnog koša i produbljujući udisaj. Pri izdisaju, leva ruka se vraća u početni položaj, uz blag pritisak podlaktice na levi rebarni luk, a šake na prednji trbušni zid, pojačavajući izdisaj.

Vežba broj 2.

Položaj ležeći na levom boku: leva noga je savijena u kuku i kolenu, a desna ispružena preko nje, leva ruka je pod glavom. Desna ruka je savijena u laktu i položena na desni rebarni luk, a tokom izvođenja vežbe pojačava disanje desnog plućnog krila.

POLOŽAJ LEŽEĆI NA STOMAKU

Vežba broj 1.

U položaju  “potrbuške” – ispod prepona i donje trećine prednjeg trbušnog zida stavi se podloška (pljosnato jastuče, urolovano ćebe); ruke savijene u laktovima i položene na tle; dlanovi sastavljeni ispod čela- blago odižu glavu od tla. Pri udisanju vazduha na nos- 2stomak se puni kao balon”. Pri izdisanju- “stomak se prazni”.

Vežba broj 2.

U položaju  “potrbuške” – ruke su opušteno sastavljne na leđima, prsti ruku isprepleteni, glava povijena licem ka podlozi. Prilikom udisaja glava i trup se odižu od podloge, sastavljene ruke opružaju unazad, a grudni koš širi. Prilikom izdisanja glava, trup i ruke vraćaju se u početni položaj.

STOJEĆI POLOŽAJ

Vežba broj 1.

Početni položaj stojeći, ruke su opuštene uz telo, noge su u blago raskoračnom stavu. Pri udisanju ruke se kroz odručenje podižu iznad glave ( u širini ramena, dlanovi se ne spajaju!) Pri izdisaju ruke se vraćaju u početni položaj.

Vežba broj 2.

Položaj kao u prethodnoj vežbi. Pri udisanju vazduha kroz nos- glava se zabacuje, a oba ramena podižu maksimalno uvis. Pri izdisanju ramena se maksimalno spuštaju naniže.

Vežba broj 3.

Položaj isti kao u prethodnoj vežbi. Pri udisanju vazduha obe ruke se podižu paralelno ispred tela- do sastavljanja šaka iznad glave. Pri izdisanju- ruke se spuštaju unapred, telo se savija u pretklon (bez savijanja kolena). a prstima ruku se dodiruje podloga na kojoj stojimo.

SEDEĆI POLOŽAJ

Vežba broj 1.

Početni položaj- sedeći u “turskom” sedu; ruke su puštene pored tela. Prilikom udisanja, ruke se odručuju i uzdižu iznad glave (u širini ramena, dlanovi se ne spajaju!). Prilikom izdisanja ruke se vraćaju u početni položaj.

Vežba broj 2.

Početni položaj- sed na petama, ruku opuštenih pored tela. Prilikom udisanja, ruke se odručuju i uzdižu do položaj iznad glave (u širini ramena, dlanovi se ne spajaju!). Izdisaj se produbljuje povijanjem trupa unapred, uz spuštanje ruku do oslonca šakama ne tle ispred kolena.

KLEČEĆI POLOŽAJ

/vežbe forsiranog disanja za jedno (obolelo) plućno krilo/

Vežba broj 1.

/pojačava ventilaciju desnog plućnog krila/

Početni položaj ja “položaj mačke”- kleknite blago rastavljenih kolena, povijeni unapred i oslonite se opruženim rukama o tle; šake su postavljene u širini ramena, prsti ruku blago usmereni ka unutra. Udahnite duboko, nakon dubokog udaha, lagano izdišući spuštajte se udesno ka tlu povlačeći karlicu unazad do seda na potkolenice; pritom, leva ruka ostaje pružena, a desna se savija u laktu i na kraju izdisaja dužinom podlaktice oslanja na tle. Izdah se završava osloncem desnog rebarnog luka na desno koleno. Novi udah započinje podizanjem na ruke i vraćenjem tela u početni položaj.

Vežba broj 2.

/pojačava ventilaciju levog plućnog krila/

Početni položaj- kao u prethodnoj vežbi; nakon dubokog udaha, lagano izdišući spuštajte se ulevo ka tlu povlačeći karlicu unazad do seda na potkolenice; pritom, desna ruka ostaje pružena, a leva se savija u laktu i na kraju izdisaja dužinom podlaktice oslanja na tle. Izdah se završava osloncem levog rebarnog luka na levo koleno. Novi udah započinje podizanjem ruke i vraćanjem tela u početni položaj.

Slični tekstovi:

Osnovne vežbe disanja Disanje i vežbe disanja (I deo) Disanje i vežbe disanja (II deo) PowerLung – trenažeri disanja Majka Milina savetuje vežbicu koju radi i svojim ćerkicama

Disanje u stojećem položaju

- “izduvavanje”: pre ili nakon telesnih vežbii fizičkih napora zastanite u stojećem raskoračnom stavu (koji omogućuje dublje dijafragmalno Disanje), ruke spustite niz telo, pri udahu ruke se kroz odručenje podižu do uzručenja, aktivirajući pomoćne mišiće udisače; pri izdisaju telo se povija u prerklon, a ruke spuštaju do tla. Forsirani izdisaj postiže se ponavljanjem 2 (dva)  brza pretklona pri svakom izdisaju, pri čemu se na prvi (blaži) pretklon nadovezuje drugi, dublji pretklon (vežba pogodna za smirivanje ritma disanja nakonvećih  fizičkih naprezanja, ali i za pripremu organizma za rad i telesne vežbe)

-“disanje sa zadrškom”: stanite u blago raskoračni stav, sa rukama oslonjenim o bokove; dug udah (u trajanu od 5 sekundi) pojačava se podizanjem ramena i zabacivanjem glave i laktova unazad; nakon maksimalnog udisaja, vazduh zadržati u plućima 5 sekundi, na menjajući polažaj; izdisaj tokom 5 sekundi postupno pojačavati spuštanjem ramena, povijanjem vrata, trupa i laktova unapred, i pritiskom raširenih prstiju obe ruke na trbušni zid pod rebarnim lukom (vežba u trajanju od 2 minuta-pogodna je za opuštanje, otklanjanje trme, ublažavanje glavobolje, smanjenje krvnog pritiska).

Disanje u ležećem položaju

-na leđima, opruženo, “disanje se zadrškom”: potpuno se opustite i opružite telo; ruke su ukoso položene i opružene iznad glave; stopala i nožni prsti su maksimalno opruženi naniže i opušteni. Udah i izdah se izvode postepeno, do maksimuma i traju po 5 sekundi, kao i pauza između udaha i izdaha (u pauzi između udisaja i izdisaja vezduh se zadržava, pa punim plućima, nakon izdisaja odmah započinje novi udisaj)

-na leđima, sa podvijenim nogama: ležeći na leđima, ruke postavite uz telo sa dlanovima oslonjenim o pod; savijajući noge u kolenima, stopla privucite do karlice i čvrsto oslonite na pod; oslonjeni na ruke, stopala i rameni pojas-izdignite karlicu naviše; uz maksimalan udah; tokom 2 sekunde zadržite se u tom položaju, a zatim lagano izdišite, spuštajući karlicu da tla. Nakon 2 (dve) sekunde mirovanja sledi novi udisaj

-potrbuške: noge i trup su čitavom dužinom oslonjeni o tle, glava i vrat blago izdignuti, šake u visini ramena oslonjene o tle; pri udisaju glava i gornji deo trupa odižu se od tla osloncem na šake, opružanjem ruku i izbacivanjem polupruženih laktova upolje; nakon dubokog uzdaha, u uzdignutom položaju, tokom jedne sekunde zadržati vazduh u plućima, a zatim započeti izdah. Pri izdusaju-glava i trup se spuštaju u prvobitni položaj, a laktovi priljubljuju uz bočne strane grudnog koša, poboljšavajući efikasnost izdisaja.

Disanje u sedećem položaju

- sedeći, sa opruženim nogama: u sedećem položaju, noge opružit unapred, ruke prislonite uz telo, šake oslonite na tle, a karlicu blago podignite od tla; osloncem na šake i stopala, udišite podižući čitavo telo unapred i naviše, savijajući kolena sve dok potkolenice ne zauzmu prav ugao u odnosu na natkolenice. Izdišući, telo lagano vratite u početni položaj (sed na rukama, sa karlicom blago odignutom od tla)

-u “turskom sedu”: sedeći sa prekrštenim i privučenim nogma, šake oslonite na noge, neposredno iznad kolena; pritom podlaktice se blago uvrću ka unutra, palčevi oslanjaju na spoljne, a ostali prsti na unutrašnje strane natkolenica; uspravljanjem tela, opružanjem ruku i podizanjem ramena-načinite dubok uzdah; tokom 2 (dve) sekunde zadržite vazduh u plućima, a zatim lagano izdišite, pavijajući telo unapred i izbacujući laktove upolje.

Disanje u klečećem položaju

-klečeći, sa usprevljenim telom: kleknite (uspravljenog tela, i blago rastavljenih nogu) oslonjeni na potkolenice i ris opruženih opruženih stopala; ruke su postavljene na bok. Odižući ramena, u ovom položaju načinite maksimalan udah i vazduh u plućima zadržite nekoliko sekundi; pri izdahu se spustite u sed na pete, a telo, ramena i laktove povijt unapred, pojačavajući izdisaj pritiskom raširenih prstiju obe šake na trnušni zid ispod rebarnih lukova. Nakon maksimalnog izdaha, odmah započnite novi udisaj.

-klečeći, u položaju “mačke”: kleknite savijenih kolena, povijeni unapred i oslonite se opruženim rukama o tle; šake su postevljene u širini ramena, prsti ruku blago usmerene ka unutra; nakon dubokog udaha, lagano izdišući spuštajte se ka tlu povlačeći karlicu unazad do seda na potkolenice; izdah se završava osloncem rebarnih lukova na savijena kolena, pri čemu su laktovi i podlektice obe ruke spušteni do tla. Novi udah započinje podizenjem na ruke i vrećenjem tela u početni položaj.

-klečeći, u polžaju “dijagonalne vage”: početni položaj isti je kao u prethodnoj vežbi (klečanje, sa osloncem na rukama); položaj tela mora biti uravnotežen, jer je ovo istovremeno i vežba ravnoteže; pri udisanju-telo ostaje oslonjeno na jednu nogu i suprotnu ruku, dok se druga noga i ruka odižu, opružaju i potiskuju što dalje od tela (ruka sa opruženom šakom i prstima-unapred, noga sa unazad opruženim stopalom i nožnim prstima). Održavanje ravnoteže tokom 2 (dve) sekunde u ovom položaju omogućuje dubok udisaj; izdisaj koji sledi završava se sa spuštanjem u klečeći položaj (kao u prethodnoj vežbi) i osloncem rebarnih lukova na savijena kolena, a laktova i podlaktica-na tle.

-klečeći, u položaju “istostrane vage”: vežba se izvodi na istovetni način kao i prethodna, ali zahteva više spretnosti; uz održavanje ravnoteže, istovremeno se odižu ruka i noga sa iste strane tela, čime se omogućuje maksimalno dubok udisaj. Izdisaj se izvodi kao i u prethodnoj vežbi.

Disanje u hodu treba da je ravnomerno i ritmično, pri čemu se ritam i dubina disanja automatski regulišu u skladu sa aktuelnim stanjem organizm i nivoom fizičkih opterećenja; pri forsiranim naporima neophodni su i svesni podsticaji u regulaciji disanja. Čovek, jednostavno treba da obrati pažnju na sopstveno disanje; prilikom uspona illi penjanja uz stepenice, disajni pokreti rebara mogu se olakšati osloncem ruku na bokove, a produbiti svesnim angažovanjem pomoćnih mišića udisača ramenog pojasa i trbušnog zida.

Disanje pri trčanju ravnomerno i ritmično prati nivo fizičkih opterćenja i svesno se usklađuje sa ritmom koraka; pravilno disanje mora da prati sve telesne vežbe i značajan je činilac u postizanju sportskih rezultata i očuvanju zdravlja sportista takmičara i rekreativaca. U brojnim sportskim aktivnostima i disciplinama neophodno je učenje disanja i privikavanje na određene tehnike disanja.

(Primera radi, ritam disanja naročito je bitan pri trčanju umerenog intenziteta i dužeg trajanja; tada udisaj obično traje tri dvokoraka, a izdisaj traje četiri dvokoraka!)

Slični tekstovi:

Disanje i vežbe disanja (I deo) Disanje i vežbe disanja (II deo) PowerLung – trenažeri disanja Hodanje kao sport