Planeta Srbija

Док сам се синоћ враћао са другог краја града до стана, шетајући од радње до радње трагао сам за теглицом Jacobs кафе коју сам помињао овде и овде. То иначе онако споља изгледа овако, овако и овако. Међутим, као што сам и очекивао, у неких двадесетак радњи само сам у једној пронашао кесице без глупавих додатака „два у један“ и „три у један“, па сам узео за почетак 3 комада (до понедељка, т.ј. сутра), да се повратим из мртвих.

Не знам какав је осећај када никотински зависници кроз плућа пропусте први дим после краће паузе, али осећај који пружа ова малена кесица укусне кафе је неописив. Какве донкафе и грандови, све ђутуре то има укус муља и блата.

Nescafé (Classic) ми је превише кисела (пио је скоро две године, пре Jacobsa, од тада ми и датира шоља са фотке), пробао сам још неке инстант кафе, али, само ово је укус који ми прија. Стварно краљевски! Мммм…

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Како беше иде она прича о томе како је Рокфелер постао богат? Стигао је у Америку са четврт долара у џепу. На доку је купио једну јабуку а онда је продао за један долар. Тако је зарадио први долар. А онда је умро његов богати деда и оставио му милионе долара. Или није Рокфелер (или како год се то пише) него неки други пунишић, али поента је јасна.

Е сад, тужно је кад изгубиш неку драгу особу, али… у крајњем случају, ти пунишићи што рикњавају и остављају у наслеђе баснословна богатства својим далеким наследницима обично буду неки џибери који се тих наследника сете пар секунди пре него што им новцем запрљана душа напусти тело.

Мени би ових дана тако легао један такав покојни пунишић да је то невероватно. Што бре мени неће да рикне неки богатун који живи у три пизде лепе материне, и да ми стигне телеграм да ми је ујка Луи оставио читаво богатство, па макар и не познавао тог ујка Луија. Ја бих то све паметно „реализовао“, т.ј. уложио у мање-више корисне ствари. Чак бих добар део дао и у добротворне сврхе…

Зна ли неко где имају да се купе те срећне звезде па да репризирам рођење и кажем мајци да ме спакује испод те срећне звезде, или још боље да купим и ту срећну звезду и богатог рођака на самрти који има само мене, а све то за мале паре… Да бар знам да носим те јебене гајбице које је носио Марко Милошевић па да и ја зарадим за пар сати зарадим пар милиона еура на гајбице…

…ммм, да. Није све у парама - има нешто и у лови. Поред тога, мени би највише одговарала срећа, јер у њој има све; има здравље, лова, рибе, секс, дрога, рокенрол, а има и лова (или сам то вбећ рек’о?)…

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.