Planeta Srbija

Novo skijaliste na Divcibarima sa ozbiljnom zicarom i odrzavanom stazom. Slikano je proleca 2009. godine.Autor fotografije: Tihomir Stojanovic(Footer: Pogledajte: - projekat "Mreza Kreativnih Ljudi": http://www.creemaginet.com - Moj licni blog: http://tihomirstojanovic.com - 2Black - moj aleterego blog: http://www.2black.wordpress.com - Bezbednost gradjana i gradjanki: http://www.bezbednost.org Kontakt: mrezakreativnihljudi (SADA IDE ZNAK at i nastavak)gmail.com i telefon 381/63/82-44-873

Dugo vremena nisam pisao o tenisu, praktično moj poslednji post o tenisu bio je posvećen Nadalovoj demonstraciji sile i osvajanju Roland Garrosa od strane naše Ane Ivanović. Ovaj post želeo sam da napišem uoči Roland Garrosa ali zbog hroničnog nedostatka vremena nažalost na ovu temu pišem tek danas. Nažalost razloga za slavlje na RG-u ove godine za nas neće biti, a kako stvari stoje (pogotovo kada je u pitanju ženski tenis) teško da će se situacija promeniti u skorije vreme.

Za početak da kažem da su rezultati naših devojaka u ženskoj konkurenciji potpuno očekivani. Nakon prošlogodišnjeg osvajanja svog prvog Grand Slama, Ana Ivanović je potpuno psihički pala, kao da smo svi nekako očekivali previše od ove mlade devojke. Pritisak se mogao videti još na prošlogodišnjem Wimbledonu, kada se tokom nekih poena jedva suzdržavala da ne zaplače. Epilog nažalost veoma poznat, nakon ranog ispadanja usledila je sezona za zaborav što se nastavilo i ove godine na prvom Grand Slamu. Sve ovo imalo je kao posledicu potragu za novim trenerom, a izbor je napokon pao na Craig Kardon-a, bivšeg trenera Martine Navratilove. Akcenat bi trebao biti na Aninoj ofanzivnoj igri, ali obzirom na prikazano na RG-u moraće još mnogo toga da popravi na taktičkom i pre svega na psihološkom planu. Naravno moraće konačno i da sredi bacanje loptice prilikom servisa koji je nekada uz njen forhend bio njeno najjače oružje. U svakom slučaju na osnovu prikazanog u prva tri kola Ana je na dobrom putu, imala je tu nesreću da se sastane sa Azarenkom (koja je imho uz Safinu prvi favorit turnira), tako da može biti zadovoljna svojim nastupom uprkos činjenici da nije odbranila titulu (realno to niko nije ni očekivao).

Što se Jelene Janković (JJ) tiče, nakon fantastičnog završetka prošle sezone usledio je rad sa novim kondicionim trenerom i nabacivanje mišićne mase, što je rezultovalo katastrofalnim početkom sezone. Nakon ranog ispadanja na Australian Openu i bledih partija na ostalim turnirima, JJ se polako vraća svom starom stilu igre. Dobar znak bio je osvojen turnir u Marbelli kao i solidan nastup u Fed kupu, međutim nakon toga nije uspela da odbrani dvostruku titulu u Rimu. Na RG-u u prva tri kola pružala je solidne partije (ne tako dobre koliko to rezultat pokazuje), i onda kada joj se praktično otvorio žreb do polufinala, JJ je (rekao bih u svom stilu) uspela da izgubi gotovo dobijen meč protiv Rumunke Kirste-e. Za razliku od Ane, Jelena će morati da brani finale US opena u drugom delu sezone i gomilu osvojenih turnira, tako da mislim da su jako male šanse da će do kraja godine ostati među prvih 10.

Što se muškog tenisa tiče, situacija ipak nije tako crna, a ako ne računamo rano ispadanje našeg favorita Noleta, naši teniseri imali su zapažen nastup na RG-u. Što se Novaka tiče, mislim da je on ipak platio visoku cenu izuzetno napornoj sezoni, gde je imao sjajnu sezonu na šljaci iako nažalost nije uspeo da osvoji nijedan Masters. Lično verujem da je jedan od razloga njegovog ranog ispadanja i epsko polufinale turnira u Madridu (gde je sa Nadalom ako se ne varam oborio rekod u trajanju meča u 3 seta), a posledice je očigledno osetio i Nadal koji je takođe poput Noleta delovao nekako prazno u svom porazu od Soderlinga. Mislim da Nole na Wimbledonu ima solidne šanse da popravi prošlogodišnji loš rezultat, mada sam skeptičan da može otići dalje od polufinala (što je njegov najbolji rezultat).

Da se vratimo na pitanje iz naslova teksta, da li je došao kraj našoj teniskoj bajci?

Ako ste većinski pripadnik naše nacije koja priznaje samo pobednike, batalite tenis. Realno jako je teško očekivati da će Novak ikada biti broj 1, pa čak i da će ponovo osvojiti neki Grand Slam. Konkurencija u muškom tenisu nikada nije bila jača, a pored vanzemaljaca Nadala, Federera, tu su i mlade snage poput Murray-a, Tsonge i Del Potra. Naš Nole je naravno po kvalitetu tu negde ali jednostavno, ako ste pravi ljubitelj tenisa, treba uživati u svakom turniru, svakom Mastersu u kome Nole ima važniju ulogu, jer šanse da ćemo ponovo u dogledno vreme imati tako uspešnog tenisera nisu velike.

Što se devojaka tiče, iako je sa odlaskom Justin Enan došlo do izvesnog pada u kvalitetu ženskog tenisa, konkurencija je i dalje žestoka. Realno sestre Vilijams i dalje bez problema mogu osvojiti svaki Grand Slam (osim RG-a koji je na šljaci), ali mlade snage poput Azarenke, Vozniacki itd. tek dolaze. Mislim da Ana i Jelena neće uspeti da ostanu među prvih deset (štaviše biće uspeh ako nakon pada ostanu i u prvih 20). Što se njihovog nastupa na Wimbledonu tiče, trebalo bi da budemo veoma zadovoljni ako bilo koja od njih dođe do druge nedelje turnira.

Ko je hteo da ide, a nije, zeznuo se, bilo je mnogo dobro.Ko nije hteo da ide, zeznuo se u startu, bilo je mnogo dobro.Na zalost, nisam mogao da ostanem i u nedelju na finalnom danu, ali i ovo je vise nego dovoljno.Sve je bilo na vrlo visokom nivou, mnogo ucesnika i mnogo stvarno dobrih drift automobila (nisani na sve strane, pa i famozni skyline R34 ;))Uspeo sam da dobijem "PRESS" propusnicu za "restricted area" i napravio 400+ fotografija.Umoran sam ko pas, pa vam ovom prilikom pokazujem samo neke, da vam zagolicam mastu ;)I na kraju jedna od retkih, koje sam fotkao na styling takmicenju

Ovaj video ne morate gledati, samo ga slušajte - školski primer dobrog komentarisanja sportskog događaja…

© goran | Svakodnevnica blog, 2009. | Permalink | Nema komentara | Dodaj u del.icio.us zbirku Tekst označen ključnim rečima: fudbal, komentator, Sport

Takođe nepropustite IT vesti i dešavanja na Personal magazinu

Ovi ljudi su fenomenalni. :) http://www.justforlaughs.com/videos/show/9303       

Testiram novi PES već nekoliko dana. Razvaljujem tastaturu, kao i obično, jer mi ne pada na pamet da koristim joypad za igranje. Niti sam navikao, niti mi je igranje na plastičnom prcvoljku uopšte prirodno, makar ne za fudbal. Kod drugih igara za konzole rado se odričem tastature, ali samo ako uopšte ni ne igram na [...]

Čudne se stvari dešavaju ovih dana sa mnom. Raspored predavanja na fakultetu mi je očajan zahvaljujući čemu nemam priliku da se makar malo saberem i sednem da napišem nešto, bilo šta. Kao dodatak tome je Kings Bounty od kojeg se ne odvajam poslednjih 4-5 dana, kad god nađem nešto slobodnog vremena. Tako da, ako se [...]

al' je i teško... p**** Vam materina, zar himnu za dva minuta reklama da žrtvujete?! dabogda mu reklamu unuka rodila, ko je bio reditelj/realizator/whatever sinoćnjeg sramnog prenosa najsvetlije utakmice naše reprezentacija. pokazalo se još jedared i da je u reprezentaciju nemoguće ući iz vojvodine, osim preko nekog inostranog tima. vojvodina 2, austrija 1. on the other side, žigić i stojković su

Pre sat vremena sam se vratio sa prvog časa koji sam imao u plesnoj školi. Već nekih godinu dana se razmišljam da krenem, ali sam sve nešto odlagao; te neću sam da idem, te nema se para, te nema se vremena i sl. Pre dve-tri nedelje sam sasvim slučajno pričao sa drugaricom iz srednje o [...]

Kako sam već najavio, ovog vikenda je održano najveće profi BB takmičenje na svetu, a neočekivani, ali ne i nerelano (kako se ispotavilo na kraju / sasvim zasluženo) titulu Mr. Olympia odneo je Dexter Jackson. Evo i videa sa sinoć održanog takmičenja:

Sledeće nedelje je najveći svetski BB događaj Mr. Olyimpia, jedan od glavnih aktera (broj 1 u poslednje dve godine) Jay Culter (visina 176cm, težina 125kg, kod pobede na prošloj Olyimpiji težio je 129kg sa samo 3% telesne masti) dao je pre neki dan tokom treninga veoma znimljiv i otvoren intervju za jedan lokalni medij, evo detalja:

U jučerašnjoj trci "za infarkt" Felps je stoti delić sekunde uspeo da nadmaši našeg Čavića. U prvi mah, svim se činilo da se radi o potencijalnoj grešci jer je Čavić očigledno (na oko) bio ispred Felpsa. Čak se i popularni Wired osvrnuo na ovu trku, koja će po svemu ući u sportske anale, i to sa tehnološke strane. Tajna Felpsovog uspeha nalazi se top poslednjem "zaveslaju", odnosno zamahu, i to je Felps upravo i rekao u intervjuu neposredno posle trke. Dao je sve od sebe u poslednjem zamahu, i isti rezultat su zabeležila oba Omegina tajmera, i glavni, ali i sekundarni backup sistem. Kada malo bolje pogledate snimak, što su i učinile kako naša delegaciaj tako i predstavnici FINE, Felps se u poslednjem zamahu prosoto bacio na zid, dok je Čaviću ruka otišla previše ciklično kroz zaron u vodu prema tajmer-zidu. Bez obzira na sve, radujem(o) se Čavićevom uspehu ubeđeni da je ovo tek početno znamenje ovog sjajnog sportiste.

Oprostite na mom francuskom, još uvek učim. Pa ne mogu da verujem da je Nole izgubio od Mareja! Za sve koji su se juče pitali šta Noletu fali, jer je bilo više nego očigledno da mu skoro ništa nije išlo od ruke- napravio je bruku neiznuđenih grešaka, loše se kretao, napadao je malo a branio se [...]

22/07/2007 Canuck:  u prvobitnoj upotrebi uvredljiv izraz za francuskog, a kasnije bilo kog Kanađanina, koji Amerikanci danas koriste sa podsmehom a Kanađani sa izvesnim ponosom. Danas branilac titule  igra sa kanadskom svetlom nadom : Nole (3) protiv Frenkija Dančevića (82), centralni stadion, 7:30 pm. Kiša je odložila prepodnevne mečeve, ali je srećom ipak stala do uveče. Tribine [...]

21/07/2008 Koji pank! Putokazi na putu do Rexall centra su sačuvaj-me-bože, srećno onom ko reši da ih prati. Ako sa Finch ulice skreneš tamo gde te znak vodi, završićeš na parkingu javno dotiranog stambenog objekta (čiji su stanovnici naoružani svi do jednog, Harlem-style, i redovno se pojavljuju na jutarnjim vestima, što ranjeni, što počivši, što u ‘apsu). Kad [...]

Rogers Cup je juče ( 19/07/2008 ) otpočeo kvalifikacionim mečevima, a vi imate mnogo sreće što znate mene, i što ja živim u Torontu, i što imam karte za turnir, i što sam uvek na pravom mestu u pravo vreme… inače ništa ne biste čuli iz prve ruke! Znači, krenuli mi do York Univerziteta onako,  bez [...]

I ako sam prilično svestan da moji postovi o sportu nisu najpopularniji, dozvoliću sebi luksuz da ispratim svoju višednevnu (ili pak godišnju) frustraciju poznatiju ka NBA. Sezona je konačno gotova, do oktobra nema više ostajanja do 7 ujutru, preslišavanja statistika, grickanja noktiju, psovanja po Twitteru, živote evE me nazad!

I ako sam, patriotski naravno zbog Vlade Radmanovića, navijao za Lejkerse, oni nisu uspeli da osvoje ovogodišnju titulu predvođeni, navodno, najboljim igračem planete Kobijem Brajantom, već je titula otišla u ruke svete trojke od Bostona, Pirs-Alen-Garnet, tria koji će se verujem još dugo pamtiti u ovoj igri.  Ova trojka međutim nije bio jedini spit in a face Lejkersima, mislim da je Dok Rivers, trener Bostona objasnio neke stvari još jednom, navodno najboljem, treneru Fil Džeksonu, vlasniku 9 prstenova, porazivši ga u 6 utakmica, i ako je uz samo malo sreće mogao da bude i sweep od 4-0, ali i ovako pobediti jedne Lejkerse sa preko 40 razlike u finalu NBA lige, prestavlja stvar koju će mnogi fanovi Seltiksa dugo prepričavati.

Kao što rekoh i ako sam fan Lejkersa, prilično je bilo sigurno da će Boston osvojiti titulu, ono što su pokazali u toku sezone, dobar napad i neverovatna odbrana, i 3 pojedinca koji u svakom trenutku mogu da reše utakmicu govorila su samo jedno, da će titula završiti posle 21 godine kod zelenih, što se i ostvarilo. MVP ovog finala je Pol Pirs, osoba koja je celog života igrala za Seltikse, koja je poslala svakog člana  Lejkersa i po burek i po jogurt u ovom finalu po jedno 10 puta (našeg Radmanovića i po bananice), za koju Jezeraši jednostavno nisu imali leka. Pored njega u poslednjoj utakmici videli smo Rej Alena onakvim kakvo ćemo ga celog života pamtiti, ubitačnog! Klasičan egzekutor, osoba čiji je skok poput Mona Lize, predstavlja kanonsku lepotu, i nešto na osnovu čega svi valjda trebamo da se ravnjamo. Taj skok šut produkovao je 7 trojki u poslednjem meču i stavio tačku na i za ovu sezonu. Da ne idem sada pojedinačno u sve igrače, Garnet koji na slici je osoba za koju ne treba trošiti reči, bog za kompjutere i elektrotehniku  kako bi moje društvo volelo da kaže, ali i ostali tim, gde je bukvalno svaki igrač dao svoj doprinos ovoj tituli.

Sami Lejkersi su se raspadali tokom finala, Brajant se baš i nije proslavljao, šutirao je gomilu nerezonskih šuteva izmedju 5 igrača, pritom prigovarao celom timu za zalaganje, a u letargiju Lejkersa utopile su se i ostale tzv. zvezde. Naš Radmanović, po meni nije odigrao toliko loše utakmicu, obzirom na način na koji je ulazio u igru, i na način na koji veliki Džekson vodi tim. Jeste ga Pirs bacao po terenu, ali bacao je i Kobija koji je član All Defensive tima za ovu sezonu, a drugo Radmanović i nije poznat kao preterano dobar defanzivni igrač. Kako god uspeo je da upiše 1 dabl dabl, i još po 10ak poena na 2 utakmice, dok je u ostale četiri, da li zbog minutaže, problema sa faulovima, ili čega već uglavnom bio na proseku od oko 6 poena.

Ono što mi se pelo na nešto tokom ovog finala jeste voditeljski par sa OBN-a, koji je bosanskog porekla, koji sam u najmanju ruku glorifikovao do pre ovog finala, toliko informacija o NBA-u na jednom mestu je retkost čuti, i zaista su dobro radili svoj posao tokom sezone, ali u finalu su toliko prozivali Radmanovića da sam svašta pomišljao, pa možda i posumnjao da nas Srbe ne vole “svi” toliko, kako je u mojoj izolovanoj kutiji prikazano. Radmanović je indisponiran, Radmanović je ovo, Radmanović je ono, ništa nije uradio, gubi se po terenu, od njega je previše i ovo što je uradio itd itd. Slažem se da Radmanović nije najbistrija osoba koja se pojavila na kugli zemaljskoj, čuveni eksces sa snoubordom je najbolji primer za to, ali se dečko svojski trudio da pomogne Lejkersima, često bio prva opcija u skoku, pored malodušnog Gasola koji na prve 4 utakmice nije postojao, i znao je da dodje u finalu do tih nekih 10ak poena, što je za način igre (forsiranje Kobija) dosta solidan učinak. Ali kapiram, da neke dobre stvari nisu toliko bitne, kada postoje i toliko loše koje mogu izlečiti nečije komplekse. Baš sam grrr bio zbog toga… Sve mi diraj ali ne i naše košarkaše!

Da ne dužim prevše, ovo je bila odlična sezona, za razliku od prošle, i ako bih možda mogao da vam ispičam o određenim teorijama zavere vezanim za NBA koje zaista imaju osnova ali da ne idem predaleko, pitanje je koliko će vas stići i do ovde. Košarka ostaje u srcu, i negde duboko u meni tinja nada da ću zaigrati nekad negde, i ako znam da to nije moguće. Do tad…

"Milanče" protiv najvećeg street fightera Kimbe (ako ne znate ko je Kimbo, evo male edukacije), šta mislite ko je dobio ;)

Ovako bi se u najkraćem moglo opisati ovo što je Rafael Nadal uradio ove godine na Roland Garros-u.

Nakon polufinalnog meča u kome Nadal jednostavno nije pružio ni gram nade našem Noletu, u razgovoru sa svojim prijateljem o šansama Federera moj prvi komentar bio je da Federer ipak ima šanse. Recimo Nadalu bi mogao da padne klavir na glavu :) Šalu na stranu i pored svega pruženog na ovogodišnjem RG-u očekivao sam ipak nešto veći otpor velikog Rogera Federera. Na kraju, jedno vrlo kratko finale u kome je Nadal jednostavno oduvao svog protivnika. 3:0 (6:1, 6:3, 6:0).

Na kraju, još jedna, četvrta u nizu titula za Nadala, najbolji niz na RG-u posle legendarnog Bjorna Borga. Ne znam, iako je Nadal zaista u mnogim elementima unapredio svoju igru, gledajući šta on radi na terenu, tj. gledajući kako ponekad bukvalno prkosi zakonima fizike zaista ne mogu a da se ne zapitam kako mu to polazi za rukom. Možda pomoću hemije :) ? Kako god, ovakvog Nadala još duuugo na sporoj šljaci Roland Garosa niko neće moći da dobije.

Što se naših tenisera tiče, još jedan fantastičan Grand Slam. Ana je osvojila turnir, JJ i Nole polufinale, Zimonjić dva finala u kojima nažalost nije imao sreće. Tipsa razočaravajuće posle zaista dobre igre u poslednje vreme, no dobro, biće bolje na Wimbledonu :) Meni lično najuzbudljiviji meč bio je meč između Ane i Jelene gde sam naravno navijao za JJ kojoj se po ko zna koji put desilo da ne uspeva da završi meč što je Ana znalački iskoristila. Otkrovenje turnira za mene je svakako mladi Letonac Ernest Gulbis, od koga je Nole u 1/4 finalu bio bolji taman onoliko koliko je svojevremeno bio lošiji od Federa u finalu US opena. Za dlaku dakle, iako rezultat (3:0) itekako može da prevari. Očekujem velike stvari od njega i na Wimbledonu.

U naredna dva video klipa možete videti primer izgarajućeg superseta za ruke koji traje (samo) 16 minuta, a koji demonstrira jedan od najvećih body buildera svih vremena Miloš Šarčev. Prvih 8 minuta Nastavak

Preksinoć je Novi Sad posetila živa legenda Body Buildinga - glavom i bradom Ronnie Coleman, osmostruki osvajač Mr. Olympia odličja. Interesovanje je bilo ogromno, pa ko je saznao, pojurio je kod Šipke u teretanu da vidi ovu "hodajuću gromadu". Evo i par fotki, a više možete pogledati na Flickru, a tu je i mali video. Za sve beograđane dobra vest je da će Ronnie Coleman u subotu, u sklopu promocije ovog sporta, pozirati kao gost u Domu sindikata (17h) na Prvenstvu Srbije, a sutra će pre podne održati i seminar.

Bench press je jedna od osnovnih vežbi snage i predstavlja jednu od bazičnnih vežbi za gotov sve kompleksnije sportove. Osim što je esencijalna u trenažnom aspektu, služi i kao merilo za procenu ukupne snage, a ono što je manje poznato, postoji i u formi sportske discipline u kojoj je cilj "gurnuti" što veći teret pektoralisima. Jedno takvo takmičenje održalo se pre par nedelja u Vršcu, gde je učestvovali i par drugara sa kojima vežbamo u Mean Machineu. I kao što ćete videti, spadaju u sam vrh ove discipline snage. Prvi je Petar Peca Perović koji je sa svojih 88kg uspeo da potisne 197,5 kg (nepriznato od sudija): A drugi je Marko Belić koji je bio treći ali na takmičenju u Odžacima nešto ranije sa podignutih 227,5kg: Takođe, treba pomenuti i legendu Džimija kome je 280 kg bilo dovoljno za pobedu:

Ono što Nole nije uspeo na prošlogodišnjem US Openu, uspeo je u Australiji. Na putu do finala srušio je neprikosnovenog Federera i na kraju osvojio svoj prvi Grand Slam turnir. Prvi i jedini do sada koji je neki Srbin osvojio! Fantastično!

Sve u svemu nakon prošlogodišnjeg Rolan Garrosa, još jedan fantastičan Grand Slam turnir za nas. Pored velike pobede Đokovića, JJ je dogurala do polufinala, Ana igrala još jedno Grand Slam finale, a dodajmo na sve ovo i da je Zimonjić osvojio još jedan Grand Slam u mix dublu.

Obećala sam prošli put tekst o snovima ali izgleda sam lagala. Ne znam da li je to zbog sporog zimskog vremena, želje da se postigne previše odjednom pri čemu se ništa ne završava na vreme, ili urođene sklonosti ka tegljenju , ali stvarno sam se ulenjila. A mudar čovek mora znati kad je [...]