Planeta Srbija

Danas smo se malo provozali do Beograda, da se vidimo sa drugarima, popričamo o novostima koja se spremaju za jednu od skorijih verzija activeCollab i, u povratku, pokupili nove laptope. Kako nam rekoše kod distributera, mi smo ćapili prve zvanično uvezene MacBook Proove poslednje generacije. Outgeek that!

Ranije, kada sam menjao mašinu ili reinstalirao operativni sistem trebalo mi je minimum par sati, a ponekad i dana da je natenane podesim - aplikacije, razvojno okruženje itd. Znam, može to i mnogo brže, ali jednostavno nikada nisam koristio alate kao što je Norton Ghost.

Od kada sam počeo da koristim Leopard koristim Time Machine - izuzetno lak način backupovanja sistema koji je po defaultu uključen u Mac OS. Zahvaljujući postojećem backupu i mogućnosti importovanja profila iz backupa na drugi računar, novi MacBook Pro je doveden u funkcionalno stanje za 15, 20 minuta. Sve što je trebalo da uradim je da uštekam disk na kome se nalazi Time Machine backup iMaca koga koristim u kancelariji i pustim aplikaciju da migrira podatke.

Stvari koje nisu uvezene, a da sam ih do sada primetio su:

Podešavanja web servera nisu bila uvezena. httpd.conf, konfiguracioni fajl sa definicijama virtualnih hostova i hosts fajl samo ručno kopirao. Nakon restarta web servera sve je lepo proradilo. MySQL po defaultu nije bio startovan i nije migrirano podešavanje da se automatski startuje sa startovanjem računara. Morao sam ručno dodati latinicu i ćirilicu u Input meni.

To je manje više to za sada. Sve ostalo je, koliko vidim, na mestu - aplikacije, sistemska podešavanja, dokumenti, lozinke… Prijatno sam iznenađen koliko je ceo proces jednostavan i koliko vremena štedi.

Ne sećam se kada mi se zadnji put neki PHP resurs učinio dovoljno zanimljivim da bih poželeo da blogujem o njemu. No, posle dugo vremena evo ga jedan. U pitanju niz osnovnih PHP funkcija implementiranih u JavaScriptu. Ako ste radili sa JS-om i padne vam na pamet kako bi bilo super da imate strcmp() ili md5() na raspolaganju, PHP.JS nudi rešenje.

Paket sadrži 190 portovanih funkcija. Nema potrebe sve da ih koristite - ponekad je dovoljno izvući jednu funkciju i prilagoditi je svojim potrebama ili pogledati kako je neko drugi rešio problem.

Za svaku pohvalu. Hvala ekipi na trudu!

Ranije sam obično bio ja taj koji je dobijao specifikacije i mockupe na osnovu kojih sam trebao da napravim nešto što radi kako je osoba koja ih je napravila zamislila. Kako vreme prolazi, sve više vremena provodim smišljajući i objašnjavaju aplikacije i pojedine njihove delove ljudima koji treba da ih naprave, a sve manje praveći ih. Nisam baš nešto ekstra srećan zbog toga, ponajviše zato što taj posao zahteva drugačiji skill set od onoga koji trenutno imam, tako da još uvek mnogo grešim i mnogo učim.

Evo je na primer jedna greška - grafitna olovka za crtanje interfejsa na papiru. Super je to što ne zahteva nikakav specijalan alat ili da budete blizu računara (olovka, gumica, dva lenjira i papir su sve što je potrebno), što se lako ispravljaju greške i što uvek lako možete da krenuti iz početka.

Problem u celoj priči je grafitna olovka koja ostavlja previše svetao trag, što čini fotokopije i scanove prebledim i neupotrebljivim. Ovim je digitalizacija i deljenje ovako napravljenih interfejsa među ljudima koji na njima treba da rade onemogućena.

Sada sedim sa 5, 6 nacrtanih screenova koje ću morati da dam nekom drugom kako bi on mogao da nastavi sa poslom, a ja, na moju ogromnu radost, te iste crteže moram da uradim iznova na osnovu bledih kopija kako bih imao svoj primerak. Sjajno!

Koji je “instrument” najbolji za crtanje ovakvih stvari? Ne mora da se briše, ali mora da ostavlja tamne, relativno tanke linije i da ne moram da brinem da ću da se usvinjim nakon svakog korišćenja (rapidografi otpadaju)? Čisto da znam šta da tražim kada sledeći put odem do knjižare.

S vremena na vreme organizatori lokalnih konferencija i skupova budu dovoljno ludi pa me pozovu da održim prezentaciju. Predavanje mi baš i nije strogo vezano za posao tako da to radim relativno retko - 2, 3 puta godišnje. Uvek se između tih prezentacija desi gomila stvari tako da ne mogu nikada da koristim stari materijal. Ne sećam se da sam i jednom dva puta ispričao istu prezentaciju…

Suočen sa time da uvek pričam nove priče uz blage varijacije i činjenicom da nikada u životu nisam imao formalan trening koji bi me spremio za javne nastupe morao sam malo da se dovijam i mnogo da učim. U ovom tekstu ću navesti par saveta koji mi pomažu da spremim i održim prezentacije, a da se ne bunim previše i da sve izgleda što prirodnije i tečnije. Prvo jedan slajd iz prezentacije koju sam u maju držao u Zagrebu kao primer svega o čemu ću dalje pričati:

Minimum teksta na slajdovima

Neki ljudi su baš opsednuti natrpavanje teksta, slika pa čak i videa na svoje slajdove. Ja se držim varijante da su slajdovi tu samo kao pomoć. Pravim ih tako oni zahtevaju minimum pažnje. Malo teksta da ih publika brzo preleti, slike ako baš moraju, 0 animacija i efekata sa tekstom.

Ono što ću da pričam u narednih 5 minuta ljudi pročitaju u prvih 30 sekundi i dalje slušaju (ili spavaju). Nema ništa na slajdovima što bi im odvlačilo pažnju u sred priče.

Priča je ono što su došli da čuju, a ne da se dive mojim literalnim sposobnostima i animacijama između stavki prezentacije.

Naznačite šta je na sledećem slajdu

Prost trik koji sam prvi put koristio na Web.Startu u Zagrebu. Ranije sam imao problem sa stankom između slajdova. Pošto su prezentacije nove dešavalo mi se da ne znam šta je tačno sledeće. Tada sam morao da stanem, prebacim na sledeći slajd, vidim šta ide dalje i tek onda nastavim. Tu je bila nezgodna stanka u fazonu:

“Ummmmm…” - click - “Aha! Kada počnete da prodajete onda blabla”

Ovo “Ummmmm…” - click - “Aha!” treba da bude izbačeno. Rešenje je da dodate nešto kratko na dno slajda što će vam jasno reći šta je sledeće i omogućiti vam da ispričate priču koja “lepi” dva slajda. Nema pauze - sve je čista priča i lak prelaz bez stanke.

Ispričajte prezentaciju bar 3 puta

Jedini način da vaša priča zvuči dobro pred publikom je da ste je već par puta pričali. Naglas, tako da ste čuli svoje reči! Ništa ne zvuči bolje od dobro spremljene prezentacije. S druge strane ništa ne zvuči tako loše kao osobe koja je po prvi put izgovara (možda Jelena Karleuša, ali nećemo o tome).

Zato se zavucite u kupatilo (podrum, tavan, šta god vam odgovara) i ispričajte svoju prezentaciju 3 puta, od početka do kraja. Mnogo lakše ćete se osećati kada izađete pred publiku, vaša priča će biti tečnija, a vi izgledati i zvučati mnogo bolje.

I naravno - imajte nešto zanimljivo da ispričate. Ljude ne zanimaju stvari koje mogu da nađu na Wikipediji ili u arhivi sajtova kao što je SitePoint. Iznesite zanimljive brojeve, ubacite neke zanimljive anegodote, budite iskreni i uvek izaberite temu do koje vam je stalo. Tada neće biti nikakvih problema…

Dve čudne stvari su se desile u zadnjih par nedelja:

Pomenuo sam Prologue iako se nikada ne oduševljavam WordPress pluginima Koristio sam Twitter ali me nećete naći ni na jednom drugom Web 2.0 igralištu

Razlozi:

Prologue me je po prvi put naveo da razmišljam o Twitter načinu komunikacije kao jako dobrom za grupe. Do tada mi se činio kao previše ličan i neozbiljan za korišćenje u poslu (trebalo je da znam bolje) Twitter sam ponovo počeo da koristim da vidim koliko je isti vredan kao komunikacioni kanal (iz lične perspektive, naravno)

Rezultat jedne ideje, jednog eksperimenta i mog oduševljenja njima je Status Update modul za activeCollab (priredio Goran Radulović, ja sam samo zvocao):

Ovaj modul vam omogućava da objavljujete kratke poruke sa bilo koje activeCollab stranice a da ne unosi previše smetnje. Workflow je sledeći: otvorite popup, napišete i objavite poruku, zatvorite popup i nastavite sa onim na čemu ste radili.

Kada ima novih poruka poslatih od drugih članova tima pojaviće se crveni bedž pored ikonice u toolbaru i dati vam do znanja da je objavljeno nešto novo. Nema iritirajućih animacija ili zvuka kao kod IM-a ili telefona. Trudili smo se da obaveštenja ne budu napadna i da govore “Ima novog sadržaja, pogledaj kada budeš imao vremena”.

Stvarno sam zadovoljan modulom i prijatno iznenađen koliko ovakav vid komunikacije uz sva svoja ograničenja (posebno dužina poruke i odsustvo “oštrih” obaveštenja) može da pomogne boljoj komunikaciji u timu i produktivnosti.

Još nam samo ostaje da vidimo kako će activeCollab korisnici prihvatiti novi modul i kako će se cela stvar dalje razvijati…

Svi smo uglavnom čuli za release early, release often mantru, ali hajde da je malo preformulišemo - sell early, sell often! Što pre krenete da prodajete pre ćete imati:

Kupce Novac

Recimo da pravite helpdesk aplikaciju i da ste planirali da je lansirate u oktobru. Planirali ste da cena bude oko $150. S obzirom kakve su cene helpdesk alata to je skoro pa džabe za alat koji radi posao. Međutim, ne možete da stignete da napravite sve što ste planirali za oktobar. Sredina decembra je mnogo realniji datum.

Uz pretpostavku da ćete u prvo vreme prodavati po jednu licencu dnevno i odlučite da sačekate decembra vi ste u gubitku celih $11.250. Pored toga izgubili ste i dva i po meseca direktnog kontakta sa korisnicima na osnovu kojih ste tačno mogli da znate šta je stvarno bitno, a šta ne. Verujte mi, vrlo su jasni, posebno kada je proizvod mlad i kada stvarno ima dosta manjkavosti. Možda to zbog čega ste pauzirali i nije toliko bitno, ali postoje neke druge stvari koje su show stopper za mnoge korisnike koji bi vam vrlo rado dali svoj novac.

Nemojte napraviti grešku i juriti gomilu featurea za verziju 1.0. Iako nemate sve mogućnosti koje ste planirali, zaokružite i kompletirajte ono što već imate i počnite da prodajete što pre je moguće. Prodaja i kontakt sa kupcima su neprocenjivi za svaki posao. Bićete više motivisani, osećaćete se sigurnije, a mogućnosti koje ste izostavili ćete ionako dodati vremenom ili zaboraviti jer se ispostavilo da su nebitne.

Social proof (društveni dokaz ili kako god da ga kod nas prevode) je pojava gde se ljudi oslanjaju na ponašanje drugih ljudi kako bi doneli odluke. U osnovi, stvar je prilično jednostavna - usled nedostatka informacija da samostalno doneseš odluke gledaš na ponašanje drugih uz predpostavku da grupa raspolaže sa više informacija i to uzimaš kao osnovu da doneseš odluku. Ovaj metod donošenja odluka je duboko usađen u naše mozgove i svi smo mu podložni, nema izuzetaka.

Social proof pominjem zato što je fascinantno koliko je jedinka zavisna od grupe, čak i u oblastima gde imamo osećaj da smo sami svoje gazde - u našim glavama. Sredina i ljudi koji nas okružuju imaju ogroman uticaj na naš način razmišljanja. Zato je pametno okružiti se pametnim ljudima, ali ponekad i povući se i jednostavno biti nasamo sa sopstvenom glavnom neko vreme.

U kratkoj video reportaži koju sam gledao pre više od godinu dana sadašnji najbogatiji čovek na planeti je izjavio da je život u Omahi umesto u nekom od velikih poslovnih centara u Americi značajno uticao na način na koji vodi svoje poslove. Udaljen od kolektivnog zanosa koji vlada u poslovnim centrima imao je veće šanse da donese bolje odluke. Ili manje šanse da donese loše odluke… Kad se crta podvuče, na isto mu dođe.

Social proof je osnova mnogih pojava koje nas okružuju, ali i tehnika kojima se utiče na način na koji donosimo odluke. Naravno, tehnike su uglavnom razvili i usavršili prodavci. O njima možda neki drugi put… A možda i ne

Profiler je ubedljivo najbolji alat ukoliko tražite uska grla u vašim PHP aplikacijama. Da bi isti radio unutar Zend Studija treba vam Zend Debugger serverska ekstenzija. Ako koristite PHP i Apache koji dolaze uz Leopard primetićete da stvari baš i ne funkcionišu kako treba. Problem je u tome što Zend Debugger ne radi sa Apachem koji radi u 64-bitnim režimu kako je isti konfigurisan na Leopardu. Rešenje - ubijte Apache iz Sharing Preferences panela i poterajte ga u 32-bitnom režimu:

sudo arch -i386 /usr/sbin/httpd

Više detalja možete naći u ovoj diskusiji. Postujem sebi kao podsetnik pošto sumanjam da će ovo ikome zatrebati

Imate Mac, veliki TV? Dobro sobno ozvučenje? Oh, super. To znači da dnevnu sobu možete da pretvorite u jedno integrisano multimedijalno iskustvo sa svega par kablova i opciono jednom zanimljivom spravom koju sam nedavno pominjao.

Sada ću pisati o tome kako uživate u filmovima i ostalim sadržajima sa vašeg Mac laptopa na TV-u. Možda se neko zapita - čemu priča, zar nije Mac u fazonu da samo prištekam spravu i sve radi? U ovom slučaju ne u potpunosti. Najočigledniji problem je da ne možete da koristite TV kao primarni display dok je laptop zaklopljen osim ako ne idete sledećim koracima:

Povežite TV i laptop. Za desetak eura možete naći DVI - HDMI kabal. Ako imate MacBook Pro to je dovoljno. Za MacBook će vam trebati i MiniDVI - DVI konverter (koji je kod nas bezobrazno skup - parče plastike i žice košta ni manje ni više nego 30 eura). Audio izlaz na zvučnike ili TV u zavisnosti od toga kako povezujete ozvučenje (meni sve ide kroz TV). Laptop će prepoznati TV kao sekundarni display. Kada zatvorite laptop on će otići u sleep mod, a TV će izgubiti signal. Dok je laptop zaklopljen probutie ga pomoću Apple Remove-a. Sada će TV biti primarni display i moći ćete da uživate u jednom ogromnom i dobro ozvučenom Front Row iskustvu.

Manje više očigledno, zar ne? Meni u prvih par pokušaja kada sam probao ovo da namesti nije bilo jer nisam znao jedan izuzetno bitan detalja - laptop mora da bude povezan na napajanje da bi ovo radilo. Ako je laptop na bateriji ništa od posla.

Pivo, grickalice i daljinski u ruke i udri

Pored silnih unapređenja kojima se Apple hvali krajnji korisnici će Leopard najverovatnije zapamtiti kao Mac OS koji je doneo Time Machine. Ok, možda ne svi, ali ja definitivno hoću.

Za neupućene - radi se o sistemu za backupovanje podataka, a karakteriše ga jednostavnost korišćenja i transparentnost. Potrebno je da odaberete disk na kome će se backupi skladištiti i to je manje više to. Još možete da podesite šta ne želite da se backupujete (muziku i filmove na primer) i da li da vas Time Machine obavesti o brisanju starih backupa (kada se disk napuni Time Machine će napraviti mesta tako što će obrisati najstariji nedeljni backup). Time se lista opcija manje više završava.

Stvar je u potpunosti automatizovana i dešava se u pozadini tako da korisnik ne treba da razmišlja o celom procesu. To je ono što je najjači adut ovog sistema - podaci su na sigurnom bez cimanja.

Pored toga što vam omogućava da iz backupa izvučete podatke koje ste možda greškom obrisali ili vam opet trebaju, Time Machine ima i jedan killer feature - mogućnost da u potpunosti restoreuje vaš korisnički nalog pomoću Migration Managera. Nešto se desi sa vašim OS-om i prisiljeni ste da ga reinstalirate? Nikakav problem - nakon instalacije čistog OS-a samo recite Migration Manageru da uveze podatke iz Time Machine backupa i to je to. Savršeno jednostavno i korisno.

Više tehničkih detalja o Time Machineu možete pročitati u ovom tekstu na MacKorisnik.com blogu.

Prologue je WordPress tema koja omogućava jednostavno kreiranje grupnog Twittera.

Skroz zanimljiva ideja. Već vidim raštrkane timove koji ga koriste kao krajnje jednostavan način da svi članovi ostanu u toku i znaju ko je šta smislio i na čemu radi. A i pojedince i grupe koji jednostavno žele platformu nalik Twitteru koju mogu da hostuju i kontrolišu.

Respect!

Upravo sam primetio jednu zanimljivu stvar u načinu na koji koristim računar - umesto da kliknem na nekakvu ikonicu ili stavku iz nekog menija da bih došao do nečeg što mi treba obično je dovoljno da pritisnem jednu kombinaciju tastera i počnem da kucam šta mi treba i da to bude nađeno. Enter i ja već slušam pesmu koju želim ili imam program koji mi treba pokrenut.

Koristim par aplikacija kako bih postigao da su mi stvari koje mi trebaju uvek na dohvat ruke, a da ne moram ni da pipnem miša.

Treba da pokrenem određenu aplikaciju

Kucam Ctrl + Space i počnem da kucam ime aplikacije. QuickSilver mi izlista sve dostupne aplikacije i jednostavno odaberem šta hoću da pokrenem.

Zahvaljujući ovome u Docku imam samo Finder i Trash. Nema potrebe za bilo kakvim prečicama.

Hoću da čujem određenu pesmu

Pritisnem F8 i počnem da kucam. CoverSutra će pretražiti albume, izvođače i imena pesama i rezultate složiti u preglednu listu.

U Firefoxu sam i hoću da posetim određeni sajt

Fokusiram address bar sa Cmd + L ili Ctrl + T za novi tab nakon čega je address bar automatski fokusiran i počnem da kucam. Firefox 3 (još uvek u beti u trenutku kada ovo pišem) filtrira moj history i lista stranice koje odgovaraju upitu.

Ovaj novi Firefox feature plus Google pretraga (Alt + K) su skroz promenili način na koji koristim browser. Više mi ni Bookmarks bar nije vidljiv. Ne treba mi…

Upravo sam naleteo na odličnu tehniku za brzo serviranje statičnog sadržaja, pre svega CSS i JS fajlova. Ako seckate CSS i JS na više fajlova kako biste raspodelili stvari u logične celine onda se vrlo lako možete suočavate sa problemima koje uzrokuje prevelik broj HTTP zahteva.

Tehnika opisana u Faster Page Loads—Bundle Your CSS and Javascript članku na SitePointu omogućava da se više fajlova istog tipa iz istog foldera spoje na server strani i budu usluženi kroz jedan HTTP zahtev, samim tim dovodeći do značajno bržeg učitavanja stranice.