Planeta Srbija

Da li ste ikad pomislili da je moguće skuvati jaje uz pomoć dva mobilna telefona? Ne? Niste jedini. Izgleda da je ipak moguće, ako ovo što sam dobio nije jedan od glupih chain lettera. Predjimo na postupak.

1) Uzeta su 2 mobilna telefona i okrenuta jedan prema drugom kao na slici.

2) Napravljen je razgovor izmedju ovih telefona u trajanju od 65 minuta.

3) Posle 15 minuta jaje se ugrejalo (i uvo zna da se ugreje )

4) Posle 25 minuta jaje je prilično vrelo

5) Posle 45 minuta jaje je jako vrelo (da ne koristim srpski način komparacije )

6) I posle 65 minuta jaje je kao što se može videti skuvano.

Pitanje je koliko je ova priča realna. Kao što sam spomenuo uvo se zaista zagreje posle nekog vremena ali to je izmedju ostalog i od materijala od kog je napravljen mobilni telefon. Zaključak ovog ispitivanja otprilike glasi, ako ovo uradi sa jajetom šta radi sa vašim mozgom, do sam na nekom sajtu traživši ovaj postupak našao 2 mnogo realnija - mnogo je jeftinije skuvati jaje klasičnom metodom, i… ako imate 2 mobilna telefona, nemojte ih držati u odvojenim džepovima zna da bude zeznuto ako se otkrije da ovo nije chain letter.

Oko logotipa Evrovizije kao što sam i napisao u prethodnom članku se diglo dosta prašine. Forumi su se pobunili, osnovana je online peticija koja već broji 1300 glasova, i ovom buzzu se baš ne nazire kraj dok se rešenje ne promeni. Izgleda da su to primetili i “odgovorni”, što još jednom potvrđuje moć Interneta kao medija.

Objavljeno je kompletno rešenje logotipa. Ona slika koja je osvanula juče, predstavlja samo jednu varijaciju logotipa, i kao što sam rekao, dosta nepotpuno. Uz sve ono ide i standardni logo Evrovizije tako da recimo, celo ovo rešenje ima donekle smisla ako se pogledaju sve varijacije istog. Pogledajte saopštenje RTS-a i sami odlučite koliko je rešenje zanimljivo, a moj zaključak je da ipak nije sve tako crno, ali da bi trebali da razmotre i Himselfovo rešenje ako žele da naprave potpuni hit od manifestacije

Izabran je logo za Eurosong 2008, koji se održava, kao što većina zna u Beogradu. Sam logo sadrži motive, šljive, trube i poljupca i iza njega stoji autor pod nazivom “Mama”.

Moje subjektivno mišljenje je da je logo dosta… ispod nivoa… i da je za 5.000 eur koliko je iznosila prva nagrada na konkursu moglo mnogo originalnije rešenje da se produkuje. Stičem utisak da je logo nastao nabacivanjem pojmova vezanim za Srbiju i njihovim predstavljanjem u naivnom stilu, koji je npr. mnogo uspešnije primenjen u rebrendiranju RTV. Sve je to dosta nabacano i bez neke zanimljivije kompozicije i ne čudi što se neposredno po objavljivanju logotipa, oglasio veliki broj ljudi žaleći se na kvalitet istog, pa je čak i raspisana peticija za izmenu izglasanog rešenja. Ono što je takođe moguće jeste da su ovo samo motivi složenijeg rešenja koja karakterišu logotipe Evrovizije (primeri: 1 2 3 4), gde ovo rešenje može vrlo zanimljivo da posluži. Opet ostaje da vidimo.

Naravno, ne treba odmah pljuvati po organizatorima, osuđivati nepotizam i tražiti rodbinske veze pobednika gopođe Mame sa vrhom RTSa koji je dodelio nagradu. Na sajtu RTSa je mogiće naći druga dva rešenja koja nisu ništa zanimljivija, no postavlja se pitanje da li je ostalih 452 rada koji nisu prikazani zaista ispod nivoa ova tri. Ostaje nam da razmišljamo i da čekamo ukoliko dođe do neke promene, no čisto sumnjam da će ta peticija sama po sebi uspeti nešto značajnije da uradi i da dotakne one sa vrha.

update: evo i zanimljivog rimejka koji sam iskopao na dizajnzoni. Autor je Himself…

Dobio sam sliku preko AIESEC liste i iskrivio se od smeha. Vrhunska geek fora, moguće da je provaljena ali neka je ovde u arhivi da pokažem deci :). Ne znam ko je autor, ako se prepozna nek se javi, biću rad da mu se javno zahvalim.

Sećate li se StartUp Show-a koju su najavljivali Dule i Marko i njegovog kraha usled nedostataka ideja koje bi konkurisale na ovom dešavanju? Sve je to dodatno potpirilo vatru sumnje u to da u Srbiji i nema baš ideja i da smo mi ništa drugo do narod koji se beskonačno hvali, a nikako da te kvalitete i iznese na svetlost dana i dokumentuje na taj način svoje vaskolike mogućnosti.

No ne trebamo biti ni toliko pesimistični, ideje svakako postoje ali oni koje stoje iza njih su nekako premalo preduzetnički orijentisani da iste valorizuju i pomognu im u budućnosti vezivanjem za određenu finansijsku insituciju, i pokušavaju na ovaj ili onaj način da se probiju i ugledaju svetlost dana. Jedan od tih načina je i svakako Imagine Cup, takmičenje u organizaciji svemoćnog Microsofta, svake godine sa različitom temom, uglavnom sve u cilju olakšanja života na zemlji. FON je poznat po tome što su takmičari sa ovog fakulteta uvek u samom vrhu u regionu, a katkada i na globalnom nivou, kao što se desilo ove godine. Međutim, nije pobednik takmičenja taj koji mi je zapao za oko, već jedan drugi projekat, projekat o kom se priča ovih dana kao predstavniku Srbije na World Summit Awardu, u kategoriju e-Culture. Reč je o Xero Solutionu – projektu AutoCommit tima.

Šta je zapravo Xero solution? Xero solution je softverski paket koji se sastoji iz nekoliko aplikacija sa ciljem da na pravi način predstavi pomalo zaboravljene muzeje, galerije i slične izložbene institucije, i učini iskustvo posete istim zanimljivijim i poučnijim i sve to na nekoliko načina prilagođeno polu i uzrastu. Sećate se kada sam pisao za 5 godina es leta o donesi.com i pristupu koji su oni imali prilikom kreiranja servisa. Bravo, ali ni AutoCommit-ashi nisu mnogo lošiji. Detaljno su izučavali način na koji se posećuju muzeji, prednosti i mane i načine na koji mogu to iskustvo da prošire uz pomoć tehnologija koje se danas nude na tržištu.

Prvi deo ovog programskog paketa Xero mobile predstavlja mobilnog vodiča kroz muzej koji posećujete. Ideja je da svaki posetilac prilikom ulaska u muzej dobije PDA uredjaj i slušalice, i na osnovu kretanja u muzeju i RFID tehnologije dobije tačnu sliku o tome pred čim se nalazi. Sve je ovo jako prilagodljivo korisniku (jezik s obzirom na nivo znanja, glas, boja interfejsa i sl), i poseduje neke jako zanimljive koncepte koje uglavnom karakterišu web servise. Možete oceniti svaki objekat koji ste videli u muzeju i na osnovu tih ocena saznati koji je to najposećeniji objekat u muzeju, kao i kome se sve ko je trenutno u muzeju svideo objekat (ukoliko uključite social engine, pa može da padne i upoznavanje :D). Ove ocene se šalju na udaljni server preko koga je moguće posetiti muzej virtuelno i pogledati šta se sve nalazi u njemu. Ovo je sve dosta praktično smišljeno jer je uzet u obzir Google Earth standard, pa može da padne i neko spajanje, a i opcija da se jednog dana sve ovo ubaci u SecondLife. Znači wow!!!

Kad sam spomenuo i prilagodjavanje korisniku s obzirom na godine, moram spomenuti i Xero Kids mada kad bude program ušao u upotrebu kladim se da ću ga i ja koristiti. Uz pomoć ove extenzije možete se takmičiti sa ostalom decom u muzeju ko će pre da pronađe sve objekte. Znam da sam malo krupan za dete ali ovo je totally cool! I jedan od razloga zašto sam se zalepio za ovu ideju. I, da ne dužim više pogledajte zvanični sajt i video prezentaciju ovog supercool paketa.

Takođe postoje prezentacije za svaki deo ovog paketa, pa ako imate vremena pogledajte, što vam ja toplo preporučujem, jer ovo je idealna prilika za sve nas koje mrzi da ustanemo iz fotelje da skoknemo do muzeja i doživimo sve ovo na potpuno novi način. I, momci iz AutoCommita, srećno na WSA budućnost je pred vama!

Zlatibor - Mokra Gora - Rafting Tarom - Tjentište aka bitka na Sutjeski - Višegrad - Splavarenje Drinom - etno selo Vrhpolje Gore navedena mesta predstavljaju nešto najpribližnije mom odmoru ovog leta. Proveo sam u Ivanjici nekoliko dana kod kuće, sa par izleta do čuvene ariljske plaže Bossa Noga uglavnom radno, da bi zatim bio pozvan da krenem na ovo ludo putovanje kroz 3 zemlje kao anti-vodič Kabeze.

Verovatno se pitate šta je to anti-vodič. Pa, to vam je nešto što liči na vodiča, osim što vrlo verovatno ide prvi put na tu turu poput vas, i pokušava da iskoristi svoje poznavanje prirode i društva, pravljenja koktela od kojih se vrti u glavi i žabica na uznemirenim vodama balkanskim da bi vam učinio putovanje zanimljivijim. Katkada i pajac, alkoholičar ali i zaljubljeni pesnik sve shodno potrebama grupe koju vodite. I, imao sam zaista sjajnu grupu od nekih 50ak ljudi kojima sam nadam se uspeo da makar malo učinim ovo putovanje zanimljivijim. Najhrabrijima sam čak preneo svetu tajnu multimedijalnu veštinu pod nazivom Hop Cup (3x hop, 3xcup, 2xhop, 2xcup, hop, cup, hm) , da je prenose i šire poput neistine svuda oko sebe.

E sad, nisam bio prvi put na raftingu, bio sam i prošle godine i ne može se porediti doživljaj od prošle i ove godine, pre svega jer je nivo reke jako nizak i nema previše delova na kojima možete doživeti neki veliko lučenje adrenalina. Ali opet, kontam da je onima koji su prvi put bilo zanimljivo. Poseban kuriozitet raftinga je kupanje na Tari, koja je … mnooooogo hladna, ali i pored toga uspeo sam da skupim nekih 10ak minuta u vodi i sopstveni rekord u plivanju na nekoliko metara do čamca, čudno su me gledali, verovatno ne znajući da sam Black stena. Između Bosne i Drine ima i free shopova, dosta njih se omastilo o povoljan alkohol, pa ako neko ide u tom pravcu naručite mu Sminrof vodku za 6eu/flaši ili Chivas za samo 15.

Sa druge strane prvi put sam posetio Tjentište, iliti mesto poznato po bitki na Sutjesci, super heroju Walteru, najvećem bazenu (bazen ima navodno 16k metara kvadratnih i piše najveći bazen, mislim da ima manje ali opet dosta je veliki) i festivalu koji navodno treba da se održi na tom mestu. Spomenik je zaista zanimljiv, simbolizuje prodor i face koje su poginule u istom (poginuo ukupno 3301 vojnik) a posebno je zanimljivo okruženje, totalno šumovito i nepristupačno, samim tim i jako čisto. Tu je negde u blizini i jedina prašuma na ovim prostorima Perućica.

Još jedan novitet je i splavarenje Drinom. E ovo je zaista banja, i ako deluje na prvi pogled smor o odnosu na rafting. Voda je znatno sporija, ali zato čamci imaju motore kad se smorite od veslanja, ima muzike na čamcu i svaki skiper nosi sa sobom rakiju. Milina… Traje isto nešto oko 3 sata, i završava se u etno selu Vrhpolje, negde blizu Ljubovije. Ovde se služi samo Valjevsko i domaća ‘rana, nije nešto veliko etno selo, i možda se ne razlikuje puno od vašeg sela, ali vredi videti nije skupo i klopa je dosta ukusna. Takođe kupanje tokom vožnje je ok, ni ova voda nije baš mlaka, ali dobro preživeli smo Taru, zašto ne bismo i Drinu.

Nešto više slika sa putovanja možete videti na mom flickru, nisam puno slikao jer su svi živi imali aparate a i kao što sam napomenuo neka mesta sam već posetio tako da mi je bilo smor da slikam. Sve u svemu zanimljiva ruta, nije da sam se naspavao i nauživao ali video sam nešto novo, nadihao sam svežeg vazduha i što je najvažnije promenio sredinu u kojoj svakodnevno boravim i uspeo 4 dana da ne proverim mail bez da imam krizu. I to je nešto.

Do sledećeg putovanja…

Danas sam popodne proveo sa jednim starim drugom koji me podsetio na vreme freeserversa i mojih prvih sajtova. Nisam ja baš neki experienced web designer, prvi kompjuter sam dobio 2000. (11.marta u 22h) a prvi sajt sam recimo napravio neke 2001. godine kada su se već događala čuda na internetu. Tad mi je novac za server još uvek bio ogroman, tako da sam se koristio surogatima poput navedenog freeserversa, ili kasnije domaćeg dzaba.coma. Ipak, prvi sajt mi nije sačuvan, postavio sam ga na server na kojem je u to vreme bio sajt Ivanjice, koji btw više ne postoji, ali je na serveru dzaba.coma delimično sačuvana moja druga verzija sajta.

Uspeo sam da iskopam nekako gledajući u sors tri strane (nažalost ne i Index koji je bio skroz svemirski, sastojao se od jedne image mape koje nema više na serveru) About me, Mentions i Links. Ni one nisu cele ali opet, lepo je videti kako je sve to izgledalo na početku. I da smoriće vas popup prozori…

Ono što me je posebno zaintrigiralo jeste sadržaj na tim stranama, pre svega vezano za činjenice koje su se izmenile za ovih 6 godina, što ipak predstavlja više od četvrtine mog života. Većinu najboljih drugara iz tog perioda nisam video zavidan period, neke nisam ni čuo par meseci, što je i donekle podnošljivo ako uporedimo sa stranom mentions, koju sam posvetio prijateljima koji su mi u tom periodu dosta pomogli. Većinu njih nisam video više od 3 godine od kako sam se preselio u Beograd, a i ove koji su tu jako retko kontaktiram osim recimo ako ih nemam na nekom messengeru.

Surovost ili realnost, ili zajedno, ne znam ali izgleda da one priče o stalnosti društva i pravim prijateljima važe samo ukoliko životne okolnosti odluče tako. Svi ovi poslovi, i novi način života možda nas ne čine asocijalnim, ali nas svakako udaljuju od nekih veoma bliskih ljudi sa kojima nismo u tom trenutku posredno povezani nekim poslom ili zajedničkom aktivnošću.

…ili je možda ipak posao i sve obaveze idealan pokušaj izgovora, i način da podsvesno opravdamo svoju nemarnost. Baš kao što je Dragan pre neki dan tweetovao

Note to self: Don’t be an asshole like you always are and remember to call you friends every once in a while. Fuck your work.

Baš tako…

Prestali ste da pratite statistiku na svom blogu, odavno je ispod svakog nivoa, server vam često štuca a i blog agregator je nešto prazan ovih dana… Prepustite se ritmu, leto je

Summertime, And the livin’ is easy Fish are jumpin’ And the cotton is high

Your daddy’s rich And your mamma’s good lookin’ So hush little baby Don’t you cry

One of these mornings You’re going to rise up singing Then you’ll spread your wings And you’ll take to the sky

But till that morning There’s a’nothing can harm you With daddy and mamma standing by

Summertime, And the livin’ is easy Fish are jumpin’ And the cotton is high

Your daddy’s rich And your mamma’s good lookin’ So hush little baby Don’t you cry

ps. Makar do avgusta, dok se napune baterije i spremi za novo radno polugodje… A posle svi back on business!

+ Provalio sam da dosta ljudi meša moj nick, ne znaju tačno koji je Eniac ili Eniax. U suštini meni je svejedno, poenta je da sam Eniax koristio tamo gde je Eniac zauzeto, jer mi on ipak predstavlja osnovni nick. Ideja sa eniax.net-om bila je da se eniax iskoristi kao prisvojni pridev tj. eniac’s te bi domen imao značenje eniacova mreža No nisam to nigde naglasio, što ne znači da neću u nekoj od sledećih epizoda brendoklepanja.

++ MyExit je dobio 5000 člana, namerno sam preskočio 4000 jer su ekspresno dobili istog akcijom VIP za Peperse, o čemu sam i pisao. Ovo predstavlja samo potvrdu konstatacije da će uoči festivala broj poseta sajtu znatno skočiti a time i broj posetilaca. Cool idemo dalje. Sledeća akcija je MyExit stage na EXITu, gde će se okupiti izvođači za koje glasate na ovom sajtu. I ja sam u užem izboru, malo ću “repat”, i za tu priliku Veljko je snimio matricu, pa je možete skinuti/preslušati ovde. I, naravno, ako i vi verujete da imate skriveni talenat (ja sam shvatio da nemam), prijavite se, ko zna možda vas izglasaju

+++ RWW donosi zanimljivo poređenje dve kompanije koje stoje iza MovableType - Six Apart i Wordpressa - Automatics pa pročitajte.

++++ Kukao sam pre neki dan o time managementu. I uspeo sam malo da se dovedem u redu ustajući nešto ranije. Dragan je, možda inspirisan mojom pričom :P, napisao zanimljiv tekst o tome kako se on organizuje pri radu, a evo još jednog zanimljivog teksta o softveru koji vam može pomoći u svakodnevnom poslovanju.

+++++ Skroz kul retro plakati. Na Virbu me je neki bend dodao u prijatelje, i oduševio sam se njihovim plakatima, baš su onakvi kakve ja volim, a ne bih imao ništa protiv ni da kupim par majica. Inače adresa mog profila na Virbu je www.virb.com/eniac - ovde je Eniac bilo slobodno

Prijatan dan Vam želim

U poslednje vreme imam “malih” problema sa time managementom, pre svega uzrokovan letnjim načinom života, tj. kasnim leganjem i još kasnijim ustajanjem. Ustanem oko 12, obavim sve što “ujutru” treba obaviti, i već je 3 sata. Krenem da radim, ubrzo nekako pada mrak, a i volja za radom. Ovo se posebno dešava oko 2 ujutru, kada pogledavši na sat, da li zbog placebo efekta ili čega već, odmah gubim koncentraciju za rad i prebacujem se u krevet i ako mi se zaista ne spava.

Tim povodom danas mi je pala jedna suluda ideja na pamet, a to je da ne gledam u sat dok radim (prvobitna ideja je ustvari bila da promenim GMT, ali znajući sebe računao bih koliko ima sati zaista tako da sam morao da primenim ovo radikalnije rešenje). Suluda, jer je svesnost o vremenu nametnuta trenutnim načinom života: do kada radi prodavnica, kada treba da se vidim sa tim i tim i razno razni deadlineovi. Ali opet bar u trenucima kada zahtevi normalnog života mogu nekako da se zaobidju, mislim da ovaj princip mnogo doprinosi opuštenijem i efikasnijem radu - sećate se samo pismenih zadataka kada vam kažu imate 15 minuta do kraja, a vi ne možete da završite zadatak jer vam je panika zbog toga da li ćete stići.

Sve je ovo super zvuči, ali pitanje koliko dugo mogu da sprovodim isto. Na svakih par dana, ako ne i svaki, imate neke obaveze koje zahtevaju da se u neko vreme nešto desi, ali opet cool je pronalaziti načine inoviranja radnog vremena… Pa makar to sproveli samo jednom… Funky

ps. voleo bih da se i vi podelite iskustva oko ovoga… kako raspoređujete radno vreme, da li ustajete rano, ili radite noću? Ko ostavi najbolji komentar biće komentator meseca ili tako nešto dogovorićemo se već

Ljudi sa naših prostora su proživeli svašta i teško da ih je moguće tek tako pomeriti iz težišta, ali scene poput ovih vam stvore onu knedlu u grlu, zaustave dah na par sekundi i navedu vas na razmišljanje koliko život zaista nekada može biti surov a da i pored svega proživljenog nismo toga svesni.

Slika je osvojila Pulicerovu nagradu 1994. godine, i nastala je za vreme tadašnje “sudanske gladi” (Sudan famine). Ne postoje tačni podaci koliko ljudi je umrlo od gladi u tom periodu ali pretpostavlja se da je ta cifra negde oko 2,5 miliona ljudi, ili 12% populacije. Na slici je izgladnelo dete, koje puzi ka kampu UN-a udaljenom kilometar odatle, dok u pozadini vidite lešinara koje čeka da dete premine, da bi ga pojelo. Slika je šokirala ceo svet u to vreme, i niko ne zna šta se tačno desilo sa detetom, uključujući i fotografa Kevina Cartera koji je odmah napustio mesto po pravljenju fotografije. Novinari su bili upozoreni da ne stupaju u kontakt sa izgladnelim stanovništvom zbog straha od sveprisutne bolesti. Kevin Carter je ubrzo zapao u depresiju, progonjen neugodnim prizorima gladi i smrti posvuda, i ubrzo po primanju nagrade izvršio samoubistvo…

Nadam se da vam ovim nisam pokvario dan, naprosto, želja mi je bila da vam pokažem i drugu stranu medalje, da malo razmislite o situaciji kojoj se nalazite, i shvatite da problemi sa kojima se suočavamo možda znaju biti teški, bolni i naizgled nerešivi, ali u poređenju sa činjenicom da živimo punim plućima, oni predstavljaju samo odumiruće iskre u gomili pepela.

Hvala Hokiju preko koga sam nabavio ovu sliku.

Ekspanzijom kapitalizma počeli smo da delimo svet na top menadžment i one koji to žele da budu. Biznis se svima uvlači pod kožu svi nešto obrću okreću, svako kupuje neke akcije, čitaju se magazini o ekonomiji, piše se o advertajzingu, marketingu i ostalim engleskim rečima, idoli više nisu iz sveta sporta već iz sveta biznisa, bar kod onih koji su zagazili u treću deceniju. Kuda sve ovo vodi? Vodi činjenici da u današnje vreme svaki uspešan čovek ima svoje principe, svoju knjigu ili ovi malo moderniji Internet stranu, odnosno blog. Uspešni postaju još uspešniji a horde sledbenika slepo prate svaki njihov korak. Spomenuo sam principe, da principi, gotovo da možemo reći, pih kakav si ti menadžer nemaš principe… I tako dolazimo do Boba Parsonsa koji je CEO GoDaddy-ja, kompanije koja svoje poslovanje zasniva na Internetu, i jedne od onih firmi koji priušte ceo minut za vreme SuperBowla, a to svi koji se imalo interesuju u advertajzing, znaju da dooobro košta. Bob naravno kao i svi gore spomenuti ima svoje principe i ja sam odlučio da ih ukradem, pošto se, zaboga ti principi plaćaju :), i prokomentarišem iz svog ugla…

1. Izložite se riziku - Sigurnost je za kukavice. Moja vizija priče je sledeća, rodiš se, naučiš da hodaš, naučiš da pričaš, pođeš u vrtić, pođeš u osnovnu školu, pođeš u srednju školu, upišeš fakultet i završiš, oženiš se lepom i pristojnom ženom, nađeš posao i možda napreduješ, dobiješ decu (rekurzija), odeš u penziju, umreš. Nisam robot, pokvaren sam čim sam napravljen. Ajde malo da izmenimo ovu priču i da se izložimo riziku. Rodiš se, naučiš da se krećeš napred, naučiš da komuniciraš, budeš glavna baja u vrtiću, završiš školu, upišeš fax i guraš ga deceniju, pri tom odeš na tri prakse, uložiš par soma eura na berzu, stekneš kontakte, nažeš posao, napreduješ, oženiš se par puta, plus vanbračna deca (ovde rekurzija ne važi, jebiga deca puna keša), napreduješ, kupiš BMW u međuvremenu, ne odeš u penziju već radiš kao konsultant sa stalnim boravkom u svom letnjikovcu, živiš na preparatima… Umreš ako do tad nešto ne izmisle. OK rizikovaću…

2. Nikad ne odustaj - ako nešto ne radi iz prvog puta to ne znači da ne radi uopšte. Primenljivo ali ne uvek, i mislim da je ovo pravilo jedno od onih univerzalnih pravila koji svi primenjuju, ako si top menadžer i ako vidiš da nešto ne ide, trebao bi da odustaneš kad vidiš da to može loše delovati po kompaniju. Optimizam je kul ali ne pije baš uvek vodu.

3. Kada želiš da odustaneš, zapravo si jako blizak cilju - povezano sa onim gore, odustajanje nije isključivo loše, mada treba uvek citirati Schwaba - ne možeš da uspeš dok ne probaš, treba probati, ali biti i objektivan. Ovaj princip je isključivo motivatorski. Nešto kao u fazonu prvenstvo se održava svake četvrte godine.

4. Učite na greškama i cenite ih (ovo nije originalan prevod ali recimo da znači nešto ovako) - ovo je toliko ponavljan koncept i empirijski dokazan. Još jedno prepisivanje za čika Boba, ali ok, treba tu da stoji.

5. Fokusirajte se na cilj - kad već čitate knjige o menadžmentu često ćete pročitati SPECIJALIZACIJA SPECIJALIZACIJA I SPECIJALIZACIJA. Kul je imati 10 riba, ali to može da bude jako bolno. Odaberite cilj koji mislite da može da uspe, radite na njemu i uspećete. Citiraću nekog Grka koji je rekao: “Bolje da ništa ne znam, nego da znam sve do pola”. Nedovršeni poslovi demotivišu i iscrpljuju tako da je fokusiranje neophodan zadatak svakog menadžera. Nažalost u mom slučaju debelo neprimenjiv

6. Ne gledajte previše u budućnost - BMW, letnjikovac i hiperbarična komora su kul, ali njih treba stvoriti, fokusirajte se na sadašnost, rešavajte probleme jedan po jedan i preživećete. Često smo i mi bili unapred prvaci u basketu pa smo gubili od Angole i Nigerije. Mašta nije štetna, ali u ograničenim količinama.

7. Gazite napred - Investirajte u sebe, učite, radite uvek nešto novo, stavljajte pred sebe nove izazove. Autosugestija - svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem ili kako Bob citira Japance - Small daily improvments eventually result in huge advantages. Ovo zna da bude nezgodno, drugari vas stalno prozivaju zbog ispaljivanja, škola malo trpi a i keva vas pamti sa par kilograma manje…

8. Brzo odlučujte - Život je pun pitanja, a odlučivanje od 15 dana može doneti još mnogo istih, donesite odmah odluku jer dobar plan danas je bolji od savršenog plana sutra. Dok se vi premišljate drugi velikim koracima gaze napred.

9. Kvantifikujte napredak - Ko je brži BMW ili Mercedes? Mama kaže Mercedes, tata kaže BMW… I ona priča o mišljenju kao dupetu… Nikad ne znate koliko ste napredovali dok nemate jasne parametre istog, kvantifikujte sve što je moguće pa makar vam se činilo i nebitnim.

10. Držite sve pod kontrolom - vi ste menadžer i vi UPRAVLJATE. Čim zapostavite neki deo videćete da kasnije nastaju problemi. Ovo stvarno super zvuči ali raditi sa ljudima i krompirima nije isto, uvek postoje neki detalji koji se slučajno previde, i ma koliko se vi trudili mogu da iskrsnu greške. Nasuprot tome uvek postoje optimističke izjave tipa Rizik postoji samo onde gde menadžer ne zna šta radi. Ovde viša sila ne postoji. I, ovo mi je previše optimistički, držite što više stvari pod kontrolom i molite se Bogu mi je nekako optimističnije.

11. Pratite konkurenciju, ali se posvetite više pažnje onome što radite - Komšijina trava je uvek zelenija… O ovome se pričalo i verovatno još jedan univerzalan princip koji se i ne poštuje baš puno.

12. Ne dozvolite da vas neko sputava - na ovo ću mu poručiti da dođe u Srbiju. Ma koliko se vi trudili da uradite nešto ovde će uvek nešto biti što će vas načepiti. Get used or die tryin što bih ja rekao. Često spominjemo taj Telekom i monopol nad telekomunikacijama. Svi žele da se izbore protiv toga ali pitanje je koliko je to u ovom trenutku zaista moguće. Možda je ovo pravilo kul u Americi, ali ovde… Ne znam možda sam i ja previše pesimističan.

13. Ne očekujte da če život uvek biti fer - nemam neki komentar na sve ovo, pričao sam o ljudskom faktoru, pričao sam o sputavanju, jednostavno ma koliko vi hteli da upravljate sa svim stvarima oko vas to je quite impossible tako da…

14. Sami rešavajte svoje probleme - lepo je kada neko stoji iza vas i dezinfikuje prostor, ali teško da to može tako doveka. Spomenuo sam i učenje na greškama, upravo to. Sam si zasrao, sam i počisti, što te ne ubije ojača te.

15. Ne uzimajte život za ozbiljno - Van Wilderovski Iskulirajte malo, super je imati BMW, letnjikovac i hiperbaričnu komoru ali treba malo i uživati u životu, gde dolazimo do onih nekoliko brakova i vanbračne dece. Uzgred ovo je jedini princip koji je primenjiv kod mene.

16. Uvek postoji razlog za smeh - citiraću slavuja iz Mrčajevaca:

Smej se,smej, uvek se smej, najvise volim osmeh tvoj, ljubavi moja,zivote moj osmehom mi dusu grejes, najlepsa si kad se smejes…

Smeh pokreće, budi, vraća u život, konzumirajte ga, opija i stvara zavisnost, ali nikako nije štetan.

ps. Autor ovog teksta ništa nije napravio pametno u životu, sedi većinu svog vremena za računarom i TVom, uči u pauzi lige šampiona, i veruje da je život reka…

Orbit, Strong, Stimorol i Winterfresh mogu da pljunu pod prozor ovom asu od žvake, asu pod imenom Čunga Lunga. Čunga Lunga je nastala u Sloveniji, tadašnja SFRJ kao odgovor na tada svetski poznat brend Hubba Bubba (mislim da je ovaj brend i sada dosta poznat).

Ono što je Čunga Lungu razlikovalo od do tada poznatih žvaki, koje su tokom 80ih bile totalni hit (ćale mi je često pričao da si u Rumuniji u to doba svašta mogao da dobiješ za kutiju žvaki), pre svega mislim na Pazi škola žvake, one u obliku cigara, jesu sličice!!! Sličice od 1-500 idealne za društvene aktivnosti, sa akcentom na opštepopularnoj igri Par Nepar, sličice koje danima čuvaju miris svoje žvake…

Uspeh ove žvake treba pripisati i zaraznom imenu, kasnije iskopirao Google :P, ali i kojekakvim nagradnim igrama, gde se mogao osvojiti i BMX!!! A svi znamo šta je bio BMX u to vreme, statusni simbol mladeži, nešto kao džip, pejdžer i šta već par godina kasnije.

Eh, tih par godina kasnije i sve ono što se desilo uklonili su Čunga Lungu sa trafika i iz prodavnica u Srbiji, ostalo je samo sećanje i poneka sličica zapala u prvačkim sveskama starijeg burazera. Ne znam kakav je status sa Čunga Lungom sad, na sajtu Kolinske se pominje ali ne znam da li se još proizvodi, ali i da se proizvodi ko zna da li bi bilo to to. Tako sam patio i za Čokolinom dugo godina, i onda kad sam ga probao izgubio želju za istim, tako da je možda i bolje da ostane na ovome. Ona je deo detinjstva i to ne treba dirati, preostale sličice čuvati kao relikvije, i s vremena na vreme pokušati da osetite tu čudesnu aromu, aromu detinjstva…

Mustra Bečka je skoro opisivala nove filmove i među njima se našao Hot Fuzz sa impresivnom ocenom 8.2 na nešto od oko 20.000 glasova. Wtf, prvo sam pomislio, pa Kum ima toliku ocenu. I rešio sam da pogledam film.

I, dobro nije baš u rangu Kuma, ali je definitivno film koji će vam ulepšati veče, žanrovski je kombinacija svega i svačega, komedije, akcije, trilera i šta već može da se spakuje u jedan film, ali sve to deluje jako kompaktno, i uobličeno u 121 minut zabave. Možda se u pojedinim trenucima preteruje, aludira na Starskog i Hača, ali prećićete već preko toga i prepustiti se uživanju. Ono što još zavredjuje pažnju u ovom filmu je kamera, svojstvena engleskim filmovima, neobična ali savršeno prati radnju.

I da ne hvalim više film, više informacija možete naći na imdb strani, pogledajte ga, nadam se da će vam se svideti, meni po količini hvalospevnih reči i atributa svakako možete videti da jeste.

O pobedi Marije Šerifović se pričalo i priča, kod nas hvalospevno, u komšiluku pomešano, pravljene su i verzije na konto Marijinog izgleda, nastupa, govorilo se da je pesma plagijat i slično, a zahvaljujući cimeru došao sam i do jednog fenomenalnog remixa. Kao što u naslovu vidite u pitanju je heavy mix, i mogu reći samo jedno FENOMENALNO i morate poslušati, a voleo bih da čujem nešto ovako u malo profesionalnijoj izvedbi. O autoru znam samo da je student Saobraćajnog fakulteta.

Na sledećem linku možete skinuti i celu pesmu!

ps. Danas mi je baš neki heavy dan

Da ovaj članak je zeleni članak i predstavlja i moj mali udeo u borbi za zeleniji i zdraviji svet. U poslednje vreme dobijam sve više chain lettera vezanih za ovu tematiku. Izgleda da se svet polako budi po pitanju globalnog zagrevanja i očuvanja prirode. A i ko ne bi, kad već u maju ne možete od toplote da izađete napolje.

I veliki se bude, Google i Yahoo kao i uvek vode po tom pitanju i trude se da iskoriste svoju poziciju za promovisanje zelenih ideja. Google investira dosta novca u solarnu energiju tvrdeći da će deo svog postrojenja napajati iz ovih izvora, i predstavio je Summer of Green, sajt koji pomaže ljudima da putuju na način pogodan po okruženje.

Korak dalje je otišao Yahoo, lansirajući svoj Green portal, kao i konkurs za najzeleniji grad u USA. Green portal je upakovan u obliku malog social networka, sa praktičnim savetima za zeleniju Zemlju, polazeći od zamene običnih sijalica fluoroscentnim gde je razlika u emitovanju toplote oko 90%.

Ali ovog puta ni mi nismo ostali dužni zajednici. Dragan je pre par meseci najavio svoj projekat pod imenom yourtree.org, društvenu mrežu koja podstiče sađenje novih stabala pod sloganom Plant your tree - Make world better place tomorrow. Projekat još nije gotov ali svejedno dobro je da postoji i jedva čekam release.

Za kraj ostaviću Vas da pevušite, nadajući se da će bar deo ovih inicijativa dopreti i do Vas…

I see trees of green, red roses too I see them bloom for me and you And I think to myself, what a wonderful world

I see skies of blue and clouds of white The bright blessed day, the dark sacred night And I think to myself, what a wonderful world

The colours of the rainbow, so pretty in the sky Are also on the faces of people going by I see friends shakin’ hands, sayin’ “How do you do?” They’re really saying “I love you”

I hear babies cryin’, I watch them grow They’ll learn much more than I’ll ever know And I think to myself, what a wonderful world Yes, I think to myself, what a wonderful world

Oh yeah

Posle oko dve i po godine druženja sa Bloggerom u narednom periodu uslediće selidba. Danas je usledila registracija domena www.eniax.net preko kog takođe možete pristupiti ovom blogu sve dok ne dođe do definitivnog seljenja, a ovaj stari blog ostaće ovde da prkosi vremenu.Razlozi selidbe su višestruki, pre svega veća fleksibilnost blog platforme, ali i želja da se sve ono što sam do sada radio podigne na neki viši nivo, i samom blogu kao neizostavnom delu ličnog PR-a da poseban značaj. Ipak ovo je za sada tek najava, i sačekajte da dođe i do tog čuvenog događaja, pa ćete prosuditi koliko je sve bolje/lošije od ovoga do sada.Takođe zahvalio bih vam se na vremenu koje odvajate za Eniax Ground, nadam se da ću vas i ubuduće svojim radom stimulisati na dolaske...

Posle oko dve i po godine druženja sa Bloggerom u narednom periodu uslediće selidba. Danas je usledila registracija domena www.eniax.net preko kog takođe možete pristupiti ovom blogu sve dok ne dođe do definitivnog seljenja, a ovaj stari blog ostaće ovde da prkosi vremenu.Razlozi selidbe su višestruki, pre svega veća fleksibilnost blog platforme, ali i želja da se sve ono što sam do sada radio podigne na neki viši nivo, i samom blogu kao neizostavnom delu ličnog PR-a da poseban značaj. Ipak ovo je za sada tek najava, i sačekajte da dođe i do tog čuvenog događaja, pa ćete prosuditi koliko je sve bolje/lošije od ovoga do sada.

Takođe zahvalio bih vam se na vremenu koje odvajate za Eniax Ground, nadam se da ću vas i ubuduće svojim radom stimulisati na dolaske…

U čast svih Rusofila, i povodom dana Rusije želim da postavim par pesama koje bismo svi trebali znati. Povodom dana Rusije biće i nekih manifestacija u Ruskom domu, ali o tome proguglajte, jer pojma nemam o čemu se radi.Podmoskovske večeriKatjušaTamna je noćHvala ekipi sa myexit foruma na divnim pesmicama!!!

Ovu godinu smo nekako preživeli zahvaljujući OBN televiziji, prošlu zahvaljujući sportklubu, a konačno je došlo vreme da jedna, ne-kablovska stanica prenosi NBA, i to ni manje ni više nego playoff. Čast je pripala novoformiranoj televiziji Enter (Joomla powered!), i kako su najavili prenosiće 2 utakmice sedmično što ako se ukombinuje sa OBNom može izaći i na skoro sve tekme playoffa. Inače ma koliko strašno to izgledalo NBA Cares, pa je playoff van ispitnog roka. Hvala Davide :P----------------------------------Drugi deo ovog posta posvećen je skakanju iz aviona. Da, da savršeno ispravnog aviona. Kabeza i padobranski klub Fenix organizuju skakanje sa 3000 metara za početnike, uz veliku verovatnoću da ostanete živi. Skače se zajedno sa instruktorom (u gaćama instruktora :P) i za razliku od uobičajene obuke odmah skačete sa 3000 metara i preskačete sve one uzaludne partije lastiša. Let avionom + skok s instruktorom + eventualno padobran = 130 eur. Na prvi pogled deluje mnogo, ali ako se uzme u obzir da je avion savršeno ispravan, da skačete sa visine više od najviše planine u Srbiji, i da postoji velika verovatnoća da ostanete živi :P mislim da je vreme da počnete da skupljate pare.+++++++++++++++++++++Blogowski je pisao o Happy Skiingu kao savremeniku Happy Slappinga, i čitajući o tome došao sam do termina fad. Bukvalan prevod je ludilo za određenom pojavom, i na linku o fadu možete nači koje su to pojave koje su obeležile protekle decenije. Takođe sam naleteo i na Top 10 Web Fads, u poslednjih 10ak godina recimo, i neki su me zaista oduševili poput Hamstera :P (postoji li neko ko nije dobio taj mail tututu tu tu tu tutu, tu tu tu tu tutu tu) i Uga-chaka bebe (kad smo već kod toga pogledati sledeći spot). U svakom slučaju zanimljivo...Uživajte!!!

Beogradska Arena definitivno postaje hram dobre muzike. Nakon mnogobrojnih koncerata domaćih i stranih muzičara, u ovom izdanju nastupiće i bend Kaiser Chiefs, kao i Džo Koker.Britanski bend Kaiser Chiefs nastupiće 19. juna u „Beogradskoj Areni“, piše "Blic.Dobitnici „Brit“ nagrade za najbolji bend u prošloj godini, kažu da malo toga znaju o Srbiji, ali zato mnogo znaju o muzici. Njihov ovogodišnji hit "Ruby" na vrhu je svih mogućih svetskih top-lista.Kao predgrupa nastupiće čuveni rock bend Killers, koji je ove godine doživeo novi uspeh pesmama "When you were young", "Somebody told me" i drugim. Za ovaj koncert u prodaju će biti pušteno oko 10.000 karata.izvorSreća sreća raaadooost :P Samo ne znam kako će ljudi finansijski izdržati sve koncerte, pošto sam već otpisao Scorpionse, i prebacio se na učenje pesama ova dva benda. Starke i apstinencija od šišanja se podrazumevaju, a razmišljam da se istetoviram i počnem da pušim jer teško drugačije mogu da budem skroz zajeban roker. Pa, vidimo se tamo... Odoh da učim pesme !!!PS. Moram opet... Sreća sreća radostUpdate: Kupuje se i gitara :P

Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem... Danas sam konačno shvatio zašto nema prenosa derbija na TV-u. I ne treba, PES na trenutke izgleda mnogo realnije.

Eh kompleksi... Strašno... Oni autići su mala maca za ovo

Koje je to lice, koje nas vec godinama misterioznim osmehom pozdravlja sa malih TV ekrana? Neko bi rekao televizijski mogul, osoba koja je najzastupljenija u prime timeu? Drugi bi rekli obicna gradjanka Beograda, koja kao i svi mi odlazi na Kalenic pijacu, uredno placa racune i gost je u poznatijim poslasticarnicama. Treci, pak, tvrde da ona vise nije sa nama i da se koriste samo njeni arhivski snimci pokreta. Odmah se stvara i frakcija koja tvrdi da je Milka zapravo progovorila u emisiji?!? Bilo kako bilo, legenda o Milki Canic se nastavlja… I to na myspaceu...A evo i detaljnijeg opisa na Vukajliji i Wikipediji

Prilično sam svestan da ovo sa vama nema neke velike veze ali ja sam jako srećan što sam ih kupio pa moram da vam ih pokažem. Ujedno to su i moje prve skejt tike pa se pravim važan...Takođe u skladu sa poslednjim postom ako nemate pametnija posla svratite na Dizajn Zonu gde možete naći čitav "virtuelni butik" patika koje nose braća geekovi :D