Planeta Srbija

Oprostite na mom francuskom, još uvek učim. Pa ne mogu da verujem da je Nole izgubio od Mareja! Za sve koji su se juče pitali šta Noletu fali, jer je bilo više nego očigledno da mu skoro ništa nije išlo od ruke- napravio je bruku neiznuđenih grešaka, loše se kretao, napadao je malo a branio se [...]

22/07/2007 Canuck:  u prvobitnoj upotrebi uvredljiv izraz za francuskog, a kasnije bilo kog Kanađanina, koji Amerikanci danas koriste sa podsmehom a Kanađani sa izvesnim ponosom. Danas branilac titule  igra sa kanadskom svetlom nadom : Nole (3) protiv Frenkija Dančevića (82), centralni stadion, 7:30 pm. Kiša je odložila prepodnevne mečeve, ali je srećom ipak stala do uveče. Tribine [...]

21/07/2008 Koji pank! Putokazi na putu do Rexall centra su sačuvaj-me-bože, srećno onom ko reši da ih prati. Ako sa Finch ulice skreneš tamo gde te znak vodi, završićeš na parkingu javno dotiranog stambenog objekta (čiji su stanovnici naoružani svi do jednog, Harlem-style, i redovno se pojavljuju na jutarnjim vestima, što ranjeni, što počivši, što u ‘apsu). Kad [...]

Rogers Cup je juče ( 19/07/2008 ) otpočeo kvalifikacionim mečevima, a vi imate mnogo sreće što znate mene, i što ja živim u Torontu, i što imam karte za turnir, i što sam uvek na pravom mestu u pravo vreme… inače ništa ne biste čuli iz prve ruke! Znači, krenuli mi do York Univerziteta onako,  bez [...]

I ako sam prilično svestan da moji postovi o sportu nisu najpopularniji, dozvoliću sebi luksuz da ispratim svoju višednevnu (ili pak godišnju) frustraciju poznatiju ka NBA. Sezona je konačno gotova, do oktobra nema više ostajanja do 7 ujutru, preslišavanja statistika, grickanja noktiju, psovanja po Twitteru, živote evE me nazad!

I ako sam, patriotski naravno zbog Vlade Radmanovića, navijao za Lejkerse, oni nisu uspeli da osvoje ovogodišnju titulu predvođeni, navodno, najboljim igračem planete Kobijem Brajantom, već je titula otišla u ruke svete trojke od Bostona, Pirs-Alen-Garnet, tria koji će se verujem još dugo pamtiti u ovoj igri.  Ova trojka međutim nije bio jedini spit in a face Lejkersima, mislim da je Dok Rivers, trener Bostona objasnio neke stvari još jednom, navodno najboljem, treneru Fil Džeksonu, vlasniku 9 prstenova, porazivši ga u 6 utakmica, i ako je uz samo malo sreće mogao da bude i sweep od 4-0, ali i ovako pobediti jedne Lejkerse sa preko 40 razlike u finalu NBA lige, prestavlja stvar koju će mnogi fanovi Seltiksa dugo prepričavati.

Kao što rekoh i ako sam fan Lejkersa, prilično je bilo sigurno da će Boston osvojiti titulu, ono što su pokazali u toku sezone, dobar napad i neverovatna odbrana, i 3 pojedinca koji u svakom trenutku mogu da reše utakmicu govorila su samo jedno, da će titula završiti posle 21 godine kod zelenih, što se i ostvarilo. MVP ovog finala je Pol Pirs, osoba koja je celog života igrala za Seltikse, koja je poslala svakog člana  Lejkersa i po burek i po jogurt u ovom finalu po jedno 10 puta (našeg Radmanovića i po bananice), za koju Jezeraši jednostavno nisu imali leka. Pored njega u poslednjoj utakmici videli smo Rej Alena onakvim kakvo ćemo ga celog života pamtiti, ubitačnog! Klasičan egzekutor, osoba čiji je skok poput Mona Lize, predstavlja kanonsku lepotu, i nešto na osnovu čega svi valjda trebamo da se ravnjamo. Taj skok šut produkovao je 7 trojki u poslednjem meču i stavio tačku na i za ovu sezonu. Da ne idem sada pojedinačno u sve igrače, Garnet koji na slici je osoba za koju ne treba trošiti reči, bog za kompjutere i elektrotehniku  kako bi moje društvo volelo da kaže, ali i ostali tim, gde je bukvalno svaki igrač dao svoj doprinos ovoj tituli.

Sami Lejkersi su se raspadali tokom finala, Brajant se baš i nije proslavljao, šutirao je gomilu nerezonskih šuteva izmedju 5 igrača, pritom prigovarao celom timu za zalaganje, a u letargiju Lejkersa utopile su se i ostale tzv. zvezde. Naš Radmanović, po meni nije odigrao toliko loše utakmicu, obzirom na način na koji je ulazio u igru, i na način na koji veliki Džekson vodi tim. Jeste ga Pirs bacao po terenu, ali bacao je i Kobija koji je član All Defensive tima za ovu sezonu, a drugo Radmanović i nije poznat kao preterano dobar defanzivni igrač. Kako god uspeo je da upiše 1 dabl dabl, i još po 10ak poena na 2 utakmice, dok je u ostale četiri, da li zbog minutaže, problema sa faulovima, ili čega već uglavnom bio na proseku od oko 6 poena.

Ono što mi se pelo na nešto tokom ovog finala jeste voditeljski par sa OBN-a, koji je bosanskog porekla, koji sam u najmanju ruku glorifikovao do pre ovog finala, toliko informacija o NBA-u na jednom mestu je retkost čuti, i zaista su dobro radili svoj posao tokom sezone, ali u finalu su toliko prozivali Radmanovića da sam svašta pomišljao, pa možda i posumnjao da nas Srbe ne vole “svi” toliko, kako je u mojoj izolovanoj kutiji prikazano. Radmanović je indisponiran, Radmanović je ovo, Radmanović je ono, ništa nije uradio, gubi se po terenu, od njega je previše i ovo što je uradio itd itd. Slažem se da Radmanović nije najbistrija osoba koja se pojavila na kugli zemaljskoj, čuveni eksces sa snoubordom je najbolji primer za to, ali se dečko svojski trudio da pomogne Lejkersima, često bio prva opcija u skoku, pored malodušnog Gasola koji na prve 4 utakmice nije postojao, i znao je da dodje u finalu do tih nekih 10ak poena, što je za način igre (forsiranje Kobija) dosta solidan učinak. Ali kapiram, da neke dobre stvari nisu toliko bitne, kada postoje i toliko loše koje mogu izlečiti nečije komplekse. Baš sam grrr bio zbog toga… Sve mi diraj ali ne i naše košarkaše!

Da ne dužim prevše, ovo je bila odlična sezona, za razliku od prošle, i ako bih možda mogao da vam ispičam o određenim teorijama zavere vezanim za NBA koje zaista imaju osnova ali da ne idem predaleko, pitanje je koliko će vas stići i do ovde. Košarka ostaje u srcu, i negde duboko u meni tinja nada da ću zaigrati nekad negde, i ako znam da to nije moguće. Do tad…

"Milanče" protiv najvećeg street fightera Kimbe (ako ne znate ko je Kimbo, evo male edukacije), šta mislite ko je dobio ;)

Ovako bi se u najkraćem moglo opisati ovo što je Rafael Nadal uradio ove godine na Roland Garros-u.

Nakon polufinalnog meča u kome Nadal jednostavno nije pružio ni gram nade našem Noletu, u razgovoru sa svojim prijateljem o šansama Federera moj prvi komentar bio je da Federer ipak ima šanse. Recimo Nadalu bi mogao da padne klavir na glavu :) Šalu na stranu i pored svega pruženog na ovogodišnjem RG-u očekivao sam ipak nešto veći otpor velikog Rogera Federera. Na kraju, jedno vrlo kratko finale u kome je Nadal jednostavno oduvao svog protivnika. 3:0 (6:1, 6:3, 6:0).

Na kraju, još jedna, četvrta u nizu titula za Nadala, najbolji niz na RG-u posle legendarnog Bjorna Borga. Ne znam, iako je Nadal zaista u mnogim elementima unapredio svoju igru, gledajući šta on radi na terenu, tj. gledajući kako ponekad bukvalno prkosi zakonima fizike zaista ne mogu a da se ne zapitam kako mu to polazi za rukom. Možda pomoću hemije :) ? Kako god, ovakvog Nadala još duuugo na sporoj šljaci Roland Garosa niko neće moći da dobije.

Što se naših tenisera tiče, još jedan fantastičan Grand Slam. Ana je osvojila turnir, JJ i Nole polufinale, Zimonjić dva finala u kojima nažalost nije imao sreće. Tipsa razočaravajuće posle zaista dobre igre u poslednje vreme, no dobro, biće bolje na Wimbledonu :) Meni lično najuzbudljiviji meč bio je meč između Ane i Jelene gde sam naravno navijao za JJ kojoj se po ko zna koji put desilo da ne uspeva da završi meč što je Ana znalački iskoristila. Otkrovenje turnira za mene je svakako mladi Letonac Ernest Gulbis, od koga je Nole u 1/4 finalu bio bolji taman onoliko koliko je svojevremeno bio lošiji od Federa u finalu US opena. Za dlaku dakle, iako rezultat (3:0) itekako može da prevari. Očekujem velike stvari od njega i na Wimbledonu.

U naredna dva video klipa možete videti primer izgarajućeg superseta za ruke koji traje (samo) 16 minuta, a koji demonstrira jedan od najvećih body buildera svih vremena Miloš Šarčev. Prvih 8 minuta Nastavak

Preksinoć je Novi Sad posetila živa legenda Body Buildinga - glavom i bradom Ronnie Coleman, osmostruki osvajač Mr. Olympia odličja. Interesovanje je bilo ogromno, pa ko je saznao, pojurio je kod Šipke u teretanu da vidi ovu "hodajuću gromadu". Evo i par fotki, a više možete pogledati na Flickru, a tu je i mali video. Za sve beograđane dobra vest je da će Ronnie Coleman u subotu, u sklopu promocije ovog sporta, pozirati kao gost u Domu sindikata (17h) na Prvenstvu Srbije, a sutra će pre podne održati i seminar.

Bench press je jedna od osnovnih vežbi snage i predstavlja jednu od bazičnnih vežbi za gotov sve kompleksnije sportove. Osim što je esencijalna u trenažnom aspektu, služi i kao merilo za procenu ukupne snage, a ono što je manje poznato, postoji i u formi sportske discipline u kojoj je cilj "gurnuti" što veći teret pektoralisima. Jedno takvo takmičenje održalo se pre par nedelja u Vršcu, gde je učestvovali i par drugara sa kojima vežbamo u Mean Machineu. I kao što ćete videti, spadaju u sam vrh ove discipline snage. Prvi je Petar Peca Perović koji je sa svojih 88kg uspeo da potisne 197,5 kg (nepriznato od sudija): A drugi je Marko Belić koji je bio treći ali na takmičenju u Odžacima nešto ranije sa podignutih 227,5kg: Takođe, treba pomenuti i legendu Džimija kome je 280 kg bilo dovoljno za pobedu:

Ono što Nole nije uspeo na prošlogodišnjem US Openu, uspeo je u Australiji. Na putu do finala srušio je neprikosnovenog Federera i na kraju osvojio svoj prvi Grand Slam turnir. Prvi i jedini do sada koji je neki Srbin osvojio! Fantastično!

Sve u svemu nakon prošlogodišnjeg Rolan Garrosa, još jedan fantastičan Grand Slam turnir za nas. Pored velike pobede Đokovića, JJ je dogurala do polufinala, Ana igrala još jedno Grand Slam finale, a dodajmo na sve ovo i da je Zimonjić osvojio još jedan Grand Slam u mix dublu.

Obećala sam prošli put tekst o snovima ali izgleda sam lagala. Ne znam da li je to zbog sporog zimskog vremena, želje da se postigne previše odjednom pri čemu se ništa ne završava na vreme, ili urođene sklonosti ka tegljenju , ali stvarno sam se ulenjila. A mudar čovek mora znati kad je [...]

Kada si talentovan za neki sport dovoljno je parče papira, da Vam šef nije tu, fontana sa vodom i … fotokopir aparat :))

Neka prava na ovaj tekst su zadržana, 2007 Blogowski. Svi objavljeni radovi na Blogowski.eu su njegovo vlasništvo, osim ako nije drugačije napisano, i nalaze se pod Creative Commons Attribution 2.5 Licencom. Ukoliko koristite RSS kanale sa ovog bloga, proverite da li se slažete sa uslovima korištenja. Uslovi korištenja RSS kanalaPlugin by Taragana

DOWNLOAD TORRENT FILE.

U možda najinteresantnijoj trci sezone propale su sve moje nade i očekivanja u mlađanog Luisa Hamiltona i njegov zaista brilijantan start F1 karijere. Nekako me je njegov iznenadni uspeh i pomalo oštar odnos sa timskim kolegom Alonsom podsećao na Meklarenove stare dane i duel Alena Prosta i Ajrtona Sene. Krljanje do samog kraja i lični [...]

Ne dešava se svaki dan da teniser koji nije čak ni među nosiocima osvoji turnir, pobedivši pritom 3 najbolja igrača na svetu. E upravo to se desilo danas, a način na koji je David Nalbandijan počistio svoje protivnike, a između ostalog i našeg Noleta, bio je dovoljan razlog da mu posvetim ovaj post :)

Iako je u četvrtfinalu Nalbandian bukvalno počistio velikog Rafu (6:1, 6:2), zatim u polufinalu dobio i našeg ljubimca Noleta, igrače #2 i #3 na svetu, uoči današnjeg finala niko mu nije davao previše šansi protiv Federera. Štaviše, kvota na kladionicama na Nalbandijana bila je 7, dok je na Federera bila mizernih 1.2. Sa nestrpljenjem sam čekao meč, i jedva odoleo da ne bacim neki euro na Nalbandijana.

Meč je počeo tipično za Federera, Federer je prosto mleo Davida, toliko da se komentator u jednom trenutku nakon što je Federer dobio prvi set sa 6:1 uplašio da će ovo biti najkraće finale ikada. Nalbandijan je bio nervozan, dosta je grešio, ni senka onog igrača koji je preslišao #2 i #3 u prethodnim danima. Čak je i sreća okrenula leđa Nalbandijanu. Ko zna koliko puta je loptica nakon što udari vrh mreže prešla na njegovu stranu, a nakon jedne sumnjive lopte i čelendža Nalbandijana, čak je tehnologija zatajila - čelendž sistem je zatajio i sudije su dosudile poen Federeru. No onda se desilo nezamislivo!

Prvo brejk na početku trećeg seta, zatim mali prekid meča zbog još jednog problema organizatora (o problemima sa skupljačicama loptica već sam pisao), a onda je u naredna dva seta David prosto samleo Federera koji je ruku na srce, poput Noleta takođe dosta grešio ali delom i zbog strašnog pritiska Davida. Nalbandijan je jednostavno ceo turnir odigrao fantastično, njegovi napadi iz bekenda posebno tokom reterna bili su fascinantni.

Na kraju se desilo gotovo nezamislivo - veliki Federer je poražen, a Nalbandijan je ostvario redak podvig pobedivši tri najbolja igrača sveta u 3 dana! Pre toga to je jedino pošlo za rukom našem Noletu (Montreal ove godine) i Bekeru još 1994 godine.

Na kraju, još jednom se videlo koliko Federer zaista mrzi da gubi, a Nalbandijan je nakon senzacionalne pobede, pehara Mastersa i masnog čeka (340.000 €) dobio i priliku da uživa u fotografisanju sa privlačnim manekenkama koje su na ovom turniru imale kontroverznu ulogu skupljačica loptica. :)

Ovih dana sam prateći ATP Masters u Madridu zapazio u najmanju ruku “čudne” skupljače loptica. Za razliku od većine drugih teniskih turnira koje sam imao prilike da gledam, ovde su svi “skupljači” zapravo devojčice, ali ove “devojčice” su mi izgledale nekako … khmm čudno. Očigledno starije od uobičajenih, u odeći koja vidno naglašava sve njihove khmm atribute :) Uz sve to, delovale su užasno nespretno na terenu.

Danas sam listajući Blogodak došao do rešenja misterije, a sve zahvaljujući ovom sjajnom postu. Dakle, u pitanju su manekenke, specijalno (i nedovoljno) obučene za ovu priliku. Nekima, poput našeg Noleta je to očigledno prijalo, a nekima poput Nadala koga je sinoć Nalbandijan bukvalno počistio sa terena (6:1, 6:2) očigledno nije. :)

Za kraj evo i jedne komične situacije, naravno ponovo u glavnoj ulozi širom sveta poznati “Joker” :)

Ako je neko juče slučajno gledao sunovrat čuvenog Rafaela Nadala u četvrtfinalu Mutua Madrilena Mastersa, sigurno je osim očajne igre broja 2 primetio i tragikomičnu instalaciju ( ili je to trebao da bude performans?) Bossovih manekenki sa šljaštećim Boss “tetovažama” na bujnim grudima, dugim pletenicama, čudnim crnim senkama na butinama i listovima, nakrivljenim kačketićima od kojih nisu videle ni prst pred nosom a kamoli loptu za kojom zbog uskih, drečavih pink mini haljinica ionako nisu mogle da potrče, i tako dalje, i tako dalje, jednom rečju - katastrofa!

Ovo nije prvi put da “ballgirls” ( skupljačice, ne perja već loptica) budu obučene u brendiranu uniformu ali u Madridu je to zaista poprimilo odlike neukusa: u sportu u kom i šetanje publike po tribinama remeti koncentraciju igrača, jedna manekenka diskutabilne motorike, u drečavom miniću, sa svim adutima maksimalno otkrivenim i bling-blingom na (D!!!) grudima zbog kojih bi i slepac progledao na silu - zaista je poslednja osoba na svetu kojoj je trebao biti poveren zadatak hvatanja zalutalih lopti. A kamoli dvadesetak takvih manekenki koje po terenu trče kud-koja u svim mogućim pravcima, i to jedva (”glaaadna sam”), sve u sitnim (”piiiiški mi se”) koracima, posrćući ( “slomila sam nokaaat”) kao da imaju dve leve noge, povremeno se sudarajući jedna sa drugom, pa sudija mora da ih podseća, kažiprstom, odakle su krenule i kuda su pošle, usred igre. Nije ni čudo. Imale su dvonedeljni trening pre turnira da nauče da hodaju u ravnim cipelama, ali ih niko nije naučio kako da za manje od 15 minuta izvade lopticu koja se zapetljala u (nekvalitetnu!) mrežu posle snažne ali neuspešne serve. Kad vidiš koliko je mukotrpan i strog selekcioni proces i trening volontera za druge turnire širom sveta, prosto moraš da pomisliš da je Špancima kvalitet (i nivo) meča poslednja rupa na svirali.

Mislim, sve je to super, lepe su manekenke, tetovažice, minići, ali brate ne na teniskom meču, ‘alo! Šta je sledeće, striptizete između setova? Čirlidersice? Nauljene promoterke kupaćih kostima koje kruže oko mreže, kao u bokserskom ringu, posle svakog gema ?

Opšti utisak blogosfere, ali i pravih medija, je da je Madrid jedini turnir gde su teniski asovi neskriveno sekundarni (a možda ni to). Isto se desilo i 2004. i 2005. godine, kada su se protiv manekenki na terenu bunili i španski zvaničnici (zbog seksizma) i mnogi gledaoci (zbog neukusa) i Agasi ( zbog ometanja koncentracije), ali ne vredi, modna pista je montirana posred terena i, ako išta, Španci su je ove godine podigli na još vidljiviji nivo. Ne bi čudilo da sledeće godine obuku modele u crveni bebi-dol i puste krdo bikova na teren da ih razjure. Tennis players need not apply.

Federer iznervirano vrti glavom dok mu, tokom meča sa Lopezom, izuzetno obdarena manekenka dotrčavajući dodaje peškir. Prilično sam sigurna da će imati šta da kaže na tu temu posle turnira.

Da li je trivijalizacija tenisa neophodna za njegovu popularizaciju? Da li je ovo simptom postupne degradacije belog sporta na nivo šou-biznisa? Ako jeste, cenim da pravi poštovaoci tenisa ipak ne bi imali ništa protiv da njihov sport ostane marginalan u odnosu na NBA utakmice i WWE mečeve, a da menekenke ostanu tamo gde deluju kao da znaju šta rade - u časopisima i na modnim revijama. Osim toga, mnogi slavni teniseri počeli su kao “ballkids” - i taj sportski duh i praksa motivisanja najmlađih tenisera ne sme da nestane pred modnim trendovima i marketinškim trikovima. Daj klincu koji trenira tenis da hvata loptice svojih idola i sutra ćeš možda imati još jednog teniskog asa na terenu. Ne znam šta sutra možeš imati ako taj isti posao poveriš manekenkama. Iznervirane igrače? Povišen nivo testosterona u publici? Nepregledne redove devojčica pred vratima modnih agencija? Povećanu stopu suicida među nesrećnicama koje nisu dovoljno “savršene”?

I za kraj, digresija (!). Za slučaj da niste ovo videli, evo kako je prošla jedna, doduše jednostavnije obučena i baš simpatična manekenka koju je Nole sasvim slučajno u Madridu pre par dana ostavio bez daha. Isplatilo joj se, dobila je aplauz i zagrljaj. Priznaćete, nije malo

Ovih dana Srbija opet uživa veliku popularnost u zapadnim medijima. Naravno, zahvaljujući sportistima. Bilo bi lepo da i drugi, koji su u poziciji, dovedu svet u Srbiju, i povedu Srbiju u svet. Na pravi način.

Dičeva trodnevna “extravaganza” : Humanitarna akcija, ulični basket, koncerti , “fundraising party” na Belom Dvoru, aukcija, karneval, izložba…Chris Webber, Saša Vujačić (Lakers), Scott Pollard (Boston Celtics), Predrag Stojaković, Bobby Jackson (New Orleans Hornets), Toni Kukoč, Glen Rice, Sarunas Marciulionis , Panayotis Fasulas, Coach Gregg Popovich (San Antonio Spurs), Dino Radja….

Konferencija za štampu

Kris Veber ( Detroit Pistons) pozdravlja Beogradjane na Divčevoj oproštajnoj žurci 22. septembra

 

Dejvis Cup plejof: jedna zemlja protiv čitavog kontinenta

 

Promotivni poster za Dejvis kup

 

Doubles

Šef

Znao sam da postoje huligani na tribiama, ali da postoje isti takvi i medju igracima, pa i trenerima i to jos stranim nisam bas verovao. Posle lgendarnog Zidanovog udarca glavom, drugi na listi gafova neke sportske legende je trener Portugala Luis Felipe Skolari, on je pesnicom udario naseg igraca Ivicu Dragutnovića posle utakmice u kojoj [...]

Dragi Nole,

Videla sam da ti je nedavno pisao bslp, pa sam poželela i ja da ti kažem koju reč. Nadam se da te ovo pismo zatiče u dobrom raspoloženju i zdravlju.

Juga i ja smo danas gledali tvoj meč sa Fererom, i u početku smo se strašno sekirali. Činilo nam se da ti ništa ne ide od ruke. Onda je Juga u četvrtom gemu predložio da spustimo noge sa kauča na kom smo se zgrčili od treme, i da se nagnemo ka ekranu pa da se udruženim snagama fokusiramo na tvoju pobedu. Kada si rezultat okrenuo u svoju korist uplašili smo se da ćemo izbaksuzirati nešto ako se pomerimo, pa smo u tom položaju presedeli ceo meč. Jedino smo povremeno skakali na noge od radosti i oduševljenja. Ustvari, u nekoliko navrata smo čestitali jedno drugom na dobro obavljenom poslu, i ja sam jednom ustala da uzmem koka-kolu, ali osim toga nismo se pomerali. Ležerno si odigrao sjajan meč, nisi se premorio - čega smo se najviše bojali ako se razvuče na pet setova, i nisi dobio toplotni udar iako je u trećem setu delovalo kao da ćeš prodisati na škrge. Bilo je zanimljivo gledati Ferera kako kaplje po terenu kao pre neki dan Nadal. Uzgred, mislim da se Nadal sada još više ždere. Hajde što ga je pobedio njegov drugar Španac, njemu je i oprostio, ali što si onda ti pobedio drugara nakon što je Nadal velikodušno izjavio da nisu bila u pitanju kolena već da je drugar jednostavno igrao bolje - e to mislim da će dugo da ga muči, baš kao i onaj poraz u Montrealu. Ubeđena sam da je Nadal verovao da ćeš danas izgubiti, Ferer je protiv njega zaista odigrao impresivan meč. Ali dosta više o Nadalu, on je ionako jedan običan dupeglavac.

Šta god da se desi sutra, ti si već danas naš šampion. Zato što zbog tebe svi odjednom umeju da izgovore slovo Đ. Zato što se ovih dana svi Kanađani koje poznajem iskreno interesuju za Srbiju. Zato što se u poslednje vreme, u sportskim i informativnim programima, o Srbiji i Srbima voditelji i gosti izražavaju sa divljenjem i hvalom. Zato što odjednom mnogi žele da posete zemlju u kojoj žive ljudi sa tako prijatnom ličnošću i tako dobrim smislom za humor. Zato što predstavljaš našu zemlju na najlepši mogući način, sa toliko stila i ukusa da prosto porastemo 10 centimetara svaki put kada nas neko priupita za tebe. Zato što si za naš imidž učinio više od bilo koga ko je plaćen da o tom imidžu razmišlja. Iskreno govoreći, ja mislim da bi ovi iz parlamenta trebali da te stave na platni spisak i da ti mesečno isplaćuju bar dve poslaničke plate. Znam ja da tebi ne trebaju njihove pare, ali računam da si zaslužio- pametniji si, sposobniji, zreliji i kulturniji od bilo kog istinskog poslanika, i obavljaš njihov posao neuporedivo bolje iako to nije u opisu tvog radnog mesta. To je valjda zato što te niko nije birao.

Dragi Nole, ja sad idem da se odmorim za sutrašnji meč (malo me bole leđa), a nadam se da i ti radiš to isto. Budi uveren da ćemo nastaviti da te volimo bez obzira na rezultat, ali ćemo navijati kao da je pitanje života i smrti. Vidimo se sledeće godine na Rodžers kupu u Torontu!

Uz dubok naklon,

Saša

Ne samo da je prošao u polufinale US Opena, već je bio i raspoložen za još jednu egzibiciju posle meča. Uživajte :)

 

Buduci da smo na temi o Ljosi i Markesu spontano formirali fan klub Novaka Djokovica, prenosim teniske komentare ovde. Nole veceras igra sa Mojom, pa ili ce da mi ugasi temu ili ce da je rasplamsa:) Mislim da je “main event”, znaci ja necu leci da spavam veceras pre 1 sigurno. Opet. Vi preko bare cete  kasniti na posao. Opet. Sta nam radi covek, svestan nije.

Prognoze? Opklade?

Sigurno se sećate simpatičnog animiranog filma pod nazivom “Space Jam” (Svemirsko zakucavanje) u kome Majkl Džordan (u to vreme malo više golfer nego košarkaš) uz podršku Duška Dugouška, Patka Dače i družine pokušava da spasi crtani svet od  zlih vanzemaljaca koji su da bi pobedili “ukrali” talenat od najboljih igrača američke lige. Sudeći po rezultatima i [...]