Planeta Srbija

Šta je PowerLung?

PowerLung je jedinstveni trenažer respiratornih mišića. Jedini je uređaj koji metodom prevladavanja praga otpora (threshold resistance) trenira u prirodnom ciklusu disanja udisajne i izdisajne mišiće. S obzirom da se pri disanju koriste različiti mišići za udisaj i izdisaj, najbolji rezultati se postižu treningom za obe faze. Vežbanjem udisajnih i izdisajnih mišića značajno se povećava snaga i izdržljivost svih 12 mišićnih grupa  uključenih u disanje.

PowerLung je jednostavan za upotrebu. Mali ručni aparat PowerLung nudi više modela respiratornih trenažera.  Svako može pronaći idealan uređaj za svoje potrebe; radilo se o rekreativcu koji želi više kiseonika za svoje umereno vežbanje, bolesnicima koji pate od raznih vrsta respiratornih smetnji kao što je astma, sviračima duvačkih instrumenata i pevačima, roniocima za duže vreme provedeno pod vodom i sa manje umora kao i vrhunskim sportistima u pripremama za takmičenja. 

PowerLung trenažeri su jedini uređaji ove vrste korišteni u više nezavisnih naučih i kliničkih studija, nezavisnih o inicijativi i sudelovanju proizvođača ili kreatora uređaja. Svi izveštaji, bez obzira radilo se u o sportistima, asmatičarima, roniocima itd, potvrđuju pozitivne rezultate već nakon nekoliko dana korištenja i dalje poboljšanje redovnom upotrebom.

PowerLung je za svakoga ko diše!

 Kategorije PowerLung uređaja

Kategorija Active ima četiri modela:

-         AireStream (ranije medicinski model Aliento) namenjen onima sa oslabljenom funkcijom disanja i deci,

-         BreatheAir koji je prilagođen najširem krugu korisnika i povremenim rekreativcima,

-          model Trainer namenjen je zdravim vežbačima

-          model Sport koriste profesionalni sportisti o takmičari, kao i zaposlenu u službama u kojima je snažan respiratorni sistem uslov obavljanja posla, poput vatrogasaca, ronilaca, profesionalnih vojnika… Performer serija je kategorija sa tri modela i jednom kombinacijom u setu, namenjena muzičarima koji sviraju duvačke instrumente, pevačima i govornicima koji takođe poboljšanje u svojoj osnovnoj aktivnosti primećuju već nakon nekoliko nedelja upotrebe.

Sa PowerLung-om dovoljno je 10 minuta dnevo (u sedećem ili stojaćem stavu) da se poveća kapacitet pluća.

Više o PowerLung trenažeru disnaja možete pročitati na:

http://www.powerlung.com/region/us/powerlung/about/

Slični tekstovi:

Prvi edukativni seminar u okviru Programa kontrole astme Uticaj zagađenog vazduha na nastanak plućnih bolesti Hlor iz bazena – problemi sa disanjem i astma ASTRAGALUS – biljka za jačanje imuniteta Vežbanje, astma i HOBP

Autor i osnivač sajta, naš Veki, mladić koji ima astmu prošle godine je istrčao svoj prvi maraton (42 kilometra). U toku prošle godine istrčavo je više maraton i polumaratona. U kategoriji “O meni” i “Sport” možete pročitati njegova iskustva.  Veki svojim primerom želi da pokaže da se astmom kao hroničnom bolesti može živeti pun kvalitet života. Kao preporuku za borbu sa astmom Veki predlaže sport.

Mnogi roditelji čija deca imaju dijagnizu astme, još uvek smatraju da decu treba  poštedeti bilo kakvog fizičkog napora i vežbanja, iako lekari preporučuju bavljenje sportom kao terpiju u kontroli bolesti.

Moram ponovo da naglasim da među asmatičarima ima veliki broj vrhunskih sportista.

 Vežbanje i astma

Većina osoba koje imaju kontrolisanu astmu imaće koristi od redovnog vežbanja, koje pomaže smanjenju potreba za udisanjem vazduha za različite zadatke, što im olakšava da obavljaju normalne svakodnevne aktivnosti sa manjim gubljenjem daha i ređim napadima astme. Nekoliko studija pokazalo je da redovno vežbanje može i da smanji broj i težinu napada astme izazvanih vežbanjem.

 Kada su u pitanju osobe se HOBP- laki trening će osobama sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom možda koristiti, a možda i neće, što zavisi od težine njihovog oboljenja. Ove osobe treba pažljivo da proverava i prati njihov lekar. Mada, većina osoba sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne popravlja funkciju svojih pluća, vežbanjem mogu da se ostvare druga poboljšanja kao što je smanjena uznemirenost, telesna težina i stres, kao i poboljšana sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Osnovni ciljevi treninga su:

 a) da poboljšaju funkcionalni kapacitet,

 b) poboljšaju funkcionalno stanje,

 c) smanje težinu subjektivnog osećaja nedostatka vazduha,

 d) poboljša kvalitet života.

 Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom koje imaju stabilno zdravstveno stanje i koje su stekle sva moguća poboljšanja kroz program vežbanja pod lekarskim nadzorom, trebalo bi da imaju koristi i od programa vežbanja bez lekarskog nadzora. Podstičite ove osobe da učine najviše što mogu, jer svaka, i najmanja, vežba koju urade, može eventualno da poboljša njihovo zdravlje.

 Evo šta o vežbanju kaže dr. Dragan Zlatanović, koji predlaže-  “fitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa” i daje smernice za vežbanje kad astme i HOBP (smernice se odnose i na pacijente i na njihove trenere).

“Astma je reaktivno oboljenje disajnih puteva koje karakteriše kratkoća daha, “zviždanje” u plućima, kašalj i otežano disanje. Nastaje usled: a) stezanja glatkih mišića oko disajnih puteva, b) oticanja ćelija sluznice i c) povećanog lučenja sluzi. Brojni su uzroci astme. Astma može biti izazvana alergijskom reakcijom, vežbanjem, infekcijama, stresom ili drugim nadražujućim sredstvima iz okoline, kao što su polen, materije koje se udišu, dim cigareta i zagađenje vazduha. To je jedno od najčešćih respiratornih poremećaja koji pogađa i odrasle i decu Iako astma nije razlog koji sprečava osobu da vežba, astmatičari treba da zajedno sa svojim lekarom naprave odgovarajući program fizičke aktivnosti.

Približno 80 procenata astmatičara, posbeno sportista, doživljava napade astme tokom vežbanja (zove se astma izazvana vežbanjem ili skraćeno na engleskom EIA, exercise induced asthma), koje karakteriše umerena opstrukcija koja nije opasna po život, ali smanjuje takmičarsku sposobnost. Težina napada EIA povezana je sa intenzitetom vežbanja i potrebama za vazduhom, kao i sa ekološkim uslovima. Udisanje hladnog, suvog vazduha izgleda da prouzrokuje veću opstrukciju nego udisanje toplog, vlažnog vazduha. Nije potpuno jasno šta tačno uzrokuje EIA, ali se veruje da se EIA izaziva kada disajni putevi postanu suvi kada se vlaga iz vazduha apsorbuje dok prolazi kroz nos do donjeg dela pluća.

 Bronhitis, oblik opstruktivnog plućnog oboljenja koje karakteriše upala bronhija, prvenstveno prouzrojuje pušenje cigareta, mada zagađenje vazduha i nezdravo radno okruženje mogu da imaju manju ulogu. Akutni bronhitis je pored toga i upala sluznica. Međutim, akutni bronhitis može da se javi i posle prehlade ili izlaganja određenim česticama prašine ili isparenjima, i da se izleči za nekoliko dana ili nedelja. Hronični bronhitis u najvećem broju slučajeva traje doživotno.

 Emfizem je drugi oblik hroničnog oboljenja pluća koje uzrokuje hronična upala alveola, što za posledicu ima pucanje zidova alveola. Ovo prouzrokuje znatno smanjenje respiratorne funkcije. Klasični znakovi emfizema su hronični nedostatak daha i kašljanje. Emfizem i bronhitis se zajedno nazivaju hronična opstruktivna pulmonalna oboljenja, ili skraćenica na engleskom, COPD. ”

 

Smernice za vežbanje u slučaju:

Astme Hroničnog opstruktivnog bronhitisa 1. Astmatičari treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naložiti da ga upotrebe čim se pojavi prvi znak šištanja u plućima. 1. Osobe sa nestabilnim hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne treba da učestvuju u programu vežbanja bez lekarskog nadzora. 2. U početku intenzitet vežbanja držite na niskom nivou pa ga postepeno povećavajte tokom vremena, jer je intenzitet vežbanja direktno povezan sa težinom i učestalošću astme. 2. U početku izbegavajte vežbe za gornji deo tela kao što su “ručni bicikl” ili veslanje, zato što one previše naprežu pulmonalni sistem. Opsežnom programu vežbanja može postepeno da se doda trening sa opterećenjem za gornji deo tela. 3. Ukoliko se pojave simptomi astme, smanjite intenzitet vežbanja. 3. Kod klijenata sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom primenite smernice za vežbanje astmatičara. 4. Upotreba inhalatora nekoliko minuta pre vežbanja može da smanji mogućnost napada astme. 4. Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naložiti da ga upotrebe čim se pojavi prvi znak šištanja u plućima. 5. Podstičite astmatičare da popiju dosta tečnosti pre i u toku vežbanja. 5. Osobe sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom treba da izvode vežbe disanja radi jačanja respiratornih mišića. 6. Astmatičari treba da imaju duže periode zagrevanja i hlađenja. 6. Pažljivo odradite zarevanje i hlađenja kako biste izbegli pojavu gubljenja daha. 7. Osobe sa disajnim poremećajima često će doživeti više simptoma respiratornih problema kada vežbaju u ekstremnim uslovima (visoka ili niska temperatura sredine, veliko prisustvo polena i velika zagađenost vazduha). 7. Nekim osobama sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom možda će biti potreban dopunski kiseonik tokom vežbanja. 8. Nošenje maske za lice tokom vežbanja pomaže da vazduh koji se udiše bude topliji i vlažniji, i može da svede astmatične reakcije tokom vežbanja na minimum. 8. Klijenti sa hroničnim opstruktivnim bronhitisom ne smeju da puše. Ukoliko ne žele da prestanu da puše nemojte sa njima vežbati. 9. Osobe sa disajnim poremećajima treba pažljivo da prati njihov lekar. 9. Na osnovu reakcija na vežbanje, zajedno sa lekarom proverite vrstu i doze lekova koje koriste. 10. Treba da vežbaju samo stabilni astmatičari. 10. Ukoliko se učinak pacijenta hroničnim opstruktivnim bronhitisom pogoršava, podstaknite ih da učestvuju u programu pulmonalne rehabilitacije dok im se simptomi ne poprave.

 

Primer preporuke za vežbanje: 

Astma Hronični opstruktivni bronhitis Režim.   Dobri primeri vežbanja za astmatičare jesu dinamičko vežbanje, hodanje, vožnja bicikla i plivanje. Plivanje može da bude posebno korisno zbog toga što astmatičarima omogućava da udišu vlažan vazduh iznad površine vode. Dinamičko vežbanje, hodanje i vožnja stacionarnog bicikla. U početku vežbe za gornji deo tela kao što su “ručni bicikl”, veslanje i skijaški kros možda neće biti pogodne zbog većih zahteva za udisanjem vazduha. Postepeno dodajte vežbe sa opterećenjem za gornji deo tela. Intenzitet.   Preporučite dinamičko vežbanje niskog intenziteta na osnovu stanja fizičke sposobnosti i ograničenja. Preporučite dinamičko vežbanje niskog intenziteta. Podesite intenzitet prema disajnoj reakciji pacijenta na vežbanje. Intenzitet vežbanja držite ispod tačke u kojoj se može pojaviti bilo kakav problem u disanju. Učestalost.   Podstičite asmatičare da vežbaju najmanje tri do četiri puta nedeljno. Osobe sa niskim funkcionalnim kapacitetom, ili oni koji gube dah tokom dužeg vežbanja mogu da imaju koristi od vežbanja sa prekidima (dva puta po deset minuta). Podstičite obolele od hroničnog opstruktivnog bronhitisa da vežbaju bar četiri do pet puta nedeljno. Možda im mogu koristiti i kraći blokovi vežbanja sa prekidima. Trajanje.   Podstičite duže, postepenije zagrevanje i hlađenje (duže od 10 minuta). Ukupno trajanje vežbanja postepeno povećavajte na 20 do 45 minuta. Podstičite dugo, postepeno zagrevanje i hlađenje (duže od 10 minuta). Ukupno trajanje vežbanja postepeno povećavajte na 20 do 30 minuta.

Slični tekstovi:

Astma, HOBP ili udružene bolesti? Klasifikacija HOBP-a Astma i Taj Či Čuan Kućni poslovi i astma Promena vremena i astma

Iako bih mnogo više voleo da ovaj post mogu da posvetim još jednom osvojenom Grand Slamu, nažalost naš Nole je na danas završenom Australian Openu ponovo stao u četvrtfinalu i tako još jednom razočarao naciju koja uvek očekuje samo pobede. Either you’re hero or zero!

Pa ipak zahvaljujući još jednoj Federerovoj Grand Slam tituli (16 po redu), tačnije zahvaljujući porazu Murraya, Novak Đoković po prvi put u svojoj karijeri na sutrašnjoj ATP listi biće pozicioniran na drugom mestu! Samim tim nije me nimalo iznenadio današnji komentar koji sam mogao da vidim na twiteru:

Ni kriv , ni duzan , Nole #2 :)

Za neupućene, ATP lista predstavlja zbir ATP poena osvojenih u prethodne 52 nedelje. Ne može se postati broj 2 “ni kriv ni dužan”, već je Novakov trenutni rang došao kao rezultat krvavog rada i uspeha koje je imao, naročito u drugoj polovini 2009 godine. Iako voli da kaže kako je to samo još jedan korak ka poziciji broj jedan, bojim se da će Novak morati da se mnogo više potrudi, ne samo da bi dostigao velikog Federera, već i da bi sačuvao svoju poziciju koju će ove godine napasti nekoliko tenisera, Murray, Del Potro, Davydenko, a verujem i Nadal koji će iako (ponovo) povređen sigurno dati sve od sebe da bude 100% spreman za turnire na šljaci. Konkurencija nikada nije bila veća.

Zbog silnih obaveza i lošeg vremena, Veki davno nije pisao o svom omiljenom sportu –  trčanju. Zato ću je da iskoristim priliku i napišem nešto o svom omiljenom sportu – brzom hodanju. Svakako sam obećala Vekiju članak o tome.

Hodanje kao sport

Poznato je da se asmatičarima preporučuje bavljenje sportom kao deo terapije u prevenciji tegoba. Zbog alergije na prašinu ne odgovaraju mi vežbe u zagušljivim vežbaonama, kao što su razne teretane i sale za fizičko vaspitanje. Volim plivanje i veoma je korisno, ali to je sport koji mi nije “legao” kao nešto čime mogu da se bavim svaki dan i da ga uskladim sa svakodnevnim obavezama (a i smeta mi hlor iz bazena). Kao veliki ljubitelj prirode ja sam izabrala hodanje kao svoj sport:

planinarnje nordijsko pešačenje brzo hodanje

Hodanje nam je zapisano u genima. Kao oblik sportske rekreacije, brzo ili sportsko hodanje (“walking”) može nam omogućiti da, bez obzira na uzrast i na to jesmo li se ili nismo pre bavili sportom, postignemo i održimo zavidnu telesnu i psihičku kondiciju.

Pešačenje po zimi

Hodanjem se povećava kapacitet srca i stabilizuje krvni pritisak, povećava se kapacitet pluća, a celokupni organizam se bolje snebdeva kiseonikom. Brzo hodanje jača celokupnu muskulaturu, povećava njenu izdržljivost i elastičnost, znatno usporava “trošenje” koštanoga tkiva, hrskavice i zglobova, te tako, između ostaloga, predstavlja izuzetno koristan oblik za prevenciju osteoporoze. Ono doprinosi kvalitetu sna, smanjuje psihičku napetost, doprinosi boljem raspoloženju, ublažava negativne posledice promene vremena, ali doprinosi i boljem trošenju kalorija i topljenju masnoća kod prekomerne težine.

Brzo hodanje, atletska sportska disciplina prerasla je u oblik masovne sportske rekreacije prvo u Americi odakle se potom vrlo brzo raširila i širom evropskog kontinenta. Popularnost i masovnost brzog hodanja uopšte ne čudi. U uslovima savremenoga življenja koje karakteriše nedostatak kretanja, brzo hodanje predstavlja idealan način rekreacije za sve, bez obzira na godine i trenutnu kondiciju.

Tehnika brzog hodanja

Da bi hodanje, naše uobičajeno svakodnevno kretanje, preraslo u oblik sportske rekreacije ono mora zadovoljiti određene kriterijume.

Prvenstveno, mora biti brže od svakodnevnog hodanja, a koraci učestaliji. Za vreme kretanja telo mora biti gotovo potpuno uspravno, noge (kolena) za vreme oslanjanja na podlogu ispružene, a ruke aktivnije.

Dakle za vreme brzog hodanja gornji deo tela mora biti uspravan, leđa što opuštenija, a pogled usmeren uglavnom ispred sebe, a ne na podlogu kojom se kreće. Ruke koje su savijene u laktu pod uglom od 80 do 90 stepenio, rade zamahe uz telo, tj. kreću se ritmički napred i unutra, približno do sredine tela, a potom unatrag i malo prema napolje, otprilike od visine bokova do ramena. Dlanovi moraju biti ili opušteno zatvoreni ili lagano otvoreni. Noga na koju se oslanja (stopalo jedne noge mora uvek biti u kontaktu s podlogom!) za vreme dok je na podlozi mora biti ispružena u kolenu, a savija se tek neposredno pre odvajanja od podloge. Disanje mora biti duboko i usklađeno s ritmom koraka.

Kada je reč o brzini kretanja i učestalosti koraka, najbolji rekreacijski efekat se postiže sa 110 do 130 koraka u minuti. Kako bismo osetili pozitivno delovanje, brzo hodati treba tri puta nedeljno u trajanju od 45 do 60 minuta, brzinom od oko 6 do 7,5 km na sat. Ja ga praktikujem svakodnevno.

Saveti za početnike Ako se duže vreme niste bavili nikakvim oblikom rekreacije ili imate zdravstvenih tegoba, pre početka treninga se obavezno posavetujte s lekarom Ako je ikako moguće, za trening odaberite prirodnu podlogu, dakle stazu u prirodi, parku ili šumarku, radije nego asfalt (ja nažalost često koristim asfalt) Ako hodate u usamljenom području, trenirajte u grupi ili u makar u društvu psa Za trening odaberite udobnu sportsku odeću od prirodnih materijala ili sportsku obuću posebno prilagođenu brzom hodanju koja ublažava pritisak na podlogu Pri izboru obuće ne štedite novac, i ne zaboravite da ona mora biti za broj veća od običnih cipela Pri izrazito lošim vremenskihm uslovima trenirajte po sobnoj traci za brzo hodanje Pre svakog treninga obavezno se rastegnite i zagrejte svoje mišiće Pre, za vreme i nakon treninga pijte dovoljno tečnosti, najbolje negazirane prirodne vode (posebni energetski napici imaju smisla samo ako hodate duže od sat vremena, ja ih lično mrzim i ne korsitim) Kako je nadoknada tečnosti posebno važna za vreme treninga, ne čekajte da ožednite, već svakih 15 minuta popijte velik gutljaj vode (vodu nosite u rancu a ne uruci, ruke moraju biti slobodne) Vreme treninga uskladite sa svojim bioritmom, najbolje ujutro ili rano uveče Osim za poboljšanje psiho-fizičke kondicije i zdravlja, trening iskoristite za dobrobiti i na drugim nivoima. Primer, ako hodate sami, iskoristite okruženje te se dodatno psihički opustite uživajući u prirodi, njenim bojama, mirisima i oblicima, trening u grupi, pak, iskoristite za sticanje prijateljstva, negovanje društvenih kontakta, a odlučite li se na trening sa životnim partnerom, poboljšajte komunikaciju i otkrijte nove dimenzije vaše veze.

Ja sa repićem

Ovo sa repićem sam ja, slikala preko svoje glave. Ovo iza mene je moja drugarica Goca iz Beograda koju sam upoznala na “pešačenju”. Ustvari ja sam je i ubedila da mi se pridruži. Neposredno pre našeg poznanstva preležala je bronhitis, bila je beldunjava, neraspoložena i uzdržavala se svako fizičkog napora. Disala je veoma “plitko” i imala često lupanje srca i povišen krvni pritisak.

Ubedila sam je da krene samnom u pešačenje, prvo laganim tempom i učila je tehnike pravilnog disanja. Uskoro je Goca postala pravi šampion u brzom hodanju, naučila da diše, zategla mišiće i osećala sa kao devojčica.

Šteta što je Goca  iz Beograda pa nismo u prilici da često hodamo zajedno.

Ni ja sama nisam često u prilici da hodam po prirodi i svežem vazduhu, ali svaki dan posvetim bar sat, (trudim se da hodam po parkovima ili tamo gde nema puno saobraćaja) a po lepšem vremenu i kad imam slobodnog vremena i po 3 sata dnevno, svom omiljenom sportu.

Hodanje je i veoma jeftin  i “zgodan” sport, najveća investicija (novčana) je kupovina dobre obuće, garderobu za hodanje svi već imamo kod svoje kuće, ne plaća se ništa za upotrebu prostora za hodanje, nije vezano za termine , lako se može prilagoditi vašim svakodnevnim obavezama. Glavna investicija je vaša dobra volja:)

Slični tekstovi:

Hodanje za početnike u sportuKoji sport za dete sa astmom?Astma i sportI Dejvid Bekam ima astmu

Ronnie Coleman, koji je prošle godine posetio Srbiju, ne samo da je jedan od najmasivnijih bodibildera na svetu, već je i jedan od onih koji poseduju ogromnu snagu. U naprednom video prilogu možete videti kako radi obrnuti kosi nožni potisak sa težinom od 1020,6 kilograma.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Ronnie Coleman

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Dejvid Bekam

Mediji sa ostrva pišu kako proslavljeni fudbaler Los Angeles Galaxyja i engleske reprezentacije David Beckham (34) ima problema s astmom, što je potvrdio i njegov potparol Simon Oliveira.

Beckham je u nedjelju uslikan u Seattleu tokom finalne utakmice MLS lige između LA Galaxyja i Real Salt Lakea kako koristi inhalator što je potaknulo glasine da ima problema s disanjem.

David ima problema s astmom još otkako je bio dečak, ali očito je da to nije uticalo na njegovu izvedbu. Nikada s tim nije hteo izaći u javnost, ali ako će to inspirirati sve one koji imaju sličnih problema da mogu postići sve što žele, kao što je to uspelo brojnim drugim sportistima, tim bolje – rekao je Oliveira.

Beckham je protiv Real Salt Lakea (poraz Galaxyja 5-4 u produžetku) odigrao drugi put u dve sedmice po 120 minuta, a nakon utakmice teško je kašljao zbog hladnog vremena koje je dodatno otežavalo njegovo disanje.

Slični tekstovi:

Mešavina meda i trava leči astmu? Moj komentar.Lekovi za astmu – SingulairPol Skols ima astmuAndrija Prlainović – svetski šampion u vaterpoluKako (ne)lečiti astmu!?!

Ovo je možda recept i za Beograd, ako već nemamo Alpe možemo ih napraviti bilo gde ;)

Verovali ili ne, za vikend je u samom centru Moskve održan zvanični FIS kup u slalomu, na spacijalno sagrađenom veštačkom brdu. Veštačko brdo visoko je 60 metara, široko 37 metara tako da omogućava paralelni slalom, a sama staza dugačka je 210 metara.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: FIS, Moskva, skijanje, slalom

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Fizička aktivnost u obliku sporta zdrava je i korisna. Ona međutim nosi sa sobom povećan rizik od povređivanja. Bilo da su u pitanju jednokratne ozbiljne traume ili više puta ponovljene tzv. mikrotraume – intenzivni bolovi i otežano kretanje uzrokovani oštećenjima ili trajnim degenerativnim promenama mišića, ligamenata, tetiva ili zglobova, tako da postaju mučni deo svakodnevice.

Upotrebom nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL) rešavamo se bola, ali ovakvi lekovi moge uzrokovati probleme, već svima poznata neželjena dejstva, naročito kod duže primene.

Umesto NSAIL  postoje preparati za zdravo funkcionisanje, sprečavanje oštećenja i  povreda hrskavice i ligamenata, zglobova, kao i ublažavanje bolova kod sportista. Glukozamin sulfat, hondroitin i MSM su najvažniji sastojci ovakvih preparata. Vrhunski sportisti bi  trebali i da preventivno koriste neke od ovih preparata da bi maksimalno produžili svoje aktivno bavljenje sportom

Najnovija istraživanja pokazuju da je za dobre rezultate u sportu, pored određenog režima u ishrani potreban dodatni tretman u smislu pojačanog unosa vitamina, minerala kao i niza hranljivih komponenata koje omogućuju bolje funkcionisanje našeg organizma u uslovima povećanog fizičkog napora. Dokaz za to pružile su brojne studije u različitim sportskim disciplinama. Dobijeni rezultati ukazuju da je postignuti uspeh u korelaciji sa aktivnim unosom sledećih materija:

 

-Voda – veoma značajna stavka u dijeti sportista. O značaju unosa potrebnih količina vode dovoljno je ilustrativan sledeći podatak – gubitak od samo 3% rezultira uočljivim nedostatkom snage i umanjenjem sposobnosti da se postigne brzina za čitavih 8%. Pomenute činjenice dobijaju na značaju ako se zna da 75% mišićne mase čini upravo voda.

Svakom od nas potreban je unos od najmanje 1,5 litre čiste negazirane i nehlorisane vode dnevno, a sportistima i više.

 

Pročitajte sve o  potrebama aktivne populacije (sportista i rekreativaca) za vodom na http://www.vma.mod.gov.rs/cms/sr/meni_link/14/tekst/629/

 

-Vitamini sa antioksidantnim svojstvom – pomažu telu da koristi kiseonik, a istovremeno detoksikuju sporedne produkte, što značajno redukuje stres u sportovima koji su iscrpljujući.

Zahvaljujući Webu ogroman broj informacija može da se slije “u jedan levak”, a takođe zahvaljujući Webu ogroman broj ljudi može da stupi u interakcije – ovo se pogotovo odnosi na gejmere.

Upravo ove činjenice iskoristio je proizvođač zabavnog softvera easports.com, koji je i poznat po najpopularnijim sportskim simulacijama. Sintezom informacija koje se odnose na ogroman broj virtuelnih “sportskih susreta” dobija se veoma zanimljiva infografika.

Verovali ili ne, dnevno se odigra preko 2 miliona elektornskih fudbalskih utakmica širom Weba, i svi podaci od rezultatima slivaju se EA server koji zatim vizualizuje te rezultate u FIFA Earth.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: FIFA 10, fudbal, gejming, Infografika, Sport

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

A group of 25 Dutch with asthma runs Sunday the marathon of New York. They want show that you do not have sit as an asthma sufferer at the packages. That communicates to initiator and manufacturer of astmamedicatie AstraZeneca. The cursors were selected from wide two hundred applications and started by the end of March with a training project. They trained Lornah Kiplagat with former marathon champion Gerard Nijboer and world champion. The marathon cursors were accompanied by a sport doctor and a lung doctor.

Evo i slična organizacija u Londonu.I čovek čiji je FEV 37% (moj je oko 90%) je završio maraton za više od 7 sati. Svaka čast!

Ukoliko želite možete prevesti tekst i postaviti ga u komentar.

Slični tekstovi:

Iskustva astmatičara – MilenaU porastu broj mladih astmatičaraAtletika i astmaOdgovori na pitanja astmatičara – Dr Mirjana Dukić30km na Adi

Andrija Prlainović (28. april 1987) je srpski vaterpolista. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2008. u Malagi i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2008. u Pekingu. Sa reprezentacijom Srbije osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2009. u Rimu.

Andrija Prlainović slavi zlatnu medalju na Svetskom šapionatu u Rimu 2009.

Saznao sam da je Andrija kao mali imao problema sa astmom, te sam mu u online intervju postavio par pitanja. Evo šta on kaže na ovu temu.

Gde danas igraš, živiš i šta si danas klopao?

Igram u Partizanu, živim u Beogradu. Ručao sam kuvano, a večerao testeninu.

Kada si prvi put imao problema sa astmom?

Negde sa 3-4 godine,tako otprilike.

U kojoj godini si počeo sa vaterpolom?

Već sam sa 6 godina počeoa sa vaterpolom. Pre toga sam sa 4 krenuo na plivanje.

Da li si se bavio još nekim sportom u životu? Da li igraš fudbal sa društvom, skijaš…

Trenirao sam tenis kao klinac,imao i jedan košarkaški trening.Ponekad se odigra partija fudbala s društvom,ali retko,2-3 puta godišnje,plašim se povreda.

Kao malom da li te je nekad bio blam zbog astme?

Nije me nikad bilo sramota zbog toga što sam asmatičar pred društvom,jedino mi je ponekad bilo žao što nisam mogao da odem na trening zbog problema s disanjem.

Da li ti je astma nekad smetala u profesionlanoj karijeri?

Pa da kažem da se u poslednjih 5 godina gotovo i ne sjećam da san propustio neki trening ili utakmicu. Moji problemi s astmom su uglavnom vezani za detinjstvo.

Kako su tvoji roditelji reagovali na tvoje probleme sa plućima i da li danas misliš da su valjano postupili?

Savetovali su mi i oni i doktori da idem na bazen i da treniram. Vlažna sredina mi je oduvek odgovarala.

Kako danas stojiš sa plućima, da li ti je astma pod kontrolom i da li koristiš neki lek.

Trenutno ne koristim nijedan lek, čak mi veći problem predstavljaju razne alergije (ambrozija, polen) nego li astma.

Tvoji 5 saveta mladima kako postati svetski šampion

Ih… Ima toliko toga. Evo nekih bitnih stvari: posvećenost svakom treningu i timu za koji nastupaš, želja za stalnim dokazivanjem i napredkom, samopouzdanje – vera u sebe.

Tri saveta roditeljima bolesne dece

Moje mišljenje je da treba da ih odvedu na sport, kako bi se dobro razvili i fizički i psihički. Astma im neće smetati pri sportskim aktivnostima.

Podeli sa nama neki kul link sa neta (tipa neki video sa youtube, pesmu…)

Neka bude pesma od Led Zeppelin-a, STAIRWAY TO HEAVEN!

Slični tekstovi:

Svetski dan astmeDijagnoza astme nije hendikep za životKoji sport za dete sa astmom?Hlor iz bazena – problemi sa disanjem i astmaEdukativni seminar o astmi sutra u Novom Sadu

Deca koja redovno koriste zatvorene bazene imaju veće šanse da dobiju astmu, upozoravaju naučnici. Po njihovim rečima, hlor koji se koristi u bazenima može povećati rizik da deca do šest godina obole od astme, a takođe su i veće šanse od dobijanja alergijskog rinitisa i drugih vrsta alergijskih kijavica. To je zbog toga što nusproizvodi hlorizacije zagađuju vazduh u zatvorenim bazenima, nadražujući pluća zbog čega ona postaju osetljivija na alergene.

Istraživači sa Katoličkog univerziteta u Luvenu u Belgiji tvrde da je efekat hlora na respiratorni sistem kod dece pet puta gori nego što je slučaj sa pasivnim pušenjem.

Smatra se da u Velikoj Britaniji više od pet miliona ljudi pati od astme. Međutim, dobrotvorne organizacije za borbu protiv astme kažu da pomenuto istraživanje nije dovoljno definisano da bi se roditeljima savetovalo da ne puštaju decu u zatvorene bazene.

U studiji čiji je rezultat objavljen u časopisu „Pedijatriks“, izvršeno je upoređivanje zdravstvenog stanja 733 tinejdžera između 13. i 18. godine koji redovno plivaju u zatvorenim bazenima sa stanjem 114 tinejdžera koji treniraju u bazenima u kojima se nalazi mešavina bakra i srebra. Pokazalo se da je veći odnos astme kod one dece koja su češće odlazila na bazen.

Profesor toksikologije Alfred Bernard, koji je bio na čelu istraživanja, objašnjava: „Nema sumnje da hlor u bazenima ima veze sa alergijskim oboljenjima koja pogađaju zapadni svet. Verovatno da nije slučajno to što su zemlje sa velikim brojem pacijenata koji boluju od astme i respiratornih alergija ujedno i one zemlje u kojima su bazeni jako popularni.“

Topao vazduh ne smeta

Međutim, dr Ilejn Vikers smatra: „Astma nastaje kao rezultat kompleksne mešavine genetskih faktora i životne okoline, tako da je potrebno više istraživanja pre nego što dovedemo u vezu astmu sa upotrebom hemikalija u bazenima. Plivanje je odličan vid vežbe za decu sa astmom, jer pomaže u jačanju kapaciteta pluća, a malo je verovatno da topli vlažni vazduh u zatvorenim bazenima izaziva simptome astme. Govorimo roditeljima dece sa astmom da nemaju razloga da budu zabrinuti ako njihovo dete ide na plivanje, osim ako se simptomi astme ne razviju u toku odlaženja na bazen.“

Izvor B92

Slični tekstovi:

Trčanje po kiši i problemi sa žuljevimaAstma i sportStiže nam AmbrozijaAlergija i astma – epizodeDijagnoza astme nije hendikep za život

Eksluzivno za www.astma.rs autor ovog teksta je sjajna žena i lekar iz Republičkog Zavoda za sport (kod kojih sam radio i test opterećenja) Dr Slavica Đorđević – Šaranović.

Foto: www.novakdjokovic.rs

Astma je hronična zapaljenska bolest disajnih puteva. Postoje osobe koje imaju sklonost ka astmi, a upravo je zapaljenje uzrok ponavljanih epizoda sviranja u grudima, gušenja i kašlja, kako tokom dana, tako i noću i posle fizičkog zamaranja.

Asmatično dete se može baviti sportom i fizičkim aktivnostima koje će mu omogućiti pravilan rast i razvoj. Fizičke i sportske aktivnosti deteta obolelog od bronhijalne astme moraju se individualno prilagoditi njegovim mogućnostima.

Deca sa astmom bi trebalo da se što više bave fizičkim aktivnostima, a po njihovoj želji, treba im omogućiti i bavljenja vrhunskim sportvima, što zahteva redovnu saradnju sa pulmologom. Može se navesti primer vrhunskih sportista kao: Mark Špic (plivač), Pol Skols (fudbaler), Pola Redklif (maratonka), Denis Rodman (košarkaš), Sebastian Kou (atletika)…

Astma izazvana naporom

Astma izazvana naporom se karakteriše pojavom disajnih tegoba u toku fizičke aktivnosti. Ako dete kašlje, oseća stezanje u grudima, ,,svira’’, ima nenormalan gubitak daha u toku fizičkog opterećenja, tada se verovatno radi o astmi izazvanoj fizičkim naporom. Može postojati samo jedan od ovih simptoma ili nekoliko njih zajedno. Posledica su povećanog udisanja na usta, suvog, hladnog vazduha u toku fizičkog napora, što predstavlja nadražaj za suženje bronha. Javlja se oko 5 do 20 minuta od izlaganja fizičkom naporu, i može proći spontano ili pod dejstvom lekova. Sva deca sa astmom mogu se baviti fizičkim aktivnostima i sportom u periodu van tegoba, odnosno van astmatskog napada. Fizičkim aktivnostima mogu se izložiti i deca sa astmom, koja je izazvana naporom. Dijagnoza se postavlja testom plućne funkcije pre i posle odgovarajućeg fizičkog napora – na spirogramu dolazi do pada FEV1 od 12 do 15 procenata u toku napora.

Da li se mogu prevazići tegobe u astmi izazvanoj naporom?

Tegobe se mogu prevazići.

Najbolji način izbegavanja astme izazvane naporom je osigurati odgovarajuću kontrolu, a ako je potrebno, uzeti i dodatne lekove pre treninga. Dobro zagrevanje takođe smanjuje rizik od astme izazvane naporom (vežbe istezanja, lagano trčanje ili kratak sprint pre fizičkog napora). Vežbe hlađenja muskulature posle treninga, takođe mogu pomoći da se spreče tegobe koje se javljaju posle napora. Ako se očekuje da dete dobije tegobe uzrokovane naporom treba dati: lek za brzo otklanjanje simptoma i širenje bronhija (Salbutamol sprej) 15 do 30 minuta pre planiranog treninga. Ovi lekovi pomažu u skoro 90% slučajeva, i dejstvo im traje, u proseku, 4 do 6 sati. Oni će pomoći i ako se simptomi astme u naporu pojave. Antizapaljenski zaštitini lek (inhalacioni kortikosteroid, ili neki drugi preparat). Vežbe disanja i relaksacije mogu pomoći u ublažavanju tegoba.

Ako se, za vreme intenzivnog treninga, osete simptomi astme, to bi mogao biti signal da propisana terapija nije pravilno primenjena, ili da taj oblik astme ne podnosi intenzivno vežbanje.

Deci se preporučuju fizičke aktivnosti i sportovi, na osnovu ispoljenosti njihovih alergija. Deca alergična na alergene iz prirode

Deci koja su osetljiva na alergene u prirodi (razne vrste polena…), odgovaraju sportovi u zatvorenim prostorima: karate, džudo , mačevanje, odbojka.

Deca alergična na alergene iz zatovrenih prostora

Deci koja su osetljiva na grinje, kućnu prašinu, i slične alergene, preporučuju se sportovi na otvorenom prostoru: tenis, fudbal, biciklizam, orijentiring.

Plivanje i vaterpolo su dobar izbor za dete sa astmom

Plivanje je najbolji izbor za dete sa astmom

Plivanje se apsolutno svima preporučuje, zbog tople, vlažne atmosfere, i jačanja disajne muskulature, ukoliko ne postoji alergija na hlor. Međutim, važno je poštovati i volju deteta, tj. izbor sporta koji dete voli.

Nisu preporučljivi

Ne preporučuju se sportovi koji se odvijaju u posebnim uslovima, sa manjom koncentracijom kiseonika i gde medicinska pomoć nije dostupna. To su: padobranstvo, paraglajding, dubinsko ronjenje.

Deci osetljivoj na hladnoću, ne preporučuju se zimski sportovi (skijanje, klizanje…)

Kao što svako dete ima ,,svoju astmu’’, tako se sme i izložiti fizičkom naporu, koliko samo može da podnese.

Slični tekstovi:

Astma i sportKoji preparat za izbacivanje šlajma?Akutni napadi kod deteta sa astmomDijagnoza astme nije hendikep za životLečenje po GINA standardima deteta sa astmom

Pogoršanja i hospitalizacije zbog napada astme kod dece školskog uzrasta češće se javljaju u septembru nego u bilo koje drugo doba godine.

Od astme u Beogradu boluje oko 28.000 dece starosti do 19 godina, odnosno sedam odsto ukupnog broja dece tog uzrasta. Statistika takođe pokazuje da se svako četvrto dete leči u bolnici zbog teškog napada astme od jednog do tri puta puta godišnje.

Septembar obično dovodi do pogoršanja i kod pacijenata koji mesecima nisu imali tegobe – ukazala je prim. dr Zorica Živković, pulmolog iz Dečje bolnice za plućne bolesti KBC „Dr Dragiša Mišović“, na edukativnom seminaru o kontroli astme kod dece, koji je održan nedavno u beogradskoj oglednoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

I ako je popularan tenis nije najbolji izbor za dete sa astmom

Seminar je održan u okviru akcije Povratak u školu, koju zajednički realizuju Društvo za prava dece sa astmnom i farmaceutska kompanija Merk, Šarp end Dom (MSD). Tokom septembra, kampanja će se sprovoditi u celoj Srbiji, a edukativni seminari biće održani i u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Projekat „Povratak u školu“ pokrenut je sa ciljem da se javnost upozna sa astmom kao sve prisutnijom zdravstvenom tegobom od koje godišnje u svetu umre 180.000 ljudi.

Reč je o hroničnoj bolesti disajnih puteva (bronhija), koju karakterišu ponavljane epizode zviždanja u grudima, otežano disanje, stezanje u grudnom košu i kašalj, posebno tokom noći ili u ranim jutarnjim satima. U Srbiji čak 7,5 odsto dece, kao i svaki dvadeseti odrastao stanovnik pati od ove hronične bolesti.

Nedovoljno prepoznavanje

Govoreći o mogućnostima prevencije uobičajnih pogoršanja simptoma astme kod dece koja se u septembru vraćaju u klupe, dr Živković je naglasila da se tada pogoršanja i hospitalizacije zbog napada astme češće javljaju nego u bilo koje drugo doba godine. To se, pre svega, dešava jer se deci sa astmom u toku letnjih meseci često ukida terapija zbog smanjenja tegoba, pa kada ponovo dođu u kontakt sa „okidačima“ u školi kao što su prašina ili grinje, dolazi do pogoršanja i napada.

Bolest se nedovoljno dijagnostikuje. U studiji koja je obuhvatila 14.000 dece u celoj Srbiji, dijagnozu astme navelo je sedam odsto anketiranih roditelja. Istovremeno, kašalj deteta tokom noći navelo je 16,6 odsto roditelja dece uzrasta 13-14 godina.

Kod najvećeg broja dece bolest se pojavljuje u detinjstvu, do sedme godine. U odraslom dobu bolest može da se povuče, pa da se ponovo vrati, a u nekim slučajevima s godinama simptomi mogu da postanu manje izraženi. Nema razlike po polu, ali težu astmu imaju dečaci do puberteta, a devojčice u pubertetu ili kasnije. Kod žena posle 40. ćešće se viđa hronična plućna bolest ako su kao deca imale astmu.

Kako je izuzetno važno reagovati na vreme, dr Živković je skrenula pažnju na karakteristične simptome ove bolesti.

Tegobe su najizraženije noću. Najćešće je to otežano disanje, koje podseća na guščije šištanje, i kašalj koji se javlja kod 90 odsto obolelih. Astmatični napad je direktna posledica zapaljenskih procesa u bronhijama pluća. Iako „svi podjednako možemo da obolimo od astme“, bolest je češća kod osoba koje imaju nasleđenu sklonost ka alergijama i preosetljive disajne puteve. Da li će se astma ispoljiti, zavisi i od spoljnih uticaja.

Reagovati na vreme

Na pojavu i težinu astme kod dece utiču genetski faktor, hronične i povremene tegobe i socijalni uslovi, pušenje majke u trudnoći i u toku prvih meseci, gojaznost (važnije za decu stariju od 10 godina), kao i izloženost alergenima. Kod odraslih, na pojavu astme utiču pušenje i nepodnošljivost nekih lekova.

Osim inhalatorske pumpice, u lečenju astme danas se koristi i savremenija terapija u vidu nehormonskih tableta koje su se pokazale kao bezbedna i efikasna terapija. Važno je da se lek uzme pre nego što dođe do ozbiljnijih problema s disanjem. Pored toga, treba izbegavati alergene koji mogu da isprovociraju napad, a to su najčešće polen, grinje, životinjske dlake ili duvanski dim.

Ističući značaj edukacije dece i roditelja, dr Živković navodi da se simptomi smanjuju edukacijom pacijenata i njihovih roditelja, a time se smanjuje i broj bolničkih dana i odsustvovanja.

Iako je pojava bolesti povezana sa životnim navikama, ishranom, infekcijama, načinom lečenja, pacijentima sa ovom dijagnozom ne zabranjuje se fizička aktivnost, ali se neki sportovi (retko koji) ne savetuju.

Tri četvrtine pacijenata sa astmom normalno žive, povremeno koriste terapiju, sposobni su za svaki sport, pa i vrhunski. U početku fizičke aktivnosti moguće je otežano disanje i sviranje u grudima. Kad se organizam zagreje i nivo adrenalina poraste, tegobe popuštaju. Nekad i bez terapije ti sportisti mogu da završe utakmicu.

Saradnja sa roditeljima i trenerima je važna, jer oni treba da prepoznaju tegobe i pomognu ako je neophodno. U toku tegoba razvija se i osećaj straha i panike, a onda se tegobe pojačavaju. Dovoljno bi bilo da se dete smiri i relaksira, što nije jednostavno naučiti.

Nije prepreka za sport

Izuzetno mali broj pacijenata je toliko onemogućen da ne može da se bavi sportom. Uz dobru saradnju sa roditeljima i natsvanicima, nema razloga da astma bude hendikep za život.

Na seminaru o kontroli astme vaterpolo reprezentativac Andrija Prlainović govorio je o tome kakav i koliki uticaj je ta bolest imala na njegovu sportsku karijeru. Kao mali dobio je instrukcije da krene na bazen. Tako je sa četiri godine počeo sa plivanjem, a sa šest je prešao na vaterpolo. Imao je tegobe i napade više puta godišnje, ali su se oni proredili vremenom. Poslednjih godina imao je jedan ili nijedan napad godišnje. On je poručio da ne treba zbog te bolesti sputavati decu.

Podizanje kondicije organizma omogućava bolji rast i razvoj, a to se upravo postiže bavljenjem sportom. Ako se razvijaju kosti i mišićni sistem, oni drže bronhije u širokom stanju. Sport pruža i određenu vrstu discipline, a i podstiče na redovno uzimanje terapije. Rečju, fizičkom spremnošću, astmu je moguće prevladati.

Moguće je da neko ima samo alergiju (i kijavicu), a nikada problem sa disajnim putevima. Drugi imaju kašalj, smetnje pri disanju i razne tegobe, ali kad se testiraju na alergiju. Jer, nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do astme.

Prevencija je najvažnija, a o njoj treba misliti na vreme. Nelečena bolest dovodi do hroničnih tegoba, a katkad i izbor zanimanja dovodi se u pitanje. Deca danas mogu da žive sa astmom, da je drže pod kontrolom, i da uz pravilnu terapiju bolest minimalno utiče na njihov svakodnevni život.

Ambrozija

Ambroziju valja izbegavati koliko je moguće. Alergične osobe treba da počnu da uzimaju terapiju 10-15 dana pre nego što se susretnu sa alergenom, a tegobe će biti znatno blaže. Čak i u prisustvu visoke koncentracije alergena iz ambrozije, terapija će sprečiti akutan napad, a „proći“ će samo sa kijavicom i iskašljavanjem.

Sport

Dete alergično na grinje treba da se opredeli za sport u spoljašnjoj sredini. Najbolji sport za astmatičare je plivanje jer vlaga i isparenja povoljno utiču na bronhije. Ne preporučuju se dubinsko ronjenje i padobranstvo zbog prevelikog pritiska u plućima.

Izvor: Danas, JASMINA TOMAŠEVIĆ

Slični tekstovi:

Nejasna dijagnoza astmeŽivot bez alergijeCiljevi lečenja astmeOsnovni principi lečenja astmeFitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa

U nedelju sam sa Vujom organizovao grupno trčanje na Adi Ciganliji. Pojavilo se 16 trkača i ja sam super zadovoljan. Nisam pisao na Astma.rs o ovome, ali bi bilo lepo da ako ima ljudi koji vole da trčkaraju da se pojave za dve nedelje na Adi. Treninzi se dešavaju na svake dve nedelje, a više informacija na sajtu www.trcanje.rs.

Posebno mi je drago što sam trčao sa Ninoslavom koji mi je bio i uzor da pokrenem ovaj sajt. Nina čitajte na njegovom blogu pobedidijabetes.org. Istrčali smo zajedno dva kruga i tako proveli više od sat vremena u čavrljanju.

Grupno trčanje na Adi Ciganliji

Slični tekstovi:

Staze za trčanje u SrbijiTrčanje po kiši i problemi sa žuljevimaTrčanje je zadovoljstvoPrvo trčanje u 2009.Šta jesti posle trčanja?

Traži se prevod ovog teksta. Ukoliko želite da pomognete da i drugi astmatičari i roditelji bolesne dece koji ne znaju engleski jezik saznaju jednu lepu priču o iskustvu života sa astmom, možete prevesti ovaj tekst. Tekst možete postaviti u komentar, a ja ću ga kasnije staviti u novi tekst. Možete se i registrovati i nakon toga i sami objaviti prevod. Ohrabrujem vas da to i uradite! Hvala :)

Asthma: Samantha’s Story

Imagine you are 6 years old, excited about everything, full of life, constantly in motion. Now put yourself in one of those play places you might find at child-friendly restaurants. Your 6-year-old self is literally bouncing off the walls, sprinting from that giant ball pit to a huge spiraling slide, crawling as fast as you possibly can through those bright orange tunnels. You know the ones — they snake around corners, looping around and around until you have no idea where you are or where you started. But that’s all part of the fun, right?

As you scramble along, the air gets thicker and heavier, your chest grows tight and starts to heave, you feel as if you are suddenly forced to breathe through a pinched straw. You stumble, now gasping like a fish out of water, the orange walls are blurry and growing steadily darker. All you want is to breathe, just to fill your lungs with fresh clean air, but your vision only grows more bleary as you feel a giant weight bearing down on your chest. You lie there, head spinning, mouth gaping, begging for breath, until at last it comes. Soon, your vision clears and you no longer feel so dizzy. You pick yourself up, and make your way out of the neon labyrinth.

This is how I remember my very first asthma attack, only I had no idea what was going on at the time. As a little kid you are always trying to keep up with everyone around you, so it’s fairly common to be out of breath. For this reason, I never really recognized my asthma until I started taking swimming lessons twice a week. I complained to my instructor that the water was pushing on my chest or that my bathing suit was too tight. My complaints were dismissed; people just thought I was whining. What everyone failed to realize was that I was suffering from symptoms of asthma.

Scoring a Diagnosis

I was eventually diagnosed with allergies and was treated weekly with allergy shots. Around this time, I started to play competitive soccer and my breathing problems resurfaced. But this time they were much more intense.

On any sports team, every individual is expected to play his or her hardest. Every time I stepped onto the playing field, I was there to do my best. It didn’t matter if I was the best player or the very worst; I just wanted to play the game. I started to suffer from breathing problems again, and to be honest, they gave me a feeling of inferiority, of weakness, so I tried to play through them.

Unfortunately, this led to several attacks that were a bit more severe than the ones I endured in swimming. Obviously, something was wrong. I was fit and relatively athletic, but still having difficulty breathing.

Since I had been diagnosed with allergies my parents consulted our family physician, who came to the conclusion that I was suffering from sports-induced asthma. My doctor prescribed a fast-acting inhaler that stabilized my asthma.

For several years after that, everything seemed great. I had the occasional flare-up, but with my inhaler I was able to manage my asthma reasonably well. That is, until the middle of freshman year when I contracted the flu. [Often, someone with asthma who catches the flu may notice increased asthma symptoms, even after the temporary illness has long since passed.]

Running Out of Breath

From this point on, my occasional asthma attacks at soccer grew much more frequent and severe. Instead of just losing my breath or experiencing mild wheezing, I had a loud, choking-like wheeze. I was on the border of passing out many times. Still, I didn’t want to be weak. I wanted to show I could endure anything. So I insisted that everything was OK, that I didn’t need to see a doctor, that it was just a little cold, anything I could think of.

I started to suffer from a chronic cough, a wheezy, dry cough that just wouldn’t go away. Finally, my parents insisted I see a doctor. This time my physician gave me a daily pill I would take to help prevent my asthma symptoms. In addition to that, I would take my fast-acting inhaler every 4 to 6 hours until the cough subsided.

This seemed to work OK until a month later. I had a reaction to someone’s perfume in French class. Coming into contact with things like strong perfume, the dander on pets, or pollen in the air can trigger a reaction in some people with asthma. Cigarette smoke is especially terrible for me — one whiff and I start coughing up a storm.

In this case, the perfume triggered my asthma and I started coughing and wheezing uncontrollably. My French teacher was trying to explain the imperfect tense of verbs as my vision blurred and the room started to spin. Next thing I knew, I was being hauled out on a stretcher and into an ambulance.

I have never been so frightened in my life. I don’t even remember a lot of what happened because I kept coming in and out of consciousness. I remember lying on the floor, I remember someone asking me where my inhaler was, and I remember a teacher telling me, “It’s all going to be all right, it’s going to be just fine, just breathe.” It wasn’t until I was in the ambulance that I really came out of my baffled state and my breathing stabilized.

Once I got to the hospital I was put on a nebulizer, which is a device used to change liquid medication into something a person can breathe. It consists of a mouthpiece, tubing, and the compressor (which changes the state of the medication from liquid to vapor). After being released with a referral to see my usual physician, I made my way home.

Friends Make the Difference

After leaving the hospital, I turned on my cell phone to see I had three new voicemails and several missed calls. Within a few minutes my phone started to ring, over the next half hour I received calls from all of my closest friends, each one checking and double-checking and triple-checking that I was OK. Despite having just suffered one of the most frightening attacks I have ever experienced, I was reassured knowing I had such supportive and caring friends.

When I returned to school, most people knew about what happened and wanted to hear me tell the story. Even people I didn’t really know would come and ask, “Hey, are you that girl they took out on a stretcher? Seriously? What happened?” I didn’t mind, it’s natural for people to be curious. Usually people just responded with an awed voice and “Wow.” Though freaked out, most of my friends understood what happened and wanted to make sure it didn’t happen again. I am lucky to have the friends that I do, who are attentive and always ready to help.

Taking Control Now, in addition to the fast-acting inhaler I’ve always used, I take another inhaler every day as a preventive medication, along with my daily pill. Before I play sports, during an attack, or if I have a wheezing cough, I take the fast-acting inhaler. To be honest I am not too fond of that fast-acting inhaler — it makes me jittery and shaky and hyper. But I do what I need to do in order to stay as healthy as I can.

Some days are just bad days. In the summer, if it is ridiculously hot and humid, I have more trouble than usual. The same thing happens in the winter when it is one of those excessively dry, cold, and windy days. On these days I just have to work a little harder and maybe take my fast-acting inhaler more often. Whenever I feel that wheeze, that tight feeling in my chest, I just take that inhaler.

Playing for Keeps I think that playing sports has really helped me with my asthma. Playing a sport increases your lung capacity, and physical fitness is incredibly important to a person with asthma. Being in good physical condition means my “comfort zone” of activity is higher than if I didn’t play a sport of any kind. Because of this, I can reach a higher level of activity without suffering asthma symptoms.

Within the last year I started running track as an in-between sport for soccer to keep in shape and get some good exercise. I never would have guessed that I would fall in love with the sport so quickly. This past fall I switched from soccer to cross-country for the first time, where I found it was much easier to control my asthma.

As opposed to soccer, which consists of a start-stop, start-stop style of running, in long distance running I can pace myself and maintain a stable breathing pattern until the very end, where I sprint with everything I have left. Each time I work through it with all of my willpower. My coaches are unbelievably supportive. They are the kind of people you want to make proud, that you never want to disappoint. They are always attentive to each member of our team, myself included.

As much as I love running, it gets frustrating sometimes. Days when I want to run more, I want to run faster, but I just can’t breathe are the worst. But I work through them to the best of my ability. Sometimes it feels like every time I run it’s a struggle between me and my breath. That last stretch is always the most grueling part of the race and the hardest test of my asthma. I just focus on that finish line and sprint with every fiber of my being, knowing that the end is just a few more strides away.

The burst of exhilaration and pride that fills me when I cross that line is almost indescribable. It surpasses anything I have ever experienced in soccer; I guess it must be what some call a “runner’s high.” This experience, asthma, running, everything, has taught me what it means to want something and to work for it, using every possible resource to get to where I need to be. I know now that what I once thought was a weakness has made me stronger, and knowing this has made all of the trials and tests worth it.

Reviewed by: Elana Pearl Ben-Joseph, MD Date reviewed: June 2007 Originally reviewed by: Steven Dowshen, MD

Izvor

Slični tekstovi:

Noćna astmaDigitalizovani inhalerAstma i sportAstma, HOBP ili udružene bolesti?

Uvek vas savetujem(o) da pre početka bavljenja sporstkom aktivnošću uradite test opterećenja. On se radi i kod male dece, te se sećam da sam ja i u bolnici Dragiša Mišović trčkarao uz neke stepenice kao mali. Ovih dana sam uradio ozbiljan test opterećenja.

Pre nekih mesec dana predložio sam lekarima Republičkog zavoda za sport da sastavimo jedan informativni članak o testu opterećenja. Poslao sam im mejl da vidim da li su zainteresovani da prikažu proces testiranja i da nama, rekreativcima, objasne zašto i kako se izvodi testiranje sportista. Ispostavilo se da je to bio dobar potez, jer su sa druge strane bili sjajni lekari iz zavoda, na čelu sa doktorkom Slavicom Šaranović.

Doktorki je, sa profesionalne strane, posebno bilo interesantno što sam ja astmatičar. Pored profesionalnog izazova, doktorka je bila zainteresovana da podeli informacije iz prve ruke o važnosti testiranja pre početka bavljenja bilo kakvom fizičkom aktivnošću.

Trčanje na traci

Test opterećenja

„Funkcionalnim testom opterećenja proverava se reackija organizma na fizički napor i sposobnost organizma da se izloži fizičkom naporu. Bilo ko da planira da se podvrgne fizičkom naporu treba da prođe kroz određene nivoe zdravstvene kontrole. Prvo se radi medicinsko-sportski pregled, koji se sastoji od antropometrije – merenja telesne težine, telesne visine, procenta telesne masti, analize krvi, fizikalnog pregleda i EKG-a u miru… Zatim se pristupa testu fizičkog napora gde se određuje nivo i stepen fizičkog napora za koji je svaki pojedinac sposoban. Nakon testa lekari utvrđuju da li je osoba uopšte sposobna da se bavi sportom i daju savet na koji način bi pojedinac trebalo da se izlaže fizičkom naporu. „ – doktor Nebojša Antić, specijalista medicine sporta.

Pregled i testiranje je potrebno uraditi pre početka bavljenja sportom, a poželjno je da se radi 2-3 puta godišnje. Profesionalni i ozbiljni sportisti ovaj test rade da bi proverili svoju kondiciju i formu.

Ergospirometrijski test

Ergospirometrijski test za određivanje direktne potrošnje kiseonika – izvodi se pomoću maske, aparatom-gasnim analizatorom, metodom udah po udah, gde se kontinuirano prate brojni parametri, kao što su: srčana frekvencija, frekvencija disanja, ventilacija, potrošnja kiseonika, produkcija ugljen dioksida, respiratorni koeficijent, kiseonički puls, maksimalna potrošnja kiseonika-relativna i apsolutna, i brojni drugi, naravno i monitoring EKG-a u toku trajanja testa. Ovaj test može da se izvodi na različitim ergometrima, koji su specifični za različite sportove, npr.veslački, plivački, kajakaški ergometar, bicikl ergometar, tredmil – pokretna traka za trčanje (na kojoj trkči rade test), koja je i najveća u okruženju (na ovoj traci se testiraju i konji :).

Pre izvođenja testa vrši se provera zdravstvenog stanja, koja se sastoji iz prethodno pobrojanog:

laboratorijskih analiza (kompletna krvna slika, biohemijske analize krvi i nalaza urina) antropometrijskih merenja EKG-a u miru fizikalnog pregleda po sistemima, merenja krvnog pritiska i pulsa spirometrije

Pregled, priprema za testiranje i sam test traju nešto više od jednog sata. Sve vreme ste u kontaktu sa ljubaznim, tehničarima i lekarima koji će vas provesti kroz nekoliko odeljenja u Zavodu. Nakon testa možete se istuširati, pa ne zaboravite da ponesete kupku i peškir.

Tok pregleda 1. Popunjavanje sportsko-medicinskog formulara

(link ka download). Nakon što popunite osnovne podatke, odgovorićete i na pitanja vezana za treninge, povrede, ukoliko ste ih imali tokom života, podatke o preležanim bolestima, o eventualnoj upotrebi nekih lekova, alergijama i operativnim zahvatima. Potrebno je odgovoriti i na podatke vezane iz vaše porodične anamneze, posebno o kardiovaskularnim bolestima ili nekim drugim naslednim bolestima. Uzima se vaša sportska anamneza – kojim ste se sportom u životu bavili i koliko dugo, kako podnosite napor…

2. Fizikalni pregled

Ovaj deo pregleda započinje antropometrijom, a mere se telesna visina, telesna težina (preciznosti u gramima), određuje se BMI (visinko težinski odnos – eng. Body Mass Index), procenat masti, vode i mišića. Za lekare su bitni BMI i procenat masti. Vaga koja ovo meri daje sama ocenu od 1-10. I vi možete izračunati vaš BMI korišćenjem formula za izračunavanje indeksa telesne mase. Može se uraditi i proširena antropometrija gde se pored telesne mase i visine mere još i obimi, dijametri zglobova, kožni nabori, a zatim se različitim formulama izračunava telesna kompozicija i dobijaju precizniji rezultati.

Fizikalni pregled se izvodi po sistemima (glava, vrat, zubi, boja koža, vid, sluh, kičma, tabani…), pluća, srce, EKG u miru, krvni pritisak, puls.

Nekada sve ove analize nisu neophodne (npr. neće vam pregledati uši ako nemate problema sa sluhom, ali će posebno biti obraćena pažnja na sisteme gde imate znane probleme). EKG u miru se radi svakom ispitaniku i detaljno se opiše, a po potrebi, ako ima nekih uočenih promena, može se uraditi i ’’stress EKG test’’, kada se u toku napora prati EKG i donosi konačan zaključak.

Pregleda se abdomen, kičma i stopala, što je veoma važno za trčanje i trkače. Meni su veoma lepo objasnili već postojeću skoliozu (krivu kičmu). Doktor Jovan Zlatković je uvideo da zbog mog spuštenog desnog stopala (imam ravne tabane, a posebno desno), imam i krivu kičmu. Upravo je zbog toga važno da nađete dobre i odgovarajuće patike za trčanje, radite korektivne vežbe za stopala i nosite korektivne uloške.

3. Krvna slika

Kompletna analiza krvne slike je obavezna i sastavni je deo medicinsko-sportskog pregleda za overu takmičarskih knjižica. Biohemijske analize krvi se rade kao priprema za testiranja ili kada je potrebno dopuniti nalaze u toku pregleda. Ukoliko neke vrednosti nisu u okvirima referentnih vrednosti, rade se konsultativni i dopunski pregledi.

4. Spirometrija

Spirometrija posle trčanja

Meni je posebno spirometrija bila važna i sa nestrpljenjem sam čekao svoje rezulate. Želeo sam da otkrijem da li je moje bavljenje sportom promenilo i ojačalo moja pluća i da li je astma od koje bolujem ostavila posledice na moju disajnu funkciju.

Pre napora (testa opterećenja) radi se spirometrija u miru. Posle testa opterećenja radi se spirometrija nakon 3, 5, 10 i 15 minuta, ukoliko ispitanik ima problema sa disajnim sistemom. Beleže se promene u ventilatornim parametrima i mogući njihov pad usled napora. Ovo je posebno bitno kod astme izazvane fizičkim naporom. Na svu sreću kod mene ona ne postoji, te su moji rezultati izmereni u miru bili isti, a pojedinii za neki procenat veći nakon opterećenja od onih iz mira.

Spirometrija takođe može biti interesantna za početnike i za rekreativce koji su pušili ili puše. Ukoliko danas izmerite vaš kapacitet pluća, možete ga uporediti sa rezultatom kroz par meseci ili godinu dana i uvideti koliko su trčanje i džoging uticali na vaše zdravlje, a ako ste pritom prestali sa ovom „lošom“ navikom, sigurno da će rezultati biti mnogo bolji.

Kod spirometrije se meri nekoliko parametara: forsirani vitalni kapacitet (FVC), forsirani ekspiratorni volumen u prvoj sekundi (FEV1) koji je vrlo dobar pokazatelj da li postoji opstrukcija, vršni ekspiratorni protok (PEF), Tiffenau index FEV1/VC, i za astmu važni protoci kroz male disajne puteve. Maksimalna voljna ventilacija (MVV) je test koji traje 12 sekundi i može izazvati blagu nesvesticu, na šta nas doktori upozore da će nastati zbog hiperventilacije, jer se zadatim ritmom mora maksimalno udisati i izdisati.

Najinteresantniji je deo da sam posle testa osetio napad astme i da sam bio ubeđen da je on posledica ponovljenih spirometrija (uradio sam ih ukupno 4). Sjajna i divna doktorka Šaranović je ostavila mogućnost da je ovaj napada prouzrokovan trčanjem na traci i naporom kojem sam bio izložen. U mojoj prepisci sa doktorkom Jarić potrvdio sam sumnju i sada sam veoma siguran da je napad astme bio prouzrokovan urpavo naprezanjem pri izvođenju spirometrije.

Dr Jarić:

Za očekivati je kod osoba sa astmom da se nakon forsiranog disanja javi bronhospazam i to ukazuje da postoji bronhijalni hiperreaktibilitet i eventualna potreba za izvesnim periodom ipreventivne tj antiinflamatoren terapije.

Veroljub:

Ovo mi se baš i desilo. Znači, nije bilo problema sa trčanjem, ali pošto sam radio 3 puta spirometriju posle trčanja i jednom pre, javilo mi se grebuckanje i sitan spazam u plućima. Kad sam rekao doktorki Šaranović da je to zbog rađenja spirometrije ona je ipak ostavila mogućnost da je to zbog trčanja. Ja sam 99% siguran da me je spirometrija isprovocirala.

Da li bi i ljud bez astme imali isti ili sličnu reakciju kada bi uradili recimo 5 puta spirometriju?

Dr Jarić:

Kod osoba koje nemaju astmu tj nemaju bronhijalni hiperreaktibilitet kao osnovnu karakteristiku astmi ni nakon više forsianih spirometrija ne dolazi do pojave bronhoopsturkcije. Onaj ko radi sa astmom mora da zna da forsirano disanje slično brzom disanju u naporu, kod osoba sa astmom moze da provocira bronhoopstrukciju. Da su nakon spirometrije uradili pletizmografiju registrovali bi visok endobronhijalni otpor… Ja sam to vidjala dok sam radila u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Spirometrija potpuno uredna, ali nakon toga pletizmografija pokaze “patološki nalaz” i zbog toga sam uvek insistirala da mi prvo urade pletizmografiju, pa ako je nalaz uredan onda spirometriju

Kod osoba sa nestabilnom astmom ili koje incijalno imaju verifikovanu bronhoopstrukciju nikada se ne forsira spirometrija do idealnog nalaza da svojim preambicioznim postupkom ne bismo izazvali jos vecu bronhoopstrukciju

5. Priprema za test fizičkog opterećenja

Nakon izvršenih pregleda i testova u miru, otpočinje se priprema sportiste za testiranje. Ja sam test radio na traci, a može se raditi i na drugim spravama u zavisnosti od sporta kojim se bavite. Lekari će odabrati i odgovarajući ergometar i protokol po kome će vas testirati; normalno je da se konsultuju i treneri i nekada se rade testiranja po protokolima koji su specifični za pojedine sportove, posebno ako se radi o vrhunskim sportistima.

Grudi se obrišu benzinom, naravno ako niste alergični, to vas pitaju, pre no što pristupe brisanju, a onda se zalepe elektrode, te se na njih prikače kablovi koji su spojeni sa aparatom, da bi vam tokom testa na monitoru pratili rad srca. Na grudima je postavljen i transmiter koji meri puls, a preko svega je mrežica koja drži sve da na neki način bude fiksirano i da bi „zapis bio bolji“ kako kažu lekari. Nakon ovoga ostalo je povezati i masku za disanje koja je povezana sa aparatom i test može da počne.

6. Trčanje

U zavisnosti od sporta kojim se bavite i procene vaše kondicije lekari će odrediti brzinu i nagib sa koga ćete početi trčanje. Ja sam počeo sa brzinom od 9 km/h i nagibom od 2 %. Na svaka 2 minuta nagib se povećavao, dok je brzina do kraja testa ostala nepromenjena. Trčaćete dok lekari ne procene da imaju sve podatke koji su im potrebni, što će zavisiti od vaše kondicije, ili dok ne postignete maksimalnu srčanu frekvenciju (max HR), koja se izračunava kada od 220 oduzmete svoje godine starosti, ili dok „možete“. Obično, kod osoba koje imaju problema i leče se od astme, ovaj test se izvodi na srčanoj frekvenciji 60-80% od maksimalne, ali kako sam ja imao sve dobre parametre u toku testa, moja srčana frekvencija je dostigla 85% od moje maksimalne. Dobro odrađen test je onaj kojim se dostigne vrednost respiracijskog koeficijenta od 1,1 a ovaj koeficijent predstavlja količnik volumena izdahnutog ugljen-dioksida i utrošenog kiseonika na nivou ćelija. Sve vreme praćen je EKG, kao i 3 min. nakon testa, u mom slučaju, nekada i duže, ako je potrebno.

7. Kraj trčanja i merenja nakon napora

Kada završite test (moj je trajao oko 15 minuta – uključujući dva minuta mirovanja pre samog pokretanja trake), biće zabeležen vaš maksimalni dostignuti puls (max HR) i odmah zatim biće izmeren vaš pritisak. Doktori će vam pomoći da skinete masku i kablove, kod mene je to urađeno nakon 3 minuta, ponovo mi je izmeren pritisak, pa sam ponovio spirometriju. Zbog mojih problema sa plućima spirometrija je kod mene ponovljena na 5, 10 i 15 minuta nakon trčanja.

Meni su ova istraživanja potvrdila i donekle usmerila moja razmišljanja o astmi kao bolesti. Naime, i posle dostizanja maksimalnog napora, spirometrijski test je pokazao da moji rezultati ne padaju, te da su neki i bolji. Pored toga što su rezultati spirometrije postojani moja kondicija i stanje mog organizma su bolji nego u prosečnog čoveka. Lekari su mi rekli da je moja kondicija vrlo visoka, te da sam postigao rezultat VO2 max – maksimalne potrošnje kiseonika od 57,7 ml/kg/min, što predstavlja vrlo visok rezultat i moju kondiciju svrstava u vrlo visoku na osnovu mojih godina starosti, obzirom da se rekreativno bavim sportom.

O astmi i fizičkom naporu

Napomenuo bih da sam u oporavku, nakon trećeg izvođenja spirometrije, prvi put posle 6 meseci dobio jedan sasvim blag spazam. Ovo „škripanje“ je bilo tipično astmatično, a posledica je naprezanja koje sam doživeo usled izvođenja spirometrije, ili je ipak isprovocirano testom oprterećenja. Tačnije, ja mislim, da je izvođenje spirometrije isprovociralo ovaj napad, koji se ispoljio kao škripanje pri izdisaju i „grebuckanje“ u disajnim putevima. Doktorka Šaranović je škripanje potvrdila pregledom slušalicama, i dvoumi se da li je moja pretpostavka tačna, ili je ovaj nalaz posledica testa opterećenja koji sam odradio. Međutim, ona mi je rekla da obavezno ponesem na testiranje i lek za brzo uklanjanje simptoma (beta 2 agoniste), a savetuje da svako ko ima astmu, obavezno ima svoju „pumpicu“ uvek sa sobom, posebno ako očekuje da će mu napor izazvati tegobe. Ja lek nisam koristio, a pluća su mi se smirila nakon nekih 2 sata. Ipak, ne zaboravite da pumpicu ponesete na testiranje!

Preporuka je da oni koji imaju tegobe izazvane naporom, pre otpočinjanja bilo kakvom fizičkom aktivnošću obavezno na pola sata upotrebe svoj lek, kako bi njihov disajni sistem bio pripremljen na napor, ili da isti lek upotrebe ako to bude potrebno nakon fizičkog opterećenja.

Vrlo je bitno i to da se svaka fizikča aktivnost započinje postepeno, lagano se zagrevajući, a isto tako treba i nakon fizičke aktivnosti imati period posutpnog vraćanja organizma u prvobitno stanje.

U društvu sa Čavićem

Na kraju, Vuja i ja smo popili i sok sa doktorima, a ja sam se istuširao i presvukao. Želim da napomenem da su svlačionice i kupatilo, a i sve druge prostorije, kao što i doliči jednoj ovakvoj ustanovi – maksimalno čiste. Kada uradite test rezultate možete dobiti istog dana ili eventualno po dogovoru sutradan. Svaki ispitanik rezultate može da dobije i u elektronskoj formi, a vaš pregled će biti zabeležen i u vašem kartonu koji će vam biti otvoren u zavodu. Naravno, izveštaj će biti potpisan i overen.

Ukoliko test budete radili u Republičkom zavodu za sport, radićete na istim spravama na kojima su se testirali i Čavić i Nađa Higl, Grbić, Gerić, Miljković, Jasna Šekarić, Prlainović, Rađen, Filip Filipović, Tepić, Tripković, Veličković, Karakašević, Stojić (veslač), i bićete u istim sposobnim rukama.

Ostalo je da se zahvalim(o) lekarima i osoblju iz zavoda, na sjajnoj saradnji. Zahvaljujemo se gospodinu Jasminku Pozdercu, direktoru ustanove i dr Sanji Mazić, pomoćniku direktora sektora medicine sporta što su nam omogućili da uradimo pregled i testiranje i sve to zabeležimo kamerom i fotoaparatom.

Rekreativce, džogere, ali i ozbiljnije trkače pozivamo da urade neki od testova i na taj način provere svoje zdravlje i trenutnu formu. Cene testova su prijemčive i kreću se od 1000 do 3000 dinara.

Republički zavod za sporthttp://www.sportinst.sr.gov.yu/ 11030 Beograd Kneza Višeslava 72 tel: 3545 585 fax: 3555 288 e-mail: rzs@rzsport.gov.rs

Tekst je objavljen i na Trčanje.rs

Slični tekstovi:

Test o kontroli astme (Asthma Control Test)Izvođenje spirometrijeIdeje za prvo uživo viđanjeKretanje vrednosti FEV1 tokom lečenja astme izazvane naporomSimptomi astme – kašalj

Trener Evertona, Dejvid Mojes, otkrio je da napadač kluba sa “Gudison Parka” Luis Saha, boluje od bronhijalne astme.

Francuski napadač zbog problema sa astmom nije zaigrao u pripremnom susretu sa Koventri sitijem (2:2), a nije ni putovao sa ekipom koja je na turneji po Engleskoj.

Iako je Mojes naglasio da astma nije “toliko strašna”, Saha će najverovatnije morati da bude podvrgnut dodatnim lekarskim pregledima pre nego što se vrati na teren.

Izvor: Sportal

Slični tekstovi:

Svetski dan astmeSveže mleko smanjuje rizik od astmeLaičko objašnjenje i osnovni saveti u borbi protiv astmeFitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisaNejasna dijagnoza astme

Ako već nemate mogućnost da nesposredno prisustvujete najvećem biciklističkom događaju na planeti Tour de France 2009, iskoristite bar mogućnost da posredno, putem “očiju” (kamera) drugih ispratite ovaj događaj iz nepsoredne blizine.

Samo na Flickr servisu sa ključnom frazom “Tour de France 2009” možete pronaći skoro 6.000 fotografija, dok na video servisu YouTube možete pogledati skoro 3000 video zapisa zanimljivih detalja sa trke i prelepih predela zapadne Evrope.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: biciklizam, Flickr, social media, Tour de France 2009, YouTube

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Na ovogodišnjem Tour de Franceu osim povrtka Lancea Armstronga događa se još jedno čudo -  Nike Chalkbot. Najki gerila kampanja koristi specijalnog “grafičkog robota” koji na francuskom asfaltu ispisuje tekstualne poruke od 40 karaktera posvećene hrabrosti, nadi i aktivizmu, a toko ovog Tura Chalkbot će “odštampati” čitavih 100.000 poruka.

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: Chalkbot, Lance Armstrong, Nike, Nike Chalkbot, Tour de France, Twitter

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Svi znamo šta je bilo juče na Wimbledonu, Nole je nažalost ponovo izgubio, Haas je servirao fenomenalno ili je Novak reternirao očajno, kako god. No kao i uvek posle poraza naših sportista, bilo mi je interesantno pročitati komentare dežurnih pljuvača kojima je verovatno najveće sportsko dostignuće drugo mesto u ispijanju pića u lokalnoj kafani. No obzirom da su me komentari mojih sunarodnika dovoljno iznervirali, morao sam da napravim jednu analizu Novakovih rezultata i to naravno iz Web perspektive (a i kako bi drugačije od čoveka koji živi od Weba). :)

Dakle Nole je ponovo zabeležio strašan neuspeh ušavši samo u 8 najboljih na Wimbledonu koji btw mnogi nazivaju nezvaničnim prvenstvom sveta u tenisu. Noletu se zamera što je tek 4 na svetu gde će po svoj prilici i ostati dugo vremena. Četvrti na svetu, kakav looser :)

No hajde da za trenutak razmatrajući razmere Novakovog “neuspeha” ne razmišljamo o teniserima već o Web sajtovima. Za razliku od tenisera sajtovi nemaju baš neki ekvivalent ATP liste, ali postoje nezvanična rangiranja koja možemo smatrati manje više pouzdanim. Naravno najpoznatija top lista sajtova nalazi se na Alexa servisu i ona trenutno izgleda ovako:

1. Google 2. Yahoo 3. Youtube 4. Facebook 5. Windows Live 6. MSN.com itd.

Dakle dragi moji, kada bi Novak Đoković bio Web sajt, on bi bio Facebook. Da da, to je onaj sjajan sajt koji verovatno svakodnevno posećujete i koji dnevno dobije jednu omanju državu novih korisnika. Ispred njega je Andy (S)Murray ovaj … hoću reći Youtube.com itd.

Što se naših tenisera … ovaj sajtova tiče, najbolje rangirani srpski sajt, b92.net na alexa listi nalazi se tek na 3.843 mestu u svetu! Najbolji domaći social networking sajt karike.com nalazi se na 22.238 mestu, najbolji domaći Blog agregator Blogodak.com na 256.622 mestu, a Blog loosera koji upravo čitate nalazi se tek na 408.425 mestu!

Sve u svemu, kada sledeći put pomislite kako je 4 mesto na svetu neuspeh, razmislite ponovo.

Ako zelite dati glas za najseksipilniju teniserku ili najseksipilnijeg tenisera na svetu, mozete to uraditi na sledecem linku: http://www.mirror.co.uk/sport/more-sport/tennis/2009/06/23/all-time-top-10-sexiest-tennis-players-115875-21465826/ Naravno, ja sam svoj glas dao Ani ivanovic, nasoj najsladjoj teniserki Possibly Related Posts: Golman protiv golmana - pobeda! /Video/

Novo skijaliste na Divcibarima sa ozbiljnom zicarom i odrzavanom stazom. Slikano je proleca 2009. godine.Autor fotografije: Tihomir Stojanovic(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Dugo vremena nisam pisao o tenisu, praktično moj poslednji post o tenisu bio je posvećen Nadalovoj demonstraciji sile i osvajanju Roland Garrosa od strane naše Ane Ivanović. Ovaj post želeo sam da napišem uoči Roland Garrosa ali zbog hroničnog nedostatka vremena nažalost na ovu temu pišem tek danas. Nažalost razloga za slavlje na RG-u ove godine za nas neće biti, a kako stvari stoje (pogotovo kada je u pitanju ženski tenis) teško da će se situacija promeniti u skorije vreme.

Za početak da kažem da su rezultati naših devojaka u ženskoj konkurenciji potpuno očekivani. Nakon prošlogodišnjeg osvajanja svog prvog Grand Slama, Ana Ivanović je potpuno psihički pala, kao da smo svi nekako očekivali previše od ove mlade devojke. Pritisak se mogao videti još na prošlogodišnjem Wimbledonu, kada se tokom nekih poena jedva suzdržavala da ne zaplače. Epilog nažalost veoma poznat, nakon ranog ispadanja usledila je sezona za zaborav što se nastavilo i ove godine na prvom Grand Slamu. Sve ovo imalo je kao posledicu potragu za novim trenerom, a izbor je napokon pao na Craig Kardon-a, bivšeg trenera Martine Navratilove. Akcenat bi trebao biti na Aninoj ofanzivnoj igri, ali obzirom na prikazano na RG-u moraće još mnogo toga da popravi na taktičkom i pre svega na psihološkom planu. Naravno moraće konačno i da sredi bacanje loptice prilikom servisa koji je nekada uz njen forhend bio njeno najjače oružje. U svakom slučaju na osnovu prikazanog u prva tri kola Ana je na dobrom putu, imala je tu nesreću da se sastane sa Azarenkom (koja je imho uz Safinu prvi favorit turnira), tako da može biti zadovoljna svojim nastupom uprkos činjenici da nije odbranila titulu (realno to niko nije ni očekivao).

Što se Jelene Janković (JJ) tiče, nakon fantastičnog završetka prošle sezone usledio je rad sa novim kondicionim trenerom i nabacivanje mišićne mase, što je rezultovalo katastrofalnim početkom sezone. Nakon ranog ispadanja na Australian Openu i bledih partija na ostalim turnirima, JJ se polako vraća svom starom stilu igre. Dobar znak bio je osvojen turnir u Marbelli kao i solidan nastup u Fed kupu, međutim nakon toga nije uspela da odbrani dvostruku titulu u Rimu. Na RG-u u prva tri kola pružala je solidne partije (ne tako dobre koliko to rezultat pokazuje), i onda kada joj se praktično otvorio žreb do polufinala, JJ je (rekao bih u svom stilu) uspela da izgubi gotovo dobijen meč protiv Rumunke Kirste-e. Za razliku od Ane, Jelena će morati da brani finale US opena u drugom delu sezone i gomilu osvojenih turnira, tako da mislim da su jako male šanse da će do kraja godine ostati među prvih 10.

Što se muškog tenisa tiče, situacija ipak nije tako crna, a ako ne računamo rano ispadanje našeg favorita Noleta, naši teniseri imali su zapažen nastup na RG-u. Što se Novaka tiče, mislim da je on ipak platio visoku cenu izuzetno napornoj sezoni, gde je imao sjajnu sezonu na šljaci iako nažalost nije uspeo da osvoji nijedan Masters. Lično verujem da je jedan od razloga njegovog ranog ispadanja i epsko polufinale turnira u Madridu (gde je sa Nadalom ako se ne varam oborio rekod u trajanju meča u 3 seta), a posledice je očigledno osetio i Nadal koji je takođe poput Noleta delovao nekako prazno u svom porazu od Soderlinga. Mislim da Nole na Wimbledonu ima solidne šanse da popravi prošlogodišnji loš rezultat, mada sam skeptičan da može otići dalje od polufinala (što je njegov najbolji rezultat).

Da se vratimo na pitanje iz naslova teksta, da li je došao kraj našoj teniskoj bajci?

Ako ste većinski pripadnik naše nacije koja priznaje samo pobednike, batalite tenis. Realno jako je teško očekivati da će Novak ikada biti broj 1, pa čak i da će ponovo osvojiti neki Grand Slam. Konkurencija u muškom tenisu nikada nije bila jača, a pored vanzemaljaca Nadala, Federera, tu su i mlade snage poput Murray-a, Tsonge i Del Potra. Naš Nole je naravno po kvalitetu tu negde ali jednostavno, ako ste pravi ljubitelj tenisa, treba uživati u svakom turniru, svakom Mastersu u kome Nole ima važniju ulogu, jer šanse da ćemo ponovo u dogledno vreme imati tako uspešnog tenisera nisu velike.

Što se devojaka tiče, iako je sa odlaskom Justin Enan došlo do izvesnog pada u kvalitetu ženskog tenisa, konkurencija je i dalje žestoka. Realno sestre Vilijams i dalje bez problema mogu osvojiti svaki Grand Slam (osim RG-a koji je na šljaci), ali mlade snage poput Azarenke, Vozniacki itd. tek dolaze. Mislim da Ana i Jelena neće uspeti da ostanu među prvih deset (štaviše biće uspeh ako nakon pada ostanu i u prvih 20). Što se njihovog nastupa na Wimbledonu tiče, trebalo bi da budemo veoma zadovoljni ako bilo koja od njih dođe do druge nedelje turnira.

Ko je hteo da ide, a nije, zeznuo se, bilo je mnogo dobro.Ko nije hteo da ide, zeznuo se u startu, bilo je mnogo dobro.Na zalost, nisam mogao da ostanem i u nedelju na finalnom danu, ali i ovo je vise nego dovoljno.Sve je bilo na vrlo visokom nivou, mnogo ucesnika i mnogo stvarno dobrih drift automobila (nisani na sve strane, pa i famozni skyline R34 ;))Uspeo sam da dobijem "PRESS" propusnicu za "restricted area" i napravio 400+ fotografija.Umoran sam ko pas, pa vam ovom prilikom pokazujem samo neke, da vam zagolicam mastu ;)I na kraju jedna od retkih, koje sam fotkao na styling takmicenju