Planeta Srbija

U poslednje vreme međ Internet svetom reč niša je nešto poput mantre, neizostavni sastojak svake konverzacije, a bogami i ovde se poprilično koristila u prethodnih nekoliko godina. Međutim, kako to obično biva u tom istom Internet svetu, i ako većina zna šta to znači, dobar deo te većine ne zna nikome da objasni to značenje te se na Twitteru povela interesantna polemika oko značenja i eventualnih sinonima date reči. Pokušaću da dam odgovor na to pitanje, pritom napominjući da nisam lingvista te moje viđenje značenja ne mora biti i ono pravo.

photo by: Ken McCown

Interesantno je kako je reč niša u mom životu dobijala nova značenja. Kao klinac prva asocijacija na nišu mi je bio izvdojeni deo dnevne sobe u kome je bila kuhinja i trpezarija, blago izdvojen ali opet deo celine. Zatim dolazi vožnja i polaganje testova, gde uvodimo izraz niša za autobuse, koji označava prošireni deo puta koji služi za parkiranje autobusa. Dolazimo i do ovog našeg, trećeg značenja koji treba da označi određeni deo ljudi na tržištu koje imaju ista interesovanja i kao takvi mogu predstavljati “nišu”. Radi preciznijeg definisanja termina niša, i njegovog porekla hvatamo se i rečnika te je niša:

arh. obličasto udubljenje u zidu, izdubak, slepi prozor; obično služi da se u nju stavi kip, poprsje ili drugi kakav ukras - Vokabular

odnosno isto to samo na engleskom

a hollow place in a wall, often made to hold a statue

ali i

an opportunity to sell a product or service to a particular group of people who have similar needs, interests etc - Longman

Očito nam je bliži drugi prevod niše koji se odnosi na tržište, pa kada kažemo niša zapravo mislimo na tržišnu nišu odnosno niche market koji je po wikipediji podskup tržišta koji se odnosi na sve one na koje specifični proizvod cilja.

Sada, uz sve ove definicije nam je i jasnije poreklo reči niša. Niša jednostavno predstavlja izdvojeni deo neke veće celine, u ovom slučaju tržišta, koji se kao takav može nazvati podcelinom zbog određenih fizičkih (kao deo dnevne sobe, ili puta) ili psihičkih (ista interesovanja) osobina.

Suština je ista, samo su izmenjene uloge: Ko bi rekao, ono što je nekad predstavljalo mesto za saksiju ili bistu, danas je jedna od popularnijih stavki u rečniku Internet preduzetnika…

Hvala Ivani, Milošu i Mimi na pomoći i iniciranju ove zanimljive diskusije.

Po Vukajliji papazjanija je nedefinisana masa za koju je uobičajeno je da čak ni njen kreator nije siguran šta su sastojci. Baš tako nekako izgleda i jezik ljudi iz naše struke, kako god se ona zvala. O tom jeziku, izražavanju i korišćenju stranih izraza u poslednje vreme se sve više prašine diglo, pa se postavlja pitanje šta i kako je zaista pravilno.

Boravak na webu mi je ogadio mnogo stvari, a jedna od njih je i gramatika.  Iako mi je u osnovnoj školi ista bila jača strana, ne mogu reći da sam ostao njen fan u poslednjih par godina. Razlog leži u činjenici da je gramatika sve češće postala alat koji oni sa slabijim argumentima vrlo rado koriste da bi ispali pametniji. Da li se piše jer ili jel, samnom ili samnom, šargarepa ili krastavac postalo je neverovatno bitno odjednom, dok se sa druge strane gomila new age klinaca potpuno besramno zadovoljava uvođenjem novih slova u azbuku. Eto danas sam nekim čudom ukapirao koji je fenomen slova w koji mladi (ah during the war…) toliko fanatično koristi. Jebena instant vremena, deca iz kesice, i sms kultura. Overite klasičnu tastaturu mobilnih, od slova v vas dele 3 klika a od w samo jedan. Sms peting ne sme da čeka, baš kao što je nekad televizija bila brz medij.

Na skoro završenom BizBuzzu dosta pažnje se posvetilo korišćenju domaćih izraza tokom prezentovanja. Naprosto, i meni se često dešavalo da izbacim neverovatan termin i sledećih 3 i po minuta pokušavam da shvatim kako sam došao do istog. Verovatno najveća glupost koju sam uspeo da ubacim u svoje regularno izražavanje je in-house content production. I stvarno, to je neverovatna glupost, i u poslednje vreme se trudim da toliko količinu anglicizama izbacim iz svog jezika. Verujem da će me ljudi iz struke razumeti, ali ne i neko ko nije iz te priče a recimo želi da vidi o čemu to pišem. To rizikuje da već na prvom koraku izgubim neke potencijalne čitaoce, ali i ispadnem arogatni kreten koji želi da ispadne pametniji korišćenjem pametnih izraza.

No, počinje da mi i smeta odlazak u drugi ekstrem. Jednostavno neke stvari nije moguće reći na srpskom jeziku a da zvuče smisleno koliko god se borci za očuvanje srpskih reči trudili da iste koriste. Pogotovu ako je u pitanju tehnički jezik koji sam po sebi dodaje još jedan nivo težine na celu priču. Navešću nekoliko primera da bolje ilustrujem celu priču, vi u komentarima dajte prevod ako imate bolju ideju.

Label - odnosi se na dizajn formi i predstavlja tekst koji stoji uz određeni elemenat forme. Eventualni prevod je labela, što je isto rogobarno kao da prevodite social media u socijalni mediji.

Cloud computing - neko od kolega sa faxa je pisao diplomski o cloud computingu i pitao me ukoliko znam prevod istog. Apsolutno nemam veze kako se ovo prevodi a navodno na FON-u su ga preveli kao oblak računarstvo.

Developer - u narodu popularan i kao razvijač.

Crawler - … kako god (hvala Mileusni na primeru).

i tako dalje.

Verujem da postoje prevodi ovih reči ali su naprosto previše komplikovani da se upakuju u smislenu celinu. Lepota engleskog jezika je upravo u tome što se spajanjem (coin-ovanjem) mogu dobiti vrlo smislene celine, za koje u srpskom morate napisati čitav sastav. Ili napraviti totalno pogrešan prevod. Primeri mogu biti pillow talk (razgovor koji vodite sa voljenom osobom pred spavanje u krevetu) a za pogrešan prevod public housing koji bi vrlo zanimljivo zvučao u originalnom prevodu (javne kuće).

Treba voleti i čuvati svoj jezik, kao deo lične kulture i očuvanja tradicije, ali je zaista teško u ovoj industriji ostati dosledan. Stoga rešenje bi trebalo da leži u kompromisima koje pravimo po sopstvenom osećaju dok se neki najpoznatiji domaći rečnik, kao pandan Miriam Webstera,  ne osmeli da ih definiše i ozvaniči. Do tad, verujem da će sve ove primedbe na korišćeje stranih reči biti lep način da kažete kako vam se nečije izlaganje nije svidelo, samo uvijeno u nešto lepšu formu.

Odgovori na različite nedoumice vezane za pisanje i izgovor reči u srpskom jeziku koje većina ljudi ima mogli bi se naći u Pravopisnom rečniku srpskog jezika sa pravopisno-gramatičkim savetnikom autora Milana Šipke koji krajem 2009. godine izlazi u izdanju izdavačke kuće „Prometej“ iz Novog Sada.

Iako su neki mediji predstavili ovu knjigu kao novi pravopis srpskog jezika, autor u intervjuu objavljenom na sajtu izdavačke kuće „Prometej“ objašnjava da je to u stvari pravopisni rečnik i ujedno i pravopisno-gramatički savetnik, a ne pravopis. Više o tome šta će se sve u njemu naći, da li će postojati eventualne neusaglašenosti sa Pravopisom Matice srpske i da li će se javiti problemi ako Matica srpska objavi novo, izmenjeno izdanje Pravopisa iz 1993. godine pročitajte u samom intervjuu. Takođe je interesantno pročitati i šta o tome misle doc. dr Veljko Brborić, Dr Mato Pižurica i prof. dr Rajna Dragićević.

Cena ovog pravopisnog rečnika kada bude izašao iz štampe biće 9.300 dinara, ali se do 30. juna 2009. godine može naručiti u pretplati po ceni od 4.900 din (za plaćanje odjednom 20% popusta – 3.920 dinara). Plaćanje je moguće izvršiti u pet (882 dinara mesečno – 4.410 dinara) i u deset mesečnih rata (490 dinara mesečno -4.900 dinara).

Obraćate li pažnju koliko pravilno koristite jezik? Pravite li greške? Imate li nekih zabluda ili nedoumica u vezi pravopisa, gramatike, značenja reči, stila ili nečeg drugog?

Već nekoliko godina na Intenretu postoji forum čija je namena upravo srpski jezik. Forum je napravljen u okviru projekta Vokabular na adresi http://www.vokabular.org/forum/. Na njemu postoji jaka zajednica ljudi koji se bave našim jezikom bilo profesionalno, bilo iz hira ili prosto iz potrebe.

Ako nekada naiđete na kakav jezički problem, na forumu Vokabulara ćete sigurno pronaći odgovor.

Forum se razlikuje od onoga što je često mnogima socijacija za svaki sajt koji se bavi srpskim temama. On je posvećen je pre svega nauci o jeziku i nema nikave sličnosti sa sajtovima koji se predstavljaju kao nacionalni ili patriotski. Forum…

Kako vreme brzo prođe. Ovih dana me je nekoliko ljudi podsetilo na program Imenik koji sam napisao devedeset i neke godine.

U to vreme, naišao je na izuzetno dobar odziv kod nas (prestao sam da brojim na nekih 8000 preuzimanja programa), u nekoliko navrata su mi se javljali iz inostranstva pitajući da li postoji verzija na engleskom jeziku.

Izgleda da program još uvek ima veliki broj aktivnih korisnika, jer mise s vremena na vreme neko javi sa pitanjem u vezi njegovog korišćenja.

Ako pratite moj blog i ono što radim van njega, verovatno ste primetili da pored svog redovnog posla, povremeno isprogramiram i nešto pre svega za svoju dušu, da rešim neki problem na koji sam naišao ali, da to uradim uvek tako da…

Kao što naša stara izreka kaže: Čovek se uči dok je živ. Eto, ja sam do sada uvek koristio reči orjentir i orjentacija, tako sam ih prvi put čuo i usvojio, a i priznaćete da ovo i lomi jezik, valjda ga zato gutamo pri izgovoru. Ali šta možemo, pravopis kaže da se ne sme ispustiti u pisanju.

Kada sam se malo zamislio oko toga šta je ispravno, gugl mi je pomogao tako što je dao mnogo više rezultata na reč orijentir, pa me je to malo zainteresovalo da iskopam, i nađoh, gde drugde nego na Vokabularu.

Objašnjenje da su ispravne reči orijentir i orijentacija se našlo u interesantnoj diskusiji o izrazima u kartografiji i prilikom korišćenja GPS-ova, i naročito mogućnostima da se oni prevedu na srpski…

Eto već dugo godina, računari su prilagođeni tako da se mogu koristiti i srpska pisma, ali je izbor slobodno dostupnih fontova vrlo slab. Naravno, mislim na kvalitetne fontove.

Da Majkrosoft ne isporučuje nekoliko fontova sa srpskim slovima, ne bismo imali čime da pišemo. Međutim, i Majkrosoft je zabrljao, pa nam je kao srpska slova ponudio - ruska. Upotrebite font Times New Roman, ali iskošena slova (italik, kurziv), i pogledajte kakva su slova b, g, d, p, t. To nisu slova srpske nego ruske ćirilice.

Rešenje za ovaj problem je u ispravljenoj verziji ovog fonta koju možete preuzeti sa sajta cirilica.org.  Arhiva sadrži samo datoteke sa iskošenim slovima, u True Type formatu. Raspakujte ih i snimite umesto istoimenih datoteka koje ste dobili uz…

Pre nekog vremena povela se diskusija na DevProTalk-u (inicijator je bio Filip Miletić) o tome da se napravi programska promena imena po padežima, odnosno, za početak, samo iz nominativa u vokativ, a sve u cilju da se, kada vam se sajt obraća, obraća sa npr.  “Zdravo Filipe”, umesto “Zdravo Filip”, čak iako ste prilikom registracije kao ime uneli “Filip”.

Inicijalnu verziju napravio je Miloš Vukotić, a onda sam mu se pridružio i ja, te smo malo sredili projekat. Rezultat je - Projekat Vokativ.

“Vokativ” je pokušaj da se obezbedi što preciznija automatska programska promena prvenstveno ličnih imena, a onda i ostalih imenica iz nominativa u vokativ. Zamislite da se na nekom sajtu registrujete sa imenom “Filip”, i umesto da vas sajt, kada se sledeći put ulogujete, pozdravi sa “Zdravo Filip!” što je normalno za sajtove sa engleskog govornog područja (”Hello Filip!” je sasvim primereno), taj pozdrav glasi “Zdravo Filipe!”, što je normalno za srpski jezik.

Pozivam vas sve da istestirate skriptu i da podelite svoje mišljenje sa mnom, ovde

http://vokativ.vokabular.org/

Danas je krenuo sa radom forum za podršku domaćim korisnicima Wordpress-a, kao što sam i najavio prošlog meseca. To što u naslovu piše “srpski Wordpress” ne znači da ste obavezni da koristite lokalizovanu verziju softvera, već da je forum namenjen korisnicima sa našeg govornog područja.

Jako mi je drago da je napokon krenuo sa radom naš forum, i nadam se da će ovo biti centralno mesto gde će se okupljati ljudi kojima je potrebna podrška za Wordpress, pošto smo do sad bili uglavnom razbacani po nekim domaćim foruma.

Ukoliko već imate nalog na Wordpress.org, nije potrebno da se ponovo registrujete već možete koristiti isti nalog, pošto se koristi ista baza korisnika. A da ne biste svaki čas svraćali na forum da vidite ima li novih poruka, forum možete pratiti i preko glavnog RSS izvora.

A sad, pravac http://sr.forums.wordpress.org/