Sa aspekta razvoja poslovne primene komunikacije putem društvenih medija, ova godina je definitivno obeležena promocijom novih profesija iz ovih oblasti, kao što je menadžer online zajednica. U poslednje vreme se se češće pominje poslovna funkcija stratega društvenih medija.
Za razliku od operativne poslovne funkcije menadžera online zajednica, strateg društvenih medija je donosilac poslovnih odluka (en. business decision maker) koji uspostavlja funkciju društvenih medija u kompaniji, upravlja kontinuiranim sprovođenjem aktivnosti u vezi sa društvenim medijima (en. management, leadership, governance), i direktno utiče na budžete koji su u vezi sa potrebnim softverskim rešenjima i eksternim uslugama iz oblasti vođenja komunikacije putem društvenih medija.
U prethodnom videu Web strateg Jeremiah Owyang napominje da je posao koji se vezuje za korporativno korišćenje društvenih medija samo nekih 20 odsto u vezi sa nekom tehnologijom. Osamdeset odsto svih aktivnosti oko društvenih medija je u vezi sa definisanjem strategije, kao i uspostavljanjem i vođenjem poslovnih procesa u vezi sa korišćenjem društvenih medija (projekt menadžment posao).
Korporativni stratezi društvenih medija, CSMO, Direktori za društvene medije…
Iako u poslednjih godinu-dve figurira više naziva fukcije koja isključivo objedinjuje poslovne aktivnosti oko društvenih medija (Chief Social Media Officer – CSMO, Social Media Director, itd.), priroda poslova oko društvenih medija u organizaciji koja usaglašava i objedinjuje raznorodne poslovne sektore najbolje se u praksi ostvaruje top menadžement funkcijom koja se naziva korporativni strateg društvenih medija (en. Corporate Social Strategist).
Ispostavilo se da intenzivnija primena društvenih medija u organizacijama sa većim brojem zaposlenih donosi nove probleme koji se moraju strateški i operativno rešavati na nivou cele organizacije, nad-sektorski.
Jedan od najčešćih primera koji strateški opredeljuje kompletnu aktivnost oko društvenih medija u organizaciji je problem “iskakanja FB grupa/Fun stranica”:
U jednom momentu se dešava da iz raznorodnih sektora u organizaciji dolaze predlozi ili se jednostavno otkriva postojanje novih FB aktivnosti koje su potpuno neusaglašene sa generalnim planom aktivnosti oko Facebooka, koje se obično već sprovode u delo.
Ovakve aktivnosti su obično u osnovi krajnje pozitivne (veći broj zaposlenih je odlučio da se angažuje online), ali ako rukovodilac aktivnosti oko društvenih medija izgubi kontrolu nad korporativnim nastupom na društvenim medijima, čitav sektor za društvene medije postaje servis za (reaktivnu) podršku raznorodnim zahtevima ostalih sektora u organizaciji (en. Social Media Help Desk).
Istraživanje: Putanja karijere korporativnog stratega društvenih medija
Upravo pitanja putanje vođenja organizacije u pravcu proaktivnog ili reaktivnog internog upravljanja aktivnostima oko društvenih medija tema su istraživanja Altimeter Grupe: The Two Career Paths of the Corporate Social Strategist. Be Proactive or Become ‘Social Media Help Desk.
U istraživanju je intervjuisan 51 ekspert iz ove oblasti, 39 stratega društvenih medija i 12 autoriteta iz ove oblasti. Pored nih, napravljeno je i istraživanje 140 stratega društvenih medija iz raznorodnih korporacija.
U nastavku su izdvojeni neki interesantni pokazatelji koji definišu poslovne obaveze korporativnog stratega društvenih medija.
Rezultati istraživanja na temu koje su aktuelne odgovornosti osoba koje vode timove zadužene za društvene medije govore o tome da u većini ispitanih kompanija ozbiljnije uvođenje društvenih medija u poslovne tokove je tek na početku:
- 96 odsto stratega “prosvetljava” (en. evangelize) zaposlene o mogućnostima društvenih medija. - 74 odsto stratega u fazi razvoja strategije i planiranja aktivnosti na društvenim medijima. - 52 odsto stratega vodi i izvršava usvojene planove aktivnosti.
Ostali odgovori plastično prikazuju koje bi trebalo da budu sve aktivnosti ove poslovne funkcije.
Istraživanje pokazuje da najveći procenat kompanija koje imaju razvijenu funkciju društvenih medija posluju na ovaj način do dve godine. Većina kompanija tvrde da imaju već formalizovane planove, ali samo 23 odsto kompanija ima dugoročne planove korišćenja društvenih medija. 71 odsto aktivnosti društvenih medija nalazi se u domenu aktivnosti marketinga ili društvenih medija (samo 6 odsto ima zasebno odeljenje za društvene medije).
Open Leadership – Stratezi društvenih medija i promene organizacione kulture
Najbitnije karakteristike ozbiljnog nastupa organizacije na društvenim medijima su otvorenost (u dijalogu čuti argumentovane kritike, i ispraviti u poslovanju probleme koji donose kritike) i transparentnost (poslovanje organizacije koje nije prožeto nekim zakulisnim radnjama i slično – laka proverljivost načina poslovanja).
Pomenuto istraživanje ističe značaj “otvorenosti” organizacija sa aspekta ostvarivanja kvalitetnijih ciljeva aktivnijim korišćenjem društvenih medija, kroz poboljšanje interne edukacije i interne podrške programima aktivnosti oko društvenih medija.
Trideset i sedam odsto ispitanika je istaklo važnost internet edukacije i 32 odsto ostvarivanje podrške od strane zainteresovanih strana (en. buy-in form stakeholders) sa aspekta produbljivanja važnosti upotrebe društvenih medija.
Da bi se ostvarila veća otvorenost organizacije prema zahtevima korisnika koju iniciraju društveni mediji, jedan od najvažnijih zadataka stratega iz oblasti društvenih medija jeste uticaj na menjanje svesti u kompaniji u odnosu na postojeću organizacionu kulturu. Ovo je praktično zbir poslova iz oblasti internog lobiranja, upravljanja promenama u organizaciji (en. change management) i upravljanjem tokovima primene usvojenih znanja zaposlenih kroz aktuelne poslovne procese (en. knowledge management).
Prethodno navedena znanja trebalo bi da diferenciraju top menadžement funkciju stratega društvenih medija od klasične funkcije direktora ili glavnog menadžera za društvene medije.
Stratezi društvenih medija i ex-YU prostor
U našim uslovima postoji generalno veoma mali broj kompanija koje su počele sistemski da primenjuju u svojoj organizaciji strategiju komunikacije putem društvenih medija,a broj je naročito mali u slučaju velikih kompanija.
Praksa u poslednjih godinu dana na ovim prostorima pokazuje da posao oko usvajanja sistemskog pristupa komunikaciji putem društvenih medija od strane (velikih i srednjih) kompanija počinje uglavnom angažovanjem spoljnih konsultanata iz ovih oblasti – stratega društvenih medija (ovde se ne govori o operativnom vođenju naloga na društvenim medijima – community management).
Na području ex-YU mogu pouzdano da potvrdim da četiri osobe rade ovaj posao iz oblasti strateškog pozicioniranja kompanija u oblasti komunikacije putem društvenih medija:
U Sloveniji – Vuk Ćosić U Hrvatskoj (znam neke osobe koje bi mogle da rade ovaj posao) U Srbiji – Dragana Đermanović, moja malenkost, (Miloje Sekulić može da radi ovaj posao) U Makedoniji – Darko BuldioskiMožda ima još neko za koga nisam čuo, ali…
U svakom slučaju, evidentno je da se ova oblast razvija u regionu, i da sa aspekta upotrebe društvenih medija u organizacijama koje su počele sistemski da koriste ovaj kanal komunikacije, mi ne zaostajemo puno za najrazvijenijim ekonomijama u svetu (apsolutni brojevi kompanija su nešto sasvim drugo).
Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)
