Kakav je juče bio dan, to nije normalno... Posao od 8-13h pa sam onda sa više od posla sata zakašnjenja otišao u "vojsku" da bih se oko 15h vratio nazad na posao. I završio oko 16:45, pobegao do Pošte da platim račun za mobilni telefon i napokon došao kući. I onda stiže jedan poziv od
Jeep Commerce-a da dođem na sastanak sa njima. Nekako nevoljno pristajem...Posle ekstremno kratkog sastanka odlučujem da "trknem" do fakulteta na Voždovac da vidim kada je i u kojoj učionici ispiti koji pada ove subote. No luck, nema rasporeda. Ipak, asistent iz OTDT-a daje mi broj telefona da zovem u toku nedelje i da pitam.Kući dođem tek oko 19:10. Ručam, malo se opružim, čujem sa Biki i kažem da se nećemo videti to veče. Treba da učim, a i premoren sam. Kako ću onda da učim uopšte??? Ipak, odmarajući se lagano, uspeo sam da od 20:10 do 23:25 učim i pređem jedan od najtežih delova
Autobaza i autostanica, odnosno 50 stranica tupavih formula i pravila.Celodnevno jurcanje ume tako da izmori čoveka, da mu nabije tempo i natakne stres za vrat, da posle ostane samo krhotina od njega. A neću da živim tako, pod stalnim stresom,
eto šta se mom bratu desilo u skorije vreme. Sve u svemu, da juče nisam imao veče "za sebe" (odnosno za gosn. Nidžu Putnika i njegovo remek delo) jutros bih sigurno kolabrirao. A ispit... videćemo. Subota is The Day.I posle neka mi neko ponudi knjigu da pročitam, da odemo negde na par dana, predloži da se opustim ili kaže "kako ja mogu, a ti ne???". Neka mi se obrati za 6 meseci, završim "vojsku" i fakultet.
