Planeta Srbija

Pre dva meseca ovim gradom su trčali naši petnaestogodišnjaci, rušili su i palili sve pred sobom uzvikujući „nož, žica, Srebrenica”, „ubi, zakolji da Šiptar ne postoji”, a nikada nisu bili na Kosovu, nikada nisu videli nijednog Albanca. Nikada nisu bili u Bosni, u pelenama su bili kada se u Bosni ratovalo. Ta deca su žrtva našeg kukavičluka, naše nesposobnosti da uspostavimo red u ovoj zemlji.

Ko još u ovoj zemlji govori ovako nešto?

или, прича о једном СпоразумуДа ли ће потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) бити ветар у једрима Демократске странке на предстојећим изборима, или ће јој бити камен око врата? Званичници ЕУ су потписивање Споразума у Луксембургу у уторак назвали "великом приликом за Србију" (Димитриј Рупел) и "важним даном" (Хавијер Солана), али су у оба наврата погрешили. Споразум је суспендован малтене истог момента кад је и потписан, јер Холандија и Белгија одбијају чак и расправу о његовој верификацији док Србија у потпуности не испуни све захтеве Хашке инквизиције (што ће рећи, мало сутра). А чак и да јесте на снази, њиме Србија не добија ништа ново - ни царинске ни визне олакшице, ни донације, ни зајмове. То вели чак и бивши министар Свилановић, тренутно агент "Пакта за стабилност."Луксембуршка представа је дакле само то - представа, која, по речима пословично искреног (и Србима нимало наклоњеног) британског листа Индепендент, има за циљ да "победи националисте" 11. маја. Да све буде још комичније, испада да је Споразум закључен између ЕУ и Демократске странке! Није ми сасвим јасно ко, по уставу и законима Србије, има право да закључује међудржавне уговоре, али ми се ипак чини да то не може да буде заменик премијера владе у оставци. Да су Споразум потписали председник Тадић или министар Јеремић, па хајде, али Ђелић? А да све буде још горе, управо премијер те исте владе, Коштуница, осуђује потпис као нелегитиман, противзаконит и неважећи."Априлско изненађење"Коштуница је у изјави за штампу назвао луксембуршки акт демократског тројца Ђелић-Тадић-Јеремић "неуставним и антидржавним", и рекао да ће нова скупштина на првој седници одбацити Споразум. Ако је веровати анкетама о томе ко ће после 11. маја имати скупштинску већину, то је врло вероватно. Сад је питање хоће ли Споразум да промени вољу бирача (или ће се то можда урадити другим методама, попут притиска кредитима). Да је овом потписивању ЕУ доделила улогу "априлског изненађења" које би у мају претегло у корист Демократа, званичници Уније и тамошњи медији нимало не крију. Уосталом, шта има везе што је споразум бесмислен и неважећи, пошто у данашњем свету није важна реалност, већ перцепција. С тим у складу, Тадић, Ђелић и Јеремић су већ почели да наклапају како је Србија сада "неповратно" на европском путу и да ће "учинити све" да испуне све захтеве како би на њему и остали. Тешко је поверовати да ће медији у Србији, које или контролишу или поседују страни фактори, макар и споменути да је споразум "на леду" и да у ствари и нема практичних последица, већ ће у функцији предизборне пропаганда да трубе како је то нешто од одлучног и огромног значаја. Театар апсурдаНема много тога нормалног или сувислог у новијој српској историји. Рецимо, иако су управо словеначки, хрватски, муслимански и албански националисти отпочињали насилне кампање сецесије од мултиетничке Југославије, они су проглашени за мултиетничке демократе, а Срби су оптужени за насиље и национализам. Оптужбе за "српску агресију" су онда послужиле за параван прво санкцијама, а онда и НАТО агресији 1999. Мада се из Брисела тражи да пре него што јој буде дозвољено да буде анектирана Србија мора да задовољи "суд" у Хагу, тај исти "суд" рутински ослобађа оптужене за злочине над Србима - ако их уопште и оптужи - док опсесивно затвара и суди сваког српског официра и функционера за учешће у некој фантомској завери.Кад су Срби у БиХ и Хрватској одбили да живе под режимима који су у недавној прошлости над њима починили зверске злочине, речено им је да су републичке границе светиња. Али када се Албанци позову на измишљени геноцид како би прогласили "Независну државу Косово" онда ти исти браниоци тековина АВНОЈ-а кажу да је Косово "посебан случај." Закон? Какав закон! Он важи за оне друге, а не за ЕУ, или Америчку империју. Једно је кад се пораженом и пониженом непријатељу диктирају услови. Али претварање да је сам рат био за његово добро, и да се од њега очекују захвалност и пријатељство, то је баш превише. Већина земаља ЕУ су чланице НАТО, и учесници агресије из 1999. Солана, сада комесар ЕУ за међунарнодну политику, је ономад био највиши цивилни функционер НАТО. Уместо да се српски ЕУфоричари макар претварају да им је због тога непријатно - што би барем био ред - они се са Соланом рукују а ЕУ и НАТО певају хвалоспеве.Ето вам онда и најновијег апсурда: званичници без овлашћења потписују споразум који ништа не значи, није на снази, и има за улогу искључиво да утиче на резултат избора. Празна обећања ЕУфоричара сада су попраћена и празним гестом. Опипљив напредак, нема шта...Већ скоро две деценије на Западу се гради "стварност" Србије и Балкана од претњи, лажи и насиља. Споразум је замишљен као круна тог подухвата. Ако су Срби заиста тако глупи, поводљиви и плашљиви као што Брисел и домаћи ЕУфоричари мисле, онда ће се та замисао и остварити. Рен, Солана и друштво онда могу да кажу, "Е, овако се осваја у 21. веку." Али може се десити и да се 12. маја та цела трула конструкција сруши као кула од карата. Живи били па видели.(адаптирано од оригинала)

Preko bloga Aurora-Dizajn sam saznao za vrlo interesantan projekat, obeležavanja sebe tj. svoje linux distribucije u svom gradu “GNU/Linux Mapa Srbije“. Od sinoć se broj linuxaša dosta povećao, tako da će autor Dootzky morati da povede računa o novom načinu prikazivanja, kako ne bi došlo do nadžidžane zbrke na mapi Srbije.

Registracija je vrlo jednostavna, sastoji se od osnovnih podataka, maila i naravno odabira distribucije. Za sada nema konkretne koristi od sistema, čisto je statistički pokazatelj (Ubuntu definitivno vodi) ali bih za budućnost definitivno omogućio kontakt između korisnika u istom gradu pa nadalje. Nadam se da i autor ima kečeve u rukavu s ovim sistemom!

Nas subotičana za sada ima dvoje, moj komp u firmi koji je na multiboot-u sa openSUSE-om (Smuđa hvala na preporuci) i neko sa Debian-om.

Глумас Тихомир Арсић, члан ДСС, у интервјуу за Глас Јавности, 28. април 2008:ДСС-у није проблем да један мандат проведе у опозицији... али Србији би био велики проблем да проведе и један-једини дан у ропству. Ови избори су последњи воз за очување не само територијалног интегритета и идентитета, него последњи воз за очување државе и нације. У супротном, кад би неким хипотетичким чудом дошли у позицију да нам власт сачињавају они којима су милији визе, девизе и лажне самоизолационе кризе од Оца, Сина и Светога духа, лоше би нам се писало. Довели би нас у ситуацију да постављамо камен темељац за „Бондстил 2“ у „независној републици Војводини“ чији се главни град не зове Нови Сад него „нови ‘Ес-А-Де’“.

What a belle tag.

Juče je pušten u rad samostalan beta projekat pod nazivom: Linux Mapa Srbije!! Adresa ovog sajta je: http://linux.dootzky.com Ideja projekta je da okupi što više validnih podataka o korisnicima Linuxa u Srbiji. Za sada je ovo samo informativno/statistička prezentacija, ali za kasnije je planirano da se ujedini nekoliko velikih zajednica Linuxa u Srbiji, ili da barem postave linkovi [...]

Kratak news flash - Srbija će danas potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u Briselu.

Više o tome i na:

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=52764 http://www.blic.co.yu/_komentari.php?id=39880&mode=view i http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/04/080429_ssp_serbia.shtml

Wow, kakva reklama za Tadića i DS. Nadajmo se da će i naši političari se sjetiti da igraju na kartu pridruživanja i napokon krenu u EU vode.

Roćko, koji se još oporavlja od sarmi :)

Prethodnih nedelju dana kuvao se jedan post pod nazivom SSP - sisajte sisu pederi, inspirisan time što smo ovu skraćenicu ofucali isto koliko i Kosovo, Koštunicu, i ostale pojmove koje svakodnevno uzimamo u usta. Isfrustriran i zgađen svime što se dešava u političkoj javnosti i realnost (a pogotovo u pozadini) muka mi je više bilo tih reči. Pogotovo i te svojevrsne šargarepe koju naša mazga Srbija pokušava da dohvati i zagrize, usput vukući u kolima ogromne terete nezavisnosti Kosova, razdora među demokratskim snagama, korupcije, monopolizma i čega sve ne... Sve je odavno prevršilo svaku meru a pogotovo tvrdnja da se potpisivanje SSP-a faktički parafira nezavisnost Kosova. Samo sam se pitao da li ćemo doživeti dan kada će naša Vlada potpisati famozni sporazum.

Da danas nije prvi april, pomislio bih da je ovo nekakva šala, šega, zajebancija, podmetanje - nazovite kako god to hoćete. Elem, izgleda da ipak nije i da ipak i ta jEvropa ima malo pameti u njihovom kolektivnom mozgu da donese odluku i malo dune dašak vetra u jedra pravih demokratskih snaga i da - ponudi potpisivanje SSP-a sa Srbijom. Još i da vidimo to čudo, da zaista i potpišemo i da nas Bog vidi. Naravno, Balkan ne bio bio Balkan kada se odmah ne bi čuli ljubomorni glasovi iz bliskog nam susedstva. Uostalom, čuju se i sa naše strane kada smo mi ljubomorni, zar ne?

Eh, sada... Ako pobedi gle-magične-li-kombinacije DSS+SRS (to su srca dva) ode sve u q... i SSP, i mi, i oni, i Srbija. I nasta crna rupa u Univerzumu, na sred Balkana...

Update:Zapamtite ovaj datum - 29. april, jer će se oko potpisivanja SSP-a posle 11. maja dići ogromna prašina. Ili ćemo zaista krenuti prema Evropi, ispuniti Haški uslov, ili će pak, po tvrdnjama SRS-a predsednik Srbije Boris Tadić - paz'te ovo - biti optužen za izdaju. Na nama je da odlučimo kuda ćemo, kako ćemo i ko ćemo da nas tamo vodi. Pamet u glavu.

Ово је истина. Ако све преокренемо Не можемо бити најбоља земља на свету Лагао бих ако кажем да Пред Србијом стоји дивна будућност Да ће ово бити безбедна земља Да ће нам економија бити јака Да ће нам деца бити здрава, образована и запослена Али, пре тога морате знати Наша земља не заслужује да буде таква У то сам убеђен јер знам какви су Срби Не можемо без корупције и лицемерја И под било којим околностима одбијам да поверујем да У годинама које следе ово може бити дивна земља Али, захваљујући гласовима њених бирача Ова земља тоне све дубље Ипак, прочитајте причу до краја Србија има само једну судбину И допало нам се то или не Ово је стварност.

Србији је потребан преокрет, а ако желите да знате како изгледа наше виђење Србије,прочитајте горњи текст уназад, реченицу по реченицу. Подржите ЛДП, да преокренемо Србију – број 2 на републичкој листи!ШИРИ ДАЉЕ - ЛДП!

Fascinantna nam je ova država:

Izvod iz matične knjige rođenih Izvod iz matične knjige venčanih Uverenje o državljanstvu Jedna fotografija 5 x 5 cm Stara lična karta

Da čovek pobenavi. Pre mesec dana sam zamenio isteklu ličnu kartu i tom prilikom sve što sam predao je bila stara LK plus papirni zahtev za istu. Ništa drugo. Zašto bi sad za izdavanje ove nove trebalo da skupljam sve ove papire?

Zašto se ovde za sve živo traži izvod iz knjige rođenih koji nije stariji od 6 meseci? Je l’ dokoni mamlaz koji je to smislio misli da se mesto/datum rođenja menjaju kako prolaze godine? Koliko ljudi u Srbiji je rođeno van sadašnjih granica i treba da se zamajava da ovo skuplja.

I uverenje o državljanstvu — je l’ taj papir predat za neku od prethodnih ličnih karti više ne važi?

Najveća glupost je ovo za matičnu knjigu venčanih. Kakve je*ene veze ima moj bračni status sa ličnom kartom? Ako državi treba ta informacija neka poboljša elektronski sistem uprave pa će to moći da vidi u podacima iz opštine.

Mamlazi udbaškog uma. Sve ovo je posledica komunjarske psihologije da stanovnik mora stalno da sam dokazuje da nije kriv i sumnjiv. Sve ovo što traže treba sami da već imaju i vode evidenciju. No je problem što to zahteva da se daju pare na kreiranje i održavanje informacionog sistema. Ovako lepo uzmeš parice i vozi do sledeće prilike.

Čekaću poslednji dan i podneću zahtev za izdavanje 26. jula 2011. Možda do tada u ovu zemlju udari neki meteorit pa pobije one koji ovo smišljaju. No je strepnja dublja od nade - takav korov jedini ima da preživi.

Mili Moji i Najmilije Moje, Verni Sledbenici Svog Sopstvenog Dobra koji znaju da do njega ne mogu da dođu bez Našeg Posredovanja, sa Velikom Mukom nalazim ovih pola časa da Vam predočim neke događaje iz Vaših Života koji Vam nisu poznati. Obdareni Zdravim Razumom, kakvi jeste, razumećete ako Vam se učini isuviše sažet Ovaj Unos. Elem, [...]

Peščanik možete da volite ili ne volite. Retke su tako beskomporomisne emisije i obično se nalaze na dva ekstremna kraja: ili su totalno društveno normalne — gde spada Peščanik — ili totalno razumski nenormalne (imam i ovde primere, no neću da zagađujem blog).

I za one koji ne vole Peščanik preporučujem fenomenalnu rubriku na sajtu pescanik.net zvanu “Čita umesto nas”. Svake nedelje se tu objavljuju odabrane izjave raznih lica divne li nam javne scene. Redovno umirem od smeha čitajući pojedine bisere gluposti ali i lucidnosti. Nekoliko primera iz ovonedeljnog izdanja:

Već 200 godina velike sile mešaju se u naše unutrašnje stvari. Da smo velika sila, mešali bismo se i mi. [Milan St. Protić, bivši diplomata, Glas javnosti, 10.04.08.]

I Zemun i Beograd su bili “porobljeni”. Beograd od Otomanske imperije, Zemun od Austrije. I, kako su ti Srbi, pod te dve okupacije, živeli? Ko je u stvari bio potlačen? Po izjavama patriotskih diletanata ispada da su Srbi u Šumadiji, pod Turcima, bili slobodni, a oni preko, u Evropi, živeli su u ropstvu. [Dragan Stojković, čitalac, Danas, 11.04.08.]

Vojvođanski Mađari se već dugo zalažu za personalnu i teritorijalnu autonomiju, ali naša stranka takav anticivilizacijski koncept ni u ludilu neće prihvatiti. [Borko Ilić, funkcioner DSS, Glas javnosti, 12.04.08.]

Od ulaska Rusa i partizana 1944. u Beograd nije bilo veće operacije. [Aleksandar Tijanić, direktor RTS o “Evrosongu”, Politika, 11.04.08.]

I za kraj nešto što uopšte nije smešno, ni tužno. Prosto je vanserijski tragično i najslikovitije pokazuje šta će biti krajnji cilj sadašnje “politike” trenutne vlasti:

Prvi su napustili radna mesta zaposleni u gnjilanskom kraju, najmanje 250 policajaca i radnika pravosuđa. “Ni do danas niko nije ništa dobio. Nadaju se da će dobiti… U Prištini bi ih primili opet na posao, ali kako sada da se vrate kada su izašli zbog nezavisnosti. Plaše se da bi to bilo shvaćeno kao da sada to priznaju”, kaže Vesna Jovanović iz gnjilanske opštine. Ona dodaje: “Narod ovde, u Pomoravlju, gde inače niko nije ni došao da im javi niti obrazloži bilo šta, izdržaće nekako dok se ne završe izbori. A, ako ni tada ne dobiju ništa, onda smo u gadnom problemu. Većina kaže da posle svega ne bi ni u Srbiju, već da traže azil”.

Ministar za Kosovo i Metohiju je najodgovorniji. On je to (napuštanje posla) sugerisao narodu i on je davao ta obećanja. Sramota! Ne samo što je obećavao, on i deli narod! Na severu Kosova policajci su dobili plate i iz Prištine i iz Srbije, a južno od Ibra, gde je narod najugroženiji, niko ništa. [Goran Arsić, načelnik Kosovskog okruga, Blic, 10.04.08.]

Mnogopoštovane Moje Glasačke Individue-Pripadnice Državne Mašine - koja svakoga dana rukovođena Velikim Mašinovođom juri ka Svom Svetlom Cilju, to jest: Strateškoj Integrisanosti – posle Kraće Pauze javljam Vam se Oznojenog Lica i Nažuljenih Ruku. Velike je Muke Moja Individua morala proći kroz poslednje dve sedmice od kako smo se poslednji put čuli! Sve je počelo dan [...]

Slika govori više od 1000 reči.

Došao je i taj dan da smo dočekali mobilni internet u Srbiji. Odavno se spekulisalo oko toga kad će taj dan i zvanično doći, a danas (možda i par dana pre nisam baš ažuran) je i to ozvaničeno. Znate kako kažu proizvod ni ne postoji ako tržište ne zna za njega :).

Zašto je ovo dobro? Zato što više ne moramo da sedimo u kući da bismo radili, niti da jedemo manje hleba kada idemo preko GPRS-a na Internet. Verujem da će ovo u potpunosti afirmisati moj LWP (laptop wireless priroda) koncept u Srbiji i da će makar nama geekovima ovo omogućiti da s vremena na vreme izadjemo iz konfora naših wanna-be Aeron stolica.

Što se cena tiče nije ovo nešto, makar u ovom stadijumu postojanja što je namenjeno za široke narodne mase, više je u pitanju ponuda za business korisnike. Za nekih 3000 din se može dobiti 1GB protoka što je ok ako ne skidate filmove, muziku i slično, za svakodnevno poslovne potrebe, neki sitniji upload i slično. Sa druge strane, u toku aprila je i promocija tako da se dobija za istu sumu 3GB do kraja ugovornog odnosa, što je onako dosta primamljiva ponuda (a ovo počinje da liči na PR tekst ). Evo i cenovnika usluga kao i uredjaja koji idu u sklopu ove ponude. Uporedite sve to sa cenama u regiji, koje nam je pripremio 3Kolone i koje su uglavnom nešto niže, ali kao što možete videti i konkurencija je dosta veća, tako da verujem da će se nešto slično desiti kada se na ovaj korak odluče i VIP i Telekom, pogotovu ako znamo poziciju Telekoma u celoj priči. Zašto sam ovoliko srećan? Zato što konačno mogu da odem kući više od 2 dana a da ne čupam sebi kosu zbog toga što sam isto uradio i što me čeka 600 mailova u inboxu sa subjectima respektivno (HIIITNO Uraditi -> Dobro gde si ti -> Zašto me kuliraš? -> Ovo nema nigde j**es mi sve -> Pod hitno da mi se javis… ). Verujem da nisam jedini koji se suočava sa ovim problemom kada se uputi ka rodnoj grudi, ali i ka nekom odmorištu posle naporne sedmice, meseca, godine.

Kakvi su vaši komentari?

Svaki dan gledamo televiziju (hvala Bogu, od preseljenja imamo mogućnost izbora od 74 kanala zahvaljujući modernom čudu - kablovskoj) i kada ranije sam redovno pratio na RTS-u emisiju Šta radite, bre? Od kada smo se preselili, em nemam vremena za takvo zamlaćivanje, em mi se zgadi kada čujem floskule, demagogije ili pak druge prazne priče koje služe za svakodnevno uzdizanje sopstvenog ili stranačkog rejtinga.

Razmišljam i pokušavam da ove poznate baje koji upravljaju ovom smešnom i jadnom državom opišem samo jednom rečju... da sažmem njihovu prirodu, suštinu, ponašanje - sve - u jednu (eeeeeventualno dve) reč i shvatam da je to jako teško. Njih uglavnom karakteriše ljubav za vlašću, gramzivost, nebriga za stanovništvo i još mnogo sličnih stvari, ali im je karakter jako teško opisati jednom rečju. Ipak pokušaću...

Tako, na tapet prvi dolaze oni koji prvi i odlaze iz sadašnje vlade. Demokratska stranka Srbije.

Vojislav Koštunica - KočničarDragan Jočić - TelohraniteljMiloš Aligrudić - NeubedljivSlobodan Samardžić - Neverovatno dosadanAndrija Mladenović - ŠlihtaraPredrag Bubalo - KrpiguzDejan Mihajlov - LažovAleksandar Popović - PametnjakovićZoran Lončar - Kuknjava

Posle otvaranja pandorine kutije, stižu na red i njihovi koalicioni partneri. Nova Srbija (ne dao Bog da njihovu novu Srbiju dočekamo...)

Velimir Ilić - Arogantni prostakBranko Jocić - Debeli džeparošDubravka Filipovski - Anonimus

Da ne bude sve tako crno, eto nam i najjače stranke u vladi, Demokratske stranke i njihovih članova. Kako njih vidimo?

Boris Tadić - Pretty-boyDušan Petrović - IritirajućDragoljub Mićunović - Stara školaDragan Šutanovac - PacifistaDragan Đilas - SposobanBojan Pajtić - VojvođaninVuk Jeremić - UporanMirko Cvetković - Deda MrazVoja Brajović - Tihi

Nakon ovih glavnih, evo na kraju članova stranke od 17 eksperata, gde je preživeo svega jedan koji je trenutno i vodi - G17 Plus.

Mlađan Dinkić - ŠtedišaTomica Milosavljević - NeprimećenAna Pešikan - Sposobna

Kamo lepe sreće da je Zoran Đinđić živ, znam da bih tog čoveka opisao kratko i jasno kao - uspešni vizionar. Ostatak političke scene neka sačeka sutrašnji dan. Ako ga mi sačekamo, jel'te...

Nekoliko puta sam slušao/čitao, sada već čuveni govor Baraka Obame, o rasnim pitanjima i podelama u Americi. Već sada se taj govor upoređuje sa verovatno najčuvenijim govorom 20. veka - “I have a dream” Martina Lutera Kinga.

Govor je zaista izuzetan, bez lažnih floskula, prodavanja magle i pričanja popularnih priča. Obama na izuzetan način govori o uzrocima i posledicama raznih podela. O tome da su reči njegovog pastora takve kakve jesu zbog toga što je on (pastor) rastao i formirao se kao osoba u okruženju kakvo je vladalo u Americi 50-tih i 60-tih. Nedavno sam na sajtu Peščanika naleteo na odličan prevod kompletnog govora i najiskrenije preporučujem čitanje istog.

Govore slične snage sam slušao i u Srbiji, poslednjih godina. Zoranov govor o nacionalizmu i patriotizmu studentima u Banjaluci pred samo ubistvo je odličan primer. Njegovi govori i statvovi sa kampanje “Srbija na dobrom putu”. Ili govor Čedomira Jovanovića na završnoj konvenciji LDP-a pred prošle izbore. Čitanje Obaminog i Čedinog govora jednog za drugim je veliko otvaranje očiju kakvog mladog i perspektivnog političara ova zemlja ima.

Obamin govor se u Americi opisuje kao prekretnički, kao nešto što će se godinama kasnije smatrati za početak oporavka Amerike kao društva u kome trenutno vlada strah. Od recesije, nesigurnosti, od terorizma. Od beskrajnih ratova u Iraku i Avganistanu. Ne znam da li bi ove reči i ovakav govor imale takav efekat da su izgovorene nakon 8 godina Klintonovog predsednikovanja, nakon kojih je Amerika odlično stajala. Možda. A možda je bilo potrebno 8 godina Džordža Buša mlađeg da bi te reči imale dovoljnu težinu. To će istorija reći. Ono što stoji je ovakav komentar:

Finally somebody gets it! Finally someone rises above all the crap, & when put in a difficult situation, dares to address the situation itself instead of cutting all ties with the offending situation and running for the hills. Finally a presidential candidate who isn’t the usual “well he’s better than the other horrible choices”

(naglašavanje moje, komentar na YouTube strani na kojoj je govor)

Mi smo devedesetih godina proživeli nacionalni i ekonomski sunovrat. Jedva da smo se pokrenuli u dobrom pravcu kada je 2003-te ta priča sjebana. Da li treba da prođe još 4 godine pod Koštunicom (ovaj put sa radikalima) pa da ideje i programski ciljevi koje zastupa LDP dovoljno dobiju na težini? Koliko još treba da potonemo da bi krenuli ka površini?

I dokle ćemo da glasamo za neke samo zato što su oni drugi gori od njih?

Videćemo za mesec i po dana.

U jednoj državi na brdovitom Balkanu živeli su zajedno Mango, Kivi, Zara i Banana. Isith su godina svi tamo stigli, isti im je bio generalni distributer (ovo više onako poetski premda nije daleko od istine), isto su im tekli trgovački dani, na iste (ohoho) profite svi su se svikli i svima je zapretila radikalska neman u jednom danu. “Mala” sestričina jednog Funkcionera prva je primetila radikalsku neman koja se razjapljenih čeljusti i zažarenih očiju, besprizorna i strašna kao pojava, ustremila na ono najsvetije u maloj, takorekuć majušnoj državici, silom prilika smeštenoj na brdovitom Balkanu - “iskustvu šopinga u Zari i Mangu”. Uplašena za budućnost svoje zemlje, još više da bi mogla ostati uskraćena za bezbrižna tinejdžerska popodneva provedena u lakomislenom trošenju novca svojih roditelja na krpice i lutkice, nabavljane po evropskim a prodavane po srpskim cenama, mala sestričina odlučila je da se uprkos strogim porodičnim pravilima glede nepotizma za pomoć obrati svom voljenom ujaku … ostatak priče znate … Ujko je pred milionima hiljada svojih simpatizera svečano obećao kako će u zemlji na brdovitom Balkanu Zara i Mango “na vjeki vjekov” prodavati krpice i lutkice (po najvišim cenama u Evropi), zarekao se kako će svi tinejdžeri (i oni koji se tako osećaju pa imali pravo glasa ili ne) i dalje bezbrižno moći da spavaju i sanjaju slatke “šoperske” snove.

Nama ostalima, koji nismo te sreće da budemo ujkine mezimice, ostaje da biramo - da sisamo kiseli kivi il’ da se “prebačimo” na banane. Ja lično biram bananu - bar će mi biti jasno što nakon svakih izbora imam osećaj da sam ispao majmun!

 © Bratislav Veličković a.k.a. Veličković::blog Slobodna upotreba sadržaja uz obavezno navođenje izvora

33 zemlja koja je priznala Kosovo na iznenadjenje mnogih, nije Španija, ni Kina, ni Brazil ni Urugvaj - već Srbija. Ovaj pomalo šokantan akt naše Vlade upravo mi je dojavljen putem kontakata iz Prištine. Kako navodi Koštunicin kabinet i predstavnici ministarstva za Kosovo i Metohiju tom prilikom su objavili: “Dajte da i mi budemo ljudi, i poštujemo živote i onih oko nas. Dajte da jednom kažemo, Srbija je država koja je u dobrim odnosima sa svoji susedima i kojoj ne preti još jedan rat. Srbija je zemlja u kojoj mladi lepo žive, imaju priliku da putuju u druge zemlje, upoznaju druge kulture i stiču znanja koja će kasnije koristiti za razvoj sopstvene okoline. Kosovo ima cenu, ali se postavlja pitanje da li je ta cena veća od cene života 6,5 miliona ljudi.” U daljem tekstu se navodi da će Srbija i Kosovo raditi na uspostavljanju bilateralnih odnosa na najvišem nivou. Ulazak i izlazak iz zemlje biće moguć uz samo osnovna dokumenta a veliki pravoslavni praznici biti neradni dani i na Kosovu.

Postavlja se pitanje reakcije naroda u Srbiji koji još uvek Kosovo smatra svetom srpskom zemljom. Da li ćemo zbog linija u atlasu i ovog puta praviti koncerte od 300.000 ljudi ispred narodne skupštine, gde oni na bini neće pevati, ostaje da se vidi. Sve u svemu ja sam malo zbunjen, ali i ponosan na svoju administraciju što je ipak uspela da napravi iskorak u svom razmišljanju, da shvati da nije pitanje Kosova jednako pitanju stolice, već da je pitanje Kosova jednako pitanju života. Štaviše mislim da ću izaći na sledeće izbore. Konačno imam za šta da dam glas.

Najdraži Moji i Još Draže Moje, Borba protiv Vas dobija potpuno Nove Oblike koje je Ispravnom Umu već više teško i da prati. Čini se da se Novopečeni Neprijatelji Strateških Integracija, to jest – Vaši Neprijatelja, ne boje da posegnu za Najbrutalnijim Sredstvima koja prete da unište sve Velike Tekovine Visokih Dometa Naše [...]

Zanimljive činjenice i informacije. Pogledao sam domaći “Kako je propala Jugoslavija” i sad ovaj strani (ima prevod). Definitivno savetujem generaciji koja nije bila svesna sebe i okoline kada se ovo sve dešavalo i šta su početci sukoba i raspada. Preporuka i za one starije kojima je izvor informisanja bio RTS1. [...]

Sva ljudska bića spoznaju smisao kroz stvaranje. Tolika je ljudska glad za smislom, da celokupna istorija umetnosti od praistorije naovamo zapravo beleži samo mali broj plodova ovog neutoljivog nagona. Ona, na primer, ne zna ništa o onima koji su stvarali decu, onima koji su stvarali lična sećanja, ili onima koji su stvarali zahvalnost. Uz to, [...]

Dragi Moji, umesto da Vas danas obaveštavam o Mojim Napornim Aktivnostima vršenim po Volji Njegove Nepogrešivosti, rešio sam da Vam ispričam Jednu Dogodovštinu iz Moje i Prošlosti Mog Dobrog Prijatelja – Jednog Funkcionera Vladajuće stranke Srbije. Mislim da će Vam se prilično dopasti i mislim da ćete iz Ove Priče izvući Brojne Pouke. [...]

Meni izbor deluje vrlo jednostavan: Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?

Da ili ne?

Ako je da, onda glasajte za bilo koga od ovih:

Za razliku od ranije, ovoga puta smo uvereni u formiranje vlade, a ako to kojim slučajem zatreba, makar i formiranje koalicije. Ne bih isključio tu mogućnost

Tomislav Nikolić koaliciju otvoreno nudi DSS-u, ali uz napomenu da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera.

Moramo poštovati izbornu volju naroda. Ja ne mogu, niti ću bilo kada reći da sam protiv svog naroda. A ako taj narod bira radikale, onda su oni u igri

Ko je gledao Utisak nedelje od 10. marta, mogao je i da čuje Borisa Tadića kako ne isključuje postizbornu koaliciju sa DSS-om ako “promene politiku”. U Kažiprstu narednog dana Pajtić odbio da isključi tu mogućnost. Onda Boris Tadić kaže da Koštunica ne može da očekuje mesto premijera. G17 je poznat da im nije gadljivo da prave koaliciju sa njima (zajedno su srušili Živkovićevu vladu).

Baš lepo, srećno društvance.

Ako je ne, onda glasajte za LDP ili stranke manjina.

…

Potpuno je fascinantno na kolika poniženja je Demokratska stranka Borisa Tadića spremna da ide i koliko nisko je spremna da se spusti da bi zadovoljila apetite jedne salonske stranke koja je od svog nastanka ‘93. uvek u istraživanjima imala mnogo više procenata nego što ih kasnije na izborima zaista i dobije. Dragan Bujošević odlično ilustruje:

Meni sad to izgleda prosto neverovatno, ako je Vojislav Koštunica tresnuo vrata pred nosom Borisu Tadiću i rekao je - Zdravo, bre, raspuštam Vladu zbog tebe, neću s tobom, hoću s radikalima. Sad, Boris Tadić mu ponovo otvara vrata i kaže - Ej, ipak možemo… Pa, kako možete zajedno?

To je ono o čemu je Zoran Đinđić govorio, ovo je sad jedan lični detalj, pa, bila je zima 2002. nešto smo Zoran i ja pričali i Zoran meni kaže - Ja više stvarno ne mogu da radim sa Vojom, ne mogu više, sad ćemo da sredimo mafiju, sad ćemo ovo, ono, dobićemo te izbore, ali ja neću biti premijer vlade u kojoj treba da bude i Voja, ne mogu, neka bude bilo ko drugi iz Demokratske stranke. I tad mi je objašnjavao da su u stvari politike, da su ideje Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije različite. I on je rekao - Ej, ja govorim o društvu, ja ću da menjam društvo, a, kaže, Voja govori isključivo o državi, o granicama, to je naša suštinska razlika.

I ja mislim da je to i dalje u stvari razlika, da se ta razlika sad ispostavila, da ovi izbori dovode upravo do toga o čemu je Zoran govorio. I mislim da veliki deo ljudi u Demokratskoj stranci to jako dobro razume.

Dalje u razgovoru je i dodatna razrada o suludom odnosu Tadića i Koštunice - preporučujem čitanje. Obzirom da DS povećava broj mandata dok se DSS-u kroz izbore smanjuje, jedino razumno objašnjenje jeste da Tadić smatra da će ovakvom populističkom pričom da dalje otima glasače od DSS-a. Ako se to zaista i desi i ova DSS-NS idiotarija spadne na 20-tak poslanika ili (san snova) ni ne pređe cenzus, onda skidam kapu. To je istovremeno i prilično riskantna taktika jer u slučaju da tako ne bude, dobitnici će biti svi, a gubitnik samo DS. Ako i posle ovih izbora ispadne da DS mora da ide u koaliciju sa DSS-om, opet će biti meta najgorih ucena, broj razočaranih će nastaviti da raste i LDP će profitirati.

Za pobedu razumnih nad ovim zlotvorima, potrebno je da DS & co. pristigne radikale po broju mandata i da LDP dobije barem 30 poslanika. To znači da DS treba da pređe 80 poslanika a da G17 zadrži ili (ovo bi bilo ogromno čudo) poveća svoj broj. Uz sitan broj ostalih (tu računam pre svega na stranke manjina), to bi dovelo do preko 126.

U slučaju da LDP ne bude imao dovoljno poslanika da bude faktor u formiranju vlade, imaćemo ili vladu SRS + DSS/NS sa Nikolićem na mestu premijera ili vladu DSS/NS + DS & co gde će Koštunica opet sebi istrgovati mesto premijera. Situacija u kojoj DSS/NS ne pređe cenzus mi deluje nerealna, pa je ne razmatram. Pritom se potajno nadam da bi SPS ovaj put mogao da ostane ispod. Kuc, kuc.

Samim tim, cilj deluje jasan: dupliranje broja glasova LDP-a na 400.000, što bi bilo dovoljno za 30-tak poslanika. Sa ovakvim rasporedom političke scene kakav jeste, važnost LDP-a je ogromna. Stoga ponavljam pitanje s početka:

Da li hoćete da Koštunicu i dalje gledate u Vladi Srbije ili ne?

Ovih nekoliko dana koliko Vam se nije Moja Individua javljala, provela je ona neprekidne časove u borbi za Vaš Opstanak, kao i obično što radi. Moram priznati da mi je pomalo mrsko da to više ponavljam, ali osećam da moram – navikli ste na to, navikli ste na moju Nepreglednu Skromnost, i nije [...]