Planeta Srbija

Inače sam jako tolerantan... odnosno, da ne preterujem isuviše - umem da budem baš tolerantan i da trpim što-šta na svoju štetu, do mazohističkih razmera. Samo ću vam navesti primer koji iz dana u dan trpimo na poslu. Kolega se ili ne kupa, ili ima nekih zdravstvenih problema, ili pak kratko i jasno - smrdi iz nekih fizioloških (ili socioloških) razloga. E, to ne bi bio problem da se desi jednom u nedelju ili dve - pa svi se ponekada zbog nervoze ili toplote oznojimo, pa se malkice osećamo nelagodno. I u mirisnom smislu naravno.

Preuzeto sa www.cartoonstock.com

Ali ovo prelazilazi granicu mašte i granicu izdržljivosti. Čovek koji u ponedeljak dođe na posao, a smrdi cele nedelje i svake nedelje, pa sve do petka (petak postaje neizdrživ i najomraženiji dan za projekte sa njim) - postaje prepreka svima u firmi. Niko ga ne želi u svojoj okolini, a ja iz protesta u poslednje vreme ustajem kada dođe u moj boks da priča sa kolegom. Postaje toliko neizdržljivo, da ili začepim nos ili ustanem i odem.

Pitanje je - reći mu ili ne? Ukazati na ovaj problem, jer se definitivno ovome mora naći rešenje - ili okretati glavu u drugu stranu (kako od mirisa, tako i od problema). Ne mislim da je ovo problem koji lično treba da rešavam, jer za to postoje više instance. Uostalom, već se dosta ljudi žalilo kod šefice na ovaj problem, međutim on i dalje ostaje aktuelan. Čovek o kome se radi je jako pametan, iako malo arogantan, ali bitan za razvoj projekata na kojima se radi. Da li je i njoj blam da mu kaže, kao što i jeste većini nas (u poslednje vreme ga većina ljudi podjebava na ovaj račun) - ali ovakvom problemu ne treba okretati leđa. Nemoguće da je mir u kompaniji (a sumnjam da ima mira, ako ima neprijatnog mirisa širom cele firme) napravljen time što mu se ništa ne govori.

Ali pošto postaje nemoguće raditi u takvim uslovima - Jovane, smrdiš. Ako ovo čitaš, idi i okupaj se ili idi kod lekara i reši problem, molim te! Zarad dobrobiti svih nas...

S obzirom na peristaltičko dejstvo predizbornog šibicarenja, postizborne kombinatorike i međuizbornih bahanalija, drznuću se da hipoteziram da je glasačko telo razvilo svojevrsnu ovisnost fiziološke prirode, te da jednog dana kad Srbiji konačno svane (znate ono, glasanje za manje takse a ne međusobno isključive spoljnopolitičke ideologije) - glasači više neće moći da  *eru bez indukcije. Vesti koje [...]

Je*ote…kada sam počinjao ovaj blog nisam ni sanjao da će se pretvoriti u ovakav politički sajt. No, kakva nam je realnost, takve su mi i teme. Još od dolaska u Beograd ‘93. i otvaranja očiju, nisam nikako uspevao da se otrgnem od ovih stvari, kroz svađe, šetnje, NGO, you name it…No, to je tema za neki drugi post.

Uzrok ovog posta je sjajno sročeni post na sajtu LDP-a koji bez uvijanja i maskiranja govori o stanju stvari. Nedostatak bilo kakvih vesti tamo, ovih par dana, je bio veoma upečatljiv. Slabiji rezultat od očekivanja je sigurno zahtevao neko vreme da se stvari slegnu i da se svedu utisci.

Ono što piše je suštinski isto ono što sam napisao u svom prethodnom postu. Preporučujem svima koji ovo čitaju da pročitaju ceo post na LDP portalu — takvo javno saopštenje svojim članovima i simpatizerima sigurno nećete pročitati ni kod jedne druge stranke, ikad.

Vuči-roga

Čitam danas da B92 iz pouzdanih izvora saznaje da je Vučić gradonačelnik i da će sutra sve biti objavljeno. Dogovorili se sa socijalistima. No, samo se Beograd spominje, republika još ne, zaboga ponavljaju se izbori na 3 mesta, pa se čeka da se to završi, poštuju se ti glasovi. Khm, khm…

Kako imam pamćenje duže od trajanja kampanje, sećam se nastajanja prethodne vlade. Nikolić u koaliciji sa DSS-om postade predsednik Skupštine, nakon dva dana preganjanja. Cela zemlja drhti, eto nama baba-roga na vlasti, drž-ne daj…i eto već sutradan master-manipulator K. Vojislav postade premijer, nova većina smenila Nikolića i postavila Dulića. Maestralno odigrana igra je ubedila sve kolebljivce u IO DS-a da se tako mora jer drugačije ne može, Ɖelić ode za potpredsednika. U toj kampanji, T. Boris je čvrsto tvrdio da će Ɖelić biti premijer, dileme nema.

T. Boris sada isto tako čvrsto tvrdio da K. Vojislav više nikad neće biti premijer. On je čovek principijelan političar, sve vrca. I eto, sad nam se opet pojavljuje SRS babaroga, u liku ovog Kijavog. Prosto me mrzi da pišem i crtam dalje, pa samo da pitam sve one koji se slažu sa LDP-om a ipak zaokružili ZES i pogotovo one koji su čvrsto uz ZES:

Kako ćete se osećati kada za par meseci DS, SPS i DSS naprave republičku vladu, na prvoj zgodnoj sednici smene Vučića i opet posle tih meseci mrcvarenja imamo isto njesra koje smo imali i u 2007?

Kada “politika-mogućeg” postaje “dokle-ću-pustati-da-me-vuku-za-nos-politika”?

Moj takav trenutak je bio 2004.

Mislim da ste svi do sada oguglali na političke spotove, promocije, skupove, pa čak i na to da vam u vreme izbora svi stubovi i prostori predviđeni za plakate (jakako i svi oni prostori koji za to nisu namenjeni) budu kompletno i temeljno oblepljeni, a naravno da i svi bilbordi budu preplavljeni političkim porukama, floskulama, praznim obećanjima i iditskim sloganima...

Ali ovakvu bahatost, bezobrazluk do sada nisam imao prilike da vidim. I to od strane stranke koja je više nego umerena, više nego evropski orjentisana... Makar tako kažu, ali su uspeli sebe da opovrgnu, nadam se samo u Pančevu.

Akcija umesto priče - plakati i bilbordi će biti skinuti, ali ovakav idiotizam nažalost ostaje duže vreme... dok ga neko ne obriše...

Goxxy Flickr foto galerija

Ceo grad osvanuo je u grafitima onog dela koalicije ZES-a koja je mogla samo da se nada da će osvojiti više glasova bez DS-a. Dakle, G17+, LSV i SPO su se na tako glupav, primitivan i skoči-u-svoj-stomak predstavili Pančevcima da je to sramota. Slogan "Akcija umesto priče" koji njihovi grafiti - kojima je grad ofarban crnim auto lakom - prenose, debelo oslikava ono što predstavnici ove tri stranke treba da urade.

Krpe, nitro razređivač, sve članove direktno u centar Pančeva i da trljate da se sve puši. I ceo grad da očistite od vaših baljezgarija. Prava akcija umesto vaše priče i izgovora. Muka mi je od ovakve bahatosti i šaranja našeg grada!

Lik iz ove teme ima sledeći “problem” - radi od kuće, zarađuje dosta novca, ali neki ljudi ne razumeju to što radi i prebacuju mu što nema “pravi posao”.

Nije prvi put da čujem takvu priču.

Problem je naravno u godinama dresure kroz koje smo pršli mi i ljudi koji nas okružuju. Kada bismo išli kako “svet nalaže” samo bismo se šaltali iz institucije u instituciju - škola, fakultet, firma, penzija.

“Uvek zavisi od nekog” je savet koji ste sigurno čuli milion puta od bliskih ljudi, samo upakovan u malo drugačiju ambalažu: “Završi faks i sve će biti u redu” ili “Da se ti meni lepo zaposliš pa posle [šta god]“.

Sve su to dobronamerni saveti i ljudi su iskreno uvereni da će ti život biti bolji ako završiš faks, nađeš dobar posao u nekoj banci ili nešto slično. Nervira samo kada svoje stavove forsiraju i ne prihvataju ništa drugo kao opciju.

Za kraj dva zanimljva citata iz pomenute teme:

Vast majority of the working population is institutionalized in their career mindsets and would be completely lost without someone telling them what to do every day.

i:

I come from a family of entrepreneurs. I was always told to quit my job if I wanted to make real money.

PS: Mene ne cimaju. Većina jednostavno ne može da se nosi sa mojom tvrdoglavošću u fazonu “Pusti budalu, neka tera svoje. Imamo mi pametnija posla! Sutra treba da odem do banke da dignem keš kredit kako bismo malom mogli da organizujemo rođendan.”

LDP je ostvario bolji rezultat nego na prošlim izborima. LDP je skoro u potpunosti zadržao glasove koje je Čeda dobio pre dva meseca. Čovek bi rekao da je to uspeh, ali nije. LDP je pukao.

Umesto koalicije ZES+LDP+manjine, vladu će formirati ZES+SPS-PUPS-JS+manjine. Sedam poslanika koja sam video i nadao se kod LDP-a, dobio je SPS, tj. njegova koalicija sa penzionerima i Palmom, koji je rasturio u Jagodini. SPS će ne samo preživeti nego i znatno napredovati i ako bude konstruktivan partner u ovoj vladi onda će za 4 godine verovatno postati treća stranka u Srbiji. Ili će se barem boriti za to. To se neće desiti ako isti izvrše političko samoubistvo i naprave deal sa DSS-om i SRS-om. Mada iskreno, mislim da Koštunica takođe neće prihvatiti taj deal. Videće se.

Gde je LDP-u otkinuto tih par procenata?

Ko će ga znati, ovo je čudan narod. Moj gut feeling je isti kao za predsedničke izbore. Sva moguća istraživanja su davala SRS-u 1-2% prednosti nad ZESom i mislim da su ljudi koji bi inače glasali za LDP ipak išli na sigurno, ne želeći da SRS dobije vlast. Da je iko predviđao ovakav odnos snaga i ovakvu neizlaznost SRS glasača, mislim da bi LDP dobio 7-8%, gde realno stoji. Jeb’ ga, principijelnost, doslednost i iskrenost se u politici ne isplate uvek.

Ipak, glavni razlog za ovaj neuspeh su ljudi kao ja. Mi se nismo dovoljno potrudili da drugima objasnimo šta to tačno LDP želi i šta je cilj. U razgovoru sa mnogim prijateljima i kolegama sam čuo stvari o LDP-u koje nemaju nikakvo realno uporište. LDP i njegovi hard-core glasači moraju dooobro da razmisle kako da svoju politiku bolje objasne. Ima toliko dobrog i pozitivnog da me ovaj rezultat ni za promil ne pomera od ubeđenja da je glas za LDP glas za najbolju političku opciju u zemlji. No u to, moram da ubedim druge. Ne Čeda, Vesna, Biljana i drugi, već ja.

I da se potrudim kako znam i umem da ljudima koji u LDP-u odlučuju objasnim i predočim da moraju da promene medijsku kampanju. Ne mora se gledati daleko — SPS-PUPS-JS su imali za klasu bolje koncipiranu i ciljanu kampanju nego bilo ko drugi.

No, to je tema za druge izbore. Važno je da je LDP ostao u republičkom parlamentu, da je ušao u mnoge gradske i opštinske parlamente u Srbiji da će na tome moći da gradi bazu, pre svega aktivista koji će širiti dobar glas dalje.

Do tada, čekamo da Boris Tadić ponudi dobar deal Dačiću, Krkobabiću i Palmi i da nekako nastavimo ka EU.

Број посланика у Народној Скупштини Републике Србије: 250ЦЕСИД-ови резултати (незванични):ДС-Г17: 103ЛДП: 13СДА: 4Мађарска коалиција: 2Албанци Прешевске долине: 1Укупно: 123(странке које би могле да подрже ”демократску” владу)Посланика СРС: 77Посланика ДСС-НС: 30Посланика СПС-ПУПС: 20Укупно: 127(странке које би могле да подрже ”патриотску” владу)Нећу ништа да предвиђам, у политици се малтене ништа не зна до последњег тренутка, али ЕУфоричари у сав глас говоре једно, а математика нешто сасвим друго...

Odličan rezultat.

LDPov nešto manji nego što sam se nadao (mada tek pristiže Beogad i Vojvodina), ali sveukupno vrlo blizu onoga što sam se nadao. DS je uvećao svoj rezultat, G17 je zadržao svoje, a SPOovih izgubljenih 3% je pokupljeno i sa LSVovim rezultatom sve je na gomili lepo poraslo.

SRS je ostao na istom, a DSS—NS su najveći gubitnici, kako i treba, mada ne dovoljno. SPS je izuzetnom kampanjom — po mom mišljenju najbolje koncipirana kampanja — uzeo sve što je mogao; njihovi procenti sa prošlih izbora + 4% ovih penzionera a što je propalo tada u koaliciji sa Čovićem.

Da li je moguće da će Srbija konačno imati većinski evropsku vladu? Još strepim za to, ali videće se…

Нећу да се бавим шпекулацијама ко је добио, а ко изгубио изборе док не дођем до мало поузданијих података од противречних гласина које сам досад чуо. До тада, ево вам само једне илустрације како су избори представљени у Америци. Из данашњег Лос Анђелес Тајмса (оригинални текст):”Подељена Србија данас гласа”Од нашег специјалног извештача, Зорана Ћирјаковића11. мај, 2008. године, 12:29 сати по локалном временуБеоград, Србија - Подељена Србија бирала је данас у одлучним изборима између бољих веза са Западом и повратка националистичком изолационизму који би могао да наруши стабилност у осетљивом региону.Из беса због отцепљења Косова које су подржале САД, многи Срби су се окренули радикалној ултра-националистичкој странци која је била у коалицији са покојним диктатором Слободаном Милошевићем током ратних деведесетих. После посебно прљаве кампање, Радикална странка, чијем се лидеру суди за ратне злочине, имала је малу предност у анкетама. Мало иза њих је прозападна Демократска странка председника Бориса Тадића.”Ови избори су од виталног значаја за моју земљу," изјавио је Тадић, заговорник чланства Србије у ЕУ, после гласања. ”У потпуности сам уверен да ће народ Србије гласади за европску будућност.”Процењује се да око 6,7 милиона Срба има право гласа на изборима за скупштину и локалну власт. ”Ми ћемо Србију поново направити земљом поносног народа, бранићемо границе, садађивати са сваким на свету - са пријатељима отворено, а са онима који покажу да нам нису пријатељи бићемо веома опрезни," рекао је Томислав Николић, потпредседник Радикалне странке, док је гласао.Николић, звани Гробар пошто је по професији директор гробља, води Радикалну странку у одсуству Војислава Шешења, коме се суди у трибуналу УН за ратне злочине у Хагу.Не очекује се да ни Радикали ни Демократе добију довољно гласова да сами саставе владу, већ да ће победник бити принуђен да направи коалицију. Један вероватан сценарио је да ће се Радикали удружити са странком тренутног премијера Војислава Коштунице, такође тврдог националисте који је експлоатисао српски бес због губитка Косова како би добио политичку подршку.Коштуница, који води Демократску странку Србије, и Радикали оптужују Тадића и њехове присталице да су издали суштинске интересе Србије преговорима са ЕУ. Већина земаља ЕУ подржала је једнострано проглашење независности Косова у фебруару.Ако Радикали преузму власт, од Србије се очекује да ојача везе са Русијом и бар делимично окрене леђа Европи, кажу аналитичари. Нестало би сваке наде за сарадњу Београда са трибуналом за ратне злочине УН.Више од деценије после краја ратова у БиХ и Хрватској, два најтраженија српска оптуженика за ратне злочине, генерал Ратко Младић и Радован Караџић, још увек су на слободи.Победа Радикала би такође значила велики корак уназад за демократске реформе које је Србија полако спроводила у пост-Милошевићевској транзицији и загорчала живот про-демократским либералима тако што би њихове напоре гурнула у страну.(превод Сиви Соко)

Bole je moj 24″ iMac. U zadnjih par meseci je bio potpuno neuračunljiv. Mislio sam da je u pitanju softverski problem (Leopard mu nije lepo legao), ali se na kraju ispostavilo da je problem bio u hard disku koji je polako počeo da umire.

Mašina je poslata u Beograd gde su mu zamenili disk, ugradili još RAM-a (jako dugo sam planirao da mu ugradim 4GB RAM-a i završim sa tim) i instalirali OS.

Tu je i najsmešniji deo priče. Kada je poslata mašina na njoj je bio Leopard - retail licenca koju sam kupio u novembru. U kutiju sam stavio samo Tiger diskove koje sam originalno dobio sa mašinom jer nisam video potrebu da im šaljem i Leopard (znao sam da je hardverski problem u pitanju i da ću sam instalirati OS kada oprave računar). Kada mi je mašina vraćena na njoj je bio Leopard (nemam pojma čija i koja licenca) sa sve gomilom softvera - sve podešeno, ikonice kulturno poslagane u Dock, ma milina jedna.

Da li je softver krekovan ili su bile trial licence na disku stvarno ne znam, ali za OS znam sigurno da nije moj. U čemu je fazon sa domaćim servisima? Pošalješ računar na servis i dobiješ mašinu sa podešenim i krekovanim softverom? Kao da se podrazumeva da to želiš i da nemaš licence. Nisu čak ni pitali.

Znam da je ovo Srbija i da je 90% softvera krekovano, ali mi u firmi smo se dogovorili da koristimo legalan softver i toga se držimo. Bilo bi krajnje licemerno da softverska firma koristi krekovan softver i očekuje da će neko drugi plaćati njen. Kao što Dragan često ima običaj da napiše - Give respect and get it back!

No dobro, živimo u sredini gde većina stanovnika ovako nešto tretira kao value added uslugu Ono što je bitno je da mašina sređena i da radi kao sat. Sad treba videti koliko 4GB stvarno pomaže u svakodnevnom radu.

Политичари у Србији много воле да причају о ”нормалној” држави (коју, ваљда, само они могу да направе, а никако они други). На страну сада што у истински нормалним државама министар војни не би разбијао војску, министар иностраних послова не би радио за некога у иностранству, а председник државе не би бранио уставни поредак позивањем на његово рушење. Између данашње Србије и те теоретске нормалне државе постоји једна суштинска разлика; у овој потоњој, питање ко ће да добије парламентарну или председничку већину не би било питање живота и смрти. Ко год био на власти, постојали би одређени принципи и вредности којих би се морао придржавати. У Србији то напросто не постоји. Питање је када је задњи пут постојало; можда далеке 1918, које се више скоро нико жив не сећа.Сутра су ти фамозни избори. Једанаести мај. Четврто гласање у години и по (од референдума о уставу крајем 2007), што, опет, није особина никакве ”нормалне” државе. Многи стрепе од поларизације која је настала у српском друштву. На једној страни су ЕУфорични ”реформисти,” у савезу са ”либералима,” невладницима, аутономашима и из политичког гроба васкрслим опортунистима. Верују у власт по сваку цену, за Европу би жртвовали Србију (коју презиру) и мотивише их колико амбиција, толико страх да не разочарају стране господаре - који, како смо се уверили на својој кожи, не опраштају непослушност.Е, сада би просечан Србин рекао да сам ја некакав Радикал, социјалиста, клерофашиста (иначе омиљени погрдни израз невладника, к’о кад од крста беже као ђаво) ултра-националиста (као, нема обичних) или ”тврдолинијаш.” Кад то чујем, увек се сетим речи баш једног америчког конзервативца да ”екстремизам у одбрани слободе није порок, а умереност у борби за правду није врлина.”Само што, је ли, ми нисмо Американци, већ нам Американци наређују кога смемо да изаберемо, колико смемо да се бранимо, како смемо да мислимо, и колико нам је земља. Изузев тих ситница, ми смо слободан народ, је ли. Оно таман као 1941. Ах, да не заборавим и на ЕУССР, где се за нас брине наш добротвор, комесар Солана, аман већ девету годину.Али нисам ни Радикал, ни социјалиста, ни ДСС-овац, ни следбеник Воје Илића. Пошао сам да кажем, ”не мислим да они имају иоле боље поимање државе и друштва,” али то не би било сасвим фер, а ни сасвим тачно. Линија између два пола српске политичке сцене повучена је по једном суштинском питању. Не да ли Србија треба да уђе у ЕУ, или да се бори за Косово, већ да ли Србија уопште треба да постоји? И по том питању мислим да су ”патриоте” ближе стварном патриотизму и нормалном поимању државе и друштва, него њихови ”демократско-реформски” супарници.Карта на коју играју ЕУфоричари већ годинама зове се Југоносталгија. Сви би да опет имају кредите које не морају да плаћају, стан, аутомобил, летовање на мору, доживотне државне послове и пасоше с којима могу да путују свуда по свету. Али то је свет који је нестао 1990, прохујао са вихором хладног рата. То није ”светла будућност,” већ повратак у прошлост, враћање сата - управо оно за шта оптужују ”националисте”. Загребите мало по вођама и идеолозима ”демократа” и наћи ћете комунистичку струју поражену на Осмој седници. Користе исти речник као КПЈ, која је у свему видела ”великосрпски хегемонизам.” У ЕУ виде нову СФРЈ - у којој је, да подсетим само на један детаљ, Србима било толико дивно да им је требало 40 година да западно од Дрине надокнаде губитак живота у 2. светском рату. За српски народ, његову историју, традицију и културу имају у најбољу руку презир, а најчешће отворену мржњу. И онда такви људи и такве идеје треба да Србима пруже ”бољу будућност”! Почев од љубљења скута НАТО бомбардерима и ЕУ комесарима, одлазака у Вашингтон на поклоњење Императору, и признавања сваке отимачине земље, имовине, живота, наслеђе, историје... Коме може да буде боље од свега тога? Само њима - нипошто народу којим управљају, и који сматрају за ”стоку једну грдну.”Какве год хипотеке из прошлости носиле (а да се подсетимо, и Ђинђић је окретао вола на Палама са Радованом Караџићем и писао о уједињењу српских земаља), њима супротстављене ”патриотске” странке су у ствари баш то - патриотске. За њих је Србија важнија од виза и девиза, Косово је суштина српства а не ”заувек изгубљено,” а сами Срби стари, поносан и слободољубив народ, а не примитивни, агресивни, геноцидни злочинци (као што то говоре невладнички јуришници ЕУфоричара). Немам ја никакве илузије о врлинама ни једних ни других. Сви који су у политици имају амбиције, сви су подложни искушењима. Ако нису кварни, сигурно су кварљиви. Зато и треба да се трудимо да направимо државу у којој ће искушења власти бити минимална. Да не одлучују политичари о свему, од цене малина до величине буквара. Јер је у држави у којој политичари о свему одлучују народ заиста у положају стоке.Ако хоћете да заувек будете стока, обележени као злочиначки народ, да вам оно историје, културе, вере и традиције што је опстало под југославизмом и социјализмом нестане до краја, да постанете аморфна маса ”грађана југозападног балканског простора” (јер и само име Србија вређа невладнике) - у ствари, да вам блиска и далека будућност изгледају као дистопија описана у роману ”Лепосава” - онда изволите, гласајте за подаништво онима који су вас држали под сакнцијама, бомбардовали, прогласили за повампирене нацисте, који су директно одговорни за прогон преко милион Срба из својих кућа (а не би им било криво да их буде више) и који сматрају да је највећи проблем Европе на почетку 21. века ”српско питање” (оно као ”Јеврејско питање”) а не исламизација старог континента до непрепознатљивости... Немојте сутра да кажете, нисмо знали. Ево већ седам година вам Динкић отима од уста Ђелићевим законима, Чанак мути по Војводини, Чеда терорише по медијима, Тадић обећава странцима да ће ”учинити све” да Србе покори и сломи... Зар и после свега можете да верујете таквим људима? Шта? Не можете да верујете оним другима? Па и не морате. И не треба да верујете политичарима. Ако то нисте научили за ових седам година, па за оних десет пре тога, па за оних педесет пре тога... онда можда никада ни нећете. Али ето, човек може да се нада.Ако се слажете да Србија мора да нестане, ако вас је срамота што сте Срби, ако бисте радије да будете нешто друго, негде друго, онда сте већ престали да читате овај текст, или ћете (узалудно) покушати да ме псујете у коментарима. Нећу да вам судим, има за вас виша инстанца. А ви којима се гади србофобија у коју су огрезли сви ти добростојећи душебрижници, невладници и ”реформатори,” али вас је страх од сутра, обратите пажњу на ове речи једног драмописца:"Ако мислиш да нисмо у праву, ја то поштујем. Али ако мислиш да јесмо у праву, а нећеш ништа да кажеш зато што мислиш да је то превелик напор, онда више нећу ни да знам за тебе.”Срећан вам 11. мај.

Ovako su adresirani paketi koji su nam ove nedelje stigli u firmu:

Šta drugo reći…

Mnogo je Vode proteklo kroz Potpuno Novi Sistem Gradskog Vodosnabdevanja za koji su Sledbenici Njegove Nepogrešivosti jedini Zaslužni, od kako sam Vam se poslednji put obratio sa nekim Novim Informacijama o Mom Burnom Životu, Potpuno Posvećenom samo i isključivo Vašem Boljitku. Ali, verujte mi, Isplatiće Vam se ta Predizborna Tišina sa Moje Strane kada Blesnu [...]

Ako vladajuća vrhuška preda kompaniji druge zemlje deo sopstvene zemlje na korišćenje i upravljanje, odričući se opcije da ikada povrati kontrolu nad time — da li se to smatra veleizdajom?

Kakvi šabani. Milošević je napravio mnogo bolji deal za Telekom u daleko gorim uslovima.

Корисници интернет-форума одавно знају за "Годвинов закон" (можда не по имену), тј. тенденцију да се неистомишљеник прозове као фашиста. Сведоци смо тога и у службеном политичком дискурсу, када се политичари и "елите" просто такмиче ко ће пре и више да оцрни противника као следбеника Адолфа Хитлера (Мусолини је већ одавно заборављен). Штавише, reductio ad Hiterum је омиљено оруђе западне ратнохушкачке пропаганде, које је у протекле две деценије примењивано као увод у бомбардовање како Ирачана (два пута) тако и Срба.Али шта да се ради када је поређење противника са Хитлером, односно нацистима и фашистима, сасвим оправдано? Односно, када им реторика и аргументи звуче сабласно слично? Већ знамо причу о два постера. Да ли је случајно што "Шта ће бити кад победи Национал-Социјализам" звучи као данашња пропаганда ЕУфоричара? Чак и да јесте, како да објаснимо немачки плакат апропо годишпњице 6. априла 1941, који објашњава Србима да је то доказ да "Европа нема алтернативу"? Једном може да буде случајно, али двапут? Сто пута? Хиљаду?Павле Ћосић, аутор "Лепосаве," навео је пре пар месеци одломак из говора једног српског политичара:"Odredbe međunarodnog prava su naša obaveza i odgovornost. U situaciji u kojoj se nalazimo i kad ne možemo da biramo, moramo priznati da smo, usled nesmotrenosti i pogubne politike prethodnih vlasti, izgubili veliki deo našeg suvereniteta i da se moramo povinovati odlukama stranog faktora. Najbolje što možemo da učinimo za Srbiju je da pogledamo istini u oči. Ne možemo dopustiti da nastavimo da se inatimo i tim inaćenjem odvedemo zemlju i narod u ambis. Moramo se pridržavati odluka međunarodnog prava i uključiti se u zajednicu zemalja koje nas okružuju i kojima i mi prirodno pripadamo."Чеда Јовановић? Близу, али погрешно.Димитрије Љотић, 30. априла 1941.Ја се не бих преварио, иако је сличност заиста невероватна. Разлог је једноставан: Љотић говори о "међународном праву" (тј. оном које су наметнули Немци), а Чеда ни мртав не би изустио нешто што му "смрди на легализам" - за њега и његове је право шта год Империја каже, ни мање ни више. Има ли боље илустрације за ситуацију у којој смо се нашли, да је чак и домађи фашиста из четрдесетих признавао неки ред (колико год извитоперен), док данашњи реформатори, демократори и слуге неких туђих звезда не признају ама баш ништа сем силе. Своје, дабоме.Ако звучи познато, није случајно.

Pre dva meseca ovim gradom su trčali naši petnaestogodišnjaci, rušili su i palili sve pred sobom uzvikujući „nož, žica, Srebrenica”, „ubi, zakolji da Šiptar ne postoji”, a nikada nisu bili na Kosovu, nikada nisu videli nijednog Albanca. Nikada nisu bili u Bosni, u pelenama su bili kada se u Bosni ratovalo. Ta deca su žrtva našeg kukavičluka, naše nesposobnosti da uspostavimo red u ovoj zemlji.

Ko još u ovoj zemlji govori ovako nešto?

или, прича о једном СпоразумуДа ли ће потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) бити ветар у једрима Демократске странке на предстојећим изборима, или ће јој бити камен око врата? Званичници ЕУ су потписивање Споразума у Луксембургу у уторак назвали "великом приликом за Србију" (Димитриј Рупел) и "важним даном" (Хавијер Солана), али су у оба наврата погрешили. Споразум је суспендован малтене истог момента кад је и потписан, јер Холандија и Белгија одбијају чак и расправу о његовој верификацији док Србија у потпуности не испуни све захтеве Хашке инквизиције (што ће рећи, мало сутра). А чак и да јесте на снази, њиме Србија не добија ништа ново - ни царинске ни визне олакшице, ни донације, ни зајмове. То вели чак и бивши министар Свилановић, тренутно агент "Пакта за стабилност."Луксембуршка представа је дакле само то - представа, која, по речима пословично искреног (и Србима нимало наклоњеног) британског листа Индепендент, има за циљ да "победи националисте" 11. маја. Да све буде још комичније, испада да је Споразум закључен између ЕУ и Демократске странке! Није ми сасвим јасно ко, по уставу и законима Србије, има право да закључује међудржавне уговоре, али ми се ипак чини да то не може да буде заменик премијера владе у оставци. Да су Споразум потписали председник Тадић или министар Јеремић, па хајде, али Ђелић? А да све буде још горе, управо премијер те исте владе, Коштуница, осуђује потпис као нелегитиман, противзаконит и неважећи."Априлско изненађење"Коштуница је у изјави за штампу назвао луксембуршки акт демократског тројца Ђелић-Тадић-Јеремић "неуставним и антидржавним", и рекао да ће нова скупштина на првој седници одбацити Споразум. Ако је веровати анкетама о томе ко ће после 11. маја имати скупштинску већину, то је врло вероватно. Сад је питање хоће ли Споразум да промени вољу бирача (или ће се то можда урадити другим методама, попут притиска кредитима). Да је овом потписивању ЕУ доделила улогу "априлског изненађења" које би у мају претегло у корист Демократа, званичници Уније и тамошњи медији нимало не крију. Уосталом, шта има везе што је споразум бесмислен и неважећи, пошто у данашњем свету није важна реалност, већ перцепција. С тим у складу, Тадић, Ђелић и Јеремић су већ почели да наклапају како је Србија сада "неповратно" на европском путу и да ће "учинити све" да испуне све захтеве како би на њему и остали. Тешко је поверовати да ће медији у Србији, које или контролишу или поседују страни фактори, макар и споменути да је споразум "на леду" и да у ствари и нема практичних последица, већ ће у функцији предизборне пропаганда да трубе како је то нешто од одлучног и огромног значаја. Театар апсурдаНема много тога нормалног или сувислог у новијој српској историји. Рецимо, иако су управо словеначки, хрватски, муслимански и албански националисти отпочињали насилне кампање сецесије од мултиетничке Југославије, они су проглашени за мултиетничке демократе, а Срби су оптужени за насиље и национализам. Оптужбе за "српску агресију" су онда послужиле за параван прво санкцијама, а онда и НАТО агресији 1999. Мада се из Брисела тражи да пре него што јој буде дозвољено да буде анектирана Србија мора да задовољи "суд" у Хагу, тај исти "суд" рутински ослобађа оптужене за злочине над Србима - ако их уопште и оптужи - док опсесивно затвара и суди сваког српског официра и функционера за учешће у некој фантомској завери.Кад су Срби у БиХ и Хрватској одбили да живе под режимима који су у недавној прошлости над њима починили зверске злочине, речено им је да су републичке границе светиња. Али када се Албанци позову на измишљени геноцид како би прогласили "Независну државу Косово" онда ти исти браниоци тековина АВНОЈ-а кажу да је Косово "посебан случај." Закон? Какав закон! Он важи за оне друге, а не за ЕУ, или Америчку империју. Једно је кад се пораженом и пониженом непријатељу диктирају услови. Али претварање да је сам рат био за његово добро, и да се од њега очекују захвалност и пријатељство, то је баш превише. Већина земаља ЕУ су чланице НАТО, и учесници агресије из 1999. Солана, сада комесар ЕУ за међунарнодну политику, је ономад био највиши цивилни функционер НАТО. Уместо да се српски ЕУфоричари макар претварају да им је због тога непријатно - што би барем био ред - они се са Соланом рукују а ЕУ и НАТО певају хвалоспеве.Ето вам онда и најновијег апсурда: званичници без овлашћења потписују споразум који ништа не значи, није на снази, и има за улогу искључиво да утиче на резултат избора. Празна обећања ЕУфоричара сада су попраћена и празним гестом. Опипљив напредак, нема шта...Већ скоро две деценије на Западу се гради "стварност" Србије и Балкана од претњи, лажи и насиља. Споразум је замишљен као круна тог подухвата. Ако су Срби заиста тако глупи, поводљиви и плашљиви као што Брисел и домаћи ЕУфоричари мисле, онда ће се та замисао и остварити. Рен, Солана и друштво онда могу да кажу, "Е, овако се осваја у 21. веку." Али може се десити и да се 12. маја та цела трула конструкција сруши као кула од карата. Живи били па видели.(адаптирано од оригинала)

Preko bloga Aurora-Dizajn sam saznao za vrlo interesantan projekat, obeležavanja sebe tj. svoje linux distribucije u svom gradu “GNU/Linux Mapa Srbije“. Od sinoć se broj linuxaša dosta povećao, tako da će autor Dootzky morati da povede računa o novom načinu prikazivanja, kako ne bi došlo do nadžidžane zbrke na mapi Srbije.

Registracija je vrlo jednostavna, sastoji se od osnovnih podataka, maila i naravno odabira distribucije. Za sada nema konkretne koristi od sistema, čisto je statistički pokazatelj (Ubuntu definitivno vodi) ali bih za budućnost definitivno omogućio kontakt između korisnika u istom gradu pa nadalje. Nadam se da i autor ima kečeve u rukavu s ovim sistemom!

Nas subotičana za sada ima dvoje, moj komp u firmi koji je na multiboot-u sa openSUSE-om (Smuđa hvala na preporuci) i neko sa Debian-om.

Глумас Тихомир Арсић, члан ДСС, у интервјуу за Глас Јавности, 28. април 2008:ДСС-у није проблем да један мандат проведе у опозицији... али Србији би био велики проблем да проведе и један-једини дан у ропству. Ови избори су последњи воз за очување не само територијалног интегритета и идентитета, него последњи воз за очување државе и нације. У супротном, кад би неким хипотетичким чудом дошли у позицију да нам власт сачињавају они којима су милији визе, девизе и лажне самоизолационе кризе од Оца, Сина и Светога духа, лоше би нам се писало. Довели би нас у ситуацију да постављамо камен темељац за „Бондстил 2“ у „независној републици Војводини“ чији се главни град не зове Нови Сад него „нови ‘Ес-А-Де’“.

What a belle tag.

Juče je pušten u rad samostalan beta projekat pod nazivom: Linux Mapa Srbije!! Adresa ovog sajta je: http://linux.dootzky.com Ideja projekta je da okupi što više validnih podataka o korisnicima Linuxa u Srbiji. Za sada je ovo samo informativno/statistička prezentacija, ali za kasnije je planirano da se ujedini nekoliko velikih zajednica Linuxa u Srbiji, ili da barem postave linkovi [...]

Kratak news flash - Srbija će danas potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u Briselu.

Više o tome i na:

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=52764 http://www.blic.co.yu/_komentari.php?id=39880&mode=view i http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/04/080429_ssp_serbia.shtml

Wow, kakva reklama za Tadića i DS. Nadajmo se da će i naši političari se sjetiti da igraju na kartu pridruživanja i napokon krenu u EU vode.

Roćko, koji se još oporavlja od sarmi :)

Prethodnih nedelju dana kuvao se jedan post pod nazivom SSP - sisajte sisu pederi, inspirisan time što smo ovu skraćenicu ofucali isto koliko i Kosovo, Koštunicu, i ostale pojmove koje svakodnevno uzimamo u usta. Isfrustriran i zgađen svime što se dešava u političkoj javnosti i realnost (a pogotovo u pozadini) muka mi je više bilo tih reči. Pogotovo i te svojevrsne šargarepe koju naša mazga Srbija pokušava da dohvati i zagrize, usput vukući u kolima ogromne terete nezavisnosti Kosova, razdora među demokratskim snagama, korupcije, monopolizma i čega sve ne... Sve je odavno prevršilo svaku meru a pogotovo tvrdnja da se potpisivanje SSP-a faktički parafira nezavisnost Kosova. Samo sam se pitao da li ćemo doživeti dan kada će naša Vlada potpisati famozni sporazum.

Da danas nije prvi april, pomislio bih da je ovo nekakva šala, šega, zajebancija, podmetanje - nazovite kako god to hoćete. Elem, izgleda da ipak nije i da ipak i ta jEvropa ima malo pameti u njihovom kolektivnom mozgu da donese odluku i malo dune dašak vetra u jedra pravih demokratskih snaga i da - ponudi potpisivanje SSP-a sa Srbijom. Još i da vidimo to čudo, da zaista i potpišemo i da nas Bog vidi. Naravno, Balkan ne bio bio Balkan kada se odmah ne bi čuli ljubomorni glasovi iz bliskog nam susedstva. Uostalom, čuju se i sa naše strane kada smo mi ljubomorni, zar ne?

Eh, sada... Ako pobedi gle-magične-li-kombinacije DSS+SRS (to su srca dva) ode sve u q... i SSP, i mi, i oni, i Srbija. I nasta crna rupa u Univerzumu, na sred Balkana...

Update:Zapamtite ovaj datum - 29. april, jer će se oko potpisivanja SSP-a posle 11. maja dići ogromna prašina. Ili ćemo zaista krenuti prema Evropi, ispuniti Haški uslov, ili će pak, po tvrdnjama SRS-a predsednik Srbije Boris Tadić - paz'te ovo - biti optužen za izdaju. Na nama je da odlučimo kuda ćemo, kako ćemo i ko ćemo da nas tamo vodi. Pamet u glavu.

Ово је истина. Ако све преокренемо Не можемо бити најбоља земља на свету Лагао бих ако кажем да Пред Србијом стоји дивна будућност Да ће ово бити безбедна земља Да ће нам економија бити јака Да ће нам деца бити здрава, образована и запослена Али, пре тога морате знати Наша земља не заслужује да буде таква У то сам убеђен јер знам какви су Срби Не можемо без корупције и лицемерја И под било којим околностима одбијам да поверујем да У годинама које следе ово може бити дивна земља Али, захваљујући гласовима њених бирача Ова земља тоне све дубље Ипак, прочитајте причу до краја Србија има само једну судбину И допало нам се то или не Ово је стварност.

Србији је потребан преокрет, а ако желите да знате како изгледа наше виђење Србије,прочитајте горњи текст уназад, реченицу по реченицу. Подржите ЛДП, да преокренемо Србију – број 2 на републичкој листи!ШИРИ ДАЉЕ - ЛДП!

Fascinantna nam je ova država:

Izvod iz matične knjige rođenih Izvod iz matične knjige venčanih Uverenje o državljanstvu Jedna fotografija 5 x 5 cm Stara lična karta

Da čovek pobenavi. Pre mesec dana sam zamenio isteklu ličnu kartu i tom prilikom sve što sam predao je bila stara LK plus papirni zahtev za istu. Ništa drugo. Zašto bi sad za izdavanje ove nove trebalo da skupljam sve ove papire?

Zašto se ovde za sve živo traži izvod iz knjige rođenih koji nije stariji od 6 meseci? Je l’ dokoni mamlaz koji je to smislio misli da se mesto/datum rođenja menjaju kako prolaze godine? Koliko ljudi u Srbiji je rođeno van sadašnjih granica i treba da se zamajava da ovo skuplja.

I uverenje o državljanstvu — je l’ taj papir predat za neku od prethodnih ličnih karti više ne važi?

Najveća glupost je ovo za matičnu knjigu venčanih. Kakve je*ene veze ima moj bračni status sa ličnom kartom? Ako državi treba ta informacija neka poboljša elektronski sistem uprave pa će to moći da vidi u podacima iz opštine.

Mamlazi udbaškog uma. Sve ovo je posledica komunjarske psihologije da stanovnik mora stalno da sam dokazuje da nije kriv i sumnjiv. Sve ovo što traže treba sami da već imaju i vode evidenciju. No je problem što to zahteva da se daju pare na kreiranje i održavanje informacionog sistema. Ovako lepo uzmeš parice i vozi do sledeće prilike.

Čekaću poslednji dan i podneću zahtev za izdavanje 26. jula 2011. Možda do tada u ovu zemlju udari neki meteorit pa pobije one koji ovo smišljaju. No je strepnja dublja od nade - takav korov jedini ima da preživi.