Iznenadila sam se danas kad sam čula da ljudi jednostavno neznaju da spreme sutlijaš, ni sama neznam zbog čega sam baš toliko bila iznenađena? Možda zato što je sutlijaš nešto što svi smatramo da je ono, baš nešto prosto i uobičajeno za spremanje u svakom trenutku, kad ti deca ( kao što moja znaju) samo kažu- Hoću nešto slatko, odmah, odmah, odmah. Zbog toga sam rešila da i recept za sutlijaš postavim na blog, inače ne bih, da vam iskreno kažem. Ja sutlijaš pripremam doduše uvek odokativno, ali sam se danas potrudila da obratim pažnju na merke da bih koliko- toliko bila razumljiva. Znači ja to radim na sledeći način:
Prvo i osnovno za kuvanje sutlijaša je to, da se pirinač uvek prvo kuva na vodi i ne na jakoj vatri pa tek kada omekša, naliva se mlekom. U šerpu staviti 250g očišćenog i opranog pirinča i naliti sa 1l vode. Ostaviti da se kuva, uz povremeno mešanje. Vreme koje je potrebno da pirinač omekša i jeste kada maltene voda uvri, tako da onda pirinču umesto vode nalivamo mleko, ali ne svu količinu, već postepeno, uz povremeno mešanje i nalivanje. Ja sam utrošila nekih 700ml mleka na ovu količinu pirinča. Šećer dodajte po ukusu, moji momci i mali i veliki vole extra slatko, tako da bolje da ne upišem koliko sam ja stavila Vodite računa pri kuvanju sutlijaša i na sledeće: sutlijaš se steže kada se hladi, pa ako volite da bude malo ređi, nemojte dozvoliti da se već pri kuvanju zgusne, a to se pri mešanju vidi, a ako se to i desi, svakako ga možete razrediti mlekom. I opet napomena, sutlijaš se ne kuva na jakoj vatri, jer u tom slučaju se može desiti da pirinač zagori. Mi volimo sutlijaš da jedemo sa cimetom ( tačnije, sa puno cimeta), a može se servirati i uz mrvice, voće, razne prelive itd. po želji.
